Šta pričam? Zašto mi vređaš majku? Zašto pišeš ovo po Tviteru? Kako te nije sramota? Jel te nije sramota? Jel imaš dna? Jel ima kraja?

(Robert Kozma: O čemu pričaš?)

O čemu pričam? O onome što radite organizovano, o uputstvima koje dajete vašim botovima da ovo rade. Ovo radite da biste izazvali reakciju, da bi došlo do onoga što želite. Želite krv na ulici. To hoćete jer vam je to jedini spas da izađete iz ćorsokaka u koji ste sami ušli.

Uveli ste sami svoju priču do ćorsokaka i sada vam treba nešto. Sada napadate poslanike po ulici, sada vređate na Tviteru čekajući reakciju.

Ja ti kažem sada – ostavi mi roditelje na miru i mrtve i žive. Prestani više sa tim. Prestani da mi to radiš, jer to što radiš nije normalno, Lazoviću. To je, Lazoviću, bolest. To, Lazoviću, treba da odeš kod nekoga da ti to pogleda. Znači, nemoj to da radiš.

Da, opet. Mislim da nisi normalan, jer mislim da samo neko ko nije normalan može ovo da piše po društvenim mrežama, da sam ja ubio svoju majku. Ti si bolestan bre i ti i oni koje si nagovorio ovo da pišu. I jedni i drugi, ozbiljno ste bolesni od mržnje, a izgleda da je to malo ozbiljnija bolest kada ovakve neke stvari možete da radite. Treba da vas je sramota. Treba da vas je sramota i ovde urlaš dva sata kao da ne znamo šta radiš, kao da nismo svesni svih tvojih podmetačima.

Prestanite da proganjate ljude. Prestanite da crtate mete i za svaku dlaku koja padne sa glave bilo kom poslaniku SNS kriv je Radomir Lazović i krivi su svi oni koji ga podržavaju u ovome i to sada kažem javno i tužilaštvu i policiji i svima ostalima. Za sve što se desi kriv je Radomir Lazović.

E, ovako crtaš metu. E, tako crtaš metu svakome ovde od nas i za sve što se desi tvoja je odgovornost i za sve što se desi odgovaraćeš, odgovaraćete, odgovaraćete.

Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 107 – povreda dostojanstva.

Dok je kolega Jovanov, a već sam to hteo da ukažem i ranije, dok je kolega Jovanov govorio gospodin Lazović, ovaj iz stranke koju finansira Haki Abazi, je non-stop dobacivao.

Molim vas, gospodine predsedavajući, da malo obratite pažnju na njega. Već nekoliko moram da mu objasnim da ja nisam bio poslanik 2010. godine, kada sam učestvovao kao farmer u projektu „Farma“, gde sam bio zadužen za ishranu životinja.

Dakle, njegovi nastupi, jednog frustriranog opozicionara, koji kao politički subjekat nema pravo da prima finansije, spolja prima ih, su prepuni mržnje, a ovamo se kao zalaže za borbu protiv nasilja.

Ako se uistinu zalaže za borbu protiv nasilja ja bih preporučio da on i njegovo društvo osude, kad već spominje 2010. godinu, pre 13 godina, pa da se vratimo malo dalje u prošlost, pa da on osudi monstruma, gde su njih sedmorica silovali devojku tamo negde kod Berana.

Voleo bih da ta moralna veličina jednom smogne snage da kaže – da, ja osuđujem monstruma koji je zajedno sa šest drugovao silovao devojku. Ne zna se da li je silovao zato što je Amerikanka ili iz nekih drugih razloga, ali bih ja voleo da čovek koji je u Zelenoj stranci, čovek koji se apsolutno zalaže protiv nasilja, voleo bih da izađe i da kaže – ja osuđujem monstruma koji je silovao, sa šest drugara, silovao devojku. Ja ga osuđujem takvog monstruma, pa makar mi otac bio, ja osuđujem takvog monstruma, pa makar mi i stan ostavio. Ja sam principijelan čovek, borim se protiv nasilja i osuđujem tog monstruma.

Hvala.

Dva minuta.

Glasanje ne?

Reč ima Dubravka Kralj.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već četvrti dan raspravljamo, pod izgovorom, tačku dnevnog reda koja se odnosi na formiranje anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su doveli do dve užasne tragedije, s pozivom na koje smo prethodnih dana i prethodnih nedelja u ovom domu mnogo pričali, ako ćemo pošteno, malo smo rekli.

