Nadam se da ono da će neko sada da legne na prugu nije ozbiljno.
Reč ima Dragana Miljanić.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, juče je samozvana predsednica lažne države Kosovo Vjosa Osmani pohvalila kooperativnost Beograda, odnosno vlasti u Beogradu. Ona je zadovoljna, naime, što je Srbija ispunila zahteve SAD i pustila na slobodu trojicu pripadnika tzv. kosovske policije. Podsećam da je reč o licima koja su pre 12 dana uhapšena na teritoriji centralne Srbije. Podsećam i da je prilikom vršljanja sa ove strane administrativne linije kod njih pronađena bojeva municija, automatsko oružje i oprema za osmatranje terena. Svima je poznato da je reč o pripadnicima terorističke, odnosno separatističke formacije, jer i Ustav Republike Srbije i Rezolucija 1244, ali i bilo koji međunarodni pravni akt ne priznaje takvu jednu vrstu formacije. Podsećam vas takođe da je pre tačno godinu dana na Gazimestanu uhapšen Srbin Nikola Nedeljković, a podsetiću vas da on kod sebe nije imao nikakvo oružje, odnosno imao je jedino majicu. Ovaj Srbin osuđen je na osam meseci zatvora. Dakle, bilo je dovoljno jedno saopštenje Edija Rame da vlast donese jednu ovakvu sramotnu i skandaloznu odluku, odluku kojom su ponovo ponizili i državu Srbiju i građane Republike Srbije.

Dok Kurti započinje poslednju vazu okupacije severa naše pokrajine, dok se Srbi tamo love kao zečevi i odvode u prištinske kazamate, vi ste odlučili, po ugledu na vaše ideološke blizance iz postpetooktobarskog sistema, da oslobodite teroriste i separatiste. Pri tome, učinili ste to bez bilo kakve nagodbe, bez bilo kakvog sporazuma o oslobađanju Srba koji su dole zatočeni, doku su Kurtijeve horde brutalno lišavale slobode Srba na Kosovu i Metohiji.

Pitam vas šta je to Srbija dobila time što je dopustila da se ova trojica zatočenika uhapšenih slobodno vrate na teritoriju Kosova i Metohije?

Sudeći prema dosadašnjoj praksi, uopšte nas ne bi iznenadilo da ćete možda tražiti da uputimo izvinjenja što smo prekinuli ovu trojicu u izviđanju terena u centralnoj Srbiji.

Iskoristiću priliku da kao narodni poslanik Srpske stranke Zavetnici postavim pitanja nadležnom tužilaštvu, da li je u postupku potvrđivanja optužnice ovlašćeni javni tužilac postupio u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku i predložio produženje pritvora trojica uhapšenih?

Takođe, pitam vas da li su postojali politički pritisci na nadležne pravosudne organe po ovom pitanju?

Činjenica je da je situacija na Kosmetu alarmantna i da se naš narod suočava sa eksplicitnim metodama etničkog čišćenja. Upozoravali smo vas na to, nagoveštavali kakva će posledice doneti prihvatanje francusko-nemačkog plana, ali vi ste tada tvrdili da će Lajčak i Eskobar da nateraju Kurtija da se formira zajednica srpskih opština.

Postavlja se pitanje - gde su vam danas garanti dogovora iz Brisela i Ohrida? Gde su Lajčak, gde je Borelj, gde je Eskobar? Iz njihovih izjava jedino možemo da zaključimo da oni od Srbije sada traže da ukloni blokadu za prijem Kosova u međunarodne organizacije.

U ime Srpske stranke Zavetnici postavljam pitanja predsednici Vladi i ministrima i tražim da predoče javnosti da li ste u proteklih mesec dana, konkretno od 26. maja, kada je počela Kurtijeva okupacija četiri opštine na severu KiM, preduzeli bilo šta osim održavanja vanrednih, ekskluzivnih i istorijskih konferencija za medije, koje gledamo češće nego što gledamo vremensku prognozu? Zanima nas da li ste uputili bilo kakvu reakciju organima UN? Zašto niste inicirali sednicu Saveta bezbednosti UN? Sada kad vi sami priznajete da je Brisel i gluv i slep za srpske interese na KiM.

Videli smo da je Aljbin Kurti samo za srpsku robu uveo zabranu uvoza na Kosovu i Metohiji. Pitamo zašto ova Vlada nije odmah reagovala kontra merama i bezuslovno suspendovala dalju primenu briselskih sporazuma, posebno onih koji se odnose na priznanje kosovskih ličnih dokumenta, carinski pečat i registarske tablice tzv. republike Kosovo?

