Pričam o tome šta smo svi mi uradili da dovedemo društvo u ovakvo stanje, ako niste ispratili. Ali mi ne smeta i da plastično objasnim.
Pričam o tome da iz ovog doma od strane uvažene narodne poslanice, da je slušaju deca, mladi, obični ljudi, ne bi znali uopšte koje su vrednosti. Ovde mrzite migrante, naseljavamo ih, uzimamo pare po migrantu, širenje ksenofobije, jedna od najstrašnijih pošasti u jednom normalnom, civilizovanom građanskom društvu.
A onda vidite ovde, kaže – biju migrante. Sramota. Obračunavaju se sa tim jadnim ljudima, bruka našu državu bezobzirnošću prama ljudima koji beže od strašne muke iz svojih zemalja. Isto, poštovana narodna poslanice Marinika Tepić, ksenofobija, kada odgovara i kada politički možete neki poen da dobijete i – građanske vrednosti. Sada mi bijemo ove migrante koje smo mi naseljavali i davali im platne kartice. Jel? Bez ikakvog izvinjenja. Nema veze. Vrzino kolo ludila. I tako iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu.
Iz ovog doma, ako ćete da krenemo od nas, čuju uvek potpuno različite poruke. Uvek. Potpuno različite vrednosti. Evo ovde, ako se sećate ovoga, to je kada sam postala prvi put predsednica Vlade, kada me je poštovana narodna poslanica nazvala homo-premijerkom. Dakle, vidite potpuno jednu homofobiju i širenje homofobije, mržnje, otvorene, prema ljudima drugačije seksualne orijentacije, jer kaže – kako će homo-premijerka državom upravljati bipolitički? Širenje homofobije.
Vidite onda nakon toga je li to bilo politički oportuno? To je tada bilo politički oportuno. Ali onda vidite ovde ista ta osoba ide da pruži podršku našim LGBT+ građanima i u subotu će šetati sa njima. Ovde je sada građanista. Ovde je homofob, ali ovde je građanista. I nema veze, sve može. I pričate o principima, o vrednostima, skrupulama, o tome šta mi odavde poručujemo našim građanima. Zanimljivo, zaista. Sve može i sve ide i sve je dozvoljeno.
Ali dobro, evo ja vam dajem još jednu šansu i, čujem, javili ste se za repliku pre pauze, evo izvolite, osudite pozive na nasilje od uvaženog profesora Beogradskog univerziteta Jove Bakića. Recite da je nasilje kada se zovu ljudi, da ljudi koji drugačije misle jure po ulicama. Pozovite, recite da je nasilje kada se pozivaju ljudi da kada nekog ne mogu da pobede na izborima, da ih jure po ulicama. Mislim da je to jedino primereno u ovom trenutku. Izvolite, osudite to što su neki mladići juče upravo to uradili i političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića napali u centru Beograda. Osudite, molim vas, pošto vi znate šta je borba protiv nasilja, a mi ne znamo šta je borba protiv nasilja.
I vidite, poštovani građani, još jednu stvar, mada kredibilitet uvažene narodne poslanice, ja mislim, posle svega onoga i posle onog ranije što sam pričala o tome da je pozivala na to da treba da se odluči da li ćemo se vakcinisati na referendumu, da je korona virus koji je nastao u globalnim gibanjima itd, kokoške u Moroviću, gajenje marihuane na vojnom dobru itd, ne mislim da je zaista upitan njen kredibilitet. Mislim da je neupitan, njega nema. Ali dobro, i danas smo čuli to.
Vi ste na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, javnom TV servisu, RTS-u, nekoliko puta ponovili ovo što je i vaš kolega narodni poslanik ponovio, pa se izvinio, pa je rekao – nije istina da sam ja ove ljude koji su došli na skup, koji vi zovete „borba protiv nasilja“, da sam iz nazvala ruljom. Nikada nisam. Rekli ste neistinu. Nije vam prvi put, nije ni poslednji, ali je važno reći. Kao što ste rekli da sam ih nazvala, kako ste rekli, fekalijama. Nisam. I potpuno je bilo jasno da nisam. Ali kakve veze ima? Vama je i to primereno, i ako ljudi mogu sami da čuju, vi ćete čak i to da iskoristite, nemojte da verujete vašim ušima, nego verujte Mariniki Tepić. Pa dobro.
I da vam kažem, za ovog Predića, ja ne znam ko je to, koliko je odležao u zatvoru, šta se desilo, kada je izašao, šta radi, možete svakako da dobijete sve informacije, nije do mene, to je do sudske vlasti. Ali mi je neverovatno, evo, vi kažete – pročitali ste njegov tvit ili šta god, neku objavu na društvenim mrežama i pokazali kako je to užasno. Čovek je, opet, ne znam ko je, ali sam iz toga što ste pročitali zapamtila da je rekao da vlast može da se menja samo na izborima i da ne treba da se menja na ulici, on je užasan, nasilnik, siledžija, katastrofa. Ali Jovo Bakić koji je rekao da pošto ne mogu da pobede na izborima, oni će nas uliti po ulicama, on je uvaženi građanin, profesor beogradskog fakulteta i divan čovek, borac protiv nasilja, takođe učesnik u tim protestima za borbu protiv nasilja.
I tako je to vrzino kolo ludila. Oni koji pozivaju na nasilje, direktno i nesputano, oni su borci protiv nasilja. Ali mi, koji govorimo o tome da svako može da ima svoje mišljenje, da svako u zemlji mora da ima slobodu da iskaže svoje mišljenje i da niko ne sme zbog toga nikoga da dira i da će se vlast, naravno, menjati, ali voljom naroda i samo na izborima, mi smo nasilnici i ne znamo kako da se borimo protiv nasilja.
Zaista neverovatno, ali to je još jedno vrzino kolo ludila. Konačno, da zaključim. Iz svega onoga što smo čuli, a mogla bi da pričamo još dugo i o savetu roditelja. Kako se usudi uopšte da kaže da smo mi nekoga stavili u savet roditelja ili mi nekoga branimo u savetu roditelja. Kakve mi veze imamo sa savetom roditelja u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ili bilo kojoj drugoj osnovnoj školi. Šta smo mi. Da li smo mi birali savet roditelja?
(Marinika Tepić: Da li si ti realna? O čemu pričaš?)