Zato mi se negde nameće zaključak da je bilo bolje da smo ćutali, jer zaista je bilo i postupaka i diskusija i tonova i međusobnih prepucavanja potpuno nedostojnih i ovog doma i nedostojnih pijeteta prema žrtvama.

No, u svemu tome ipak smo uspeli da se saglasimo oko ideje da se formira anketni odbor, koju ideju smo mogli uzeti za bespredmetnu. Mogli smo u tom smislu iznositi i pravne i iskustvene argumente, no odabrali smo da tu ideju posmatramo kao dobru. Ja je vidim kao ideju timskog rada predstavnika svih poslaničkih grupa, dakle i vlasti i opozicije na formulisanju nekih zajedničkih zaključaka, na zajedničkom traženju rešenja i akcenat stavljam upravo na tom zajedništvu.

Neću biti prva koja je to istakla. Mi se kao narod negde ponosimo tom našom crtom da uvek u momentima kada su nas kroz istoriju pogađale različite tragedije, a uglavnom nas nisu zaobilazile, da smo u tim momentima kada je bilo najteže da smo tad bili najsaborniji, najjedinstveniji, najjači. Ne bih volela da ta naša karakteristika sada izostane, a deluje mi da izostaje.

Ove majske tragedije, kako im se iznedrio naziv, jesu posebno. Slažemo se oko toga da su posebne jer su prouzrokovane od strane jednog deteta i jednog mladog čoveka, ali nemojmo da budu posebne po tome što nećemo makar pokušati da ih zajedno prevaziđemo. Ne da sa oko toga prepucavamo, već treba da budemo odlučni i da se zaista potrudimo da se tako nešto više ikada ne ponovi.

U tom smislu ako ideja anketnog odbora može na bilo koji način da doprinese tome da sednemo za isti sto, da približimo stavove, da uvidimo da li smo pogrešili, gde smo pogrešili, šta možemo da promenimo, onda tu ideju treba podržati, iako u ovom momentu, s obzirom na način rada ove sednice, to deluje iluzorno.

Negde se iskreno nadam da bez kamera, bez reflektora, bez prenosa, koji, činjenica je, uvek traže neku senzaciju i moramo da probamo to da promenimo, da će u takvoj atmosferi poslanici koji budu izabrani u anketni odbor moći da rade konstruktivnije nego mi na ovoj sednici.

Poslanička grupa Ivica Dačić – SPS delegiraće u anketni odbor stručne ljude koji zasigurno hoće dati svoj doprinos da ovaj anketni odbor ostvari zadatak koji smo mu postavili.

Ja svoje strane ja bih vam dala sugestiju da primenite mogućnost koju Poslovnik pruža, a to je da anketni odbor u svoj rad uključi, odnosno da konsultuje relevantne naučnike i stručnjake. Jer, zaista smatram da ako stvarno hoćemo da sagledamo sve uzročne okolnosti, ako hoćemo da shvatimo i taj širi kontekst koji su moje kolege već pomenule, ako hoćemo da te okolnosti promenimo, onda moramo da razumemo svu kompleksnost aktuelnog momenta. Moramo da razumemo svu težinu kako odrastanja, tako i roditeljstva.

Kada je reč o odrastanju, ovi događaji, ali i događaji iz čitave prethodne tri godine su najviše uticali, najviše pogađali upravo decu i mlade. Naime, najpre smo imali tzv. izgubljene korona godine kada deca nisu išla u školu, nisu mogli normalno da se druže, nastavu pratili onlajn, jer od druga iz klube možeš da dobiješ virus i to virus čije su se žrtve računale i objavljivale svakog dana na svim medijima. Onda smo imali čitav niz slučajeva vršnjačkog nasilja što je takođe utkalo nesigurnost u odrastanje. Evo sada imamo ovaj događaj iz Ribnikara koji na neki način šalje vrlo surovu poruku, da drug iz klupe može da te ubije.

Mnogo je ovaj momenat težak, deca su ranjiva samim svojim uzrastom, a svakodnevno ih ranjavaju različiti događaji, ranjava ih jedan iskrivljen sistem vrednosti. Ranjavaju ih i pogrešni autoriteti koji se promovišu i preko medija, ali pre svega preko društvenih mreža, o čemu nedovoljno čini mi se govorimo.

