Da ostavimo to za drugi put.
Jel hoćete da se glasa za 106?
(Zoran Lutovac: Znači, niste mi dali reč kada sam tražio.)
Znači, samo zato što imate problem da ispratite sami kada se javljate i šta hoćete neću da primenjujem član 103.
Ajde sada budite ljubazni i pristojni da sednete dole i da damo reč dalje.
(Zoran Lutovac: Nemojte tako da mi se obraćate.)
Samo budite ljubazni i pristojni.
(Zoran Lutovac: Ne želim da se izjašnjavate.)
Ne želite. Dva minuta. Izvolite.

Hvala lepo.

Zahvaljujem se najlepše. Mislim da je to pravi put kako treba da razgovaramo, ali samo da vam kažem, nisam građevinski inženjer. Ja sam po zanimanju onom osnovnom građevinski tehničar visokogradnje i to sam završio u Osijeku. Upisao sam Građevinski fakultet, ali nažalost morao sam da odem odande jer su započela ratna dejstva i narednih pet godina sam bio u ratu kao rezervni oficir i izašao iz tog rata sa činom majora. Zato sam svoje školovanje nastavio naknadno kao diplomirani ekonomista, kasnije kao magistar ekonomije. Upisao sam doktorske studije još 2013. godine, ali to nikako da stignem.

Tako da ne vidim ništa sporno u mom obrazovanju. Možete pogledati. To sve postoji tamo gde treba da postoji, a sve ovo ostalo što ste rekli – u redu. Hvala.

Izvolite.

Ne vidim ni ja. Ništa nisam rekao, izvinjavam se zbog toga. Građevinski tehničar visokogradnje.

Ali, je poenta u tome što, ako već tako nešto postoji, ako je takav slučaj vaša bio, ja sam očekivao da vi onda imate razumevanje za ljude koji nisu nešto uspeli da urade u nekom momentu, a ne da im to prebacujete.

Dakle, niko nije vama govorio i bilo šta rekao pre nego što ste vi sami kritikovali neke situacije za koje niste navodili konkretno o čemu se radi, ali se dalo zaključiti na šta mislite.

Dakle, ako je to sporno, onda je sporno u svim slučajevima. Ako nije sporno, onda nije sporno ni u jednom slučaju. Ne možemo stalno nalaziti neki izvinjavajući razlog za sebe, a istovremeno to prebacivati drugima.

Ako smo već krenuli da komuniciramo u tom tolerantnom tonu, onda vas molim da se tako odnosimo i u buduće. Dakle, bar ono što sebi ne zameramo da ne zamerimo sa druge strane. Hvala.

Hvala.
Prijavljena je Vesna Ivković.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije. Narodna skupština je uvrstila u dnevni red sednice Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i ne teritoriji Smedereva i Mladenovca u Malom Orašju i Duboni.

Utvrđivanja propusta u vršenju nadležnosti ako ih je bilo i preduzimanja odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica i predlaganje mera. Anketni odbor će se prema predlogu koji je pred nama obrazovati iz reda narodnih poslanika, predstavnika svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, a u roku predloženom u odluci treba da izvrši zadatak i podnese izveštaj Narodnoj skupštini sa predlogom mera. U tekstu odluke navedeno je šta je sve zadatak i dužnost Anketnog odbora, slažemo se sa tim da kao Narodna skupština obrazujemo ovaj Anketni odbor iz jednog jedinog razloga, a to je da saznamo sve činjenice i okolnosti pod kojima su se desile ove dve velike tragedije. Anketni odbor će u roku od 30 dana da prikupi sve relevantne podatke i činjenice za rasvetljavanje okolnosti pod kojima su izvršena dva nezapamćena masakra, a i činjenica koji Anketni odbor bude prikupio treba da proistekne predlog mera kojim bi se smanjili svi prepoznati rizici od ovakvih pojava u društvu.

Naravno, Anketni odbor ne može da zameni istražne i pravosudne organe. Nažalost, prvi put u našoj zemlji desio se masakr u školi koji je počinio dečak od 13 godina. Konstatovali smo da smo svi kao društvo odgovorni i da svi kao društvo i država moramo da sagledamo najpre uzroke, a potom i posledice ovakvih događaja. Kako bismo mi lekari rekli – prevencija je uvek delotvornija od lečenja posledica. Isto tako napominjem, da moramo prestati da politizujemo ove dve tragedije, odnosno kako jedan od roditelja poginulog deteta reče – „Krvavu bajku 21. veka“ koja su nam pokosila mladost, koja bila na početku života. Budimo i danas na visini zadatka, opravdajmo svoja poslanička mesta. Bavimo se ovom temom odgovorno i dostojanstveno i to dugujemo i postradalima i njihovim porodicama koje tuguju i treba da žive sa neopisivim bolom.

