Ako ste zbog ovoga tražili reč ponovo, ne znam stvarno šta bih vam rekao. Zbog ovoga što ste sada uradili, ako ste zato hteli reč, stvarno ne znam šta bih vam rekao više. Kao da ono danas već nije bilo ne dovoljno, nego preko svake mere.
(Vladimir Đukanović: Povreda Poslovnika.)
Povreda Poslovnika, Vladimir Đukanović. Izvolite.

Predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika po članu 107, naravno narušavanje dostojanstva ovog parlamenta.

Zaista ste morali da reagujete. Ovde smo imali direktnu optužbu da je gospodin Gašić kriv za nečiju smrt i ovo je nedopustivo. Mi ovde inače danima, već mesec dana slušamo kako na indirektan ili direktan način krive sve nas da smo krivi za smrt dece u školi „Vladislav Ribnikar“ i trpimo sve ovakve uvrede do momenta gde smo sada došli do situacije da imamo najdirektniju optužbu da je ministar Gašić kriv i za smrt u vojsci i za smrt u školi „Vladislav Ribnikar“ i za smrt ljudi u Mladenovcu.

Ovako nešto je nedopustivo. Ako je će neko da svoju političku karijeru i svoje političke poene da skuplja na tragediji, na smrti nečijoj, taj bi trebalo da se stidi.

Ovo je bilo za kaznu, za opomenu i ja moram da kažem da sam zaista razočaran zato što niste reagovali. Zahvaljujem.

Razumem primedbu, gospodine Đukanoviću. Možda ste i u pravu. Bilo bi to u skladu sa pravilima da sam opomenu odmah izrekao. Ne bi bilo suprotno onome što Poslovnik propisuje, ali kao što vidite, negde pokušavam da doprem do svakoga i sve se nekako nadam da ljudi neće da rade one stvari koje bi da gledaju sa strane kako neko drugi radi, na isti takav način, opravdano, kritikovali, osudili, rekli sve najgore. Kao što vidite, nemaju problem sa tim da te stvari rade sami. Nikakav problem u tome ne vide.
Opet, svede se na isto. To bude pre svega lice onoga ko takve stvari radi, ko to sebi dozvoljava, time uvek o sebi govori najviše, ali da skrenem pažnju i vama koliko to može da ima bilo kakvog smisla ili efekta, bilo kakvog, ista poslanica je danas rekla da ministar Gašić nije kriv ni za šta. Da je kriva, kako beše, neka karma je kriva i neka maleroznost, neki maler je kriv i mnogo toga drugog.
Tako da, jasno je i vama koliko to smisla ima i šta to sve ukupno znači. Rečju baš ništa, ali da ne treba tako neodgovorno da se ponaša i govori, ne treba, saglasan sam. Ukoliko želite, može Skupština da se izjasni?
(Vladimir Đukanović: Ne.)
Ja sam razumeo primedbu sa vaše strane.
Reč ima predsednica Vlade, izvolite.

