Reč ima Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, evo već mesec i po dana slušamo u ovoj sali kolege iz SNS i oni nas uveravaju da je ta amnezija jedna divna bolest, ništa ne boli, a svakoga dana čujemo nešto novo. Udružena sa političkim amputiranim moralom, dovodi do čudesnih rezultata.

Danima nas ovde gospođa Brnabić uverava da nikada niko nije tražio ničiju ostavku posle nekog masovnog zločina. I evo, dok su kamere na meni, ovde vidite da je taj SNS 12. aprila, odmah posle zločina u Velikoj Ivanči 2013. godine, tražila ostavku Bojana Pajtića, čak je i miting organizovao. I to nije rađeno slučajno. To ste radili zato što ste obuzeti pohlepom, zato što ste alavi kada je reč o vlasti, zato što ste vlastoljubivi, zato što želite vlast po svaku cenu i ne birate sredstvo da dođete do vlasti i da je držite, jer vlast je za vas skup privilegija, a nikako odgovornost. Vlast su za vas Brozove vile, vlast su za vas privilegije, a ne odgovornost prema građanima.

A onda smo čuli, kad ste taj argument, suočeni sa činjenicama, kad ste zaboravili svoju ružnu prošlost, onda ste došli do činjenice da mi nismo u stanju da obezbedimo kvorum i to vam je bio argument u raspravi. I to kažete vi, čiji predsednik Skupštine Vladimir Orlić 50 dana nije bio u stanju da sazove redovno prolećno zasedanje, jer ne možete da se dogovorite ko će da ostane u SNS, a ko će da ide u novi pokret. Pedeset dana nismo imali kvorum, pa je morala opozicija da traži sednicu Skupštine i da vas natera da radite vaš posao. I onda vi nama spočitavate da mi nećemo da radimo. A na sve to, na sve to, morali su vaši ministri da donose vaša dosijea u salu, jer niste bili u stanju aplauzom da pozdravite premijerku. Pa kad ste videli svoja dosijea, ovaj u drugom redu je toliko aplaudirao, da vam ceo prvi red išijas ima. Marko Đurić bi mu pozavideo na tom aplauzu.

E, na sve to, imamo poslanika kome se kad god se ja javim javljaju neki glasovi, i to dvojicu poslanika, Vladimira Orlića i još jednog. Oni stalno čuju neke glasove sa „Gazele“, ali nije, ja znam da je to glas Vladimira Cvijana, ali on nije nađen na „Gazeli“, on je nađen na Adi Huji, nakon što se kandidovao za predsednika SNS. Gadno je to kad čujete glasove. Da li, gospodine Orliću, možda čujete i glasove tokom noći? Možda dođu u san ti ljudi. Možda dođu one žene koje su ostale bez posla na višoj školi u Ćupriji, da bi neki od vas primali sedmu i osmu platu. Pa onda ne možete da spavate noću, pa spavate na sednicama Skupštine.

A neki poslanik non-stop priziva neke šamare. Kaže, hajde, šamarajte me. Pa ako vam je do šamara, 16. januara idite do Kosovske Mitrovice, do Ulice Sutjeska, pa da vidite kako će savest da vas ošamari, možda i tu čujete neke glasove. Recimo, što u leđa, braćo Srbi? Možda čujete glas Olivera Ivanovića. Da vidite kako je to bolno kad čujete taj glas. A onda nam kažete… Kad govorimo o Oliveru Ivanoviću, čuli ste da je ovde jedan upitnik izvučen iz konteksta. Znate li koliki upitnik stoji nad Oliverom Cvijanom, Stanikom Gligorijević, Omerom Mehićem? Cela Srbija se čudi pred tim upitnikom.

