Dobro, ako je to ono što ste hteli da iskažete, razumeo sam vas.

Ne. Evo, vi ste mi sad ukrali 30 sekundi i ja neću biti u situaciji da kažem da je gospođa iskoristila jednu reč…

Dobro, razumeo sam vas.

Znači, što se tiče dostojanstva prilikom obraćanja, ja vama i svima ostalima uvek istu stvar govorim, uvek istu stvar govorim, dakle, povedite računa pre svega o sebi, o svom ponašanju, o svom tonu. Nemojte to da radite na način da namerno druge u ovoj sali vređate, i ne samo u ovoj sali, i da izazivate njihove reakcije, a da onda posle toga se javite za reč i da kažete – pa nije primereno da neko reaguje na uvrede koje sam izrekao ja ili moj predsednik poslaničke grupe ili bilo ko ko na toj strani sedi.

Stalno vam govorim to isto i stalno istu vrstu predstave gledam s vaše strane kroz povrede Poslovnika. Koliko je bilo primereno napasti onako članicu Radne grupe Vlade Srbije, na ličnom osnovu? Jel to bilo pristojno, kulturno, šta je to bilo? Ili sve suprotno od toga?

Dajem vam obrazloženje koje ste tražili. Ako ćemo da pričamo o prikladnosti, primerenosti, pristojnosti, bilo čemu na tu temu, pogledajte snimak svog obraćanja danas kad ste postavljali pitanje, navodno postavljali pitanje. Da ne idemo u bilo šta drugo i dalje.

Treba li da se glasa za član 107?

(Siniša Kovačević: Naravno.)

Naravno, glasaće se.

Možemo li da pređemo na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa koji još nisu iskoristili svoje pravo da se obrate?

Zahvaljujem.

Reč ima Zoran Lutovac.

Poštovane građanke i građani, već danima se govori o tome kako, i to je mantra koja se širi iz režima i koju lično predsednik Vučić saopštava preko svojih kontrolisanih medija, da umesto da govore o merama, oni govore neke svoje političke parole.

Samo da vas upozorim da vi niste mogli da dođete do informacije o našim predlozima, o bilo kakvim merama. Prema tome, to što vi niste informisani, to ne znači da nisu predlagane neke mere, a niste informisani zato što nemamo slobodne medije, zato što su mediji pod kontrolom ovog režima i lično Aleksandra Vučića.

Mesecima pre ove tragedije upozoravali smo na nasilje u školama koje se uvećava i predlagali konkretne mere šta da se preduzme, od profesionalno i dobro obučenog obezbeđenja, video nadzora, itd. Demokratska stranka je u decembru prošle godine Ministarstvu prosvete uputila i predlog mera za prevenciju nasilja. U prevenciji nasilja jedan od predloga je bilo i to da se uključe specijalni pedagozi koji će se baviti poremećajima u ponašanju i gde će se tražiti veća pomoć centara za socijalni rad koji mogu da provere i stanja u porodici problematičnih učenika.

Zahtevali smo i kažnjavanje medija koji promovišu kroz svoje emisije nasilje i kriminalce, kao i kontrolu obaveznog emitovanja obrazovnog programa. U našem predlogu su se nalazile i radionice koje bi bile posvećene prevenciji nasilja. Zatim, mere u borbi protiv vršnjačkog nasilja, sa posebnim akcentom na tzv. sajber nasilje i borba protiv huligana koji često u školskim dvorištima regrutuju decu.

Međutim, poštovani građani, vi do toga niste mogli da dođete, iako je ovo upućivano i medijima, upućivano i nadležnim organima. Ali prosto ne možete da dođete do ovih informacija, jer postoji medijski mrak.

Veoma je važno predložiti konkretne mere. Evo vam ovde jedan primer kako se to radi preventivno. Pogledajte ovu knjigu. Zove se „Kompasito“. To je knjiga koja je odobrena od Saveta Evrope i koja se primenjuje u svim razvijenim zemljama Evrope i koja je odštampana ovde u Srbiji sa idejom da se vrši prevencija, odnosno da se deca obrazuju da budu građani, a ne podanici, da se obrazuju da poštuju jedni druge, a ne da vrše nasilje jedni nad drugima.