Želim da istaknem to što su u najtežim trenucima nakon masakra država i državno rukovodstvo hitno reagovali, Vlada je odmah nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ formirala Radnu grupu za podršku mentalno zdravlje i sigurnosti mladih kako bi se najhitnije pružila psihološka podrška svima koji su bili neposredno traumatizovani. Takođe, na predlog predsednika Republike Vlade usvojila niz hitnih mera za sanaciju posledica ovih zločina, to su pre svega uvođenje moratorijuma za izdavanje, držanje, nošenja oružja u sledeće dve godine, hitna revizija svih izdatih dozvola za držanje i nošenje oružja kao ispunjene zakonskih uslova za smeštaj i čuvanje oružja odvojeno od municije kao i sprečen pristup maloletnim i neovlašćenim licima. Izvršiti kontrolu svih streljana, zabrana programa u kojima se emituje nasilje, šestomesečni testovi za narkotike u srednjim školama, formiranje posebnih službi i timove za vršnjačko nasilje i druge mere.

Jedna od mera na kojoj se još ranije radilo jeste i platforma „Čuvam te“ koja ima za cilj koordinaciju i jačanje intersektorske saradnje svih nadležnih institucija u borbi protiv vršnjačkog nasilja i svih drugih oblika nasilja u vaspitno- obrazovanim ustanovama, bilo da je u pitanju nasilje prema deci, bila prema zaposlenima u obrazovanju. Ovu platformu koriste nadležni organi, institucije i građani.

Ovom prilikom bih se osvrnula na neku od budućih zadataka preventivnog karaktera, a složićemo se da je jedan od kamena temeljca formiranja ličnosti deteta – porodica. Pa, je tako porodici važna karika u prevenciji nasilja, zato po mom skromnom

mišljenju kao društvo moramo raditi na osnaživanju porodice kao osnovne ćelije društva. Stara izreka kaže da je zrela porodica, jednaka zdravo društvo, porodica je ono što nas oblikuje, ono što utiče na nas tokom odrastanja. Porodica je smisao života i najbitnija ljudska zajednica i okruženje u kome smo prvi put bili voljeni i naučeni da volimo. Citiraću jednog nepoznatog autora koji je rekao – ako imaš negde da odeš to je dom, ako imaš nekog da voliš to je porodica, ako imaš oba to blagoslov. E, upravo taj blagoslov treba ljubomorno čuvati i dograđivati ga vaspitavanjem, dobrom komunikacijom roditelja sa decom, sa njihovim vaspitačima, učiteljima i nastavnicima. Jer, ako porodica postavi dobar termin a vaspitači i učitelji vode dobru nadogradnju, imaćemo jednu jaku, čvrstu građevinu, tačnije dete će izrasti u čvrstu i jaku ličnost koja će hrabro ići kroz život ne narušavajući tuđe pravo na isti.

Posle Petog oktobra 2000. godine krenulo je urušavanje društva, time i sistema vrednosti, počev od strane navika da se sve može dobiti na ulici, preko nezakonitih privatizacija, zatvaranja fabrika, otpuštanja više stotine radnika što je ugrozilo funkcionisanje i opstanak novih porodica koje su se borile za puko preživljavanje i nisu mogle da budu dovoljno posvećene deci. Urušavanje institucija, izručivanje predsednika države Hagu, ubistvo predsednika Vlade, teško je bilo vratiti se na pravi put posle svega što nam se zadesilo i podići sve iz stopala. Najstrašnije je što je naša zemlja doživela jeste NATO agresija a pre toga smo doživeli raspad SFRJ i velika stradanja srpskog naroda. Sve to što su nam priredili svetski borci za demokratiju bombama je za posledicu imala ogromne ljudske žrtve i teško nadoknadivu materijalnu štetu, ali i posledice po fizičko i mentalno zdravlje stanovništva uz povećan broj psihijatrijskih i drugih bolesti, povećan je i broj disfunkcionalnih porodica. U celom tom procesu tranzicije i talasa neoliberalnog kapitalizma koji juri za kapitalom preplavili su nas uvezeni najčešće nepoželjni modeli ponašanja koji su se odrazili na javni moral, na porodicu i na celo društvo.