Hvala vam.
Dakle, pokušavate sada da menjate teze. Naravno da je sasvim jasno svakome da ne može ministar da snosi krivičnu odgovornost za ovo. Kako bi mogao da snosi krivičnu odgovornost? Pa, nije on čovek bio lično umešan u ovaj zločin.
Dakle, niko ovde od početka ove sednice ili ove tačke dnevnog reda, nikada nije pričao i krivičnoj odgovornosti, već o odgovornosti, tako da nemojte sada da menjate teme.
Jasno je meni da ministar Gašić ne može biti krivično odgovoran, jasno je svima da ne može biti krivično odgovoran. Niko ovde nije pričao o krivičnoj odgovornosti, pričali ste o političkoj odgovornosti, ljudskoj odgovornosti, jel. Sad vas citiram: „Priznajem da ministar unutrašnjih poslova ne može baš da snosi odgovornost i da zna šta se i kako dešava, ali prosto ministar Gašić, odnosno član Vlade je jedan taličan čovek. Ne mogu ništa drugo da kažem, nego jednostavno jedan taličan, jedan malerozan čovek. Gde god da se pojavi, javljaju se neke velike tragedije. Zato mislim da gospodin Gašić ne može da radi i ne može više da bude na čelu ni jednog sistema bezbednosti“.
Dakle, potpuno ste jasno rekli da ministar unutrašnjih poslova ne može da snosi odgovornost zato što ne može da zna šta se i kako dešava. Niste mislili na krivičnu odgovornost, ja nisam mislila na krivičnu odgovornost, niko nije mislio na krivičnu odgovornost i to je više nego očigledno.
Vi ste rekli da ne može biti odgovoran, kao što i ne može biti odgovoran, ali ste rekli da ne može da bude na čelu sistema bezbednosti zato što je taličan i malerozan. Kažete, prosto, opet kažem - imate neku karmu koja uopšte nije dobra za sistem bezbednosti.
Dakle, toliko o odgovornosti. Ako treba ponovo, zamolila sam da mi donesu transkript da vidim da li sam ja pogrešno zapisala, pošto sve zapisujem.
Nemojte sada da prebacujete da se radi o krivičnoj odgovornosti. Sasvim je svima jasno, ja mislim detetu od dve godine da ne može biti krivično odgovoran. Tako da to nikad niko nije pomislio i niko nikad nije pomenuo i o tome se nikad nije pričalo.
Znate vi na koju ste odgovornost mislili i kao bivši pripadnik policije ste takođe i tačno rekli da ne može biti odgovoran za takve tragedije kao što nijedan drugi ministar unutrašnjih poslova u istoriji Srbije nije bio odgovoran za takve tragedije. Hvala lepo.

Sa ovim smo nadam se završili ovu raspravu.
(Slavica Radovanović: Nećete da mi date repliku?)
Pa nema, nećete, nemate osnova. A gde vam je ovlašćeni predstavnik? Jel otišao Aleksić? Mnogo se pa zadržao. Bio sat vremena popodne i ajde što je kasnio nego opet otišao. To što je kasnio nadoknadio je time što je otišao ranije. Odlično, odlično.
(Jelena Milošević dobacuje.)
Ko viče? Vi? A koji je vama put danas? A koji je vama put danas? Drugi, treći? Jel ste zaboravili karticu kod kuće, pa ne možete da se javite za reč? Šta je problem? Imate karticu, a ne znate kako se koristi ili ste samo toliko pristojni? Šta je od te tri stvari?
Reč ima Marina Raguš.
Izvolite.
I kažite Aleksiću da dođe nekad na sednicu slobodno.

Hvala vam.

Godina je 2016. Obrazlažući predlog za smenu ministra Bratislava Gašića premijer Aleksandar Vučić rekao je da je podne zbog pristojnosti i učtivosti koja se očekuje od jednog ministra, a ne zbog rezultata koji su vrlo dobri. Vučić je kazao da je ovo jedan redak gotovo neuobičajeni zahtev jer je upućen zbog jedne izjave, naglasivši da je to ipak mnogo više od samo jedne izjave.

Pritom, osvrćući se na određena izlaganja pojedinih poslanika, pa tako i poslanika tadašnjeg SDS-a, Aleksandar Vučić, tadašnji premijer rekao je sledeće - on je potom pobrojao sve avionske nesreće koje su se dogodile u vreme kada Gašić nije bio ministar, kao što između ostalog pad aviona "Orao" u regionu Baranda, "Super galeb" dodavši - Gašić je dobro obavljao svoj posao. Znate li koliko bi puta do sada recimo američki državni sekretar morao da podnese ostavku? Najmanje 24 puta u prethodnih pet godina, a to mu nikada niko nije tražio.

Ovo je bilo 2016. godine kada je ministar Gašić kao Ministar odbrane tada podneo ostavku, zato što je uvredio jednu novinarku. Dakle, zbog pristojnosti. To se u istoriji Srbije, političkoj istoriji Srbije još nije desilo, a ja se sećam mnogih ministara koje ste takođe pominjali danas koji su na ulice grada Beograda izvodili Hamere, rušili vodenim topovima demonstracije. Sećam se da nisam znala kako da se vratim kući. Kneza Miloša je bila puna Hamera, posle jednog mitinga. A onda su čistili Srbiju takođe od političkih neistomišljenika. Takođe sam bila lično svedok, nažalost toga. To je bio projekat kako reče jedna koleginica iz Demokratske stranke nekadašnje, projekat očistimo Srbiju od radikala.