Pre nešto više od mesec dana u ovoj sali poslanici Srpske stranke Zavetnici jedini su koji su glasali protiv ličnih karata i diploma lažne kosovske republike na teritoriji centralne Srbije.

Vaša politika uzmicanja, popuštanja, završavam, zahvaljujem, dovela je Kurtijeve duge cevi do Kosova i Metohije. Vaša politika je dovela do toga da se Srbi na Kosmetu sada pitaju da li će sutra završiti u prištinskim kazamatima. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Nebojša Novaković.

Hvala lepo, predsedniče.

Moje prvo pitanje uputiću Ministarstvu prosvete. Ovim putem molim za informaciju da li postupaju i rade na slučaju koji se desio 20. aprila ove godine. Radi se o OŠ „Đura Jakšić“ u Kaću, nedaleko od Novog Sada.

Naime, u toj školi je organizovan javni čas, to je organizovala ova škola u hali i učenicima, odnosno deci osnovne škole se putem video linka iz zatvora iz Finske, gde trenutno služi kaznu, obratio čovek koji je osuđen za ratne zločine. Radi se o Nebojši Pavkoviću. Osuđen je na 22 godine zatvora pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, i to za zločine protiv čovečnosti.

Prema zvaničnoj odluci suda, koja je obavezujuća i za pravni sistem Srbije, on se smatra odgovornim za deportacije, ubistva, progon, kao i zločin protiv čovečnosti i krivična dela ubistva, kao i kršenje zakona i običaja ratovanja i drugih nehumanih dela.

Kako su svojstva ove ličnosti takva, ujedno i povod da se ona obrati deci u školi i kako se to ne može podvesti pod obrazovnu, edukativnu ili vaspitnu delatnost, takođe, nema veze sa proširivanjem znanja dece, niti sa građanskim sistemom vrednosti, takođe, nema veze ni sa civilizacijskim i humanističkim normama ponašanja, tražim od Ministarstva prosvete da ispita pod kojim uslovima je organizator događaja smatrao da je korisno da do ovakvog skupa među decom u školi dođe, da se deci upriliči susret i razgovor sa osuđenim čovekom? I da li postoji saglasnost roditelja dece za baš ovakav sadržaj da se plasira njihovoj deci u školi, gde su oni poslati da uče, da budu bezbedni i gde slavljenje osuđenih lica i njihova afirmacija još uvek ne bi trebalo i nije zvaničan deo školskog programa u Srbiji?

Prema pisanju dnevnog lista „Politika“ na ovom javnom času govorio je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, što bi trebalo da bude dovoljan povod za preispitivanje njegove odgovornosti pred Skupštinom grada Novog Sada.

Te ovu priliku koristim i da zainteresujem novosadsku javnost da se rasvetli uloga gradonačelnika, ali i direktorke škole gospođe Verice Letić u vezi sa organizacijom ovog javnog časa.

Moje drugo pitanje uputiću premijerki, vezano je za ovaj prvi slučaj i pokazuje da tu postoji jasan kontinuitet u politici. Naime, ove godine u okviru Svetopličkog sabora, Toplički okrug je odlučio da Povelju cara Lazara uruči opet čoveku koji je osuđen za ratne zločine, to je Vladimir Lazarević.

Da problem bude veći, i na ovom slučaju zapravo nije propuštena prilika da dođe do skandaloznog gesta kojim se opet naša deca izlažu promociji zločina i nasilja. Za to se potrudio ovog puta ministar Selaković. On je izjavio da je Lazarević uzor mladima, a Toplički upravni okrug najavio je dodelu povelje uz ocenu i opravdanje da je on pravi primer mlađim generacijama. Svojom izjavom su na jednako loš način doprineli afirmisanju zločina i nasilja kao nečega od čega se u ime kvazi herojstva pred mladima govori isključivo u pozitivnom kontekstu, stvarajući tako budući željeni obrazac ponašanja. Ne bih znao kako drugačije da objasnim ove namere.

