Pažljivo sam slušao ovo izlaganje, kao što sam pažljivo slušao svako ranije izlaganje i pažljivo ću slušati svako buduće izlaganje.

Prosto, poštovana predsedavajuća, moram da vam kažem da od 20 minuta tog obraćanja predstavnice ovlašćene opozicione stranke, naravno to je njihovo pravo, vama ništa ne prebacujem, nego samo obaveštavam javnost, dakle od 20 minuta obraćanja ovlašćenog predstavnika jedne opozicione stranke, taj ovlašćeni predstavnik ni jedan minut nije govorio o tački dnevnog reda koja se zove – Izveštaj REM-a. To je dozvoljeno.

Dakle, cenjena poslanica je 11 minuta govorila o KiM, u redu, i onda je govorila o kontramitingu, partijskom skupu, rejtinzima, dubokoj državi, Briselskom sporazumu, vojsci, itd.

Samo moram da podsetim, dakle većina je svojevremeno, poslednji put u februaru, organizovala raspravu o KiM zato što je to opozicija tražila. Došao je predsednik države, onda su oni rekli da neće raspravu o KiM i pokušali su da linčuju predsednika. Dakle, to je slučaj kada oni traže raspravu o KiM.

Opozicija je tražila za danas i prošle nedelje, za ovu sednicu da raspravljamo o Izveštaju REM-a. Mi danas raspravljamo o Izveštaju REM-a, a opozicija ima raspravu o KiM.

Hoću da vam kažem – to je ponašanje jednog, znate, besnog deteta koje traži zvečku. Roditelj mu da zvečku, a onda ono baci zvečku i kaže – neću zvečku, hoću nešto drugo.

Dakle, ja, cenjena, uvažena poslanika je govorila o listu „Politika“. Vrlo dobro pratim to, pa moram da je obavestim. Dakle, „Politiku“ je privatizovao Tadićev režim između 2008. do 2012. godine. List „Politiku“ je prodao Nemcima. Pokušali su da unište list. Prodali su ga Nemcima i njihovom žutom tajkunu Bogićeviću. Posle 2012. godine „Politika“ je vraćena sebi. Ovaj tajkun je pristao da uredi svoje odnose, da vrati valjda svoj deo. Nemci su to opet prodali nekom drugom, međutim „Politika“ je svoja, „Politika“ je naš najugledniji list i ne vidim zašto… Na kraju, „Politika“ nije predmet uopšte Izveštaja REM-a i ja ne vidim zašto uopšte ima neko potrebu da pljuje „Politiku“.

Uvažena je pominjala da je prekršen Kodeks novinara određen broj puta. To, takođe, mislim da ne stoji u ovom Izveštaju. O Kodeksu novinara brine Savet za štampu. Međutim, ja ću vas izvestiti da televizija „Nova S“ ne priznaje Savet za štampu i normalno, shodno tome, onda ne poštuje Kodeks novinara, pa ga invanzivno i krši.

Dakle, televizija „N1“ priznaje Savet za štampu, ali televizija istog vlasnika, Šolakova, „Nova S“ ne priznaje Savet za štampu.

Uvažena poslanica je tvrdila da gospođa Zekić vodi naše medije. Gospođa Zekić ne vodi naše medije, ona je predsednica Saveta REM-a, a REM, dakle ceo REM, sa stručnim službama sve, delimično kontroliše sprovođenje nadležnih zakona o elektronskim medijima, o dodeli nacionalnih frekvencija i drugih propisa, tako da ni to nije tačno.

Samo bih podsetio, pošto je pomenuta poslanica delimično pominjala i nasilje, da njihov poslanik u Aranđelovcu već 15 godina drži nelegalni starački dom. To ne tvrdim ja, već tvrde mediji. To nije „Informer“, nego „Kurir“.

Apropo nasilja, u tom staračkom domu građani su izloženi nasilju i mučenju. Pritom, kažu mediji, to je opet „Kurir“, vidite, „Skandal“, kaže – starije građane drži poluzatvorene u nelegalnom staračkom domu, a potom im oduzima nekretnine već 15 godina. O tome su u februaru mesecu izvestili ovi mediji.