Skoro sam delegat SPS bila u poseti Narodnoj republici Kini i tom prilikom smo išli da posetimo Kineski zid i tamo smo sreli jedan školski razred, jednu grupu đaka koja je došla na ekskurziju i svi učenici su bili isto obučeni. Nosili su uniforme i izrazili su želju da se slikaju sa nama kao sa turistima. To im je bilo interesantno i po uputstvu svog učitelja koji je nesporno njihov autoritet. Stali su u dva reda radi fotografisanja.

Na nas je to ostavilo baš lepo utisak, ali nam je nametnulo i zaključak da ipak u Kini nema društvenih mreža koje bi ljuljale sistem vrednosti koji je tamo uspostavljen, a kakve mi koristimo i kakve neretko i deca i veoma mladi ljudi koriste, a na kojim mrežama mogu da vide razne ličnosti, nekada i samo par godine starije od njih kako se kupaju u luksuzu, kao da je to potpuno normalno, kao da je podrazumevano. Onda vrše pritisak na roditelje koji se neretko i zadužuju da im deca ne bi patila, da ne bi bila nepopularna ili čak ismevana zbog toga što nemaju markirane patike, zbog toga što nemaju nov telefon, ne slave rođendan u nekoj popularnoj igraonici, jer te stvari su danas postale imperativ. Nažalost postale su i predmet strašne žudnje i to ne samo među mladima i ne samo među decom. Uopšte ovo ne pričam politički, već pričam onako ljudski zato što znam šta ljudi o tome misle i znam šta ljudi pričaju. Priča se o tome da devojčice putem instagrama gledaju neke nerealno lepe devojke, fotošopirane, onda same postaju nesigurne i veoma rano počinju da žude za nekim estetskim korekcijama i operacijama, što im neki roditelji čak i omogućavaju. Složićemo se da to jeste problem modernog društva.

Zbog čega ovo pominjem? Hoću da kažem da kao što na „Instagramu“ fotografije provlačimo kroz razne neke filtere, tako bi morali da nađemo i filter kroz koji će prethodno proći sadržaj koji se plasira putem društvenih mreža našoj deci i omladini. Kako, na koji način, to je tema za razmišljanje, ali činjenica je da kao društvo i kao država nemamo adekvatan odgovor na ove i mnoge druge opasnosti koje nose društvene mreže.

U tome je ogroman pritisak na roditelje, koji ionako sami trče trku s vremenom, suočeni s jedne strane sa izazovima roditeljstva, s druge strane sa izazovima neoliberalnog kapitalizma. Neki tu trku trče da bi svojim porodicama obezbedili minimum, neki pak trče za bogatstvom, luksuznim životom, a negde između ostaju deca prepuštena vrednostima savremenog sveta, koji se neretko svede na konzumerizam, materijalne vrednosti, virtuelni život, nedostatak pravih prijatelja, nezdravu konkurenciju i kompeticiju itd, itd.

Hoću da svoju diskusiju zaključim time da, kao što svi mi imamo neke svoje lične tragedije i traume sa kojima smo naučili da živimo, tako moramo da nađemo način, moramo da naučimo kako da živimo i kako da se nosimo i kako da prevaziđemo ovu kolektivnu tragediju. Čini mi se da način na koji se ovde diskutuje nije pravi način za to. U tom smislu, smatram da bi bilo dobro i da svi mi ovde naučimo kako da budemo drugovi, a istovremeno da budemo i gospoda, u smislu manira ponašanja u ovom domu.

Na kraju, želim da kažem da porodice žrtava, ali i sve porodice u Srbiji, porodica kao institucija i svi mladi ljudi i svi roditelji mogu da računaju na razumevanje, saosećanje, empatiju i podršku Socijalističke partije Srbije, jer mi smo uvek bili i uvek ćemo biti pre svega drugovi narodu, zato što smo tako učeni. U tom smislu je moja poruka za roditelje da svoju decu uče pre svega kako da budu drugovi. Hvala vam.

Hvala.

Pošto je poslanička grupa Narodne stranke napravila korekciju, dakle, smatraćemo da je prethodno pročitan Borislav Novaković, a reč ima Đorđe Stanković.

Hvala puno, predsedniče, i hvala na ovoj korekciji.