Zamolio bih u tom smislu predsednicu Vlade, ukoliko može da reaguje, da zvaničnici ove Vlade i ovog režima zapravo budu onemogućeni da daju ovakve izjave i promovišu ovakve stavove. Ona je jednom već dokazala da to može. Naime, ona je po priznanju predsednika Aleksandra Vučića, ona je njega sprečila da na dnevni red dođe pitanje otvaranje smrtne kazne, pa je molim da upotrebi isti autoritet i da zatvori ova pitanja koja padaju na pamet u konkretnom slučaju Selakoviću i Vučiću.

Ja sam pre nekog vremena govorio i o lošem primeru koji je poslat kada se gospodin Šljivančanin, takođe kao ratni zločinac, obratio na jednom skupu. Tad nam je rečeno da ljudi koji odsluže svoju kaznu imaju sva jednaka prava, ali nemaju prava da budu uzori. Resocijalizacija nije isto što i reafirmacija. Resocijalizacija ne znači da odmah postajete pozitivan uzor. Evo, možete da se angažujete kroz društveno koristan rad, možete da se bavite poplavama u 50 gradova u Srbiji, ali verovatno je to manje popularno nego biti heroj.

U svetlu ovih strašnih tragedija koje su se desile 3. i 4. maja, ovo pitanje samo može biti još značajnije. Pomenute tragedije desile su se baš u krugu škola. To je ujedno i prostor koji nismo zaštitili od ovakvih ljudi, već smo im otvorili mogućnost da kroz normalizaciju svog dela i herojstva koje se imputira oni postanu uzor mladima.

Završavam sa pitanjem Ministarstvu kulture, sa željom da se za razliku od pomenutih odlikovanja uvede jedno koje bi značilo promovisanje potpuno drugačijeg sistema vrednosti deci, pa možda i minimalnu garanciju da naša deca u našim školama postanu bolji ljudi, a to je da li će usvojiti peticiju građana da nagrada za mlade pijaniste nosi ime po Andriji Čikiću, dečaku, mladom kompozitoru, stradalom upravo u tragediji u školi „Ribnikar“, koji je sprečen dalje da osvaja nagrade, jer je nasilje koje se izliva iz svake društvene pore tog dana bilo jače? Hvala vam.

Reč ima Đorđe Stanković.

Hvala, predsedniče.

Počeću pitanja za ministra Gorana Vesića.

Evo, već drugi put postavljam pitanja, nisam dobio odgovore u međuvremenu, koje smo postavljali pre dve nedelje, pretprošlog četvrtka.

Dakle, ministre Vesiću, pitanje je za vas, ali je pitanje i za Koridore Srbije, da li je istina da niste uplatili okončanu situaciju firmi „Aktor“, grčkoj firmi „Aktor“, koja je izvodila radove na Koridoru 10? To je jako važno pitanje, s obzirom da ta firma je u ovom trenutku zatvorena i pod drugim imenom posluje u Srbiji, a ostala je dužna 22 miliona evra svojim podizvođačima.

U pitanju je 100 firmi, 100 lokalnih, odnosno naših srpskih firmi koje su radile na neki način, gradile te koridore i u tom smislu sada su ostale bukvalno u situaciji da prodaju svoju imovinu.

Da li je moguće da se država ne brine o tim firmama koje grade, a da firma „Aktor“ može da prođe nekažnjeno ili je možda situacija da država nije uplatila okončanu situaciju i na taj način oštetila sve ove podizvođače? Dakle, pitanje je važno, da se odgovori što pre, jer ti ljudi žele da radikalizuju svoj protest.

Ovaj ugovor sa firmom „Aktor“ je bio bek tu bek. Oni koji se bave izvođenjem radova znaju šta to znači, a to znači da u roku od 10 do 15 dana, kada država uplati novac firmi, mora da se isplati taj novac podizvođačima, što znači da su svi uslovi bili tu, ali da je neko podbacio.

Takođe, pitanje za ministra Gorana Vesića. Pitanje je vezano za „Er Srbiju“, pitanje je vezano za „Vansi“, ali automatski je pitanje vezano i za aerodrom Niš. Svedoci smo haosa koji se dešava na aerodromu u Beogradu, svedoci smo haosa koji se dešava u „Er Srbiji“. Da li je moguće da oni sada, em nemaju avione ili imaju avione, ili su to iznajmljeni pa nisu tu trenutno, da li je moguće da ovakav haos sa putnicima postoji na tom aerodromu koji bi trebao da bude centralni na Balkanu, a ne samo u Srbiji? Mi se pitamo u Nišu - da li je moguće da će „Er Srbija“ koja najveći broj letova ima iz Niša uskoro možda da ugasi te letove?

