Jako je lako, predsedavajući, iz Beograda držati zapaljive govore i patriotske pridike i prozivati na velika patriotska dela. Mada moram da priznam da sam ja mislio da je prethodni govornik već uveliko u svom automobilu, negde do sada već otprilike do Kraljeva da je stigao, da je krenuo na KiM, da izvrši sve ono o čemu govori i što nama pridikuje.

Sa druge strane, slušali smo još nekoliko stvari vrlo problematičnih. Prvo, ja ne znam o kakvom nasilju je govorio kada je reč o Vrbasu i na koji način je pokušao da dovede u vezu sa tim SNS. Ja za jedino nasilje u Vrbasu znam kada je reč o njegovom kolegi Bori Lakoviću. On je taj koji je napadao policiju, tukao se tamo sa policajcima, ako se ne varam, baš u Vrbasu. Možda je mislio na taj slučaj pa su mu se pomešalo nešto.

Sa druge strane slušali smo i o nekakvim narko dilerima, o povezanosti sa narko dilerima, opet iskren da budem, ja se sećam da je bilo različitih verzija i različitih priča o povezanosti, ali jedne druge političke organizacije sa narko dilerima, a to je upravo njegova politička organizacija i povezanost Boška Obradovića sa onim čuvenim već po zlu, narko dilerom, ako se ne varam, nadimak mu je bio Tocilo. I taj Tocilo je hapšen u Mladenovcu, mislim sa 77 kilograma heroina i ta veza nikada nije objašnjena.

Mi smo nekoliko puta i lično sam i na konferencijama za štampu i ovde u plenumu postavljao pitanje o povezanosti Boška Obradovića sa tim Tocilom, da li su u prijateljskim vezama, da li je ovaj plaćao kampanju njegovog pokreta, da li je finansirao njegov pokret, nikada nije stigao. Ja ne tvrdim da je to istina. Ja sam postavljao poslanička pitanja, nikada nije stigao odgovor za to.

Zahvaljujem.
Dva minuta, Boško Obradović.

Poštovani građani Srbije, sada ste imali priliku da vidite kako izgleda monstruozna negativna kampanja predstavnika ove vlasati protiv svakoga ko drugačije misli od njih. Nikada u životu nisam čuo, video ili imam bilo kakav kontakt sa bilo kakvom osobom iz Mladenovca, sa imenom i prezimenom koje je ovde pomenuo kolega, narodni poslanik niti smo u ikakvim prijateljskim, kumovskim, ne znam kakvim drugim odnosima, ali godinama unazad režimska propaganda pominje ovakav podatak.

Koliko je to istina, toliko je istina i sve drugo što je ikada pričano o Srpskom pokretu Dveri i meni lično. Znači, 10 godina sam opozicija vašoj vlasti i 10 godina vodite negativnu kampanju, svega najgoreg i najmonstruoznijeg, ne samo meni nego i Srpskom pokretu Dveri i o svakom drugom ko drugačije misli od vas.

Ne možete da podnesete dva minuta kritike. Govorite monstruozne izmišljotine. Da sam opljačkao Hilandar, da sam prebio ne znam koliko žena, sada da mi je kum nekakav trgovac heroinom. Znate, koliko su to monstruozne laži? Da li je moguće da možete da izgovarate nešto što je toliko lako proverljivo? Pa zar bi ikada mogao da stupim nogom na tlo svete carske srpske lavre manastira Hilandara da idem svake godine, da sam opljačkao taj manastir. Pa, pazite ko može da smisli takve laži? Pa koji su to propagandni centri moći koji koriste takve brutalne laži, koji su spremni da tako gaze političkog protivnika, kojima ništa nije svetinja, koji će slagati sve zarad svog, pazite, to čak nije ni borba za vlast, to čak nije borba za opstanak na vlasti, to je samo potreba da zgaziš nekoga ko ima drugačije mišljenje. Samo zato što vam je kolega Ivan Kostić rekao da u ovom trenutku Srbi na Kosovu i Metohiji postavljaju pitanje – šta ste uradili 10 godina na vlasti? Zašto ste sklonili barikade? Zašto ste potpisali anti-ustavne briselske sporazume? Zašto ste povukli državu Srbiju sa severa Kosova i Metohije? Zašto danas love i hapse Srbe na severu, to je vaša krivica i vi ne možete da istrpite, gospodine predsedavajući završavam, tih dva minuta kritike, već morate da se vratite na negativnu kampanju i monstruozne laži protiv svakoga od nas. Pa odgovorite argumentima, a ne lažima i klevetama.