Pitam sad tu stranku – da li je to vaša borba protiv nasilja? Da li je to vaš način da se protiv nasilja borite nasiljem nad penzionerima?

Podsetiću na još jedan slučaj nasilja, pravnog nasilja, koji se desio baš u ovoj Skupštini. Izvela ga je upravo ta stranka. Dakle, ta stranka je 10. novembra 2022. godine baš ovde u Skupštini na glasanju o amandmanima krala glasova i za to su nečasno okrivili poslanicu Sanju Marić, koja jeste u tome učestvovala, i naterali su je da podnese ostavku. Međutim, poslanik koji je sad ovde u sali je priznao da je bio nalogodavac. Inače, radi se o krivičnom delu zloupotrebe službenog položaja, ali su se kola slomila na poslanici Sanji Marić, a ne na nalogodavcu. Tako da, to je primer onoga što oni radi.

Moram da vam kažem, i za kraj, da što se tiče opet KiM, s tim ću zaključiti, dakle predsednik Vučić, a ni ti Ivica Dačić nisu stvorili probleme na KiM. Za proteklih 10 godina predsednik Vučić je u pogledu rešavanja problema na KiM uradio više nego bilo ko pre njega.

Moram da kažem – predsednik Vučić je spasao u toku ovih 10 godina srpski narod na KiM od pogroma, iseljavanja i siromaštva i zaslužan je za to, da podsetim, što je 28 ili 27 država povuklo priznanje lažne države Kosovo. Zaslužan je i Ivica Dačić, naravno.

Zahvaljujući predsedniku Vučiću Kosovo danas ne priznaje 107 država, dok samo 83 države priznaju lažnu državu Kosovo i predsednika Vučića, da podsetim i to, na Kosovu i Metohiji podržava 95% Srba sa Kosova i Metohije. Da zaključim sa time, predsednik Vučić jasno kaže šta su crvene linije Srbije. Crvene linije Srbije u vezi Kosova i Metohije su nema nikada priznanja nezavisnost Kosova i nikada nema saglasnosti da Kosovo postane član UN, a o svemu drugom se može razgovarati kada počne da funkcioniše i kada bude osnovana Zajednica srpskih opština. Živela Srbija. Hvala vam.

Pravo na repliku Dragana Miljanić.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Nisam baš sigurna kakve veze ima moje godište sa bilo čim od onoga što sam govorila.

Ovom prilikom bih podsetila koleginicu iz vladajuće stranke da više nije u SRS. Možda je zaboravila, možda su se malo zbunili, koliko znam, ona je u SNS.

Druga stvar na koju bih podsetila koleginicu jeste da mislim da je krajnje neprimereno i možda pomalo neumesno da neko ko je bio u SRS govori o krvnim zrncima, o prebrojavanju itd. Svi znamo ko je bio poznat po tome i ko je to radio, da ne spominjemo ono 100 za jednog itd.

Što se tiče Kosova, rekla bih kolegi koji ovde glumi nekog ovlašćenog predstavnika REM-a, da smo pričali o Kosovu, da sam ja pričala o Kosovu i moja stranka zato što 50 dana nije zakazivana ova sednica, odnosno prolećno zasedanje, od 1. marta. Obavestila bih kolegu, ako nije upućen, zašto sam pričala o Kosovu, možda ne zna da je sever Kosmeta trenutno okupiran od Kurtijeve kvazipolicije. Zahvaljujem.

Tako bih volela da ponekad kad razgovarate o Kosovu razgovarate i o Metohiji.
Pravo na repliku Marina Raguš.

Hvala mladoj koleginici koja me podseća gde sam ja sada. Vrlo dobro znam gde sam i da 10 godina nisam bila u politici, rukovođena principom određenim. Samo sam htela da vam kažem da vi o Kosovu i Metohiji ne znate ama baš ništa i da vam pomenem onu stranku koja vidim da vas opseda, koja je direktno zaslužna za očuvanje Kosova i Metohije u okviru ustavnog poretka Republike Srbije.