Samo da podsetim, Nišu je oduzet niški aerodrom od strane države, i to zahvaljujući ugovoru koji je „Vansi“ potpisao i taj ugovor je na neki način najviše vezao ruke niškom aerodromu. Letovi koju su imali „Viz er“ i „Rajaner“ su smanjeni. Ostalo je po dva leta, a „Er Srbija“ ima sedam ili osam letova koji nisu dovoljno isplativi, jer nisu loukost i automatski država i daje novac „Er Srbiji“, ali postoji očigledna mogućnost da svi ti letovi nestanu automatski. Može da se desi i gašenje aerodroma. Iz tog razloga bih voleo da se taj aerodrom vrati gradu Nišu. Bolje mi da se bavimo njim, nego vi. Očigledno je da dovodite u opasnost sve što preuzmete.

Nastaviću sa pitanjem i za „Telekom Srbiju“. Mislim da je važno da se ostane na toj temi, jer očigledno „Telekom Srbija“ daje novac kako god stigne, gde god stigne itd. Ono što se sada dešava, a mi smo svedoci da je jedna novokomponovana estradna zvezda Milica Pavlović izdala album. Moram da priznam za razliku od Jelene Karleuše, Ace Lukasa i ostalih estradnih ličnosti, ona se makar javno pohvalila da je „Telekom Srbija“ sponzorisao njen album.

Da li je moguće da „Telekom Srbija“ nema ništa pametnije, nego finansiranje albuma estradnih zvezda? Da li je moguće da ne možete da uložite novac u rekonstrukciju? Već sam pominjao porodilište u Nišu ili kupovinu CT aparata Institutu za majku i dete, nego opet dobijaju estradne ličnosti.

Znam da ove stvari nisu povezane, ali jednostavno hoću da vam kažem da postoji pametniji način da se uloži novac, a ne u Milice Pavlović, Karleuše i ostale.

Za kraj ću da postavim pitanje, a vezano za grad Niš. Svedoci smo da svi ljudi koji dolaze na proteste, ne samo u Nišu, ali i celom jugu Srbije su na neki način pod nekom vrstom pritiska na svom poslu, da li je to privatna firma ili je to državna ili je, na kraju krajeva, lokalna, javno preduzeće, jednostavno, zamolio bih grad Niš i sve njihove predstavnike da prestanu da maltretiraju ljude koji dolaze na proteste. Jednostavno, ovo je slobodna zemlja, oni nisu vaši robovi. Iz tog razloga to je pitanje, odnosno to je stav za koji mislim da grad Niš treba da ima u vidu.

Za kraj, moram da pitam gradonačelnicu – šta znači izjava za stadion „Čair“ u Nišu, stadion „Čair“ je sledeći u redu čekanja? Koliko mi treba u Nišu da čekamo za naš stadion? Koliko godina već ste vi na vlasti? Koliko godina već ništa niste uradili za Niš? Hvala puno.

Reč ima Zoran Sandić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – dokle će Vlada Srbije da svira pod dirigentskom palicom Borelja, Lajčaka, Eskobara, Hila i ostalih svetskih moćnika? Obično ta svirka nije ni „Marš na Drinu“, nije ni „Vostani Serbije“, obično ta svirka je „Oda radosti“.

Mi u Prištini imamo zatočeno u kazamatima na desetine Srba. Oni su tamo u zatvoru samo zato što su Srbi, što su bili na barikadama, što su branili svoj narod i što su branili ono malo Srbije što je u ovom momentu ostalo na Kosovu i Metohiji.

Tamo su zatočeni Nenad i Duško Arsić, Milorad Đoković, Goran Stanišić, Siniša Jeftić, Milun, Nikola, Uroš, Dalibor, sve Srbi i srpska imena i mnogi od njih su u teškoj situaciji.

Šta mi radimo, gospodo? Šta naše rukovodstvo radi? Mi puštamo trojicu šiptarskih specijalaca koji su uhapšeni u užoj Srbiji pod punom ratnom opremom, sa uređajima za prisluškivanje i praćenje. Šta želimo time da postignemo? Da pokažemo da smo za mir, stoti put, da pokažemo hiljaditi put da smo za deeskalaciju, da pokažemo da smo za EU, da smo tolerantni? Za to vreme šta rade Kurti i šiptarske vlasti? Muče i ubijaju naš narod.