Moram da istaknem da Socijalistička partija Srbije kojoj pripadam od samog osnivanja programske baštine i brigu o porodici zalaže se za tradicionalne vrednosti našeg društva za jačanje porodice a to negovanje pravih vrednosti potvrđuje i činjenica da u svojim redovima SPS ima tri generacije iz jedne porodice.

Srbija poslednjih godina nastoji da se vrati u normalan život, gotovo kao feniks iz pepela. Ponovo smo počeli da radimo i gradimo, uređujemo i ekonomski stabilizujemo zemlju i zato u ovom trenutku još više treba da sabijemo redove, da umesto političke polarizacije koju neki zagovaraju, čak i sada u ovoj teškoj tragediji, pokažemo puno jedinstvo i time dokažemo da nam je do Srbije, do svakog deteta i čoveka stalo.

Ono što je važnije od svega, da imamo obavezu da mladima damo pozitivan primer, da ih naučimo šta je empatija, šta je tolerancija, šta je dobra verbalna komunikacija i na kraju verujem da će navedene mere Vlade i rad anketnog odbora koji ćemo oformiti usvajanjem predložene odluke, doprineti rasvetljavanju ovih velikih tragedija.

Anketni odbor će izveštaj sa predlogom mera dostaviti Narodnoj skupštini. Iz svega što smo preživeli u proteklim danima moramo izvući pouke za dalji život našeg društva i obaveze koje kao društvo i država moramo preduzeti. Nikada, nikada ne smemo zaboraviti sve izgubljene mlade živote, niti dozvoliti da se ovakve tragedije ikada ponove. Hvala.

Reč ima Radomir Lazović.

Hvala predsedavajući.

Osetio sam potrebu i smatram da je važno da se kao predlagač oglasim i nakon izlaganja nekoga ko dolazi kao koalicioni partner SNS, iz SPS i za početak da se zahvalim gospođi Ivković na jednom jako smislenom izlaganju koje odstupa od onoga što smo mogli da vidimo do sada, barem na neki način doprinesemo da zaista idemo ka nekoj diskusiji. Vi i vaše kolege ste to radili i ranije. Sada, ono što ste govorili, hteo bih oko toga da kažem.

Vaša politička stranka igrala je, ako ne ključnu, onda jednu od ključnih uloga u decenijama prethodnim kada ste vodili resor prosvete. Očekivao bih da ste malo više govorili o tome obzirom da je zaista velika odgovornost bila na plećima vaših predstavnika ministara i slično. Zašto mi je to važno. Zbog toga što smo se ovde baveći se predlogom za ovaj anketni odbor govorili o nekim merama za koje smatram da ste možda svojim delovanjem u prethodnom periodu mogli da učinite da situacija u prosveti bude mnogo bolja od one koja je danas. Dakle, očekivao bih da možda kao jedna partija koja u svom imenu ima socijalistička, prepoznajete važnost toga da je sistem obrazovanja važan u smanjenju društvenih nejednakosti, ostvarivanju šansi svih ljudi koji čine ovo naše društvo i smatram da ste ako ste vi birali taj resor ispravno izabrali, ali nisam siguran da ste radili ono što bih voleo da sam video u prethodnim godinama, kada ste vi pitanju decenijama.

Dakle, naša prosveta, u nju se ulaže 3,5% BDP, mi smatramo da treba da se ulaže 5%. podsećam na ono što sam govorio i prethodnih dana, zato što mislim da bi ovaj anketni odbor trebao i o tome nešto da kaže. Možda ne može sve mere da da koje bi trebale da poboljšaju ovo društvo, ali ćemo mi svakako u ovim diskusijama koje imamo i u budućnosti, ovde o tome razgovarati.

Smatram da su plate koje imaju nastavnici jako niske. One se nalaze od 10 do 17% ispod proseka naše države. Zbog čega ste to dozvolili, zbog čega, kao neko ko ima ministra, ko bi trebalo valjda da se bori za to da imamo bolje uslove za naše nastavnike, zašto niste uticali da u ovoj oblasti u kojoj je 80% ljudi visoko obrazovano imaju plate kakve su valjda adekvatne, ukoliko ti ljudi treba da budu autoritet našoj deci, ukoliko oni treba da budu, a zamislite s kime se takmiče, ti se ljudi se čak takmiče sa osuđenim kriminalcima da budu autoritet, pa smo mogli da vidimo da je to ono što je ušlo u naše škole? Dakle, ja smatram da ste mogli više da utičete u tome.

