Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, evo već više od mesec dana razgovaramo o uzrocima i posledicama sigurno najvećih tragedija koje su zadesile naše društvo ikada. Čini mi se da je ključni utisak u stvari da mnoge stvari ne razumemo na pravi način, ili u najmanju ruku pojednostavljeno i reducirano gledamo na sve ove događaje, pa samim tim i na aktere i na samoodgovornost pojedinaca, članova Vlade ili pojedinih ministara, pa i ministra unutrašnjih poslova.
Danas je na dnevnom redu zahtev pojedinih opozicionih partija za smenu ministra Gašića. Bez želje da relativizujem bilo čiju odgovornost, pa i ministra unutrašnjih poslova, želeo bih ipak da sagledamo sa više aspekata gde smo mi to kao društvo odgovorni i da li je baš ministar Gašić odgovoran za ove nemile događaje.
Podsetio bih vas, a i našu javnost, šta je to država uradila preventivno a šta proaktivno, pre ovih nemilih događaja i nakon ovih nemilih događaja.
Po pitanju bezbednosti naše dece u školama, država ima određeni protokol kako se postupa, kako se vrši procena bezbednosti. To su neke mere koje se iz godine u godinu primenjuju i one podrazumevaju da na početku svake školske godine škole imaju obavezu da izvrše analizu stanja bezbednosti u školama. To je urađeno i u ovom slučaju.
Druga stvar, da je radno vreme školskih policajaca planirano u skladu sa bezbednosnom problematikom, što je urađeno i u slučaju škole „Vladislav Ribnikar“. Aktivnosti na realizaciji preventivne edukacije i preventivnih edukativnih programa se sprovode duži niz godina i održano je ukupno 3.385 predavanja, tribina, radionica, poseta učenika od strane policajaca, preduzete su aktivnosti na pripremi za puštanje u rad elektronskog sistema prijave nasilja za građane kroz platformu „Čuvam te“. Znači, i to je urađeno i to se već godinama radi u vidu edukacije učenika u vidu smanjivanja potencijalnih nasilnih incidenata u školi od strane maloletnih lica.
Takođe, preko trijažnog tima koje je uspostavljeno u Ministarstvu za informisanje i telekomunikacije svi nadležni organi su pratili i prate bukvalno svaku prijavu nasilja koje se vrši nad decom i između maloletnika.
Znači, to su neke stvari koje je država do ovih nemilih događaja radila. Da li na preporuku evropskih institucija, da li je to proizašlo iz samog našeg sistema, prosto, neke stvari su rađene.
Što se tiče proaktivnih mera koje je ova Vlada donela, javnosti su poznate, ali nije zgoreg da podsetimo. Odmah je pokrenuta akcija sveopšteg razoružavanja države, gde su pozvani građani, što putem masmedija, što putem nosioca najviših državnih funkcija, da predaju oružje i rezultati su, čini mi se, impozantni ako bi se komparativno sagledalo kakvi su rezultati bili u, recimo, periodu između 2003. i 2017. godine, kada je skupljeno nešto više od 101 hiljade komada oružja i nešto više od dva i po miliona komada municije. Znači, u periodu od 14 godina je toliko skupljeno, a u periodu od 8. 5. 2023. godine do 21. 6. 2023. godine, kao što je i ministar malo pre pomenuo, skupljeno je nešto više od 72 hiljade oružja, 25 hiljada minsko-eksplozivnih sredstava i skoro četiri miliona municije. Dakle, faktički, mi smo za nešto manje od dva meseca skupili skoro više oružja nego što je država prikupila u periodu od 2003. do 2017. godine ili čak možda duplo. Ja sam našao ovde negde podatke vezano za ovaj period od 2003. do 2017. godine.
Takođe, država je predvidela da Ministarstvo unutrašnjih poslova hitno pripremi izmene i dopune Zakona o oružju i municiji, u kojem bi se pooštrili uslovi za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja. Takođe će u izmenama zakonskih akata biti sistematska provera lica koja poseduju oružje, pogotovo lica koja su članovi lovačkih udruženja, gde će se mnogo češće obavljati lekarski pregledi, psihijatrijski pregledi, itd. Biće pooštreni uslovi za izdavanje i posedovanje lovačkog oružja.
Ministarstvo pravde priprema pooštravanje kaznenih mera za krivično delo nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje, promet oružja i eksplozivnih materijala.
Do kraja godine biće povećan broj školskih policajaca na 1.200. Predviđene su pooštrene kazne u odnosu na krivično delo nasilja u porodici. Država je takođe preuzela aktivnu meru da se kroz psihološku pomoć koju dobijamo i od strane norveških stručnjaka pomogne učenicima koji su pretrpeli i preživeli ovaj monstruozni zločin.