Šta je izjavio Kurti posle ovakvog puštanja trojice specijalaca? Kaže gospodin Kurti – iako smo radosni što su se vratili svojim porodicama, ova otmica predstavlja kršenje ljudskih prava i Srbija mora biti kažnjena kao agresor. Šta kaže drugi prištinski zvaničnik Krasnići? On pozdravlja odluku suda u Kraljevu i kaže – zahvaljujem se svim našim međunarodnim prijateljima koji su se angažovali i odigrali ključnu ulogu, odlučujuću u ovom procesu. Znači, međunarodni faktor je oslobodio ovu trojicu specijalaca. Na kraju, šta kaže gospodin Orban, koga ja jako poštujem, bio je krajnje iskren, kaže gospodin Orban, citiram - predsednik Srbije Vučić me je upravo obavestio da će u skladu sa zahtevom na našem prošlonedeljnom sastanku vlasti Srbije, ne sud, nego vlasti Srbije uskoro pustiti iz pritvora trojicu uhapšenih kosovskih policajaca. Kako je gospodin Orban ovu odluku imao pre odluke suda u Kraljevu?

Na kraju imamo, onako cinično gospodin Petar Petković kaže – Srbija je pravna država, to nije politička odluka, to je odluka suda u Kraljevu. Hajde molim vas, pa to ne pije vodu ni kod dece u vrtiću. Krajnji cinizam i bezobrazluk.

Drugo pitanje – da li će Ministarstvo zdravlja pomoći završetak i opremanje Opšte bolnice „Đorđe Jovanović“ u Zrenjaninu? Naime, kolege poslanici, građani Srbije, jedna, a možda i jedina bolnica u Srbiji koja je izgrađena sredstvima samodoprinosa. Građani Srednje-banatskog upravnog okruga – Zrenjanin, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej i Sečanj su od 1985. godine izdvajali 25 godina od svoje plate i izdvojili 50 miliona evra za novu bolnicu u Zrenjaninu. Sada vidite paradoks, ta bolnica u Zrenjaninu nije završena. Završeno je pet spratova, pet spratova nije završeno. Zato ja volim da kažem da je Zrenjanin grad nezavršenih projekata. Nije završena fabrika vode, nije završena obilaznica, nije završeno jezero dva, nije završena ni Opšta bolnica „Đorđe Jovanović“. Zbog toga pozivam Ministarstvo zdravlja i Vladu Republike Srbije da izvrše povraćaj sredstava, ali ne kroz novac, nego kroz ulaganje u primarnu zdravstvenu zaštitu, završetak tih pet spratova i opremanja zrenjaninske bolnice, jer tamo figurira, godišnje se leči oko 20 hiljada ljudi, pet hiljada operacija, tamo rade dobri stručnjaci, vredni ljudi i Zrenjanin zaslužuje da se ta bolnica završi.

Treće pitanje – da li će Vlada Srbije i kada predložiti izmenu i dopunu Zakona o PIO? Naime, ovaj zakon je pun manjkavosti, ovaj zakon je na štetu radnika, pre svega, član 70a gde se kaže – penzija se umanjuje za 0,34% mesečno ili 4,08% godišnje pre navršene 65 godine staža ili član 70b gde se ženama takođe umanjuje penzija i povećava starosna granica. Godine 2015. je bilo 60 godina, 2030. godine će naše žene, majke ići u penziju sa 65 godina. Mi kažnjavamo sa ovim mlade ljude, završavam. Ako neko počne da radi sa 20 godina, on u 60 godini ima 40 godina staža. Pet godina mu fali do pune penzije i mi ga kažnjavamo. Imaće 20% manju penziju. Mislim da Vlada treba da razmotri da se ovaj zakon izmeni, pa kada napuni 65 godina da mu se vrati puna penzija koju je svojim radom na poslu i zaslužio. Hvala.

Reč ima Marinika Tepić.

Zahvaljujem.

Prvi deo pitanja postavljam Ani Brnabić i sa funkcije premijerke, ali i sa iskustvom ministarke za lokalnu samoupravu. Tražim da nam objasnite gospođo Brnabić, koji je to javni interes, koji je to interes za javno informisanje, da finansirate najmonstruoznije tabloide „Alo“, „Informer, „Srpski Telegraf“, „Novosti“, Kurirovu „Adrija medija grupu“ i to novcem građana iz opštinskih i gradskih budžeta i to upravo nakon dve nezapamćene tragedije koje su zadesile Srbiju u Ribnikaru i u selima oko Mladenovca i to upravo dok traju protesti „Srbija protiv nasilja“ na kojima građani traže ukidanje ovih tabloida, a upravo ovih nedelje ste opredelili milione i milione za ove vaše tabloide.