Takođe, smatram da bi trebalo da utičemo zajedno na to da se nastavnici ne smatraju administrativnim radnicima, nego da bi trebalo da imaju više vremena da se posvete deci koju treba da vaspitavaju i koju treba da obrazuju. Mislim da je potrebno zaposliti više psihologa, više pedagoga, socijalnih radnika, da bi trebalo da ukažemo veću pažnju tome da se mentalno zdravlje naše dece i naše generalno nacije drugačije tretira, da imamo više ljudi koji će moći da se posvete njima.

To je ono što smo govorili u prethodnim prilikama o tome šta treba učiniti u prosveti. Sad ja vama govorim o prosveti ne zato što ste vi sad rekli nešto pogrešno o tome, nego zato što smatram da ste kao članica SPS na neki način možda i odgovorni i možda bi trebali da branite to kako ste doveli do toga da se prosveta nalazi na ovim granama.

Još jednom ću ponoviti, smatram da je pozitivno što je Branko Ružić podneo ostavku. Nadam ste da ste na to mislili kada ste rekli da bi trebalo neki pozitivan primer da se da. Za mene je to pozitivan primer, šta god vi mislili o tome i na koji god način branili tu ostavku time da ne naškodi slučajno vašim koalicionim partnerima.

Ono kad ste govorili o hitnim merama Vlade, voleo bih da ste se barem malo osvrnuli, a pričao sam ovde jako dugo o tome kako je premijerka tvrdila dan nakon ove nesreće da sistem nije zakazao, voleo bih da ste se osvrnuli, recimo, na to, nego ste rekli da podržavate hitne mere Vlade koje su donete nakon ovih ubistava. Ali, znate šta, govoriti o moratorijumu na dozvole nakon ovih ubistava, govoriti o reviziji dozvola nakon ovih ubistava i o tome kako se drži oružje, znate, taj zakon o držanju oružja nije neka nova stvar, ona postoji i ranije, to da se oružje mora držati odvojeno od municije, to da treba sef, to da treba prosto jedna pažnja, revizija uverenja medicinskih i slično, to je sve postojalo i ranije.

Ako mene pitate, a voleo bih da prenesem argumentima to i na vas, meni se čini da je to još uvek onaj domen da sistem nije zakazao od državne politike koja pokušava da nas uveri – eto, mi smo sad nešto uradili. Ali, imali ste vremena, naravno, mislim i na vas ali pre svega mislim na vladajuću većinu, imali ste vremena prethodnih šest i po godina da nešto uradite da se to oružje i njegov broj smanji.

Procene koje mi imamo kažu da 2,7 miliona oružja postoji kod naših građana. Od toga je veći deo nelegalan. Možda su cifre drugačije u realnosti, ne znamo, to su procene, ali nas zabrinjava što u državnim strategijama, znači, u najvažnijim dokumentima MUP-a, vi nigde ne prepoznajete taj problem velike količine naoružanja kod ljudi. On se javio sada, nakon tragedija, kao nešto što je značajno. I mi se sa tim slažemo. Nemam nikakav problem da kažem da je dobro da se smanji broj naoružanja kroz poziv ljudima da ga daju, da ga predaju, ali ipak je trebalo nešto uraditi u prethodnim godinama, pre ove tragedije. Mi smo imali situaciju da je 10.745 komada oružja oduzeto u prethodnih 6,5 godina. Bilo bi dobro da se na tome više radilo. Mogli ste možda to da pomenete.

Nešto mi je zaparalo uši i hajde da tu stanemo. Rekli ste da je Vlada donela meru zabrane programa koja promoviše nasilje. To ste vi rekli, ja sam zapisivao, evo vidite, ja pažljivo slušam, da bih mogao da vam odgovorim. Ako sam pogrešio, ispravite me. Rekli ste da je jedna od mera koje je Vlada donela, za koje tvrdite da su dobre, pravovremene i hitne – zabrana programa sa nasiljem. Jesam pogrešio? Ima to u stenogramu. Ili nisam? Ako sam pogrešio, izvinjavam se, ako nisam pogrešio, voleo bih da mi kažete koji su to programi zabranjeni? Koji to programi bi uopšte trebalo koji već nisu, trebalo bi već da zabranjeni, trebalo bi da ne postoje. Ako ne slažete sa mnom, vi recite. Recite – ja smatram da treba da postoje programi sa nasiljem. Ali, ja mislim da se i vi i ja slažemo da ne treba da postoje.