Što se tiče Mladenovca, ministar je u jednom izlaganju pomenuo da je utvrđeno da je protiv Blažić Uroša, njegovog oca i njegove majke nekoliko puta MUP podnelo krivične prijave, što za napad na službeno lice, recimo 2020. godine u maju, da je Blažić Urošu privremeno oduzet motocikl i da je podneta krivična prijava za napad takođe na službeno lice 2019. godine, zbog drskog i bezobraznog ponašanja pokrenuta je prekršajna prijava protiv Blažić Uroša, zbog izazivanja tuče 2021. godine takođe, itd, itd. Protiv njegovog oca su takođe podnesene prijave za nasilje u porodici.
Poenta je u sledećem – da je MUP za ono što je bilo u njegovoj nadležnosti i moći preventivno i proaktivno delovalo protiv ovog lica i njegove porodice. To što nisu druge institucije funkcionisale poput tužilaštva i eventualno sudstva, to ni najmanje ne ide na dušu MUP i to može biti tema za nas.
Mislim da nije zanemarljivo reći nešto i o gospodinu Gašiću, da je zaista odmah reagovao kada su se desili ovi nemili događaji i nije samo sada reagovao, reagovao je i 2014. godine kada je bio ministar odbrane i kada je bio maltene dan, noć na terenu, kada su bile velike poplave.
Takođe je reagovao kada su bile poplave i 2022. godine u Sandžačkim opštinama, u Novom Pazaru, Tutinu, ne znam, u Raškoj. Čoveku nije bilo teško da ode.
Reagovao je i kada se desilo i brutalno ubistvo od strane pripadnika policije nad civilom u Priboju. Posle dva dana ili tri dana je došao i razgovarao je sa ljudima dole.
Takođe, ja ne znam, ali mi pričaju ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova da je u dobroj meri unapredio rad u samoj policiji i čini mi se da nije zanemarljivo napomenuti da je vrlo dostupan i otvoren kao čovek, kao ministar i kao političar za medije. Vrlo je dostupan i vrlo je, da kažem, frendli okrenut ka medijima i ka javnosti i čini mi se da su to neke od dobrih ličnih osobina gospodina Gašića.
Dakle, ovo sve što sam pomenuo nije samo u odbranu Ministarstva unutrašnjih poslova i ministara lično, već prosto da vidimo šta je država uradila kako bi prevenirala određene događaje i šta je uradila kako bi u perspektivi sprečila neke buduće stvari.
Da li postoje još neke mere koje su mogle biti donete? Verovatno da, možda ne, ali, manje-više, ako pogledate kakva je praksa u zemljama Zapada gde se to u pojedinim zemljama maltene to dešava svakih mesec dana, masovna ubistva, ovo su mere koje i oni primenjuju. Znači, to je pokušaj razoružanja. U Americi je velika debata koja traje zadnjih 70 godina oko pitanja nošenja ličnog oružja, koja ne može nikako da se reši. U evropskim zemljama je, manje-više, to regulisano kao i kod nas, gde je vrlo restriktivno posedovanje i nošenje oružja. Tu su mere edukacije, tu su mere povećanja bezbednosti itd.
Moja je, u stvari, ideja da se mi zapitamo kao društvo da li je odgovornost malo i na nama svima. Ne bih ja zaista preducirao i pojednostavljivao odgovornost samo na pojedine članove Vlade, pa čak ni na celu Vladu, već, kažem vam, ja mislim i mi generalno u SDPS-u smatramo da je u pitanju događaj koji je ogolio slabosti našeg društva u celini i uzroci mogu biti i globalnog i lokalnog karaktera. Globalnog zato što se ovo dešava i u zemljama razvijenog zapada, SAD, u Norveškoj, u jednoj od najbezbednijih zemalja desio joj se Brejvik, to masovno ubistvo i šokiralo je ceo svet, ne samo Norvešku i sve su zemlje, kada se desi, nekako ad hok tražila rešenja, što je prirodno, što je ljudski. Tako smo i mi tražili neka ad hok rešenja. Negde su bile političke smene, negde nisu i, kao što rekoh malopre, svi su negde povećali kontrolu naoružanja, prevenciju, edukaciju, rad sa mladima i to i mi radimo.
Uzroci, naravno, imaju i neko lokalno utemeljenje kod nas. Mi smo ipak društvo koje ima ozbiljno ratno nasleđe, ratničku kulturu ako hoćete. Čini mi se da nama izostaju dogovori, konsenzus oko bazičnih vrednosti. Fali nam poverenja u institucije sistema. Izrazita je podeljenost, ali podeljenost nije samo specifikum za nas, sva su društva podeljena. Ovde je problem ogromna ostrašćenost. Mi smo previše ostrašćeno društvo. Hajde što smo podeljeno, kažem vam, to je prirodno stanje u svakom društvu, ali smo previše ostrašćeni.
