Hvala.
Samo ću jako kratko. Već sam jednom reagovala na to, valjda kritiku naše dece i omladine. Izgovorili ste jednu rečenicu koja mi je jako zanimljiva. Rekli ste - kakvo nam je društvo, takva su nam i deca.
Ne znam da li ste želeli da kažete da nam je društvo divno ili da kažete da su nam deca užasna? Pošto ja mislim i mislim da govorim ovde u ime svih nas svakako iz SNS, verujem i naših koalicionih partnera, mi mislimo da su naša deca divna. Samim tim, naše društvo je dosta lošije nego naša deca, ali deca su nam divna. Ali, ako vi kažete da nam je društvo užasno, a kažete istovremeno – kakvo nam je društvo, takva su i deca. Želela sam samo da vas zamolim da ne pričate to o deci i omladini u Srbiji, zato što jednostavno to nije istina. I svaki put ću da ustanem protiv toga. Hvala.

Hvala.
Reč ima Nataša Jovanović.

Gospodine predsedniče Skupštine, poštovana premijerko gospođo Brnabić, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kada se ovako teške tragedije dese u jednom društvu kao što je Srbiju zadesila velika tragedija, zapravo, dve velike tragedije u dva dana, najnormalnije bi bilo da pokažemo najviši stepen dostojanstva ovde u Narodnoj skupštini, jer je grupa opozicionih poslanika tražila da imamo sednicu sa ovim dnevnim redom.

Zbog toga vama, gospođo Brnabić, odajem svo poštovanje na vašem dostojanstvu svih ovih dana, predsedniku Skupštine na način na koji vodi ovu sednicu, kao i mojim uvaženim kolegama iz poslaničke grupe SNS i predstavnicima naše koalicione liste, jer smo pokazali, pre svega, najviši stepen morala koji treba da se pokaže u jednoj ovakvoj situaciji.

Ovo sve sa druge strane je zaista nešto najbizarnije, najbestijalnije, najodvratnije, a zaista tako moram da kažem, što sam doživela u 33 godine svog bavljenja politikom.

Godine 2007. kada se desio onaj stravični masakr u Jabukovcu, to se desilo samo dva dana, bila je u toku sednica Narodne skupštine Republike Srbije, podsetila sam se kroz ovaj E-parlament, na kojoj smo raspravljali o Kosovu i Metohiji, slušali one prazne priče Tadića, Koštunice i njihovih predstavnika kako će oni da sačuvaju naš narod. Nažalost, ubrzo posle toga usledio je još jedan pogrom, priznanje tzv. lažne države Kosovo, a samo dva dana posle toga taj stravični masakr.

To se dešavalo u periodu kada je država bila bukvalno na kolenima. Gospođo Brnabić, tada su ljudi bili bez hleba. Nisu mogli da prehrane svoju decu. Nekoliko stotina hiljada ljudi su ovi prekoputa ostavili bez posla. Nije bilo puteva, nije bilo fabrika. Škole su bile sa promajama, bez prozora, kako vi rekoste, bez mokrih čvorova i nikome od nas nije palo tada na pamet u tom teškom periodu, a znali smo da su oni sve opljačkali, prodali, izdali, da bilo koga optužujemo za nešto što je stravičan zločin i za nešto što nije primer jednog društva, kako ste i vi malopre rekli, kako oni danima pokušavaju da pokažu.

Šta je njihova mantra i šta je njihov zadatak, na kraju krajeva? Za šta su oni sada instruisani da ovako govore? Da smo mi bolesno društvo, da naša deca imaju raznorazne probleme, da mi nemamo dobro školstvo, da naši ljudi u zdravstvu ne rade dobro, da policija ne radi dobro. Ova jedna malopre kaže – BIA ne radi dobro svoj posao. Kakve veze ima BIA uopšte sa ovakvih događajima? U udžbenicima za te struke i neuropsihijatar i psihijatara, za one koji polaze tek na te studije, lepo se kaže da su to, nažalost, slučajevi koji se dešavaju u nekim državama, ali u određenim vremenskim intervalima i možda čak i postoji ta morbidna statistika i ta crna lista.