Opet vam kažem da je mnogo lako srbovati iz Zvezdare i iz Beograda u odnosu na ljude koji žive u našoj južnoj pokrajini. Ono što vi radite sve vreme i na šta mi reagujemo, vi u stvari pozivate na rat, jer ako proglasite okupaciju dela teritorije, šta onda sa tim? Podižete vojsku i idete u rat protiv NATO pakta. Recite to otvoreno ljudima. Nemojte ovamo i onamo. Mi smo rekli, s obzirom da, eto, vidite, imamo i to iskustvo, vi ga nemate, na taj način kako ga mi imamo i krajnje korektno vam o tome govorim. Mi smo se upravo zbog tog iskustva opredelili za mir i stabilnost i uvek ćemo pregovarati, jer nam je svaki pojedinačni život svakog građanina Srbije imperativ.

Hvala, koleginice Raguš.
Ovim zatvaramo ovaj krug replika.
Reč ima predsednik poslaničke grupe DS, gospodin Lutovac.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, izgleda da na osnovu ovih dosadašnjih diskusija ljudi i dalje ne razumeju zbog čega je zakazana ova sednica i da ovde mi ovde ne treba da raspravljamo o tehničkom izveštaju REM-a, nego da razmatramo REM. O tome se radi. Regulatorno telo koje je zaduženo da reguliše elektronske medije u Srbiji, a ne rejting Aleksandra Vučića. Zato kažem u ime svih onih koji dolaze na proteste - nemojte da ignorišete zahteve građana, ispunite zahteve pa da idemo dalje.

Juče smo imali priliku, sinoć smo imali priliku da čujemo Aleksandra Vučića kako kaže – ne dam Gašića. Šta ne daš? Otkud tebi ustavno pravo da ti nešto daš ili ne daš? Na osnovu čega? Više nisi čak ni predsednik stranke. Dakle, on je taj koji ne da Gašića, ali nije rekao – ne dam Vulina, nije rekao – ne dam Vulina.

Čuli smo pre neki dan Anu Brnabić kako kaže, kako je rekla, u Srbiji se vlast neće menjati na izborima. Verovatno je bio lapsus, ali je to rekla. Na drugoj strani predsednik kaže – nema vlasti bez izbora.

O kojim izborima pričamo? O izborima koje ste organizovali od 2012. godine do danas, takve izbore ne možemo zvati izborima. Prema tome, ako hoćemo izbore, onda ti izbori moraju da budu pravi izbori, slobodni i pošteni izbori.

Aleksandar Vučić nikada nije pobedio na slobodnim i poštenim izborima. Došao je na vlast tako što je na slobodnim izborima pobedio Toma Nikolić i posle toga je preuzeo potpuno poluge vlasti u svojoj stranci i organizovao sve do sada izbore koji nisu bili ni slobodni ni pošteni.

Ako nam se nudi da izađemo iz krize tako što će on organizovati još jedne lažne izbore na kojima će pritiskom na ljude, na kojima će ucenama, na kojima će zatvorenim medijima da stvori takvu prednost i da dođe do toga da dobije neku prividnu podršku, toga više neće biti. Zato mi nudimo da se organizuju pravi izbori. Da li to može ova Vlada da učini? Ne može i zato se pojavljuju predlozi o prelaznoj Vladi koja bi omogućila i slobodne medije i uslove koji bi se stvorili za slobodne i poštene izbore. Posle tih slobodnih i poštenih izbora da se formira stabilna vladajuća većina koja bi počela da uređuje državu i da gradi društvo pravde. Od početka da počnemo to da radimo, da se oslobodimo partijskom i mafijaškog uticaja i da izgrađujemo pravu državu. Dakle, smenjivost na pravim izborima jeste prvi korak ka normalizaciji odnosa.