Ono što sam ja primetio, video sam dva neka trenda odmah posle ovih masovnih ubistava. S jedne strane to je glorifikacija ovim malim ubicom. To nije bilo masovno, da se razumemo, ali prosto se pojavio kod njegovih vršnjaka jedan trend da se oni oduševljavaju, što je mene porazilo kao oca troje dece.
S druge strane, čini mi se da su se u javnosti pojavile neke teze da su uzrok toga, ne znam, internet, igrice, društvene mreže, istočne, zapadne vrednosti. Ne, mislim da je to potpuno pogrešno i da nisu krivi telefoni, nego smo mi krivi. Suština je, u stvari, da su savremene tehnologije nama donele ogromnu korist. Čovečanstvo nikad nije udobnije živelo uz pomoć savremenih tehnologija, ali, naravno, ako nemate meru, onda to ode u svoju negaciju, u svoju drugu krajnost.
U tom smislu, mislim da smo izgubili meru i u odgoju decu. Iako smo nekada vaspitavali decu na jedan tradicionalan način, koji je podrazumevao puno discipline, puno radnih navika, a malo ljubavi, mi smo sada otišli u drugu krajnost. Sada previše ljubavi bez usađivanja radnih navika. Znači, suština je da nađemo meru.
Ja neću da sudim. Ne znam šta se desilo tom dečaku da je to uradio. Možda su uzroci i u odgoju, ali prosto namećem teme da razmišljamo kao društvo, jer ja mislim da su to uzroci, da se upitamo da li mi negde kao društvo grešimo, kao civilizacija ako hoćete.
Šta me je još rastužilo? Mi smo uspeli sve da banalizujemo i da politizujemo. Čak i ovo banalizujemo tako što tražimo uzroke u društvenim mrežama i u telefonima. Ne znam, ako se desi milion i po saobraćajnih nesreća na godišnjem nivou, onda treba da se odreknemo valjda auta, ne znam, da jašemo na konjima.
Sada su igrice krive, ne znam, internet. Ja mislim da su to gluposti. Gospodo, mislim da su to gluposti. Stvar je mere i regulacije, stvar je pristupa.
Čini mi se da mi kao društvo imamo tri problema i tri osnovne stvari. Već sam spomenuo, to je odsustvo konsenzusa oko bazičnog sistema vrednosti koji mi želimo da plasiramo. To je prva stvar. Druga stvar je da moramo da izgradimo jače institucije i da imamo poverenja u institucije i međusobno da imamo poverenja. Treća stvar, ja mislim da moramo da radimo na uspostavljanju kulture i dijaloga.
Što se tiče vrednosti, ja mislim da mi ne možemo ni da se dogovorimo oko prošlosti, a ne oko budućnosti. Nemamo dogovor oko ideje, bazični dogovor, antifašizma, solidarnosti, veće distribucije socijalne pravde, ne znam, algoritma društvenog uspeha. Sve nam je nekako poremećeno, ali ne možete to servirati samo jednoj političkoj garnituri, svi smo odgovorni.
Da bismo, prosto, uspostavili bazične, osnovne vrednosti, osnovni red u društvu, moramo da počnemo da razgovaramo, da uspostavimo jedan zdrav dijalog. Predsednik pozove na dijalog, 20 i nešto dana kaže nećemo da razgovaramo. Ljudi, pa u ratu se razgovara. Ukrajna i Rusija razgovaraju. Ljudi, moramo da počnemo da razgovaramo.
Pobogu, ne moramo ni oko čega da se slažemo, ali ako ništa, mi delimo istu sudbinu i mi ovde u sali, koliko god da se razlikujemo, a razlikujemo se… Glupo bi bilo da se uopšte ne razlikujemo. Prvo, to je jedna stvar. Pošto se razlikujemo, još luđe je da ne razgovaramo. Treba da razgovaramo, da počnemo da razgovaramo.
Ono što sam spomenuo, moramo da gradimo institucije, stabilne. Nema dobro razvijenog društva, uređenog, bez institucija.
Ja se nadam da su ovo tema oko kojih bi trebalo da počnemo da vodimo kakav takav dijalog. Dakle, rešenja leže u celovitom pristupu, po našem uverenju. Naravno da nikada nećemo moći da u potpunosti eliminišemo rizike od nasilja, pa i od vršnjačkog, ali možemo učiniti sve što je u našoj moći da smanjimo mogućnost takvih tragedija. Uzimajući sve ovo u obzir, pozivam vas da razmotrimo širu sliku i sagledamo kompleksnost ove situacije.
Smena ministra unutrašnjih poslova neće sama po sebi rešiti ovaj problem sigurno, već je potrebno uspostaviti sistemski pristup i angažovati se i mi pojedinačno i sve relevantne aktere u cilju unapređenja bezbednosti naše zajednice.
Još jednom da naglasim, mi kao poslanička grupa nećemo glasati iz svih navedenih razloga za smenu ministra Gašića.
Hvala vam.