Vidite, ti radikali, kako ste ih dali na takav zao glas, nikada nisu izvodili ljude na ulicu tražeći smenu režima, nikada im nije padalo na pamet da traže ostavke ministara zato što se desila neka nesreća, ali su i te kako polemisali o tome, a direktna institucionalna odgovornost, kada je ubijen premijer Srbije i to na vratima svog radnog mesta.

Tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova nigde nije bilo, a mnogi su dobili kao preporuku mesto premijera. Toliko o odgovornosti.

Nije bilo do sada.

Gospodin Jovanov i ja nismo mogli da premerimo koliko mi dugo govorimo o ovoj tački dnevnog reda, samo o ovoj. Ja sam ovlašćeni predstavnik i već tri nedelje čekam strpljivo svoje vreme da odgovorim na tačku dnevnog reda, na temu koju ste vi tražili, a kvorumom vam samo mi omogućili. Pa zar ne ispada, drage kolege i koleginice, da je nama važnija ova tema od vas?

Desila su se dva masakra. U jednom je počinilac dete. Dete je ušlo u školu i pobilo decu. Nezapamćeno u Srbiji. Ko je odgovoran za to? Mi ili onaj koji je pucao? Na koji način je sistem toga dana stao? Na lice mesta je prva izašla ministarka zdravlja, zatim ministar prosvete, a izlazak ministra Gašića se izgubio u medijskom prevodu. On je bio treći koji je došao na lice mesta.

Imamo drugi masakr. Uobičajeno u ovakvim situacijama, imamo iskustva mnogo razvijenih zemalja nego što smo mi, gde je tu krivica ministra policije? Zar se ne radi o nezavisnom sudstvu i tužilaštvu? Policija je kada je reč o njoj uradila sve što je bilo do nje.

Čuli smo takođe, meni na zaprepašćenje, da je dovoljno da pitamo nekog ko pije nešto ispred nekog lokala da nam navede ko je loš na reputaciji u tom mestu. Pa zbog tog rekla kazala punili su se koncentracioni logori, gulazi, pravili goli otoci. To hoćete? Mi tako ne funkcionišemo.

Bila sam takođe svedok kada policija u zapadnoevropskim zemljama rešava određene proteste na ulicama. Ljudi koji su radili ili rade za policiju znaju o čemu pričam, izvedu konjicu. Znate kako to izgleda?

(Jelena Milošević: Znamo.)

Odlično i treba da znate. Srbija to nikada nije uradila na način kako su to radile te zemlje.

(Miodrag Gavrilović: Kako nije?)

Samo malo sačekajte. Imajte strpljenja. Ja vama ne dobacujem.

Pokrenu vodene topove, ubiju boga u demonstrantima.

Pre izvesnog vremena, dame i gospodo, bili smo delegirani kolega Nemanja Joksimović i ja da razgovaramo sa međunarodnim predstavnicima kojima se vi najčešće žalite na postupanje ne vladajuće koalicije nego SNS.

Znate šta nam je jedan od prisutnih rekao? Za to što se dešava u Beogradu, a jesu paljenje Skupštine, ulazak sa motornim testerama u RTS, protesti desnice, levice, mogućnost direktne blizine građanskog rata, u njegovoj zemlji nikada ne bi moglo. Na to smo mu odgovorili – da, znamo, samo što u našem slučaju planina zaštitara ljudskih prava bila bi na našim leđima.

Ali, ajte sada pošto je meni vrlo važna ova tema zbog građana Srbije, ja ne želim da se valjam u blatu spinova i manipulacija, ajte da poredimo nas i određene druge zemlje na koje mi želimo zakonskim rešenjima da se ugledamo.

Pretpostavljam da ste svi čuli da Edvarda Snoudena. Barak Obama, tadašnji predsednik SAD, je morao da izađe u javnost i da objasni masovni nadzor koji se dešavao 24/7 potaknut terorističkim aktima kada su srušene „Bliznakinje“. Barak Obama koji kao senator je bio protiv bilo kakvog kršenja ljudskih prava, pogotovo od federalnih istražnih organa. Kao predsednik jedne velike države koja je vodila rat protiv terora razumeo je da sprečiti teror kao što vi tražite preventivno znači da se nadziru svi, znači da se nadzire svaka komunikacija i vaš mejl i vas SMS, vaše kretanje, sve. Zato je Njujork i svi veliki gradovi su bili pokriveni kamerama.