Onda nam spočitavate kako je ovde došao Ćuta odeven. Pa, da je sreće, gospođo Brnabić, da su vam svi ministri ovako odeveni i da obilaze poplavljena područja, a ne da sedite ovde i da 20 pričamo o onome što svi znamo da će se desiti. Odgovorni ste za ovu tragediju i mora da se snosi politička odgovornost. A kad ste počeli da nam pričate o odgovornosti, onda ste nam rekli – e, znate kolika je plata bila policajaca pre toliko i toliko godina?

Jel znate kolika je bila plata policajaca kada je Aleksandar Vučić bio ministar u Vladi Mirka Marjanovića? Pa, 40 maraka ste ostavili platu policajcima. Kako tad ne pokazaste brigu?

Jel znate kolika je bila hiperinflacija? Jel znate da pročitate ovaj broj? Dakle, pet hiljada 578 triliona ste ostavili hiperinflaciju u Srbiji. Bonove za so, ej, za so bonove. Soli nije bilo. Sve ste počistili, kao termiti. Ovako su izgledale novčanice – 500 milijardi.

Pitate nas – što vi niste napravili pruge i mostove? Zato što smo ovakve mostove zatekli, ovakve pruge, pa je to neko popravio da se to ne ruši posle prve kiše.

Gledajte, čudite se. Znam, boli nečista savest. Boli nečista savest.

Onda nam kažete… Samo vi polako, pa svojim rečima.

Jel znate kako su ovi mostovi porušeni? Tako što je vaš prijatelj Aleksandar Vučić kazao jednu od najsramnijih rečenica u ovoj sali – ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana. Pa, jel vi mislite da to može besplatno? Mislite da samo majke Muslimana kukaju posle te rečenice? Ne, kukaju i Srpkinje. Jeste, jeste.

Da li znato kakve su bile posledice te politike? Tri i po miliona ste ostavili bez posla. Tri i po miliona ljudi je ostalo bez posla kada ste se nekada zvali radikali. Dva i po miliona ljudi je ostalo bez zavičaja, bez zavičaja. Tamo gde ustaše sa Jasenovca nisu mogli da proteraju Srbe uspeli ste vi sa zarđalom kašikom. To je vaš uspeh. Dve stotine hiljada ljudi iz ste ostavili bez glave. To je vaša politika.

Ajde sad malo bar da vodite računa o tome šta pričate.

I tad smo vam to i sada govorim – ne valja vam politika. Danas vam govorimo – ne valja vam Belivuk, ne valja Jovanjica, opasno je to što radite, a vi mi tvrdoglavo istrajavate na sprezi vrha režima i organizovanog kriminala, što je jedna od definicija mafije.

Evo, da vas pitam – kako je u selu Vlaški Do nađeno 23,5 hiljada benzin-hlorida, prekrusora koji se koristi za proizvodnju ekstazija, koji je zaplenjen od 2011. do 2014. godine i poslat na uništenje? Nemata odgovor. Deset puta sam to pitao.

Nas optužujete da hoćemo da ubijemo nekoga od vas, najčešće Aleksandra Vučića, a vaš generalni sekretar Vlade, Novak Nedić, upucava snajpere sa komandantom Žandarmerije i Veljkom Belivukom i Markom Miljkovićem na strelištu Vojske Srbije u specijalnoj brigadi, kasarni u Pančevu. Onda, kao u svim mafijaškim državama, dokazi o tome nestanu, jer neko je iscepao dnevnik poseta toj kasarni, a snimci sa video kamera su nestali. To SNS znači skraćeno – stranka nestalih snimaka. Nema Doljevca, nema Belivuka, nema Pančeva, pa ima li nešto da ima nekog dokaza ovde?

Onda mi kažete – idi u tužilaštvo. Išao sam nekoliko puta, sa Miroslavom Aleksićem, pa sam čuo da je u pritvoru Specijalnog suda za organizovani kriminal Darko Šarić imao tri satelitska i dva mobilna telefona i naručivao ubistva neposlušnih saradnika.

