Hvala vam.
Reč ima Vojislav Vujić.

Hvala vam predsedniče.

Porodicama nastradalih u ova dva masakra izjavljujem najiskrenije saučešće, i od tog dana svaki put kada dolazim na posao ovde na zasedanje i prolazim pored škole „Vladislav Ribnikar“ uvek imam neki neobičan osećaj tuge i velike žalosti i velike uznemirenosti, koju sebi sa ovoliko godina teško mogu da objasnim. To što nam se desilo, svi ovde prisutni, cela država i čitav sistem moramo da damo sve od sebe da se takve stvari više nikada ne ponove.

Mi smo u četvrtak počeli sa ovom drugom tačkom dnevnog reda, čija je tema izveštaj REM-a i tog dana, to je bio 25. maj, neko od kolega iz moje poslaničke grupe, dok smo sedeli u kancelariji pre nego što smo ušli u ovde u salu, je rekao da je 25. maj, podsetio nas je da je 25. maj bio dan mladosti. Onda smo se svi nekako setili tog vremena, onako sa setom, ali smo se i setili nekog vremena u kome smo svi bili bezbrižni u kome smo se svi nekako osećali bezbedno. To pamte generacije, moja generacija i starije generacije.

Kao tema u toj nekoj našoj diskusiji se nametnuo i sadržaj tadašnjih TV programa ili uopšte bilo kakve TV emisije. Koliko svi mogli da se setimo nije se dozvoljavalo da se svašta ili nešto što nije primereno emituje da li na televiziji ili na radio programu. Ovih dana sam slušao i kolege sa leve strane, kolege sa desne strane, svi su podsećali na te emisije, na to vreme, na dobre stvari tih emisija i poruke koje su one ostavljale.

Danas, kako je malopre rekla i koleginica, društvene mreže su stvar koju bilo ko teško može da kontroliše i apsolutno se slažem. Ali ono što i to je moje lično mišljenje, mogu da kažem kada je u pitanju REM i kada su u pitanju programi ne samo na nacionalnim frekvencijama, nego i na svim drugim koji su nam sada dostupni, mislim da postoji mogućnost da se dosta stvari cenzuriše.

Oni moraju da budu restriktivniji. Zbog posla kojim se bavim i ja svi koji ste ovde u ovoj sali moramo da budemo informisani i stvarno se trudim da pratim informativne emisije sa televizija, koliko god su dostupni i na koliko god mogu da naiđem. Onda tražim tu istinu i pokušavam da političko iskustvo koje imam negde uskladim sa informacijama koje dolaze do mene. I danas na televiziji može svašta da se vidi. Prednost današnje televizije je u tome što imamo mnogo veći izbor. Nekada smo imali RTS 1, RTS 2, danas imamo desetine i stotine TV programa. Zato apelujem pre svega na roditelje. Rekao sam moje lično mišljenje o REM-u, ali smatram da svako od nas svojoj deci treba da bude REM, da smo mi ti koji trebamo da pravimo određenu selekciju toga šta dete može da gleda ili da možemo da uradimo blokadu onih kanala za koje smatramo da nisu prikladni da ih naša deca gledaju.

Pre dve godine jednom prilikom Dragan Marković Palma, predsednik poslaničke grupe JS, kojoj pripadam, ovlastio me je da odem na jednu debatu gde su bili pozvani predstavnici svih poslaničkih grupa. Tema je trebala da bude „TV program“. Iskren da bude nisam najbolje odradio pripremu, nisam se pripremio da znam o čemu će sve da se debatuje u jednoj takvoj emisiji i kada sam otišao na tu debatu i otvorile se teme, video sam da je tema bila rijaliti program. Bilo je onih koji su kritikovali rijaliti programe, bilo je i onih koji su ih sa jedne strane, neću da kažem branili ali nisu rekli da je to nešto najstrašnije što može da se vidi na televiziji. Kada je krenula ta debata počeli su svi da pričaju o farmama, o velikoj braći, o parovima, o zadrugama i o ko zna još kakvim sličnim programima.

Dva sata sam slušao sve one koji su pre mene pričali i kad je došao red na mene da ja nešto treba da kažem, iskren da budem, ja nisam imao šta da kažem, zato što se u mojoj kući takve stvari ne gledaju. Prosto, ja svojoj deci to nisam dozvoljavao nikada da gledaju i nisam bio upoznat sa sadržajem takvih emisija. Onda sam čuo od svih prisutnih, i onih koji napadaju i onih koji to brane, da su svi, apsolutno svi, gledali. Satima su gledali takve emisije. Znači, i jedna strana i druga strana. Pričali su o kakvim psovkama se tu radi, ko kome pokazuje polne organe, kakve su tuče, kakve su sve gadosti moguće da se vide u takvim emisijama.