U celom tom procesu veliki značaj javnih medijskih servisa i REM-a kao regulatornog tela. S obzirom da je javni medijski servis i da je REM bio ispod svakog nivoa, to se nalazi među zahtevima ljudi koji protestuju – da se izvrše izmene i da omogući da umesto medijskog mraka imamo slobodno medije u kojima će građani imati priliku da čuju o svim važnim pitanjima, šta se dešava, da čuju i one koji kritikuju vlast.

Danas ste imali priliku da vidite izveštaj BIRODI-ja o radu REM-a, da vidite izveštaj o tome kako mediji izveštavaju kada govori Aleksandar Vučić. Za šest meseci ni jedan negativni prilog, ni jedna negativna izjava o Aleksandru Vučiću, niti na RTS-u kao javnom medijskom servisu. Vi više tamo ne možete da čujete kritičku misao, ne možete da čujete nekoga ko će reći šta nije dobro u ovom društvu. To je jedan partijski servis Aleksandra Vučića i njegove bivše partije, a sada pokreta u koji će uterati sve one koji mu nešto duguju.

On stalno glumi da je nešto nezadovoljan RTS-om. Sinoć je rekao da nema ništa protiv da se promeni rukovodstvo RTS-a. Čime je nezadovoljan? Nezadovoljan je time što je RTS izvestio da postoji protest. On je nezadovoljan zato što nije 100% partijski i tog dana kada se okupio toliki broj ljudi.

On je nezadovoljan ne što je RTS počeo i pokazao bar trunku profesionalne savesti da kaže kada su im ispod prozora došli toliki ljudi da izvesti o tome, on je nezadovoljan zato što je bio izveštaj o tome, a kada je Aleksandar Vučić bio u opoziciji, RTS je prenosio miting njegove Srpske radikalne stranke i Nataša Mijušković ga uključila direktno u RTS, gde je davao izjavu povodom tog mitinga. Na tom mitingu je Aleksandar Vučić rekao da je to istorijski miting na kome ima više od 100 hiljada ljudi. Taj snimak možete da vidite i na društvenim mrežama, možete da vidite i na mom….

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Dakle, RTS, novinarka Nataša Mijušković, uključivanje, direktan prenos uključivanja Aleksandra Vučića i izjava za javni servis njega kao opozicionara i kao zamenika predsednika stranke. Nekada je tako moglo, sada ne može. Sada se buni zato što se uopšte izvestilo o tome.

Klimajte glavom, ali naći ćete to, okačiću vam ponovo na Tviter, da možete da pogledate.

Kada je bio u opoziciji, prozivao je Ivicu Dačića zašto ne podnese ostavku zbog smrti jednog deteta, zar je ta funkcija važnija od smrti jednog deteta, a sada – ne dam Gašića, posle onog masakra u školi. To vam je Aleksandar Vučić u opoziciji i Aleksandar Vučić na vlasti.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Stalno je govorio o tome i glumata tu o nezadovoljstvu RTS-om, pa kaže – žuti Bujke. Nije on žuti Bujke za SNS, on je zlatni Bujke. Zato mu i ne da da ode u penziju. Ne da mu da ode u penziju, iako je ispunio sve uslove, zato što upravo radi ono što je njemu potrebno, da bude njegov lični servis i servis njegove stranke, stranke koju je napustio a uskoro će napustiti i brod koji tone.

Ova njegova izjava je direktan pritisak na RTS. To njegovo nezadovoljstvo, nezadovoljstvo RTS-om je direktan pritisak na RTS da ne sme ni jedan jedini minut da bude o protestu.

Već sutradan vi niste imali ujutru ništa o protestu. Gledali su ljudi njegov intervju i videli da je nezadovoljan svojim ličnim servisom. A kad pogledate taj izveštaj, videćete da je novinarka koja je izveštavala rekla – evo, jedan od zahteva ljudi koji protestvuju jeste taj da se izveštava sa ovog protesta. Ne, to je samo jedan delić tog zahteva. Drugi važniji zahtev jeste da se smeni rukovodstvo i da RTS najzad postane javni servis, a ne lični servis Aleksandra Vučića.

