Hvala predsedavajući.
S obzirom da je razgovor krenuo da kažem u smeru, odnosno malo drugačijem, ali opet svi pričamo o nasilju. Ono što bih ja htela da pokrenem kao inicijativu, jeste da pokrenemo peticiju potpisivanja za smenu profesora Bakića, pošto je on profesor na Univerzitetu. Vi ste sami kolege rekli da se ograđujete od njega i od njegovog nasilnog govora, koga će on da juri po ulicama Beograda, Srbije, itd. i da etiketira.
Taj čovek predaje omladini, predaje mladima, tako da u svakom slučaju nije dobar uzor za buduće naraštaje. Ja verujem da se vi iskreno slažete sa mnom po tom pitanju.
Ovo je za mene jedna od najvažnijih sednica Narodne skupštine. Svi smo svedoci strašnih i monstruoznih događaja koji su se desili u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na području Mladenovca i Smedereva. Glavna tema jeste koje su mere preduzete po pitanju bezbednosti, prevencije i kakvi su efekti delovanja i primene hitnih mera koje smo preduzeli.
Pre nego što počnem da govorim o preduzetim merama, volela bih da napravimo osvrt na prethodna dešavanja, u smislu zloupotrebe i emotivne manipulacije sa našim građanima. Pre svega, kao čovek, govorim sada kao roditelj, a kasnije i kao narodni poslanik.
Činjenica je da smo decu iz najbolji namera prepustili digitalnoj tehnologiji. Mozak naše dece postaje drugačiji. Svaka generacija postaje motorički slabija i izolovana. Na našu decu značajno utiče prvo i osnovno porodično okruženje, zatim vrtić, zatim škola. Mislim da svi to znamo. Dalji razvoj potencijala našeg deteta zavisi isključivo od okruženja u kojem se dete nalazi i u kome odrasta.
Najnovija istraživanja pokazuju da 50% naših učenika provodi pet sati dnevno kraj mobilnog telefona ili računara. Moramo imati kompletnu sliku i objektivno gledati na uzročnike odrastanja naše dece. Ukoliko ukinemo različite rijaliti programe, istovremeno je normalno da ukinemo i sve društvene mreže, da prestanemo da gledamo nasilne filmove, da slušamo aktuelnu muziku koja danas prezentuje nasilje, neki prezentuju, mladi slušaju tu muziku. Postavlja se pitanje da li je moguće tako nešto primeniti? Složićemo se da nije moguće tako nešto primeniti.
Danas se nude različite opcije za zaštitu naše dece i smanjenja nasilja koje postaje globalni problem celog sveta, jer sve što sam navela kao štetne uticaje za našu omladinu postoje i u svetu. Postoje različiti programi koji se mogu instalirati na računaru ili mobilnom telefonu ili na android televizorima i to sam ja kao roditelj primenjivala. To su softveri ili programi koji ograničavaju pristup deci koja kada ukucaju neki eksplicitni sadržaj ili teže da gledaju neko nasilje, program automatski blokira uređaj i dete nema pristup tome. Tako da verujem, da ukoliko ste hteli adekvatno rešenje da bi to sigurno našli. Imate to i na internetu i mogu da vam preporučim, da bi pomogli našim mladima i da bi ih zaštitili od svih mogućih izazova koje imamo i na društvenim mrežama i putem drugih stvari.
Smatram da smo kao društvo svi podjednako krivi. Ovo su dva ekstremna slučaja, dva izolovana slučaja, posebno sa ovim dečakom. Naravno da smo svi šokirani i opšte je poznato da u Srbiji nemamo često ovakve slučajeve. Moramo i mi da se menjamo da bi se i naše društvo menjalo. Vaspitanje našeg društva mora da znači znanje, empatiju, timski rad, kreativnost i nove ideje, a ne zloupotreba dve teške tragedije da bi se sve ovo prebacilo na politički teren.
Nažalost, svedoci smo da se u ovim tragičnim slučajevima odgovornost prepisuje naravno našem predsedniku gospodinu Vučiću i svim funkcionerima i članovima SNS. Moj predsednik je predsednik svih građana. Verujem da ste zaboravili kada su naši građani imali problem sa dugovanjima i kreditima koje su uzimali u švajcarskim francima. Godine 2019. je napravljen protest ispred Vlade Republike Srbije i molili su našeg predsednika Vučića, odnosno i vašeg da im pomogne svakako da reše taj problem. Država je preuzela na sebe jedan deo da otplati razliku između švajcarske valute i evra da bi olakšali građanima plaćanje kredita i platila je 120 miliona evra našim građanima iz budžeta da bi spasili ljude da ne ostanu bez stanova i posla.