Da vas podsetim, gospodo iz opozicije, da se nešto slično desilo u Nemačkoj 2020. godine. Izvršen je masakr nad devet civila. Brejvik je više puta pominjan. I gde je vama tu minimum časti, obraza i morala? Mnogi od vas su, ali nebitno da li ste, ali vi vodite proteste, te kažete – Srbija protiv nasilja ovde u Beogradu.

Sutra je veliki praznik, slava Beograda i litija. Na čelu litije će biti mošti Svetog Nikolaja Velimirovića. Sveti Nikolaj Velimirović, koji nam je ostavio mnoga dela i mnogo nas je naučio, je uvek branio Srbe i srpstvo i kritikovao nas je kada je to bilo potrebno, ali je rekao jednu veoma važnu stvar – ne možete da budete časni i dostojni predstavnici svog naroda, dakle dobri Srbi, ako niste dobri ljudi. Vi niste dobri ljudi. Vi zloupotrebljavate najstravičniju tragediju i suze porodica.

Evo, sada se ova nesrećnica preko puta smeje, ova kojoj je uvek smešno, ona koja psuje majku Milenku Jovanovu, koja bi nas da juri po ulicama, pa nećete više taj film da gledate, da reciklirate neki 5. oktobar. To više ovde nikada neće da se desi. Narod vrlo dobro zna, i onaj narod koji je pogođen velikom tragedijom, da ste vi nešto što nije budućnost naše zemlje.

Isto tako, moram da vas podsetim na to da su Srbi, bez obzira na ovako teške tragedije i na sve što smo proživeli, uvek bili ljudi koji su imali veru i nadu i koji su uvek bili poštovaoci i drugih uverenja i drugih verskih opredeljenja i drugačijeg mišljenja, pa ste morali, gospodo, nešto da naučite od naših slavnih predaka iz naše istorije. Vi to niste u stanju. Vas je ophrvala mržnja prema Aleksandru Vučiću, prema nama. Vi nemate više ni stida, ni srama. Radite za novac, radite za instrukcije vaših mentora. Bolje bi vam bilo da ćutite i da reč ne progovarate, a naravno vi to ne možete jer morate da opravdate tu agendu koja vam je data, jer ste mnogo zla, i svako od vas pojedinačno učestvujući nemoralno u političkom životu Srbije, naneli ovoj zemlji.

Jedan preko puta koji sedi kaže – moramo da vidimo šta ćemo dalje, šta ćemo posle 26-og, kada mi očekujemo najveći ikada skup, kada će da se okupi srpsko jedinstvo, srpska mladost, lepa strana i lepo lice Srbije, na mitingu ovde ispred Doma Narodne skupštine. Kaže –da vidimo kako ćemo da izađemo iz ove nenormalnosti. On govori o nenormalnosti, a sa najvećim siledžijama sedi u poslaničkoj grupi. Takvi su vam bili na listi.

Zar to nisu ti isti ljudi, ti predvodnici nekakvih lažnih ekologa, sindikalista koji psuju, koji prete silovanjem premijerke Ane Brnabić, koji napadaju službena lica pri vršenju dužnosti, koji sve rade da pokažu svoje pravo lice? To ste vi. Nemojte drugačije da se predstavljate, da ste vi nekakvi navodni dušebrižnici za Srbiju protiv nasilja.

Srbija je bila zemlja nasilja, najvećeg kriminala kada ste vi bili na vlasti. Danas je to zemlja koja može da se pohvali i svojim dobrim rezultatima u ekonomiji, našom pametnom decom, našom mladošću. Samo u Ministarstvu zdravlja, jel tako, gospodine Đerlek, svake godine nagrađuju se i stipendijama i mogućnošću da rade 100 najboljih studenata sa univerziteta širom Srbije sa Medicinskog fakulteta, a da ne govorim o IT stručnjacima.

Pre nekoliko dana gospođa Brnabić je bila u Kragujevcu gde smo otvorili, odnosno ona i njeni saradnici, jedan od najvećih Data centara u Evropi.