Na kraju, kada ste uhvaćeni sa rukama u pekmezu do ovde srušili su vam se mostovi? A, kako se ruše mostovi? Tako što je Zorana Mihajlović, članica vaše Vlade do pre neki dan, kazala – SNS je postala džuboks za bogaćenje i bahaćenje ministara iz redova SNS. E, tako smo došli do ovde.

Onda ste se setili Šešelja i otišli na svadbu. Ovog Šešelja čiju knjigu držim u ruci. Naslov je „Sanaderova mačkica - Aleksandar Vučić“. Remek delo srpske književnosti. Opisano je koliki ste izdajnici. Kad je objavio tu knjigu Aleksandar Vučić je kazao – Vojislav Šešelj hoće da ubije Tomislava Nikolića uz pomoć Luke Bojovića, sad mu ide na svadbu. Vi biste bili i četnici i partizani i komunisti, sve biste bili samo da vas drže za vlast.

Na kraju, gospođo Brnabić, vama sam još pre par meseci kazao da date ostavku. Evo, ja sam napisao tekst ostavke, samo treba da potpišete, ništa drugo. To sam vam napisao još 5. decembra. Evo, promenićemo datum. Lepo potpišite tu ostavku, jer vi ste nam kazali da nikada nigde u nekoj zemlji policija onako nije tukla građane kao Francuskoj. Još ste držali predavanja.

Evo slike kako policija postupa u periodu od 7. do 10. jula. Evo konjice, evo batinanja čoveka koji leži nepokretan na zemlji. Evo pripadnika klana Veljka Belivuka kako drži nogu na vratu tog čoveka i pomaže policiji da se obračunava. Isti onaj Veljko Belivuk koji vam je obezbeđivao inauguraciju Aleksandra Vučića za predsednika Srbije.

Na kraju, Aleksandar Vulin koji treba da podnese ostavku kaže – porodica Aleksandra Vučića prisluškivana je dok je razgovarala sa 26 bezbednosno interesantnih osoba. Onda, mrtav ladan kaže – mene je, znate, vrbovala jedna strana služba. Što? Rouan Atkinson ili Mister Bin je bolestan? Pa, ko njega može da vrbuje, pa samo da se snima onaj serijal o Mister Binu? Pa, samo taj u takvim državama može da bude direktor BIA.

Zato, pošto ste Srbiju pretvorili u rijaliti i samo taj jezik razumete, gospođo Brnabić, ja vam kažem, građani Srbije su vas nominovali za izbacivanje iz zdanja u Nemanjinoj 11. Građani Srbije, sloboda nas zove, marširamo u subotu…(Isključen mikrofon.)

To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe.
Dakle, kompletno vreme poslaničke grupe. Sada vidite kako to izgleda kada vi kompletno vreme poslaničke grupe potrošite na svoja saznanja ili interesovanja sa Tvitera, sadržaje magazina Tabloid i tome slično štivo, a nijedan jedini sekund od kompletnog vremena poslaničke grupe, nijedan jedini sekund na temu koja je na dnevnom redu. Na temu rasprave koju ste sami tražili i vas više od 60 potpisalo, a onda vam je muka kada treba da vas dođe pola od toga. I, dobijete reč i govorite koliko god hoćete i šta god vam pade na pamet, a bukvalno šta god vam padne na pamet i vi jedan jedini sekund ne posvetite temi.
Znači, da li ste uopšte svesni o čemu ste govorili? Evo, da vas podsetim, o sazivanju Prve sednice na prolećnom zasedanju i o sopstvenom vašem, dakle, spavanju na Gazeli, o nemačkim markama, o kupovini soli 90-ih, o ustašama iz Jasenovca, o Zorani Mihajlović, o Vojislavu Šešelju, pa četnicima i partizanima, Belivuku, Mister Binu i rijalitiju.
Da li primećujete neki trag smisla u svemu ovome? U svemu onome što govorite, u svemu onome šta i kako radite? I, posle će da bude odgovoran ministar Gašić ili ne znam ko, za to što vi prolazite onako kako prolazite. Neverovatno.
Pravo na repliku.