To se desilo 2019. godine, a krediti su uzimani 2008. i 2004. godine kada je tada na vlasti bio gospodin Jelašić guverner, gospodin Đelić. Dakle, to je cela ekipa iz DS koji su ubeđivali građane da slobodno uzmu kredite i da će biti stabilna valuta, da neće biti promenljiva i to na jedan vrlo perfidan način. To se zaista desilo u vaše vreme.
U to vreme naš gospodin Vučić, predsednik 2019. godine je tada bio predsednik svih građana. Zato što je naravno trebala pomoć našim građanima i to se i podrazumeva, a ukoliko imamo neku kriznu situaciju, ukoliko je nešto loše, onda naravno predsednik naš je samo predsednik naše stranke, očigledno. Smatram da nije politički korektno zato što on jeste predsednik svih građana Republike Srbije i to legitimno izglasan.
Taj problem zaduživanja građana nije nastao u vreme našeg predsednika, gospodina Vučića, već u vreme DS, apsolutno naš predsednik nije bio odgovoran za problem koji se desio, ali je svakako pomogao. Naravno da je pomogao. Osim toga, paradoks je da organizujete protest protiv nasilja i to su poštovani građani isti oni koji su imali proteste ispred Narodne skupštine tokom Kovida, sećam se i toga, meni je ovo treći saziv pa jako dobro pamtim sve što se dešavalo.
Dakle, opozicija i pristalice opozicije su tada, ne znam, volela bih da vas pitam da li znate ko je gospodin Nebojša Apostolović. To je ranjeni policajac kome ste vi slomili obe noge, znači kome su polomljene obe noge tokom protesta ispred Narodne skupštine, kada je bio protest protiv kovida. Citiraću gospodina Nebojšu Apostolovića koji je tad izjavio: "Da sam ostao da ležim, sigurno ne bih preživeo. Imao sam sreće što su me kolege spasile". Dakle, na to se svakako zaboravili i niko od vas nije pitao kako je gospodin Nebojša Apostolović, koji je imao najmanje dve operacije nakon vašeg protesta protiv kovida, i to u vreme kada smo se borili da sačuvamo svačiji život, naročito, na čelu sa našim lekarima.
Znači, svaku moguću krizu, gde nam umiru ljudi i gde nam gine narod, vi koristite kao politički obračun. I zaista, ja sam mislila da mene više ništa ne može da iznenadi, ali svaki put me iznova iznenadite, moram priznati.
Sećamo se i gospodina Ranka Panića, pokojnog, kada je SRS pravila miting 2008. godine. On je preminuo na protestu od posledica udarca, njemu je puklo debelo crevo, stvorila se sepsa i preminuo je nedugo nakon toga.
I, ko je bio odgovoran tada? Da li smo mi tada, odnosno SRS kao opozicija tražili smenu nečiju, da li smo tražili? Čiju odgovornost smo tražili? Zapravo, mi smo tražili, ali vi ste se pravili da nas ne čujete, uopšte.
Osim toga, imamo i slučaj Jabukovac, o kome su i moje kolege govorile, dakle, nažalost veliki masakr, devet žrtava, vi tada niste pokrenuli uopšte razoružanje Srbije. Nije vam bilo ni na kraj pameti da se razoruža Srbija. Dakle, nažalost, individualaca će uvek biti, ekstremnih slučajeva će uvek biti i mi kao pojedinci ne možemo, odnosno kao društvo ne možemo da utičemo na to. Da li je neko mogao da predvidi da će u jednoj da kažem elitnoj školi, sa najboljim đacima, na frekventnom mestu, da se pojavi dete, gde su đaci fenomenalni, da se pojavi dete i da nažalost izvrši takav masakr. Pa nije mogao niko da veruje u to. Zaista nije mogao niko da predvidi to.