Ako hoćeš svoju televiziju, Aleksandre Vučiću, ti napravi svoju televiziju, pa neka finansiraju tu tvoju televiziju svi oni koji su u tvojoj stranci koju si napustio i oni koje ćeš dovesti u taj svoj pokret. Neka oni finansiraju tvoju ličnu televiziju.

Građani Srbije žele da imaju slobodan javni servis na kojem će se informisati. RTS mora da se vrati građanima Srbije, jer to po Ustavu, najvišem pravnom aktu, pripada svim građanima. Ne može niko da ga privatizuje. Građani nisu dužni da plaćaju propagandu Aleksandra Vučića i njegov lični servis. Građani nisu dužni da plaćaju laži, građani zahtevaju informisanje. Građani ne žele da svojim novcem finansiraju skrivanje istine i zaštitu kriminala u Srbiji, da plaćaju prevarante, da plaćaju sopstveno ponižavanje.

Urazumite se ili ćete se suočiti sa organizovanim otporom. Svi oni koji se oglašavaju u trovačkim medijima, svi oni koji se oglašavaju u trovačkim medijima mogu da se suoče sa time da građani više neće njihove usluge ili njihove proizvode hteti

da konzumiraju. Neka se dozovu pameti. Trovački mediji, kao što traže građani na protestu, treba da se ukinu. Sloboda medija ne podrazumeva slobodu propagande i širenje mržnje.

Šta nam je prioritet? Da plaćamo fabrike laži ili da se posvetimo onome što nam je važno u društvu? Imamo oko 19 hiljada lekara u Srbiji koji ne mogu da žive od svoje plate. Ana Brnabić je rekla da sa 40 hiljada dinara može da preživi tri dana. Lekari ne mogu, analogno tome, da prežive pet-šest dana sa svojim platama. Udvostručite plate lekarima, umesto da ulažete u fabrike laži. Udvostručavanje plata lekarima bi značilo oko 300 miliona evra, to je pola sezone engleske Premijer lige. Šta nam je Premijer liga? Da li nam je to važnije nego što su nam lekari koji odlaze zato što ne mogu da žive od svojih plata?

Oko 400 hiljada dece u Srbiji nema mogućnost za sva tri obroka, niti za ličnu higijenu. Potrebno je 130 miliona evra da oni imaju sva tri obroka i ličnu higijenu, a to vam je jedna tribina na nacionalnom stadionu. Nacionalni stadion plus Premijer liga, to vam je milijardu i po evra. Šta je nama važnije? Da ulažemo u tu zabavu za narod, u fabrike laži ili da ulažemo u svoje ljude, u lekare da ne odlaze, u našu decu da ne gladuju, šta nam je važnije?

RTS se ne ponaša kao javni servis i to je svima jasno. Oni koji prate RTS ne znaju ko je Aleksandar Obradović. Oni ne znaju da je on uzbunjivač. Oni ne znaju ko su oni koji su pokušali da ojade sve građane Srbije preko pljačke javnog preduzeća. Dali su se u zaštitu tih ljudi koji su pljačkali, a njega su proglašavali izdajnikom i progonili ga. Da se ljudi nisu okupili ispred Centralnog zatvora, da nisu izašli da ga brane, na ulice, da hrabri novinar Cvijić nije izašao sa tekstom o njemu, progutao bi ga mrak kao što je mnoge progutao.

Ko se informiše preko RTS-a, taj ne zna da je član glavnog odbora SNS-a pokušao da ubije novinara Milana Jovanovića. Spaljivanje kuće dok je novinar u kući, to jeste pokušaj ubistva. Ali, to novinari RTS-a nisu videli kao profesionalni izazov da prikažu građanima Srbije.