Kad je došlo vreme da ja iznesem svoje mišljenje, ja sam video da sam ja promašio. Ja sam rekao da nisam gledao takve emisije. Verujte mi, od 20 prisutnih ljudi, pošto je to bilo snimano, samo se jedan od dva kamermana javio i rekao je čovek da ni on to nije gledao. I zato se vraćam. Mi, pre svega roditelji, moramo da budemo taj REM u našoj porodici kad pričamo pre svega o maloletnoj deci.

Ako pričamo politički, ja i politički imam pravo da zamerim ljudima koji se nalaze uz REM-u, pre svega RTS-u, zato što sam ja narodni poslanik od 2012. godine i samo jednom sam dobio poziv da gostujem na RTS-u. To meni nije tako strašno, koliko mi je strašno to što predsednik moje stranke Dragan Marković Palma, stranke koja ima osam narodnih poslanika, državotvorne stranke, stranke koja je dugo na političkoj sceni, čovek nije imao pet ili šest poslednjih godina priliku da gostuje na RTS-u.

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Kolega Ćuta, ja razumem predsednika kad vam kaže da ne dobacujete. Nećete da me zbunite. Vama treba da promenimo taj nadimak, niste vi Ćuta, vi ste „Priča“ i kad pričate pametno, meni je to okej, a kad radite ovako provokativno, to mi se ne sviđa. Ja vas nikada nisam prekidao. Evo, ja ću da vam obećam danas, nije mi manir, ali trudiću se i ja vama da dobacim. Ali, kažem da to u startu nije ispravno. Nemojte to da radite. Kad ja pričam, ako ima nešto što vam ne odgovara, javite se pa mi kažite šta vam ne odgovara. Ne znam zašto to stalno radite? Ako privlačite pažnju i popularnost, to nije način.

Znači, Života Starčević, kolega koji je danas pričao kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, rekao je jednu stvar a ja ću ponovo da ponovim ono što je on rekao. Interesuje me da li će RTS večeras da isprati jednu organizaciju koja je već postala tradicionalna. Znači, Jedinstvena Srbija, mi kao politička stranka, šaljemo 1.200 ljudi različitih obrazovnih profila u Grčku. Tu idu lekari, idu radnici, idu seljaci, idu preduzetnici, idu prosvetari. Znači, 1.200 ljudi. Do sada ni jednom nismo imali situaciju da RTS dođe i da to proprati. Da li će to da proprate pozitivno ili negativno, ja ne znam.

Ono što je vrlo bitno, kad svi pitaju kako to šaljete, od čega to plaćate, plaćamo od sredstava, svi koji se bavite politikom znate da svaka poslanička grupa u odnosu na broj poslanika po zakonu dobija određena sredstva. Mi ne radimo upaljače, majice, kačkete ili svašta nešto, nemamo saradnike spoljne koje plaćamo za svašta nešto, koristimo taj novac da ga na ovakav način vratimo građanima.

Ja ću sa ovim da završim i evo još jedanput kolegama koji prate ovo današnje zasedanje, evo kolega Starčević i ja sada apostrofiramo to što se večeras dešava. Ja vas molim da ispratite. Da li se to vama sviđa ili se ne sviđa, to je sad manje bitno, ali je fer i korektno da se pokaže kako mi vraćamo narodu Srbije ono što nam je dao. Hvala.

Hvala.
Reč ima Tatjana Manojlović.

Poštovani građani Srbije, godinama evropski izvestioci upozoravaju da su u Srbiji medijske slobode u padu i da ova vlast koristi „Telekom“ da vlada tržištem. „Telekom“ je prva kompanija ikada koju je neka institucija EU označila kao sredstvo države za kontrolu medijskog prostora.

Sada ima indicija da je situacija i gora nego što smo mislili. Ova najgora od svih vlasti u Srbiji grubo zloupotrebljava ovu situaciju u kojoj se nalazimo da nas laže i da nam podmeće klipove sarađujući sa svojim tajkunskim vladaocima medijskog prostora.

Evo o čemu se radi. Pitam, da li je tačno da je Nadzorni odbor „Telekoma“ jednoglasno odlučio da kupi gubitašku firmu „Globaltel“ po ceni od 17 miliona evra, 17 miliona evra, čiji je jedan od suvlasnika Slava Terzić iz „Kenkarta“, koga je grad Beograd oterao iz posla sa naplatom karata, a drugi suvlasnik firme je, nećete verovati, Željko Mitrović? Znači, da kupi firmu za 17 miliona evra. Da li je tih 17 miliona evra cena nešto ranijeg ukidanja „Farme“? Nadam se da ćemo uskoro dobiti taj odgovor.