Vaša vlast je samo u poslednjih nekoliko nedelje opredelila više od deset miliona za ove vaše tabloide i to samo u pet gradova za sada za koje smo uspeli da nađemo podatke, verovatno ih ima mnogo više. Koliko treba da je neko zadojen mržnjom prema svemu što nije SNS, da i sada dok još ječi trauma u Srbiji nakon dva nečuvena do sada masakra, ne samo da se daje novac tabloidima, već da se daje novac građana Srbije za finansiranje mržnje, nasilja, prostakluka, krvi, golotinje i zla u ovim tabloidima?

Ima li išta bizarnije od toga, da to radite upravo sada? Da li ovako nagrađujete vaše tabloide za sve jezive naslove protiv kritičara vlasti, protiv umetnika, glumaca, javnih ličnosti koji su se usudili da misle svojom glavom i da javno kažu šta misle?

Objasnite nam, gospođo Brnabić, šta je to zadatak tabloida „Alo“, „Informera“, „Srpskog telegrafa“, „Novosti“, „Kurira“ da vlast upravo, ponavljam, tokom ovih poslednjih nekoliko nedelja nakon dve tragedije izdvaja najmanje deset miliona za njihovo finansiranje iz javnog budžeta. Šta je njihov posao u 2023. godini za te pare?

Evo, da podsetim, samo od tragedije, moje kolege su bile na naslovnicama tih tabloida optuživane da žele da siluju decu. Mi smo bili optuživani, takođe, da želimo da palimo, da palimo Srbiju i da bijemo ljude. Da li ste zbog toga dali novac vašim tabloidima da ovo rade nakon tragedije?

Nije bilo dovoljno do tada, nego i nakon toga i dok se, naravno, svi pitamo kako je moguće da nije pokazano od strane vlasti ni minimalna empatija, ni minimalno saosećanje. Sada smo shvatili na šta se usmerila vlast. Kako sa strane iz budžeta opština i gradova da obezbedi plaćanje svojih tabloida da bi prikrila svoje greške, a optužila kritičare režima i sve slobodnomisleće ljude.

Evo su i konkretni podaci. Novi Sad, „Informerov IT Medija“ 200.000, „Alo“ milion i po, „Novosti“ 500.000, „Kurir Adria Medija grupa“, milion, Pančevo „Alo“ 900.000, „Informer portal“ 300.000, „Informer novine“ 600.000, „Novosti“ 800.000, Subotica „Alo“ 1.700.000, „Novosti“ 800.000, Kikinda 1.000.000 za „Alo“, mali Kovin siromašni, njega ste očerupali da biste plaćali tabloide. Iz malog Kovina za „Alo“ 250.000, za „Portal Republika Srpskog Telegrafa“ 200.000. Umesto da taj novac bude usmeren na građane, na lečenje, na obrazovanje, na besplatne udžbenike, na besplatan obrok za decu u školi, vi finansirate tabloide da i dalje seju mržnju i nasilje.

Za ministra Gašića pitanje, prvooptuženi za najveću fabriku droge u Evropi, Predrag Koluvija, je pre šest meseci, odnosno šest meseci, izvinjavam se, pre hapšenja, dobio odobrenje od Ministarstva poljoprivrede za uzgoj industrijske konoplje. To je tačno.

Ministar Gašić kaže da Koluvija podnosio zahtev i MUP-u da se izvrši kontrola imanja i THC. Količina THC je količina koja pravi razliku između industrijske konoplje, marihuane i skanka, koji je najjači, ali MUP nije izvršio tu kontrolu, a onaj koji je zadužen, načelnik, u službi za droge MUP-a Srbije, Radomir Popović, koji je inače Dijana Hrkalović dovela iz MUP-a, nije obavio tu kontrolu. Sad želim da pitam ministra Gašića, i ovim završavam, da li je zbog toga nagrađen ovaj Radomir Popović, načelnik, koji nikada nije smenjen? Svi su se smenjivali, samo on nije smenjen, da li je on nagrađen za dan kada se slavila Dan BIA, da li je zbog toga nagrađen što nije izvršio kontrolu, a danas dao alibi ministru Gašiću da tvrdi da je izvršen propust? Hvala.