Samo mi nije jasno, kad govorite o hitnim merama Vlade, na šta tačno mislite? Jel mislite na ono kad je predsednik obećao da će to da stane? Možda mislite na to da je predsednik obećao, odnosno pitao je svog drugara Željka Mitrovića ako bi mogao malo da zavrne slavinu „Farme“, da malo stane sa „Parovima“, rijalitijem, ne znam šta sve postoji? Ako mislite na to, samo da vam kažem, odmah nakon gostovanja predsednika u emisiji „Hit tvit“, na kojoj je rekao da će to stati, je počela nova epizoda rijalitija. Dakle, evo, molim vas, ako možete to da mi odgovorite, ako ne, nije ni važno, ja mislim da se ništa nije desilo i mislim da ova vlast zapravo samo želi da nas anestezira, da kaže da je sve u redu i da se nastavi dalje, a od vas kao nekoga ko je vodio resor prosvete bih očekivao odgovore i to kako dalje sad sa ovim? I dalje ćete imati, izgleda, čini mi se, ministra prosvete. Dajte nam neke odgovore. Šta planirate da radite? Jel vidite na šta liči završetak ove školske godine? Hvala vam puno.

Pravo na repliku, Snežana Paunović.

Mnogo ste pitanja postavili, uvaženi kolega Lazoviću i malo mi je vremena da vam odgovorim.

Šta dalje i da li ćemo nastaviti da vodimo resor prosvete – da. Ali kad već krećete da tumačite prosvetu i možda negde i sa pravom spočitate Socijalističkoj partiji Srbije krivicu za ovu situaciju koju tako nemilice svi koristimo ne bi li se obračunali politički, onda morate da se setite da smo mi obrazovni sistem krenuli da urušavamo davnih dana i da to svakako nije tekovina socijalista.

Ako malo studioznije obratite pažnju na ono što ste govorili, ili bar pokušavali da govorite, onda ćete shvatiti da ste upozoravali da naš sistem mora da se vrati upravo na one vrednosti koje su baštinili socijalisti i Socijalistička partija Srbije, kada govorimo o obrazovnom sistemu pre svega.

Reformu školstva koja je u sunovrat odvela naše školstvo sproveo je gospodin Gašo Knežević. Trebalo je popravljati sve ono što se deceniju čitavu radilo loše. I nismo ga popravili do kraja. Silne uvrede sam doživela zbog svoje diskusije u kojoj sam rekla da smo svi pomalo odgovorni, ne razmišljajući u kom smeru menjamo te zakone koje prezentujemo i ostavljamo da oni budu korišćeni samo zato što su po uzoru na Evropsku uniju. Nepošteno je i nekorektno krajnje da u ovom teškom trenutku, tragičnom pre svega, mi tražimo krivicu samo u ovoj aktuelnoj vlasti, potpuno svesni da smo nekada aplaudirali nekim merama koje su dovele do ove faze. Da se sve ovo desilo juče i počelo juče, imalo bi smisla. Ovo su recidivi davnih dana.

Mi smo obesmislili prosvetne radnike. Mi smo doveli do toga da prosečan roditelj ako nije zadovoljan ocenom svog deteta ima pravo da kaže prosvetnom radniku šta god želi. Mi smo doveli do toga da bahatost određenih roditelja ostavi bez posla veliki broj prosvetnih radnika. I danas kažemo – šta? Kriv je ministar prosvete, ili ministar policije, ili su krivi rijaliti programi, koje pri tom ne podržavam nijednog trena.

Ali ja vas molim, krivi su sadržaji na društvenim mrežama, gde nam deca uglavnom provode vreme. Nisu rijaliti programi motiv za nasilje među decom. Deca kopiraju ponašanje odraslih. Mi smo negde zatajili. Sve drugo je politička demagogija, bez pokrića, o kojoj možemo da raspravljamo, možemo da se svađamo, možemo civilizovano da razgovaramo, ali ne optužujući, nego da probamo da jedni drugima damo motiv više, da nađemo neku zajedničku tačku, ako nam je to cilj. Ako nam je cilj nešto drugo, onda je najlaganije ustati sa pozicije ovlašćenog predstavnika, vidim da vam odlično ide, uživeli ste se u svoju ulogu, i optuživati redom sve one ljude koji bi mogli da budu optuženi. Evo, ja se lično osećam krivom, ali čini mi se da nemam ni gram razloga više nego vi. Hvala.