Mislim da je kolektivna krivica svih nas i da zaista je vreme da angažujemo stručnjake. Mi smo to apsolutno uradili odmah istog trenutka kada se to, da kažem, praktično i desilo. Hoću samo da kažem da imam utisak da su ovi protesti naravno zbog toga što naš predsednik Vučić vama zadaje domaće zadatke, a to kada govorim, govorim u smislu, mislim na povećanje plata, povećanje penzija, svega onoga što smo do sada uradili, reforma obrazovanja, zastupanje i podrška mladima. Pa ko je prvi dao mladima vetar u leđa? Pa mi. Pogledajte samo koliko imamo mladih kolega poslanika iza mene i koliko mladih mi zapošljavamo. Mi smo prvi počeli da primenjujemo taj model, pa su sve ostale stranke počele politički da primenjuju taj model i da primaju mlade u svoje stranke. Znači, mi mladima dajemo vetar u leđa. Jako je ružno da govorite da mi na mlade ne mislimo, jer nama je jedna od zvezda vodilja svakako zaštita mladih.
Osim toga, htela sam da kažem da je jako korisno da vam preporučim da držite tribine. Recimo, ja sam držala tribine za borbu protiv vršnjačkog nasilja, mi smo to kao država organizovali, imamo platformu "Čuvam te". Pokrenuli smo to, jel tako, ministarka? Dakle, imamo različite i nevladine organizacije i različite državne institucije koje pružaju pomoć mladima u svakom smislu, kada je u pitanju vršnjačko nasilje.
Neću mnogo da dužim, da ostavim vreme mojim kolegama, ali sam držala i tribine protiv i zaštite od narkomanije, recimo. I to je jako bitno za našu decu, za našu omladinu. Evo, to je moj savet i to može da bude početak nekog dijaloga, da tako nazovemo, da vas pozivam da svakako možete učestvovati sa nama na tim tribinama. Tribine su bile na opštini Stari grad, odakle potičem.
Tako da, u svakom slučaju, ko ima volje, nađe način, znate. To je prosto moje mišljenje. Mislim da postoje mnogo konstruktivniji predlozi nego da držite tribine na ulicama. Vi držite tribine na ulicama za smenu Vučića, za napad na članove SNS i njene funkcionere. To su tribine koje vi držite na ulici. Evo, ja vas sad, kolege, zaista pozivam da zajednički održimo tribinu za zaštitu naših mladih i naše dece.
Što se tiče prevencije i bezbednosne situacije u Srbiji, situacija je zadovoljavajuća, s obzirom na to šta se sve izdešavalo u poslednje vreme. Jako mi je drago što smo povukli mudre poteze kada je u pitanju razoružavanje Srbije, i to zaista niko pre nas u toj meri nije nikad tako uradi, zaista to hoću da pohvalim. Znam da su to osim mene pohvalili i značajni strani mediji i političari takođe.
Postavljanje policajaca u svakoj osnovnoj školi i te kako je važno i može da spreči ili da umiri nečiji cilj ili misli ili da psihički smiri dete, da se dete oseća bezbedno. Smatram takođe da je to jako dobar korak. Zatim, Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja, na to sam najviše ponosna, jer moj sin je bio žrtva vršnjačkog nasilja, i otud motiv da se ja borim za mlade, jer smo mi kao porodica zaista prošli kroz jedan veliki pakao. Ja ne krivim decu koja su nasilna, nego krivim roditelje. Čak kad se to dešavalo, pre deset godina je to bilo, ja nisam krivila sistem, znate, krivila sam pojedinca, a to je bila direktorka škole, razredna i psiholog, koji tada nije imao sluha za nas kao porodicu i za mene kao roditelja, a kamoli za moje dete. Sva sreća, vodila sam dete, moje dete je imalo stručnu pomoć, uspeli smo to da prevaziđemo i sada je zaista psiholog, ja sam majka diplomiranog psihologa i na to sam i više nego ponosna. Zato sam rekla, ako imate želju, zaista našli biste adekvatan način da pomognemo svi zajedno u ovoj teškoj i kriznoj situaciji.
Dakle, pozdravljam sve mere. Naveli smo koje sve mere, ima ih dosta. Grupa za podršku mentalnom zdravlju, sjajna stvar, Grupa za bezbednost dece na internetu, takođe odlična stvar, uvođenje i angažovanje više psihologa po školama. Jasno je da imamo posledice i od kovida generalno i od nasilja koje gledamo putem svih mogućih, i štampanih i elektronskih, medija.
Ono što želim samo na kraju da kažem, da nažalost izgubljenu niko ne može da nam vrati. Mi smo svi svesni toga. Verujem da ste i vi, drage kolege, ali sam sigurna da kroz rezultate koje već vidimo uspevamo u nameri preventive i da se ovakvi tragični događaji nikada više neće ponoviti. Hvala vam.