Neki kažu, zli jezici, da je veštačka inteligencija već tada radila svoj posao, zato što se u realnom vremenu dobijao ogroman broj podataka. Edvard Snouden, sećate ga se? Tada je otkriveno da se na tlu Amerike vrši masovni nadzor nad građanima Amerike. I nije bio sam. Mnogi koji su radili u nacionalnoj službi bezbednosti su takođe podneli ostavke, koji su radili na tim algoritmima da špijuniraju druge, a ne svoje građane, jer su razumeli šta se dešava.

Tadašnja izjava Baraka Obame je bila sledeća – šta hoćete, sigurnost i bezbednost za vašu decu ili ljudska prava? Birajte. Znači, nečega morate da se odreknete, ako je teror i terorizam naša svakodnevnica. Da li mislite da ostale zemlje nemaju to? Da li mislite da je mogao, recimo, da se predupredi ili ne predupredi teroristički napad, sećate se, „Šarli ebdo“? Nemojte da vam pričam o koaliciji „Pet očiju“.

Evo, pre neki dan francuski senat je usvojio predlog zakona kojim će se takođe vršiti masovni nadzor komunikacija, svih. Zašto? Zato što je ovo izazovno vreme i zato što se teroristi akti dešavaju skoro svakodnevno. Akt terora je svaka masovna pucnjava, zato što u Americi, koja je prepoznatljiva po tome, takođe deca pobiju decu. I to je akt terora, i to jeste teroristički akt. Da li to može da se predupredi? Može, možda. Pretpostavke – masivni nadzor i veštačka inteligencija i kamere svugde.

Hajde da vidimo šta je bilo kada smo mi pokušali u Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, prateći standard Interpola, zamislite, Interpola, mi ne možemo da odgovorimo njihovim zahtevima zato što mi nemamo taj softver. Šta se tada desilo? Bili ste protiv toga, bili ste protiv upada u kuću pod pretpostavkom da je nečiji život ugrožen. Podigli ste ceo svet na noge i celu međunarodnu zajednicu. Dobro, rekli smo. Pričali smo o tome, pa su bila javna slušanja, pa je bio Nacionalni konvent, pa je bio ceo civilni sektor, pa su bili svi, i mi smo rekli – dobro, premijerka je tu, ona lično početkom ove godine, ići ćemo član po član, komentar po komentar, da dovedemo Zakon o unutrašnjim poslovima na najbolji mogući način u interesu sigurnosti i bezbednosti građana Srbije.

Dakle, drage kolege, samo recite šta u stvari vi hoćete – hoćete li „Velikog brata“, koji će da prati svaki vaš postupak ili hoćete ljudska prava i neograničene slobode? Evo, tu smo da vas čujemo, ali jedanput čujemo jedno, drugi put čujemo drugo.

Suštinski, ovo što se sada dešava i celokupna ova rasprava, a da ne budem delegitimisana odgovaranjem na određene teme koje su se ovde čule, jeste – Vučiću, odlazi. To je vama jedini zahtev, a ovo ostalo je spin, spin koji potpomaže medijski tajkun. Naravno, čovek ima konkretan finansijski interes. Samo, dobro razmislite, meni se čini da čovek puni vrednost firme koju hoće da proda. Šta ćete posle? Ako on puni vrednost tri firme koje će dobro da proda, a da ne govorim šta je radio u regionu i u Srbiji registrujući firme na određenim mestima, izbegavajući, praveći razne marifetluke, to ostavljam za neki drugi put, već sam i govorila o tome, mrzim da se ponavljam.

Dakle, imamo dva nivoa. Hoćete sistem i uređeno društvo i vrednosti? O tome može da se razgovara. Poziv Aleksandra Vučića je otvoren, predsednika Republike. Do dana današnjeg niko se na taj poziv nije odazvao. Zašto? Hoćete sistem? Kako ga pravite? Politički dogovor, ne može ulica. Hoćete smenu i razrešenje ministra policije? Zašto ne cele Vlade? Kako to ministar policije je odgovoran, a nije odgovorna cela Vlada? Evo, mi kažemo – spremni smo na to, ljudi, dođite da se dogovorimo, idemo na izbore. Samo može na izborima, ne može tehnička Vlada, ne može prelazna Vlada, ali može dogovor o svim uslovima do izbora.