Ovaj priručnik nije priručnik za decu, nego za one koji obučavaju decu, za vaspitače, nastavnike, profesore. Ovo ste imali na raspolaganju, ovo smo vam dali. Ovo je nešto što bi trebalo da pomogne deci od šest do 13 godina da se pripreme za život, za toleranciju, za uvažavanje jedni drugih. O ovome ne znaju ništa naši građani jer, ponoviću, imamo medijski mrak.

Ali nije dovoljno samo preduzimati mere, pogotovo ne mere posle nečega kao što se dogodilo, posle ove tragedije koja se dogodila. Potrebno je sistemski urediti državu i društvo. Potrebna nam je uređena država, potrebno nam je društvo pravde i potrebna nam je odgovornost u politici.

Treba krenuti od nečega i zato smo mi tražili zasedanje ove sednice, da bismo razgovarali upravo o tome, o odgovornosti u politici. Umesto toga, dobili smo sednicu u kojoj se izvrdava priča o odgovornosti. Umesto priče o odgovornosti imamo priču o izgovorima, imamo priču o tome kako je sve preduzeto, ali eto, bože moj, desilo se. Imali smo i ministra koji sada kucka na telefonu nešto, koji nam je rekao kako nije on kriv, krivi smo svi mi, ali gospodine ministre koji gledate u telefon, ne radi se o tome ko je kriv, nego ko je odgovoran. O tome mi ovde razgovaramo.

Nismo mi ovde neki preki sud, nego najviše zakonodavno telo u kojem se raspravlja o najvažnijim društvenim pitanjima. Ovde se postavlja pitanje odgovornosti, a ne pitanje krivice. Ovde se neće raspravljati o tome u kojoj meri ste vi krivi ili ne. Ova sednica je zakazana sa idejom da vam se olakša, da vam se omogući da prihvatite vašu odgovornost i da na taj način omogućite da se u društvu povede priča o tome da gradimo uređenu državu i društvo. To je smisao ove sednice. Ali istovremeno, dok mi na ovaj sednici razgovaramo, jedan od vaših urednika jednog od tabloida koji ne bi trebalo uopšte ni da se izdaje, i to je jedan od zahteva, govori o pijanim i drogiranim ljudima koji su se okupili na protestu. To nisu pijani i drogirani ljudi, kao što kaže vaš omiljeni urednik, to su ljudi koji su došli da protestuju zbog nasilja.

Podsetiću vas, svi protesti koji su bili u društvu u poslednje vreme su bili protesti zbog nasilja. I kada je Borku Stefanoviću razbijena glava, krenuli su protesti „1 od 5 miliona“. I kada je bilo nasilje na Šabačkom mostu, imali ste proteste u Beogradu. I kada ste imali nasilje u vreme zatvaranja u vreme korone, ljudi su izašli na ulice da kažu dosta nasilju. Dakle, nasilje je okidač. Ako to niste razumeli, ne znam šta vi razumete. Ako ste vi razumeli ovu sednicu u kojoj ćete relativizovati vašu odgovornost i gde ćemo mi pričati o nekim zaslugama za izgradnju puteva i ne znam šta ste sve uradili, vi niste razumeli uopšte čemu služi ova sednica. Ova sednica je put da vi lakše prihvatite odgovornost. To je suština ove sednice. Nećemo mi da glasamo o tome da li je ministar odgovoran ili nije, on jeste odgovoran. Mi smo ovde da debatujemo kako da nam se ne dešavaju te stvari sledeći put. I dok mi o tome razgovaramo ovde, pogledajte šta se dešava u Srbiji, svaki dan neko nasilje, potezanje oružja, ubistvo. Jel to država u kojoj želimo da živimo?

Građani su izašli na ulice da izraze protest vapeći za time da imamo normalnu uređenu državu i društvo pravde. Društvo pravde podrazumeva da zakoni važe za sve, a ne samo za one koji nisu članovi SNS, koji nisu kumovi, ili kumići Aleksandra Vučića. To je tako društvo.

Mi zahtevamo da se prekine sa nasiljem, a nasilje se nastavlja. Poslati partijsku koleginicu u školu da svojim seansama pokušava da opravda neku svoju profesiju, odnosno, metode koje nisu ni priznate, to je nasilje, to je dodatno nasilje, postraumatsko nasilje nad tom decom.