Jednostavno, moram da priznam, malo me je sada inspirisao ovaj govor moje koleginice Dubravke Kralj i moram sada da se nadovežem na par stvari, ali pre svega pošto je i ton bio jako pomirljiv, počeću u tom jednom konceptu.

Smatram da se ovih dana desila jedna velika i pozitivna stvar za našu zemlju, čuo sam da su i neki prethodni govornici to pominjali, ali mislim da u ovoj sali može da dođe do jednog zajedničkog aplauza. Evo, predsedniče, imam jedan predlog za vas. Smatram da biste možda mogli da pozovete naša dva najveća ambasadora u ovu Skupštinu i da zajednički aplaudiramo i njima, ali i svima onima koji su zaslužni za njihov uspeh, to su, naravno, naš teniser Novak Đoković i naš trenutno najbolji košarkaš na svetu Nikola Jokić. To bi bio jedan dobar potez u kontekstu baš svih ovih stvari, svih ovih podela koje trenutno postoje. Ali, podele su opravdane.

Sada, zašto kažem da sam inspirisan govorom moje koleginice Dubravke Kralj? Zato što je ona pomenula i sistem vrednosti i određene filtere koji se koriste očigledno u Kini na ispravan način. Moram da priznam da postoje stvari koje mi ne koristimo, ali možemo da koristimo. Na tim društvenim mrežama koje pominjete, nažalost, ipak se nalaze stvari koje se nalaze na televiziji. Na tim društvenim mrežama se ipak isečci iz rijaliti programa uglavnom emituju. Te rijaliti programe, naravno, imamo na nacionalnim frekvencijama, to su „Pink“, to je „Hepi“, i to je u stvari razlog zašto smo mi ovde.

Mi u stvari želimo da se takve stvari ne ponavljaju, da ne dođe do takvih tragedija i u budućnosti, da se ne širi zlo. A zlo se nalazi ne samo na „Pinku“ i na „Hepiju“, nego i naravno u novinama, odnosno na neki način medijima koji očigledno šire tu mržnju na drugačiji način. Te novine su „Alo“, to je „Telegraf“, to je u suštini i „Informer“. Taj „Informer“, koji se na neki način finansira od strane države, on je podigao lestvicu finansiranja. Nije sada više samo novina, to je sad postala i televizija. Da li znate da u stvari ta televizija se finansira od strane svih nas? Dakle, šta god se bude na toj televiziji emitovalo, koja god mržnja to bude bila, svi mi to plaćamo. „Telekom Srbija“ je platila „Informer“ šest miliona evra, odnosno platila tu vrstu promocije „Informer“ televizije i u suštini je postala njihov zvaničan finansijer. Nije samo „Informer“ dobio novac. Dobile su novac mnoge poznate ličnosti, kao što je Aca Lukas. Aca Lukas je dobio 300.000 evra za svoj neki očigledno album u nekom prethodnom periodu, nešto slično ovome što je dobila Jelena Karleuša…

(Predsednik: To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe, pa privedite kraju.)

Kako to? Ja mislim da imam više od tri minuta, izvinjavam se.

(Predsednik: Dva minuta i 56 sekundi.)

Mogu li još pola minuta, neću više?

(Predsednik: Samo privedite kraju.)

Dakle, suština cele priče jeste da postoji finansiranje od strane države različitih medijskih ličnosti koje, nažalost, ne koriste filter, nemaju tu vrstu suzdržanosti da neke stvari kažu. Smatram da, eto, svi kao poslanici, ali na kraju krajeva i predstavnici ovog naroda moramo da stanemo i protiv toga i da se borimo protiv i nacionalnih frekvencija koje to rade, ali i svih ostalih. Hvala puno.

Reč ima Zoran Tomić.

Hvala, predsedniče.

Poštovane dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, na osnovu diskusije koju smo u ovom periodu imali, ja bih postavio jedno pitanje – da li je u stvari opoziciji uopšte i potreban anketni odbor?

Mi ovde jasno vidimo da su oni ti koji od Skupštine prave rijaliti Radomira Lazovića. Čovek ima česte nastupe u svojoj ispovedaonici, prisustvovali smo 17. recikliranom govoru, u kome je jasno objasnio njihovu metodu kako zapravo šire mržnju po mrežama, jer o takvim stvarima može da razmišlja samo neko ko se time bavi, i možemo da vidimo da su od Skupštine napravili rijaliti gde imamo kao neki vid suđenja, gde smo očigledno mi na mestu optuženih, gde se prema nama upućuju raznorazne monstruozne optužbe, prozivamo se i pitaju nas kako bismo se mi branili od tih njihovih optužbi, a u stvari to je sve jedan vid vežbe kako bi oni rukovodili pravosuđem, koje su 2009. godine hteli da privatizuju, pa da oni budu sudije, tužioci, egzekutori itd.