Dva minuta i 30 sekundi kritike ili čega već.
Reč ima Zagorka Aleksić. Dobro.
Ovde je grupa rekla da ne čitamo, a Vojislav Vujić. Nije tu. Dobro.
Onda Nikola Dragićević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege, dragi građani Republike Srbije, prošlo je 40 dana od kako su našu zemlju zadesili tragični događaji. Danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora koji za cilj ima utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava. Od 2000. godine do današnjeg dana formirano je više anketnih odbora koji nažalost nisu ispunili ciljeve zbog kojih su formirani.

Želim da podsetim da je samo jedan od izveštaja svih do sada formiranih odbora usvojen, ali je i on bez konkretnih efekata. Zbog toga danas sa punim pravom ističemo bojazan u svrsishodnog formiranja jednog ovakvog odbora. Taj strah je u potpunosti opravdan imajući u vidu i stav koji je vladajuća većina do sada pokazala prema ovoj važnoj temi.

Odsustvo članova Vlade u trenutku kada raspravljamo o anketnom odboru čiji će zadatak između ostalog biti razmatranje mera koje ćemo kao anketni odbor predstaviti pokazuje koliko je ovoj vlasti zaista stalo i do mera i do bilo kakvih rešenja. Međutim, zbog važnosti i značaja ove teme mi i dalje želimo da verujemo da ovaj odbor neće zadesiti sudbina svih prethodnih i zato apelujemo na savest svih učesnika u ovoj diskusiji da ovo shvate na jedan ozbiljan i jedan odgovoran način.

U ime srpske stranke Zavetnici želim da poručim da ćemo mi podržati formiranje ovog odbora i da ćemo na jedan aktivan i konstruktivan način učestvovati u njegovom radu. Građani gospodo od nas očekuju odgovornost.

Cilj ovog odbora između ostalog treba da bude i utvrđivanje propusta u vršenju nadležnosti kao i da utvrdi odgovornost nadležnih lica koji su na neki način doprineli ili su odgovorni za dešavanja koja smo imali prilike da svedočimo prethodnih, sada već 40 dana.

Da li zbog ovako formulisanih ciljeva vlast namerno odugovlači i izbegava formiranje ovog odbora? U ovom 13. sazivu sve dosadašnje sednice su trajale prosečno tri dana, radili smo subotom, radili smo nedeljom, radili smo drugog dana Božića, ostajali smo u ovoj plenarnoj sali i do dva i do tri ujutru, a danas se navršava gotovo četiri nedelje od kako je ova sednica započela sa radom. Koliko vidim ne nazire joj se kraj. Da li namerno odugovlačite sa formiranjem ovog anketnog odbora da biste pobegli od eventualne odgovornosti?

Kako vreme odmiče stiče se utisak da smo sve dalje od teme i da se ni na koji način ne približavamo bilo kakvom rešenju za izlazak iz krize u kojoj smo se kao društvo našli. Kada su poslanici vladajuće većine ovde birali Vladu, pre nekoliko meseci, u ovoj sali nije bilo dovoljno stolica za sve ministre, a sada gospodo sve te stolice su prazne, već pune četiri nedelje. Ministri konstantno izbegavaju raspravu. Verovatno imaju neka preča posla.

Srpska stranka Zavetnici je odmah nakon ovih tragedija izašla sa konkretnim predlozima mera iz sfere prosvete, obrazovanja, bezbednosti, medija itd. Pozvali smo tada na razgovore, na zajedničke konsultacije, na suštinsku raspravu o merama i o rešenjima, ali dešavanja u proteklih četiri nedelje pokazala su da vama gospodo nije istinski stalo ni do razgovora, ni do mera, ni do bilo kakvih rešenja. Jedini vaš interes je bio da ovu situaciju zloupotrebite za političku promociju.