Organizovati emisije u kojima se ljudi označavaju kao pijani i drogirani, u kome se politički protivnici označavaju kao lešinari i hijene, to je nastavak nasilja. Vi ništa ne razumete ljudi, vi ništa ne razumete.

Organizovati kontramitinge protiv nasilja je nasilje.

(Marijan Rističević: Koji kontramiting?)

Privoditi ljude da idu na takve skupove je nasilje. Zadržavati ljude na takvim skupovima protiv njihove volje, jeste nasilje. Svako obraćanje Aleksandra Vučića je nasilje. Imenovanje Ane Brnabić za predsednicu Vlade je nasilje. Njeni nastupi su nasilje nad zdravim razumom. Način zakazivanja i vođenja sednice često su ovde nasilje. Zarobljeno tužilaštvo je sistemsko nasilje.

(Poslanici vladajuće većine dobacuju.)

Ponižavanje policije od strane Vičićevog kumića, to je nasilje. Pritisak na sudstvo to je sistemsko nasilje. Kada generalni sekretar Vlade, koji sarađuje sa Belivukovim klanom, organizuje batinaše protiv poljoprivrednika, to je nasilje. Vi nastavljate sa nasiljem ne razumevajući zbog čega su se ovi ljudi okupili ovde. I, ovo nasilje nije od juče, ovo nasilje traje godinama.

Oliver Ivanović je ubijen posle propagandnog nasilja i progona. Vladimira Cvijana je progutao mrak jer se usudio da kritikuje Vučića. Član SNS je spalio kuću novinara Milana Jovanović u kojoj je on bio, jer je pisao o kriminalu.

Hajde, pokušajte bar malo da vodite računa o tome šta izgovarate. Jel, me čujete gospodine Lutovac, pokušajte makar malo da vodite računa o tome šta izgovarate.

Da, izvolite.

Na stranu što ste sve obesmislili, na stranu što ste bagatelisali najveću moguću tragediju.

Molim vas da me ne prekidate.

Pokažite makar toliko poštovanja da vodite računa o tome šta izgovarate.
(Radomir Lazović: Ne prekidaj ga.)
I, vi Lazoviću da ne urlate iz klupe, da ne urlate iz klupe Lazoviću, jer ste svesni gde se nalazite i zbog čega je ova sednica.

Aleksandar Obradović, i njega bi progutao mrak da nismo izašli ispred CZ-a, da nismo otišli da ga zaštitimo, a on je ukazivao na povredu javnog interesa. On se borio za javni interes, a oni koji su narušavali taj javni interes, koji su pljačkali javno preduzeće oni su bili pod zaštitom države. To je sistemsko nasilje koje mora da se prekine.

Belivukov klan, pogledajte te ljude, on je čovek koji je bio na inaguraciji predsednika. On je čovek koji je priznao da je rušio u Savamali za ovu vlast. On je priznao da je član SNS.

Stanika Gligorijević, je žrtva bahatosti koja se pretvara u nasilje, zato što predstavnici SNS misle da im je sve dozvoljeno, da zakoni ne važe za njih.

Deca se izbacuju iz vrtića. Da li ste vi normalni ljudi? Pa, pazite, ovo je 21. vek, deca su izbačena iz vrtića, još nisu vraćena u vrtić iako je zakon na njihovoj strani. Šta rade državni organi? Zašto ta deca nisu u vrtiću, zašto još uvek ta direktorka na čelu tog vrtića? Pazite apsurda, čovek koji ih je izbacio iz vrtića, a koji je član SNS, koji se slika u društvu predsednika SNS i predsednika države, taj čovek pokreće tužbu protiv tih ljudi čija su deca izbačena iz vrtića.

Kakva je ovo država, ljudi? Šta je sa vama? Onaj koji bi trebalo da snosi odgovornost da ide u zatvor, on podnosi tužbu protiv majke čije je dete izbačeno iz vrtića. O kakvoj državi se radi? Imaćete još 200 hiljada ljudi na ulicama. Imaćete zato što nema pravde u ovom društvu. Dozovite se pameti. Poštujte zakone.