Šta vi hoćete da kažete? Da smo mi društvo koje ima nekakve poremećaje pa se zato ovo dešava? E, neće biti. Ovo društvo se okrepilo, ovo društvo se osnažilo, ovo društvo danas ima snažni duh zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS. Zbog toga imamo nadu da će biti sve bolje, a sa svim pošastima ćemo da se borimo onako kako nam to Ustav i zakoni nalažu.

Pozdravljam sve ove mere koje ste doneli i verujem da će i ljude iz struke, a pre svega ozbiljni i odgovorni ljudi sa pozicije političara, znati da cene to.

To šta ste vi doživeli… Gospođa Kisić, koja je imala prelom ruke kada su je ismejavali, jedan od vaših intelektualaca, ono najveće zlo od Gorana Markovića na Tviteru – jednoruka Darija, i da ne pominjem dalje sve vaše bljuvotine, uvrede svima nama pojedinačno.

Samo se vi smejte, ali doći će trenutak kada će i osmeh da vam se zaledi na licu, jer vi ste otpisani kod svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji.

Ne zloupotrebljavajte tugu svog naroda, sve te ljude koji izlaze na proteste, a ja njih pozivam da dođu i da nam se pridruže 26-og za normalnu Srbiju, za Srbiju koja zna da ima svoju budućnost. Hvala.

Hvala.
Poslovnik?
Slušam vas.

Hvala, predsedniče.

Reklamiram član 107. stav 2. koji, između ostalog, kaže da narodni poslanik ne treba da se obraća drugom narodnom poslaniku, niti da koristi uvredljive izraze. Niste opomenuli koleginicu koja je upravo govorila, jer je rekla jednoj od koleginica ovde „ova nesrećnica“.

Gospođo premijer, odavde kreiramo atmosferu u društvu, odavde odlazi karakteristika da li nam je društvo dobro ili loše, zavisi od toga kako se mi jedni drugima obraćamo, mi međusobno narodni poslanici, vi nama kao predstavnici izvršne vlasti ili obrnuto. Odavde se kreira kvalitet jednog društva i odavde naši mladi vide kako se ponašamo mi i, naravno, kopiraju.

Predsedniče, molim vas, da svima nama ukažete kada koristimo reči, pa čak i kada predsednik države kaže – hijene, lešinari… (Isključen mikrofon.)

Što ste sad to radili? Što ste sad to uradili? Smejete se.
(Gorica Gajić: Ne.)
Širok osmeh, širi niste imali od početka ovog saziva. Jeste li ponosni sad na sebe? Jeste li ponosni? Neverovatni ste. Kakvog smisla i koliko povoda je bila da uradite ovo na ovaj način?
Dakle, šta će narodni poslanici da kažu jedni drugima…
(Gorica Gajić: Odavde se šalje slika kakvo je društvo.)
Nemojte da vičete više. Pet dana slušam kako vičete sa te strane. Toliko o poštovanju, obziru ili bilo čemu. Samo nemojte da vičete više.
Dakle, šta će da govore narodni poslanici jedni drugima, sve znate na tu temu, ko se oseća srećno, ko se oseća nesrećno, ja u to ne mogu da ulazim.
Počeli smo ovu sednicu tako što se čula psovka sa te strane, majku psovali.
(Gorica Gajić: Trebali ste da opomenete.)
Nemojte to više da radite.
(Gorica Gajić: Opomenite svakog od nas.)
Nemojte da pretvarate ovu sednicu u priliku da se vi dodatno nešto reklamirate, svi zajedno sa te strane, na račun onoga što se dogodilo.
(Gorica Gajić: Primenite samo Poslovnik.)
Ne vičite, po deseti put danas, i ne samo danas, da ne vičete. Poštovanje neko pokažite.
Da li je u sali Aleksandar Jerković?
Ako nije on, reč ima Dejan Bulatović.
Izvolite.