Ne znam koliko su ovo kamere uspele da zabeleže i da li je zvuk uspeo da dopre do mikrofona nečijeg, da poslanik koji je malo pre govorio, viče – Gašića pomenuo nisam, a Gašić je tačka dnevnog reda.

Moram s tim u vezi, prvo gospodine Gašiću vama da odam veliko priznanje kako ste uspeli da uokvirite, da ne kažem neku težu reč, Kruševačku opoziciju. Oni ne traže kao ovi drugi da ih gledate, oni ne smeju ni da pogledaju u vašem pravcu, ni da vas pomenu, ni ime, ni prezime, ni funkciju, ni ništa, aluziju ne smeju da naprave. Tako da je vrlo zanimljivo.

Što se tiče ovog drugog dela, dakle, ne mogu sada sve to, isto ovo slušamo milion puta, ali bili ste prisutni, kada je prošli put takođe govoreno o tome da je SNS organizovala skup u Novom Sadu zbog Velike Ivanče. Dakle, već sam govori, pa nije tako, igrom slučaja vi ste o tome čitali u novinama, a ja na tom skupu govorio. Dakle, tada je vaš lider Bojan Pajtić želeo da usvoji deklaraciju da je Vojvodina ugrožena od Srbije i to na dan 10. aprila, na dan osnivanja NDH. To je bio razlog njegovog, a pošto vidim da uvaženi Vladeta Janković uzdiše, tako da je i DSS učestvovao na tom mitingu i upravo u ime DSS sam govorio na tom mitingu, ali dobro, on je sada prešao na neku drugu fazu bavljenja politikom, da nam prepričava tračeve i onoga što je pročitao u novinama. To je ozbiljna degradacija, ali kada vidimo kakav im je lider, nije ni čudo što su im doktori nauka takvi.

Najzad, što se tiče glasova koji mi se pričinjavaju, ne čujem glasove, osim onog dopiranja sa Gazele, jer ja verujem kada neko častan kaže, ja sam ovde sa vama dok se ne ispune zahtevi, da taj nikada neće otići i prosto ne mogu da verujem da neko može da napusti ljude koje je pozvao da blokiraju Gazelu, ali moguće da mi se pričinjavaju razni zvuci ovde. Imali smo groktanje, imali smo svašta ili što kaže narodna pesma – kuče laje, a ja mislim ti si. Hvala vam.

Reč ima predsednica Vlade.

Hvala.
Dakle, ni jedna jedina reč o tragediji. Ni jedna jedina reč o tragediji od strane, o monstruoznim zločinima. Sve ostalo smo čuli, sve, ponajviše zabavu, smeh, tapšanje, kikotanje, ponajviše to. Ni jednu jedinu reč o tragediji. Ni jednu jedinu reč o merama. I kao što je i narodni poslanik rekao, ni jednu jedinu reč o Bratislavu Gašiću, kaže – ni ime mu nisam pomenuo. To je tačka dnevnog reda, i to od strane zvaničnog organizatora protesta protiv nasilja.
Evo vam, poštovani građani Republike Srbije, koliko im je stalo. Evo vam, poštovani građani Republike Srbije, dokaza kakve veze to ima sa borbom protiv nasilja. Baš nikakve, baš nikakve. Nije čak ni politika, čisto politikanstvo, čisto politikanstvo. Ni jedna jedina reč istine, ali čuli smo strašne stvari.
Za one koji su propustili, ja moram da kažem, ja sam šokirana, šokirana. Čuli smo da je za srušene mostove u NATO bombardovanju, za najbrutalniju agresiju nad Republikom Srbijom, za pobijenu decu, za porušenu infrastrukturu, za nevine žrtve u Aleksincu, u Grdelici, u Somboru…
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje s mesta.)

Aleksandar Jovanović, poslednje upozorenje.

U ostalim gradovima i selima Srbije, čuli smo da nije kriv NATO.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)