Ovo sve zbog građana koje potcenjujete i mislite da kod njih prolazi to što im se servira. Prolazi kod Šolaka, delimično, ali vidim da u poslednje vreme više ima kriznog menadžmenta kad određene kolege poslanici, koji su još i bili i visoki činovi u policiji, kažu da ministar ima lošu karmu, kako da vam kažem. Znači, krizni menadžment odmah mora da nastupi, jer to je teško ispeglati. Ili brojne druge stvari koje smo čuli. Ali čovek, Šolak ima konkretan finansijski interes. Uzeo je sve što može, sad bi da podigne astronomski vrednost firme, da je proda, ide čovek da igra golf, ljudi. Vi mu pomažete u tome. I ne samo u tome. Svako ko je radio dehumanizaciju Aleksandra Vučića, kojeg kačite na vešala na tim protestima, na balončiće na tim protestima, vređate mu decu, kao i određeni albanski prvaci, razvlačite mu porodicu, pa ga onda kriminalizujete, jasan je proces i jasan je put. Kako se to zove, dame i gospodo, kada rušite najjačeg političara u zemlji, stub političke koalicije, ako ne destabilizacija? Ovim se samo obraćam kolegama koji su predstavnici opozicionih stranaka, ne svi, čast izuzecima.

Dakle, mi sa ove sednice imamo samo dva puta. Jedan je mirno rešenje krize, kroz dogovor. Poziv predsednika Vučića i dalje je otvoren za sve vas. Vlada bez problema i premijerka je rekla – moja ostavka je na stolu, kao i svih ministara, i idemo na izbore. Onaj drugi, koji nikako ne valja, je dalja destabilizacija ove države, ovog društva. I svakim danom dodajete hiljadu decibela više gromova i munja i problema onima za koje kažete da iz zastupate, a to su deca.

Ja sam mislila, gospođo Brnabić, da ćemo mi ovde da pričamo, i to je ono čemu se nadam, recimo, kako da uredimo digitalni prostor države Srbije. To je naš suverenitet, mi moramo da se postavimo kao suverena zemlja. Podjednako ja volim da se ugledam na najrazvijenije zemlje Evropske unije, pa kad određene društvene mreže direktno krše naše zakone, ne poštuju naše zakone, lepo ih kaznimo i odlično popunimo svoj budžet. Ja to hoću da vidim. To je uspostavljanje sistema, jer naša deca nisu na televizijama, nisu na tim kanalima, naša deca su u tom prostoru gde se odvijaju, verujte, najperfidnije moguće stvari.

Sada ću samo sa ovim završiti. Nije bez razloga vlasnik „Meta“ kompanije pre nekoliko godina uposlio u svojoj firmi najjače neuro naučnike koji, da, prate svako ponašanje korisnika interneta. Gde se nalaze ti podaci? Ne kod nas, serveri su tamo negde. E, dakle, ja sam očekivala da ćemo o tome da pričamo i da ćemo se dogovoriti – hajde da krenemo od toga, da regulišemo, da se ponašamo kao država, jer to jesmo. Da regulišemo digitalni prostor i da sačuvamo našu decu, da ne slušamo više laži – što niste usvojili Aleksin zakon, a sama autorka zakona kaže – ali većina je ušla u zakon, zakon već postoji, osim dečjeg ombudsmana. Pa samo očekivala čuću od vas predlog – e, fali dečji ombudsman, hajde, evo, predlažemo da se konstituiše dečji ombudsman. I brojne druge predloge. To bi građanima Srbije, čije su oči uprte u sve nas, koji su zaista politički aktivni, bili konkretni znaci da mi svi ovde želimo uređen i svake godine bolji sistem u kome se garantuje sigurnost, bezbednost, sva ljudska, građanska i sva ostala prava koja proističu odatle. To je proces.

Nažalost, mi smo za ovih mesec dana slušali neverovatne spinove i po ko zna koji put, je na najgori način zloupotrebljena tragedija koja je zadesila Srbiju. Tu decu niko ne može da vrati, roditeljima pobijene dece je apsolutno sve jasno, ti roditelji su imali svoje zahteve o tim zahtevima razgovarali su sa ljudima kojima ipak najviše veruju, a to je predsednica Vlade Srbije i predsednik Republike Srbije.