„Iste su godine svi bili rođeni, isto su im tekli školski dani, na iste svečanosti zajedno su vođeni, od istih bolesti su pelcovani i svi umrli u istom danu.“ Ovo je „Krvava bajka“ koju je napisala Desanka Maksimović. Iz pijeteta prema onome što se desilo pre nešto više od 20 dana, moram da kažem da sam tada video suzu u oku ministarke Danice Grujičić koja je držala konferenciju za medije, video sam suze u očima policajaca koji su tamo bili na licu mesta, video sam suze i na protestima građana koji su rekli da su protiv onoga što se može nazvati nasilje, video sam suzu u celoj Srbiji. Ne mogu da razumem da je bilo ko sebi dao za pravo da tu suzu meri, jer ne postoji merilo za to.

Ja prvi put moram da vam kažem da ne postoje protesti na kojima ja nisam bio. Ovo su prvi protesti na kojima ja nisam prisutan.

Što mi dobacujete? Zašto mi dobacujete?

Hoću da kažem mojim kolega iz opozicije, pošto mi sad neko nešto dobacuje. Dakle, 30 godina se bavim politikom, bio sam u zatvoru, bio sam gde nisam bio, a nisam na ovim protestima, jer mislim da ako je trebalo da šetamo, trebali smo svi da šetamo, svih nas 250 zajedno sa predsednikom Skupštine, a da onda svi zajedno kažemo da smo saglasni i da idemo da šetamo iz pijeteta prema tim ljudima koji su izgubili svoju decu i u Mladenovcu, takođe.

Ne možemo da delimo i nije smelo da se deli. To nikada nije bilo u Srbiji i to neću nikada podržati.

Srbija mora da bude ujedinjena i jedinstvenija nego ikad, jer ovo što se nama desilo je tragično i ostaće decenijama kao opomena generacijama i generacijama. Niko nema pravo od političara da govori u ime tih ljudi. Niko nije imao pravo na tim protestima od političara da govori pred tim ljudima, nije imao pravo i zato nisam bio tamo.

Razumem te građane koji su izašli u tolikom broju. Izašli su jer se boje za svoju decu, jer to što se desilo isto tako i u selima u gradovima širom cele Srbije, to nas je sve porazilo i to je poraz celog društva.

Nije niko imao pravo da pita ko je odgovoran na takav način. Odgovorni smo svi, ali ovde smo morali da pokažemo dostojanstvo. Ovde da pokažemo i da pošaljemo najvažniji signal, a to je da patimo zajedno sa njima, da nam je žao da se srce raspada i da na taj način o tome danas govorimo.

Hoću da kažem, i evo jedan konstruktivan predlog predsednici Vlade, nakon dva dana gad se to desilo ja sam predložio i ovde sam u Skupštini, dakle, u proceduru pustio predlog mog zakona, tačnije dopunu zakona o lovačkom naoružanju, ja sam lovac, ali hoću da vam kažem premijerko, da postoje lovci koji dobijaju recimo, oružje u odnosu na ono kada su članovi lovačkog udruženja, i dobiju to oružje, a onda više nisu članovi i to oružje stoji u njihovim kućama, dakle, ne plaćaju članarinu, nemaju lovnu kartu, a to oružje stoji, a za šta - ako ste tražili oružje za lov morate da platite lovnu kartu, morate da platite članarinu lovačkom društvu, ako to ne ispunjavate, vi morate imati oduzeto oružje. Molim vas, da to što sam predao u proceduru, razmotrite vidite to, i zaista, ako ima mogućnosti i prihvatite kao velika većina.

Premijerko, zamolio bih vas još jednu veliku stvar. Kada kažete opozicija nemojte sve da stavljate u isti koš. Napravite granicu, paralelu. Ja nisam nikada bio u vlasti, nikada nisam učestvovao ni na koji način, što bi ugrozilo Srbiju, ni sada to ne činim i molim vas samo to uzmite u obzir. Hvala vam.

Reč ima Zaim Redžepović.
Nije tu.
Reč ima Borko Puškić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi gosti iz Vlade Republike Srbije, pomaže Bog. Tema je bezbednost, stanje bezbednosti nakon ovih nemilih događaja na prostoru Beograda, a Boga mi, i na teritoriji cele Srbije.