Vaše mere gospodo su i u to duboko verujem, paušalne i duboko površne. One ne tretiraju ni na koji način suštinu problema u kojem smo se našli. One služe za promociju, za ostavljanje nekog dobrog utiska u medijskim nastupima ili za bacanje prašine u oči javnosti i građanima Republike Srbije. Vaše mere se bave isključivo i samo posledicama, a ni na koji način uzrocima problema. One nisu takve da mogu da nam donesu bilo kakve suštinske i korenite promene, već samo promene kozmetičke i površne prirode. Tako se naprasno prekinuli i ovu školsku godinu, to je pokazatelj da vi i dalje ne shvatate kakvo je stanje u prosveti. Nastavljate da ponižavate, kako prosvetne radnike, tako i roditelje, porodicu i decu.

Jedino je gospodo strašnije od ove tragedije koja nas je zadesila, činjenica na koji način tretirate ovu tragediju, a tretirate je potpuno paušalno i potpuno neodgovorno. To je generalno vaš način i model funkcionisanja. Na isti taj način tretirate pitanje srpskog Kosova i Metohije. Danas dok se Srbi na kosovu proganjaju i sa hapse, sa punim pravom možemo da kažemo da je aktuelni režim izneverio Srbe na severu KiM.

Mi ovde četiri nedelje govorimo o nasilju, a nasilje nam se dešava i dalje. Nasilje se dešava nad srpskim narodom na teritoriji Kosova i Metohije. Vojnici samoproglašene republike Kosovo nišane u goloruke i nenaoružane Srbe, na obične građane, na prolaznike. Zbog toga mi danas tražimo da država reaguje.

Pre mesec danas smo imali obećanje predsednika Narodne skupštine da ćemo u roku od mesec dana održati posebnu sednicu o Kosovu i Metohiji. Taj rok je prošao. Ja danas apelujem na vas, kao i nekoliko puta za ovih mesec dana, da tu sednicu konačno sazovete. Kada je trenutak, ako nije sada? Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rekao nam je pre neki dan da neće dopustiti, da Republika Srbija i njeno državno rukovodstvo neće dopustiti da se Srbi na Kosovu i Metohiji love kao zečevi, a to nam se upravo dešava danas, dok mi sedimo u ovoj sali.

Želim da iskoristim ovu priliku da još jedanput podvučem da Srpska stranka Zavetnici stoji uz svoj narod na Kosovu i Metohiji. Mi ćemo se boriti da se ova i ovakva politika popuštanja, politika briselskih sporazuma, politika francusko-nemačkih ultimatuma porazi na narednim izborima. Zato još jedanput pozivam državno rukovodstvo da u najkraćem mogućem roku raspiše vanredne parlamentarne izbore, kao i izbore na svim nivoima. Zahvaljujem.

Pošto su svi iskoristili vreme predviđeno za raspravu po prijavama za reč, na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih.
Pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam – da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristi svoje pravo iz člana 96?
Idemo redom, Jelena Jerinić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Trećeg maja sve je moglo drugačije. Mogla je predsednika Vlade da izađe pred građane i građanke i da se zajedno sa njima zapita - šta nam se to dogodilo? Da li je moglo drugačije? Šta zajedno možemo da uradimo da se sve ovo više nikada ne dogodi?

Predlog za obrazovanje ovog anketnog odbora je pokušaj da se to ipak uradi, čak i više od 40 dana kasnije, i to u parlamentu u kome sede svi predstavnici svih građana i građanki. Dobro je što će za ovaj predlog glasati sve poslaničke grupe, jer drugačija odluka bi se teško mogla obrazložiti građanima.