Kao što i ovde vidimo po zahtevima koje su izneli, a to su čisti politički zahtevi koje su priheftali građanima koji su izašli da šetaju protiv nasilja, jer naravno da je Srbija zemlja koja se bori protiv nasilja, ali na delu, ne šetnjom i rečju. Ovde vidimo malopre i kolegu poslanika koji napada određene medije, ali koje? One koji njima ne odgovaraju. A šta je sa medijima koji vama odgovaraju? Hoćemo li da se bavimo, da utvrdimo odgovornost i tih medija za širenje mržnje, laži, obmana? Imali smo prošle nedelje optužbe da je predsednik Aleksandar Vučić fotošopirao svoju sliku kako se upisuje u knjigu žalosti u školi „Ribnikar“. Onda je, evo sad, malopre, izašao, jer prosto vi ste to tražili, demant gde je urađena analiza da slika jeste autentična.

Ja se izvinjavam, predsedniče, ali učinilo mi se da čujem neki hologram primerka koji bi trebalo da je na „Gazeli“ trenutno, gde čeka ispunjenje tih nekih zahteva, ali dobro, to su te tehnologije koje su oni uveli od ovih stranih agenata i ljudi sa kojima sarađuju, pošto smo videli ko njih podržava.

Imam konkretno pitanje. Pre neki dan je izašao tekst na Šolakovom mediju, u kojem kaže da se ovde u Skupštini održao neki tajni sastanak vezan za organizaciju izbora i u kome spominju sekretara Skupštine, ali spominju, nažalost, i preminulog zamenika sekretara Branka Marinkovića, koji je preminuo u decembru 2021. godine, kog vi, gospodo sa te strane, znate iz Jedanaestog saziva, koji ste bili. Naravno, šef naše poslaničke grupe i mi smo reagovali. Naravno, brže-bolje, šta je usledilo? Samo brisanje imena, sve ostalo u tekstu je ostalo isto. Bez reči izvinjenja.

To je sramotno što radite. Zloupotrebljavate. Hajde što zloupotrebljavate i što ste zloupotrebili tragično stradalu decu u školi da biste verovatno pokrenuli nešto što vama ide u prilog, ali vi to nastavljate. Vi ne prestajete sa tim, što je strašno.

Kažete da se borite protiv nasilja i da vi zapravo samo želite mirnim šetnjama da dođe do realizacije onih vaših političkih ciljeva koji na kraju se svode na to da Vučić mora da ode, a onda imate vašeg kolegu Aleksandra Olenika, koji, gle čuda, sa Trga Majdan poziva na prošlonedeljnu šetnju u Beogradu. Znate ono - sa Majdana pozivam na majdan u Beogradu i još na kraju je, naravno, rekao – ne, ovo nije slučajno.

Vi sami sebe raskrinkavate. Onda imate ovde vašeg glavnog urednika rijalitija kome se omaklo, pošto mu se često omaknu istine, koji je rekao da je to što vi radite je poziv na ustanak.

A onda se setimo one scene, hajde, neću pričati jer kolege su već rekle i o sramnoj sceni uriniranja ispred Vlade Srbije. Toliko o tome koliko poštujete institucije ove zemlje, ali vi izlazite sa nekom novom zastavom i urednik ovog Šolakovog medija već predlaže reforme u Srbiju. Znači, nova zastava. Onda ovaj drugi predlaže novu himnu. Vi ste već zagospodarili Srbijom.

Ja bih samo građane podsetio da one boje zastave su boje zastave Francuske u vreme francuske revolucije, buržoaske revolucije, za vreme koje, ako se svi sećate, kome su letele glave? Onima koji su vladali Francuskom. Znači, vi prizivate takav scenario ovde u Srbiji. Želite glave onih koji upravljaju Srbijom.

Možete da se smejete koliko god hoćete, ali to vi radite i treba da vas je sramota.