Građani Srbije koji gledaju RTS ne znaju šta se dešava oko njih. Građani Srbije koji se informišu preko RTS-a ne znaju da je bivša stranka Aleksandra Vučića političko krilo organizovanog kriminala, da sarađuje sa organizovanim kriminalom, da je Belivuk bio taj koji je radio za Aleksandra Vučića i ovaj režim, za fantome iz Savamale, da je on bio taj koji je sarađivao i po sopstvenom priznanju bio taj koji je rušio u Savamali, obezbeđivao inauguraciju predsednika države.

Oni građani Srbije koji se informišu preko RTS-a ne znaju mnoge važne stvari. Ne znaju za nameštene tendere, ne znaju za pljačku Srbije. Oni znaju za izgrađene puteve, ali ne znaju koliko ti putevi koštaju, ne znaju koliko ljudi se ugradilo u te puteve. Zato nema para za decu, zato što je visokougradnja vrlo razvijena.

Znali su za akcije Aleksandra Vučića prilikom nabavljanja respiratora, ali nisu znali po kojoj ceni. Znali da su grade neke zgrade, ali ne znaju po kojoj ceni i šta će im biti namena kasnije. Znali su da se pravi fabrika vakcina, ali ne znaju čemu to sada služi. Zato što nemamo javni servis koji nam je potreban.

Vaše pravo da nemate pojma ni o čemu što kompromituje Aleksandra Vučića, to bi trebalo da bude slogan Aleksandra Vučića, to bi trebao da bude slogan „RTS-a“, zajednički slogan. I, da zaključim na kraju, ostavljajući koleginici da nešto više kaže o REM-u, o REM-u ne treba da se raspravlja o njihovom Izveštaju, o njihovoj odgovornosti i sve ove tačke ne pokušavajte da nadglasavate. Ovo vam je prilika da iskoristite Skupštinu da se ispune zahtevi ljudi koji protestuju, a posle svakog nastupa vašeg predsednika biće ih sve više i više. Hvala.

Pravo na repliku, koleginice Raguš.
Izvolite.
Reč ima Marina Raguš.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

U ovih 17 minuta mi smo zapravo slušali samo o Aleksandru Vučiću. Ne o REM-u, ne o zahtevima građana, nego samo o nekadašnjem, odnosno bivšem predsedniku Srpske napredne stranke, od juče to nije, dakle, o predsedniku Republike koji vas je toliko sinoć sve pozvao da se smire tenzije i na dijalog. Da se prevaziđe kriza, jer je to u interesu svih građana Republike Srbije, a posebno onih građana koji su u velikom broju sa razlogom izašli na ulice, ali ne sledeći vaše zahteve, mi sada slušamo samo o političkim zahtevima.

Vi govorite da na „RTS-u“ sve to o čemu ste vi pričali ne može da se sluša i čuje, pa, kolega vi ste u sve vreme u direktnom prenosu na Drugom programu Radio televizije Srbije. Dakle, građani Srbije i te kako na nacionalnoj frekvenciji imaju prilike da čuju sve vas, bez obzira koju politiku zastupate.

Naravno, uvek je isti tekst pa tako i Belivuk. Moram da vam kažem, Belivuk, je sa svojom ekipom uhapšen. Nije streljan kao vođe Zemunskog klana po sistemu mrtva usta ne govore, već uhapšen da iznese svoju odbranu i kao što znate suđenja su javna. U vaše vreme po ubistvu premijera, vaš ministar policije nije osetio potrebu, premijer ubijen, da podnese ostavku.

Stoga vrlo bih pazila kada kritikujem nešto, a zaboravljam onaj period kada sam bila vlast, da sam na vašem mestu. Konačno Aleksandar Vučić je osvojio 58,59 glasova, 17 puta više nego vaša stranka. Da li vi zaista možete da ubedite građane Srbije da je bilo koga od tih ljudi, bilo ko naterao iza paravana, a pazite broj, da glasa za Aleksandra Vučića ili je prepoznao konkretne rezultate u Aleksandru Vučiću? Vaše je pravo da provodite ono što mislite da je dobra politika, ali ja vam kažem da to svakako nije čak ni u interesu građana koje vi ovde zastupate.

Povreda Poslovnika, Zoran Zečević.
Izvolite.