Dobro je takođe i što je premijerka prihvatila i svoju i političku odgovornost onih koji sede u njenoj Vladi i vode resore kojih se ovi tragični događaji najviše tiču. Iako se postavila kao telohraniteljka Bratislava Gašića, nudeći svoju ostavku umesto njegove, ona na ovaj način dovodi i do njegove smene. To je ono što traže građani i građanke na protestima „Srbija protiv nasilja“. Ne traže bilo čiju glavu, ne traže bilo čije ubistvo, nikoga ne omalovažavaju. Traže odgovornost, povećanje plata i penzija, pojeftinjenje hleba. Deset hiljada dinara po detetu to ne mogu da zamene. Odustanite od toga.

Ipak, 3. maja rečeno nam je, i to ne treba zaboraviti, da sistem nije zakazao, i tačka. Načelnik policije pokazivao je spisak dece spremne za odstrel, a predsednik Republike u udarnom terminu čitao nam je delove medicinskog izveštaja dečaka-ubice, saopštavao podatke o primanjima njegovih roditelja i praktično otkrio identitet njegove desetogodišnje sestre. I te činjenice treba ispitati, utvrditi odgovornost i za te postupke, a ta odgovornost nije samo politička, već je i pravna. Dva dana kasnije mladić poznat po nasilničkom ponašanju, čija je porodica u kući držala arsenal naoružanja, ubio je još osmoro ljudi i radio 14. Sistem je i dalje radio.

Koji sistem? Da li je to sistem u kome smo prihvatili da nam je u školi potrebno privatno obezbeđenje i da ono postoji samo ako ga roditelji plaćaju? Isti onaj sistem u kome skoro 14% dece živi ispod granice siromaštva, a roditelji ne mogu da im pošalju u školu čak ni užinu, a kamoli da plate obezbeđenje. Sistem u kome učitelji i nastavnici, svi sa fakultetskim diplomama, zarađuju manje od inače bednog proseka, a pomoćno osoblje ispod minimalca. Sistem u kome je 45% dece proživelo vršnjačko nasilje. Sistem u kome je svaki peti nastavnik srednje škole pretrpeo fizičko nasilje, a 78% verbalno. Sistem u kome se Radna grupa za prevenciju nasilja u školama za četiri godine sastala samo dva puta.

Ili je to sistem u kome je moguće da se u vrtiću zaposli stranački aktivista koji seksualno zlostavlja decu? Sistem u kome svaki deseti mladić smatra da je u redu udariti ženu ako je to zaslužila, a svaki četvrti smatra da šamar nije nasilje. Sistem u kome je u toku 2023. godine bilo već 19 femicida. Sistem u kome je obrazovanje toliko nebitno da su i nastavnici i roditelji i učenici ostavljeni na cedilu da sami odlučuju šta će raditi do 20. juna. Sistem u kome kriminalna elita na vlasti menja zakone onako kako njima odgovara. Sistem u kome tužioci i tužiteljke koji istražuju državnu korupciju bivaju premešteni i omalovaženi. Sistem u kome 49% mladih želi da napusti ovu zemlju čim ugrabi prvu priliku, a nije ni čudo, jer više od polovine mladih u Srbiji nema nikakve prihode. Da li je to sistem u kome na 6,5 miliona stanovnika dolazi 2,7 miliona komada oružja, od kojih je samo 800 hiljada u legalnom posedu?

Ovaj sistem nije potpuno propao i opstaje isključivo na plećima odgovornih ljudi koji i dalje u njemu rade, nastavnika i nastavnica, policajaca i policajki, socijalnih radnika, školskih pedagoga i psihologa. Taj sistem visi o koncu i pitanje je koliko će još moći da izdrži.

Više puta od kada je počeo ovaj saziv parlamenta ja imam utisak da vi i ja ne živimo u istoj državi. Samo što mi je sada lakše, jer već mesec dana na ulicama Beograda viđam na desetine hiljada ljudi koji vide isto što i ja. Hodamo u tišini, ali se razumemo, da je potrebno da se sistem menja. Zahvaljujem.

Reč ima Boško Obradović.