Zahvaljujem, gospođo Raguš.
Prelazimo na listu na prijavljenih za reč.
Prvi prijavljeni je Aleksandar Olenik.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovani građani Vojvodine, danima ovde, nedeljama Vlada, ministri, predsednica Vlade nas ubeđuju da nema objektivne odgovornosti kod ministara i kod Vlade. Pokušavaju to na razne načine.

Pitam vas, gospođo Brnabić, zašto je onda ministar Ružić podneo ostavku? Pitam vas konkretno, koji su razlozi, zašto je ministar Ružić podneo ostavku? Iz njegovog odgovora koji je bio javan, ja sam razumeo da je on podneo ostavku jer se smatra odgovornim kao ministar prevashodno za masovno ubistvo u „Ribnikaru“. Ako vi imate neko drugo objašnjenje ili neki drugi razlog, molim vas, da nam kažete, ja ću se u tom slučaju izviniti i vama i gospodinu Ružiću.

Ono što svi znamo ovde to je da je gospodin Ružić podneo ostavku jer je objektivno odgovoran kao ministar Vlade Republike Srbije. E, sad postavlja se pitanje kako je ministar obrazovanja odgovoran, a ministar policije nije kada je u pitanju masovno ubistvo? Naravno da su odgovorni obojica, ali mnogo više je odgovoran ministar policije po prirodi stvari.

Sada kad smo već kod toga, osnovna funkcija Vlade ministarstava je da obezbedi sigurnost građana i to sam vam objašnjavao prvog dana kada je krenula rasprava. Vi kao Vlada to niste uspeli da uradite, konkretno to je posao i gospodina Vulina, ali i gospodina Gašića.

Konkretno, pitao sam gospodina Gašića mada nije bio tu ni prošli put, nije ni sad, žao mi je, ali tu ste vi, pitao sam ga prošli put. Siguran sam da za „Ribnikar“ nije moglo da se reaguje, nije moglo da se spreči, ali sigurno da gospodin Milić nije smeo javno da pročita imena dece i to je odgovornost gospodina Gašića i samo to je dovoljno za ostavku.

Ono što je mnogo veći problem i gde je stvarno pokazana odgovornost gospodina Gašića to je Mladenovac, to je Dubona, to je Malo Orašje. Prvi napad je bio u Duboni, policija je bila iznenađena, razumem niko drugačije to nije mogao da predvidi, ali problem je šta je bilo između. Od Dubone do Malog Orašja ima nekih sedam kilometara, to je deset minuta vožnje dok se uđe u kola 15 minuta, znači 15 minuta je masovni ubica iz Dubone vozio do Malog Orašja.

Moje pitanje i odgovornost gospodina Gašića je sledeći – da li je bilo policije u Duboni i da li je bilo policije u Malom Orašju? Ako je bilo policije, zašto policija u Duboni nije bar pokušala da spreči masovnog ubicu da iz Dubone dođe do Malog Orašja i da nastavi, ponovi izvrši drugi napad, ubije još ljudi?

Sledeće pitanje, ako je bilo policije u Malom Orašju zašto ta policija 15 minuta nakon prvog napada nije bar pokušala da spreči ubicu da uđe u Malo Orašje i da ponovi napad? Da li je policija bila tamo ili nije, ako je jeste šta je radila? Ako nije, po čijoj odluci, po čijoj proceni je bila tamo? Da li se tako isto čuvaju i štite i ostala mala mesta po Srbiji, po Vojvodini? Na primer da li ima policije u Banatskoj Topoli, u Bočaru, to su sve pitanja za gospodina Gašića i žao mi je što on nije i žao mi je što on nije ovde.

Posebno pitanje je naoružanje. Sada nakon ovoliko vremena prosto je opšte poznato da su svi tamo znali da je ovaj u Duboni naoružan. Imamo samo dve opcije ili jedina policija nije znala ili je znala i nije htela da ga razoruža. Ne znam koji je odgovor od ova dva gori.

Na kraju, posebno mi je žao što ministar Gašić nije tu, pa moram vas da pitam, zašto dopuštate da ministar policije štiti Predraga Koluviju optuženog za proizvodnju droge na najvećoj plantaži kod nas koja je ikad pronađena? To je prosto odgovornost koju on mora da snosi, ali ne samo on, ona je odgovornost i vaša jer ste vi predsednik Vlade.