Zapošljavaju se podobni, a ne sposobni, zato imate ovakav EPS kakav imate, koji se iza svega što se dešava na mala vrata pokušava da se proda. U neuređenoj državi zakoni ne važe za sve.

Mera oduzimanja oružja je dobra mera ako imate uređenu državu, ako nemate uređenu državu onda ćete imati kumića predsednika države koji se slika sa pištoljem i objavljuje na društvenim mrežama, koji prvo vozi Lamborgini, i kaže gospodine Gašiću, vašim policajcima - šta je miševi, gde ste sa vašim Škodama da me stignete. On to govori policiji. Šta radi policija? Hapsi njegov Lamborgini. Uhapšen je automobil. Uhapsili su automobil, ali to ga nije zaustavilo, on je uzeo sada drugi automobil, još bolji, pa se slika kako vozi 300 na sat kroz Beograd.

Gde je tu policija? Gde je vaš autoritet? Vi snosite odgovornost, treba da podnesete ostavku ili budete razrešeni. To nije ništa strašno, to je normalno, to se radi. Pa, predsednik Vučić, dok je bio u opoziciji imao šansu da govori sa svog protesta direktno za RTS i govorio je ovo isto što govorim ja sada, da ministar MUP treba da podnese ostavku iz objektivnih razloga, objektivne odgovornosti. Šta se sada u međuvremenu promenilo da se sada drugačije govori?

Od ministarke pravde se očekuje da reaguje na to što se ljudi prisilno dovode na skupove, a ne da vodi kampanju za jedan takav skup. Vi ste ministarka pravde, morate da vodite računa o građanima ove države, a ne samo o svojoj stranci iz koje ste.

Dakle, nasilje nije kažnjivo, nasilje se promoviše u medijima. Nasilje se generiše sa najvišeg mesta i to je ključni problem. Potrebno je vratiti dostojanstvo poštenim građanima, a socijalni otpad otpremiti na društvenu deponiju. To može samo uređena država, uređena država u kojoj imamo nezavisno sudstvo, samostalno tužilaštvo i profesionalnu policiju koja neće biti ponižavana od strane nekih koji su uzeli sebi za pravo to, još izazivaju pred svim građanima i to objavljuju na društvenim mrežama, jurite me sa tim vašim Škodama.

Moramo vratiti pravdu u društvu. A o kakvoj pravdi mi možemo da govorimo ako deca koja treba da u vrtiću, nisu u vrtiću. Ako je nasilnik koji ih je izbacio iz vrtića taj koji preti i dalje tim ljudima. A zašto im preti? Samo zato što su ti ljudi izašli da protestvuju sa drugim poljoprivrednicima. Kažu, pa, vi ništa ne radite možete da čuvate decu kući. E, pazite, poljoprivrednici ništa ne rade. Pazite, tu konstrukciju, oni mogu da čuvaju svoju decu, poljoprivrednici ne rade. Šta je sa vama ljudi? Kakve su to konstrukcije? Kakav je to odnos prema građanima? Kakav je to odnos prema poljoprivrednicima?

Dakle, moramo da vratimo odgovornost u politiku, to je prvi korak ka uređenju države Srbije. To je prvi korak ka vraćanju normalnosti, ka vraćanju pravde u društvo.

Ova sednica i ovo o čemu mi razgovaramo je dobar način i dobar put. Svi ovi zahtevi koji su izneti su zahtevi koji idu u tom pravcu. Ako to budete ignorisali, ako to budete pokušavali da relativizujete, da iznosite neke svoje propagandne mantre koje smo imali na hiljade puta priliku da čujemo, onda ova sednica neće postići taj cilj. Razumite da ovo gledaju svi ljudi koji žele da Srbija postane normalno uređena država.

Na kraju, da vam kažem da treba prestati sa ovim nasiljem. Evo, juče me vaš član Darko Glišić nazvao idiotom. Ja sam njega nazvao Darkom Glišićem i izvinjavam mu se zbog toga. Red je da se izvini i on meni.

Napisao sam tvit u kojem kažem da je Dejan Tomašević nenadmašan u reketu. I počeše da me napadaju, da najgore stvari govore o meni. A čovek jeste nenadmašan u reketu. S tim što vi ne razumete da postoji i košarkaški reket, a ne samo onaj reket na koji ste vi navikli. Hvala.