Poštovane kolege narodni poslanici, pre svega, imam utisak, prateći ovu našu parlamentarnu raspravu proteklih dana i nedelja, da ne radimo dobar posao, da nam ovi naši razgovori ne idu u dobrom pravcu. U našem društvu već postoji previše zla, previše mržnje, previše podela, tenzija i sukoba i naš zadatak u ovom najvišem državnom domu bi trebalo da bude da ih spuštamo, a ne da ih dodatno podižemo.

Međutim, uvek i u svakom društvu na svetu najodgovornija je vlast i ne može opozicija biti ona koja daje prva primer kako treba da se ponaša neko ko je na čelu države, jer mi na čelu države nismo. Na čelu države ste vi, vi imate većinu, držite sve medije, raspolažete kompletnim aparatom državne uprave i uticaja na društvo, tako da ste vi oni koji prvi treba da pokažete odgovornost, da spustite tenzije i da pokažete da ste nešto naučili iz ove tragedije koja nam se desila. A vi radite sve suprotno tome. Vi nastavljate sa govorom mržnje, vi širite nove podele i sukobe, vi podižete tenzije, vi se obračunavate sa svakim ko vas kritikuje, od nas političara do dramskih umetnika i sportista ili bilo koga ko pokaže i najmanju trunku kritike prema onome što vi radite već 11 godina, koliko ste na vlasti. Dakle, vlast je prva koja mora da pokaže odgovornost.

U ovom trenutku, dok mi raspravljamo o ovim zaista tragičnim dešavanjima u našem narodu, mi imamo paralelno veliki broj drugih izazova koji urušavaju našu državu. Imamo ovo zaista dramatično stanje na severu KiM, gde je krenuo lov na Srbe i gde vi ništa ne činite da taj lov na Srbe, ta hapšenja, to maltretiranje Srba na severu KiM na bilo koji način zaustavite. Jer, to traje i to se ponavlja svaki dan i to se samo pojačava, a vi i vaša diplomatija, vaši veliki prijatelji na zapadu, vaši prijatelji sveukupno na ovom svetu, a istočnima se ne sećam da ste se uopšte obratili, jednostavno nisu ništa učinili za vas.

Imamo i druge probleme. Imamo da u petak, 16. juna vi započinjete zajedničke vojne vežbe sa NATO vojskama na tlu države Srbije, istim onim vojnicima i vojskama koje su nas bombardovale i ubijale našu decu i naš narod. To vi radite u ovom trenutku, dok smo doživeli ovu tragediju u našem društvu.

Vaša Vlada nije dostavila Narodnoj skupštini niti jedan predlog za promenu sistema vrednosti u našem društvu, za prevenciju nasilja, za bilo kakav boljitak i pomak u sferi medija ili prosveta. Niti jedan predlog vaša Vlada nije dostavila, ali ste stigli da se bavite privatizacijom EPS-a, stigli ste da se bavite pokušajima da sva naša javna preduzeća pretvorite u nešto drugo da biste mogli da ih dokapitalizujete vašim kontraverznim, sumnjivim parama koje ste oteli od ovog naroda i države kroz nameštene tendere i razne kriminalne i koruptivne radnje za ovih 11 godina vaše vlasti.

Konačno, dok mi raspravljamo o REM-u, taj REM dodeljuje televizijsku frekvenciju, kablovsku frekvenciju najspornijem dnevnom listu „Informer“, koji je izvor mržnje i nasilja u ovom društvu, zajedno sa televizijom „Pink“.

Dok mi raspravljamo o odgovornosti rijaliti šoua sa nasilnim sadržajima, Željko Mitrović najavljuje novi rijaliti šou i sprda se sa ovim narodom i državom. Lični prijatelj vašeg predsednika i glavni njegov medijski tajkun i savetnik.

Konačno, vreme je da se preuzme odgovornost. Vi ste vodili državu 11 godina. Doveli ste je dovde i na KiM i u Beogradu. Podnesite ostavke, povucite se i preuzmite konačno jednom odgovornost za ono što ste radili.

Ostavka Aleksandra Vučića, potpisnika svih spornih…

To je bilo kompletno vreme ovlašćenog predstavnika.