Na kraju, moram da vas pitam, na Jovanjici, na toj plantaži najvećoj kod nas, je nađeno tona droge, pripremljene, gotove, spremne za konzumiranje. Moram da vas pitam, da li je ta droga namenjena za izvoz ili je to za svu našu decu? Hvala vam.

Verovatno je trebalo da bude duhovito. Inače da znate, sva ta pitanja su bila već ovde prethodnih dana, ali vi niste bili tu da slušate.
Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedniku Skupštine.

Poštovana predsednice Vlade, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i predstavljam u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao ovlašćeni ispred naše poslaničke grupe već prethodno govorio o ministru Gašiću o kome imam puno pozitivnih stvari, gde sam govorio o njegovom radu kada je bio ministar odbrane, kako smo radili kako je zajedno sa nama štitio, što se kaže svaki delić tih naših opština koje su bile ugrožene. Kasnije, normalno, zajedno sa njim, on je dolazio kod nas i u Svrljig, obilazio i ostale opštine, tako da o tom čoveku mogu da kažem samo pozitivne stvari.

Ovaj deo oko odgovornosti, koleginica Marina Raguš je malo pre govorila i ja nju podržavam zato što je rekla puno pozitivnih stvari, zato što je nama u interesu da na svakom mestu damo rešenja, personalno. Situacija u našoj zemlji jeste takva kakva jeste, na Kosovu se dešava puno loših stvari. Nama je sada potrebna sloga i jedinstvo, pa baš zbog toga mislim da bi svi zajedno i vlast i opozicija morali naći zajedničko, adekvatno rešenje, da iz ove teške situacije izađemo svi zajedno, da želimo da bude mir i stabilnost. Trenutna situacija je takva kod nas, da što se tiče aktuelnih dešavanja ovde na Kosovu, a rekao sam i ranije, bio sam 19. juna na Kosovu i imao razgovore sa našim ljudima koji i dalje osećaju i želju i volju, normalno da smo mi sa njima i bićemo uvek, dok smo živi i dok su naša pokoljenja živa.

Normalno, još jednom mislim da bi bilo dobro da one stvari koje su bitne što se tiče naše dece, što se tiče naše škole, sada trenutno je pauza, odnosno taj odmor, gde naša deca sada kući spremaju se za neke nove aktivnosti, za letnja zbivanja. U vreme kada se desio taj nemio događaj naši policajci su bili prisutni u tim školama i mislim da naša policija radi maksimalno, profesionalno dobro, odlično i to govorim iz delokruga zato što sam ja dete policajca. Moj otac je bio policajac, otišao je u penziju, časno nosio svoju uniformu, bio u službi naroda uvek i na svakom mestu. Tako sam i ja vaspitavan, tako je vaspitana i moja sestra, tako sam ja vaspitao moju decu.

Još jednom mislim da je potrebno da imamo toleranciju, poštovanje. Inače, malo ranije govorio je Dragan Marković Palma, čovek koga izuzetno poštujem, čovek koji je domaćin, koji je isto rekao da ministar Gašić je čovek koji zaslužuje da ima poverenje zato što je čovek kao Gašić osoba koja je prošla sve, koja zna sve i koja svakome želi da pomogne.

Uvažene kolege, mislim svima nama ovde je potrebno da naredni period se što više fokusiramo na one stvari koje se tiču tih naših malih sredina, malih opština, naših sela, naše poljoprivrede i normalno da ćemo kroz to ulaganje u takve sredine imati mogućnost da se naša Srbija razvija na najbolji način.

Još jednom, ja ću kao čovek i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke uvek podržavati one stvari koje su normalne, stvari koje su potrebne tim našim malim ljudima. Kad kažem malim ljudima, to su ljudi kao što je moj otac, moja majka, ljudi koji su živeli na selu, rođeni na selu. Takav sam i ja. Baš zbog tih ljudi iz malih sredina, tih ljudi koji su štitili, branili i hranili našu zemlju Srbiju, zbog svih stvari koje dolaze kod nas, zbog negativnih stvari koje se dešavaju na Kosovu, svima nama je potreban mir i stabilnost, poštovanje i normalno, ja ću biti protiv da se glasa za smenu našeg ministra gospodina Bratislava Gašića, kao i naš poslanički klub. Hvala još jednom.