Tobožnji izveštaj REM-a koji mi ovde razmatramo je neslana šala Olivere Zekić i njenih saradnika. Izbor izvestioca koji je obrazlagao ovaj kvazi izveštaj je uvreda javnog morala. A ono što je u tom svom obrazlaganju gospodin pomenuo je čist sadizam, rekla bih. Zato smo i okrenuli u petak leđa dok je obrazlagao. Ali nećete nas oterati trajno iz ove sale i nećemo vam ostaviti ovaj prostor za širenje laži. Iskoristićemo svaki sekund i svaki minut da istina dopre do građana Srbije.

Rekli ste da mi koji ovde govorimo suprotno vašim stavovima radimo u interesu dve televizije koje nisu pod kontrolom vlasti, kako bi one dobile nacionalnu pokrivenost. Nije tačno. Mi to ne radimo, jer znamo da te televizije svakako neće dobiti nacionalnu frekvenciju, dok je Aleksandar Vučić predsednik države i, naravno, on je pravi i predsednik REM-a. Da, to je tačno, ne možete mi reći da se bilo koja važna odluka u ovoj državi donosi bez njega. A zašto nećete dozvoliti da se to desi? Zato što ne želite da se istina čuje u celoj Srbiji.

Kada bi građani Srbije čuli istinu o tome koliko novca je premijerka Srbije omogućila da firma njenog rođenog brata zloupotrebi da isisa iz državnog budžeta, sigurno da biste ih mnogo teže naterali da dođu na vaš kontramiting. Ili da građane Srbije na kontramiting pozove Darija Kisić Tepavčević, ako bi RTS izvestio onako kako javni medijski servis bi trebalo da izveštava, na primer, o tome koliko se obogatio brat ministarke Kisić. I tu su u pitanju milioni evra.

Šta mislite koliko bi vam Beograđana došlo na kontramiting da su u profesionalnim i nezavisnim medijima saznali istinu da je grad Beograd doneo rešenje o raspodeli gradskih para za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja i da su gotovo sve pare otišle za nekoliko režimskim tabloida i dve televizije, B92 i Studio B? I ove godine višemilionskim iznosima građani Beograda finansiraće medije koji su, prema podacima Saveta za štampu, šampioni u iznošenju neistina i kršenju prava istih tih građana. Za četiri medijska projekta, otkako je procenjeno od javnog značaja, grad Beograd je dodelio oko 20 miliona dinara listovima „Srpski telegraf“, „Alo“ i „Informer“, koji svaki dan prekrše kodeks i svaki dan na svojim naslovnim stranama objave bar po dve čiste laži. Pa taj isti REM je pre neki dan dao dozvolu „Informeru“ za emitovanje televizijskog programa, a da taj „Informer“ radi čovek koji je, kako se to zvanično kaže, povezano lice sa Oliverom Zekić, predsednicom Saveta REM-a, povezano lice sa tom gospođom.

Onda se neki čude kako su dobili dozvolu, a nisu dostavili ni elaborat pa, to i ove televizije koje su dobile nacionalnu frekvenciju ne ispunjavaju uslove za to, ali ipak su ponovo dobile taj javni resurs.

Kao što smo i bez ove skupštinske sednice i bez vašeg kontramitinga znali, to je činjenica da ste najgora, najlažljivija, najkorumpiranija vlast u istoriji Srbije od 1805. godine i mog zemljaka Valjevca, Prote Matije Nenadovića do danas. Hvala.

Očigledno niste videli izveštaj koji je napravila vaša stranka na temu lopovluka koju ste preuzimali u vreme dok ste bili na vlasti, to je bilo na glavnom Odboru, znate?
Reč ima Marina Raguš. Izvolite.

Koleginice hvala vam na lepim rečima, da sam kojim slučajem ja takve izraze kao strelice uputila ka vama, baš me interesuje kakva bi to reakcija bila i vrlo pristojan, korektan politički nastup, moram da vam odam priznanje.

Sada sve to na stranu, premijerka Srbije je bila ovde nekoliko dana i vrlo strpljivo odgovarala svima. Desilo se u afektu, dugo je sve to trajalo da izleti iz korektnog političkog govora, ali ono što ćutite i prećutkujete jeste da se ta ista premijerka Ana Brnabić na kraju izvinila svakome ukoliko ga je na bilo koji način uvredila.

Što je važnije od svega predsednik svih građana, Aleksandar Vučić poziva sve vas prvake političkih partija, građane na dijalog. Nekoliko puta je rekao kada je reč o političkim zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja“ da ništa nije sporno, samo to se rešava političkim dijalogom, pa, čak ni taj REM koji je tema.