Posle toga nije ni čudo što stižu i ovakve pretnje i Milenku i Sandri i Neveni i meni i svima nama drugima, jer ste vi ti koji podgrevate mržnju kod naroda. Vi ste ti koji nas delite. Delite decu i to ste na sednici javno rekli. Pogledajte se malo u ogledalo, ljudi, pre nego što izađete i govorite.

Ali, na svu sreću, ima sa druge strane i onih koji se iskreno i delima bore protiv nasilja u Srbiji, koji ne zloupotrebljavaju bilo koje tragedije da se dese po tom pitanju i meni je žao što ovde u parlamentu se niste setili da kažete jedno veliko hvala pripadnicima MUP-a i Sektora za vanredne situacije koji sjajan posao rade u velikom delu Srbije koji su, nažalost, zadesile poplave usled velikih padavina. Ja im se ovom prilikom zahvaljujem.

Zahvaljujem se, naravno, i ministru Bratislavu Gašiću, koji je na taj način pokazao da je čovek koji radi i bori se za ovu zemlju. Nismo videli da su sada tu neki mediji ili da je išao čovek da se slika i da to plasira medijski da bi sebe veličao ili branio. On nema potrebe da se brani. On čovek radi i dela govore za njega i zato u Kruševcu, osim primerka i još par njih, nećete čuti nijednog Kruševljanina koji će bilo koju ružnu reč da kaže za Bratislava Gašića, jer svi znaju da je taj Kruševac procvetao od kako je on došao za gradonačelnika i kada je počela da se implementira politika SNS i Aleksandra Vučića u tom gradu.

Mi ćemo danas u ovom mesecu postaviti kamen temeljac za još jednu fabriku, tekstilnu fabriku koja će doći u Kruševcu. Danas smo čuli lepe vesti, da su obezbeđena sredstva za izgradnju naučno-tehnološkog parka, a vi ste, gospodo, i dva odeljenja fakulteta koja su bila u Kruševcu oterali iz tog grada. Mi smo otvorili Poljoprivredni fakultet, prvi državni sa sedištem u tom gradu i nastavićemo dalje, jer se mi tako borimo za našu decu. Mi se borimo time što ulažemo u škole, rekonstruišemo ih, renoviramo ih, a ne grickamo semenke ispred njih ili ispred domova, dok naš državni sekretar, koji može da pomogne tu, mi nećemo da ga vučemo za rukav da pomogne, a zna odlično taj o kome pričam.

Mi se borimo delima. Mere koje su predložene od strane Vlade, i čuli ste predsednika Vučića, ne samo po pitanju povećanja plata i penzija, već i 10 hiljada dinara koje će svaki roditelj dobiti za svoje dete do 16 godina je još jedna nova mera koja jasno govori da se država brine o svojoj budućnosti, a deca jesu budućnost ove zemlje.

Povećanje plata i penzija prosvetnim radnicima i zdravstvenim radnicima je takođe nešto što govori da se mi na delu borimo za tu budućnost, a ta sredstva su obezbeđena na osnovu povećanih prihoda iz smanjenih rashoda iz realnih izvora, a ne iz kredita koji ste vi uzimali svojevremeno da biste isplatili penzije koje ste sami povećali da biste kupili biračko telo, a sada plasirate novu mantru kako sa tih 10 hiljada dinara kupujemo birače.

Kako, gospodo, kupujemo ljude koji nisu punoletni da glasaju? Mi se time ne bavimo. O tome može da razmišlja i da priča samo onaj koji je na taj način pokušao i da dođe na vlast i koji je na taj način vladao Srbijom.

Tako da, gospodo, dela su ta koja govore i dela ovde jasno kažu da se mi zalažemo za mir, za stabilnost, za politiku koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, kome apsolutno verujemo i mi i apsolutna većina građana Srbije. Od te politike nećemo odstupiti i nećemo vam dozvoliti da uličarska politika nadvlada.

Ako mislite da ste bolji ili da vas neko više podržava nego predsednika Vučića, izvolite, gospodo, na izbore, pa hajde, što se kaže, na crtu da se izmerimo, a do tada nećemo dozvoliti da bilo ko ruši državu, kao što je to probao da radi vaš Boško Savković, koji je priznao krivično delo, rušenje države i ustavnog poretka ove zemlje.

Hvala.

Miodrag Gavrilović je u sistemu.
Vi ste po povredi Poslovnika?