Situacija je sledeća - da li je predsednik Narodne skupštine i ovde predstavnici Vlade, odnosno premijer, u toku da je u fazi završnica podnošenja i i okvirivanja tužbe za navodni genocid od strane Srbije prema Kosovu? to je Glau Konjufca, predsednik tzv. samozvanog, lažnog separatističkog Kosova i njihovih privremenih institucija pre neki dan rekao.

U periodu kada se pre dva dana već održavaju najveće NATO vežbe na prostoru Evrope, 24 hiljade vojnika NATO, sa druge strane imamo 1.300 samozvanih vojnika kosovski, to je znači 25.300 vojnika koji vršljaju na terioriji naše zemlje i naše otadžbine, osnovano izražavam sumnju, a bezbednosne agencije od vojnih do ovih koje su bliske policiji i sami policijski organi i Ministarstvo odbrane trebali bi da se pozabave bezbednošću prostora i Preševa i Bujanovca i Novog Pazara i Tutina iz prostog razloga zato što se administrativno naslanjaju na prostor Kosova i Metohije.

Imam pouzdanu proverenu informaciju da je dosta naoružanja preko NATO-a, za vikend ušlo na Kosovo i da će se tu zadržati.

Iz tog razloga sa punim pravom tražim ne prema nekom diskrecionom odnosu ili nepoverenju prema nacionalnim manjinama, konkretno bošnjačkog, muslimanskog ili albanskog naroda, već zato što postoje povećani potencijalni rizik bezbednosni da to može da se zloupotrebi, postavljam pitanje koliko je Preševo, Bujanovac, Novi Pazar i Tutin predalo naoružanje? Tražim tu informaciju i tu informaciju očekuju građani Republike Srbije.

„Defender“, vojna operacija koju je predvodio sam Kurti, doskorašnji do meseca decembra koalicioni partner Srpske liste. Pogledajte ovo molim vas.

Sa druge strane, imamo situaciju da se desetine poljoprivrednika, odnosno desetine udruženja poljoprivrednika, stotine hiljada poljoprivrednika samoorganizovalo na prostiru cele Srbije i u tom momentu imamo situaciju da najavljuje nam se vežba „Platinasti vuk“, imamo situaciju da navodno, nemamo potvrđenu informaciju, osim toga što otišlo kroz društvene mreže i kroz neke medije da sekretar Vlade Srbije Novak Nedić, niko manje do sekretar Vlade Srbije organizuje neke paravojne formacije.

Sve se to dešava u momentu kada mi imamo osamnaestoro dece ubijene i adolescenata, kada imamo preko 20 i nešto njih ranjenih. U tom momentu mi tražimo - šta? Kontramiting. Ja odgovorno, osnovano tražim, molim vas, apelujem, kao neko ko pripada odgovornoj državotvornoj opoziciji, da povučete tu odluku dok još ima vremena. Zbog čega? Zato što će ona da izazove dodatne podele u društvu.

Okrenimo se sa onim zaključkom arhijerejskog sabora SPC koji su potpisali 50 i nešto episkopa, Sinoda SPC na čelu sa njegovom svetošću patrijarhom gospodinom Porfirijem srpskim da se održi sutra jedna veličanstvena, velelepna litija na čelu sa moštima najvećeg Srbina u 20. veku i jednog od najvećih pesnika, filozofa, umetnika, kulturnog radnika, čoveka koji je bio otvorena žrtva fašizma i nacizma, koji je spasao desetine hiljada Jevreja i ostale ljude nesrbe i nehrišćansko stanovništvo.

U tom momentu mi imamo situaciju da su danas uznemireni građani Republike Srbije, da su me kontaktirali, da im dolazi SMS sa sadržajem da moraju da potvrde da dolaze sa – da ili ne. Evo ovde imate situaciju da je neko odgovorio – ne, neće doći na taj skup i da se kaže da želi da se sruši Srbija. Ko želi da sruši Srbiju? Zamolio bih ovde prisutne ljude iz MUP-a – kakve to opasnosti i kakvi su se to crni oblaci nadvili nad Srbijom? Ko to želi da sruši Srbiju? Kakva je destabilizacija u pitanju? Zahvaljujem.

Najpre povreda Poslovnika.