Da li zaista mislite da bilo koji član REM-a zaista želi da ostane više u tome s obzirom na mobing koji se vrši nad njima, crtaju kukaste krstove tamo gde oni žive. Pa, ne, ali odazovite se pozivu predsednika Republike, on više nije predsednik političke stranke, on je predsednik svih građana.

I, još jednom takođe, vrlo važno večeras, predstavnici Saveta roditelja Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ se sastaju sa predstavnicima Vlade, iznoseći svoje zahteve koji nemaju ama baš nikakve veze sa vašim zahtevima. Toliko.

Reč ima Nebojša Bakarec. Izvolite.

Hvala vam, poštovani predsedavajući trudiću se da budem što brži.

Dakle, imamo primer u stvari i slobode, koliko su velike slobode medija, je upravo ovo izlaganje ovlašćene predstave odnosno gospođe iz žute stranke koja po redosledu govori, dakle, funkcionera RTS-a iz žute stranke, slobodno govori, usuđuje se da pominje, totalitarizam, jednoumlje. Pazite, gospođo da to postoji vi ne bi bili u RTS-u, srećom to ne postoji, mi nikoga ne proganjamo.

Vi, upravo proganjate Anu Brnabić i njenog brata, proganjate Dariju Kisić i njenog brata. Znate kako, brat Ane Brnabić je ugledan poslovnik čovek već 30 godina i on ima pravo da radi, ima pravo na građanska prava i šta sad treba da ga zatvorimo, da mu ne damo pravo da radi, da ima firmu koja je multinacionalna kompanija, on u njoj radi decenijama, zato što mu je sestra premijerka. Pa, neće biti. Ili treba da zatvorimo brata Darije Kisić, da mu ne damo pravo da radi zato što je on brat ministarke? Pa, vi proganjate ljude.

Pominjete Telekom, Telekom nije u izveštaju, govorili ste tri minuta o Telekomu. To što rade, pošto se vi pozivate na EU komesare, reći ću vam, u Srbiji nema komesara. To šta rade EU komesari, oni to moru da rade u EU, Srbija je na putu ka EU, pa kad budemo ušli u EU, onda ćemo i mi imati naše EU komesare. Ja, recimo, opet predložiću vas da budete jedan od EU komesara, ako do toga dođe.

Pominjete tajkunske vladaoce medijskog prostora, pa da vas podsetim vaš bivši predsednik vaše stranke, tzv. multikom tajkun je doveo 2006. godine rijalitije, deset njih i „Velikog brata“ i vi koliko znam, tada ste radili na RTS-u i bili ste funkcioner vaše žute stranke, niste rekli ni reč protiv rijalitija, a sada govorite.

Kažete, o moralu. Znate, uvek kada neko govori o moralu, ja naćulim uši, jer najčešće o moralu govore najnemoralnije osobe. Znate, kažete da ste okrenuli leđa u četvrtak. Samo da vas podsetimo, okrenuli ste leđa i Aleksandru Martinoviću jer je to tako bilo planirano, a onda vas pitam što mi danas niste okrenuli leđa? Evo, sada? Izvolite, okrenite mi leđa. Ne čujem? Nećete? Dobro.

Pominjete nacionalne frekvencije, tražite da je dobije Šolakov mediji, samo da vas obavestim poštovana gospođo nacionalne frekvencije Srbije mogu da dobiju samo srpski mediji, a ne mediji registrovani u Luksemburgu, u Francuskoj gde god hoćete. Znate, ili neka se promene propisi, kad vi dođete na vlast, vi promenite propise, bili ste na vlasti i što ih niste promenili.

Kažete, kontramiting, stalno pominjete, moram da upoznam građane još jednom da ih podsetim, miting SNS koji je održan u petak, veličanstveni, sa 250 hiljada ljudi, je zakazan pre mesec dana, zato što je dan sutra bila zakazana skupština i to su apsolutno dve povezane stvari. Nikakve veze nemaju i drugo, vaš miting je bio u subotu, ne može kontramiting da bude pre mitinga, vaš miting je bio kontramiting kao i svaki kontradržavni i zdravom razumu, ali su i kontramitinzi vaši dozvoljeni, možete da ih držite koliko hoćete. Hvala vam.

Sledeći prijavljeni, Marijan Rističević.
(Tatjana Manojlović: Replika.)

Zahvaljujem se.

Hvala gospodine predsedavajući, dakle, imali smo nastup urednice RTS-a, te velike medijske kuće koju ja tako nazivam…

(Tatjana Manojlović: Orliću, dajte mi reč. Zašto mi ne date repliku? Kakav je ovo način? Kakav je ovo način, oni imaju svo vreme ovog sveta. Zašto se bojite mojih reči? Dajte mi repliku.)

Hoćete da opomenete gospođu da se da malo kontrolirati.