Rakić, bez vikanja i dobacivanja.

Dan nakon održanog skupa „Srbija nade“, 26. maja, ovde ispred Doma Narodne skupštine, taj isti Radovan Cicvarić, o kome liju gorke suze ovih dana N1, Nova S, ova tzv. građanska opozicija itd, kaže Radovan Cicvarić 27. maja na svom „Tviter“ nalogu: „Moji ateistički stavovi su poljuljani“, kaže, „iz temelja. Priželjkivao sam bar omanji pljusak u Obrenovcu oko 18.00 časova, kad ono celovečernja provala oblaka u Beogradu u 19.00 časova“, misleći na kišu koja je padala na dan kada je SNS održao skup „Srbija nade“.
I to mu nije bilo dovoljno, nego nastavlja dalje. Ja se opet izvinjavam narodnim poslanicima, izvinjavam se građanima koji slušaju i gledaju ovaj prenos, ali ovo je citat čoveka za koga tvrde da nema nikakve veze sa politikom, da njegov sin nema nikakve veze sa politikom, a da je Đorđe Dabić jedan neopevani zlikovac zato što je smogao hrabrosti da na svom „Tviter“ nalogu objavi nešto vezano za ove i ovakve ljude.
Dakle, nije mu bilo dovoljno što je samo priželjkivao kišu, ne u Obrenovcu nego u celom Beogradu, nego nastavlja dalje. Nije to bila kiša, nego ih Bog popišao. Hoću da preispitam još jednom svoj ateizam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vezano za taj famozni slučaj Đorđe Dabić. Radi se o tome da vi koji već po šesti ili sedmi put organizujete proteste koji vam se sve više i više osipaju, pod lažnim nazivom „Srbija protiv nasilja“, a u stvari se radi o čistim političkim protestima koji imaju za cilj rušenje vlasti, rušenje Aleksandra Vučića, rušenje Vlade Republike Srbije. Ali, ne samo to, nego podrivanje ustavno-pravnog poretka države Srbije, rušenje i uništavanje SPC.
Nemate hrabrosti, nemate tri čiste da izađete pred te iste građane, nemate tri čiste da izađete pred te iste građane i da govorite vi na tim vašim političkim skupovima, nego vam govori Jelisaveta Seka Sabljić, nego vam govori Nikola Kojo, nego vam govori student Pavle Cicvarić. Kako vas bre nije sramota. Pazite, takvi lideri, takve veličine.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Imate li nameru da prestanete da vičete.

Pazite ovog Radomira Lazovića, kakva politička gromada. Ja da izgledam kao on, tako moćan, tako velik, tako snažan, ja bih molio Boga da što pre dođe subota, da se obratim građanima Srbije, da sam takva politička gromada kao Bora Novaković, kao Srđan Milivojević, ja bih jedva čekao da dođe ta subota, da stanem pred te građane i da kažem – ljudi, evo ja sam ta alternativa za Aleksandra Vučića, ja sam alternativa za Anu Brnabić, ja sam alternativa za SNS.
Vi alternativa, pa vi niste alternativa ni za koga. Vi ne smete da govorite na skupovima koje sami organizujete. Vi ste politička smejurija. Vi ste za udžbenike. Ja mislim da u teorije političkog sistema nema primera da politička stranka ili skup političkih stranaka šest puta organizuje političke skupove, potpuno jasne političke skupove protiv predsednika Republike, protiv Vlade, traže ostavku Bratislava Gašića, traže ostavku Aleksandra Vulina, itd.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
I šest ili sedam puta nemaju hrabrosti da se obrate građanima Srbije, nego nađu studenta Pavla Cicvarića, daju mu megafon u ruke i kažu – udri po Aleksandru Vučiću, udri po Vladi Srbije, udri po BIA, udri po Bratislavu Gašiću. Onda kada se nađe neko da mu odgovori, onda imate ovakve scene, da vam dobacuju, da vas vređaju, da vam okreću leđa. Ovde je neko bacio Ustav Republike Srbije na pod, itd. To građani Srbije trebaju da znaju i to građani Srbije treba da vide.
Dakle, građani Srbije ovo su ljudi koji kažu da su alternativa Aleksandru Vučiću. Oni su ti koji kažu da mogu bolje od Aleksandra Vučića, ovi koji ovo rade, ovi koji poturaju glumce, studente, pitaj boga koga više sve ne da govore na političkim skupovima koje su oni organizovali.
To je puna i prava istina o tom isfabrikovanom slučaju Đorđe Dabić. Ja ne znam da li će Vlada Srbije da razreši Đorđa Dabića, pošto ga je Vlada Srbije i postavila. Ne znam. Ono što pouzdano znam to je da većih političkih šarlatana, da veličkih političkih kukavica od vas Srbija nije videla. Vi ste bruka i sramota za ovu Srbiju.
(Borislav Novaković: Orliću, tebi se obraćam, kako te nije sramota, nas da vređaju i nazivaju šarlatanima. Da li je to korektno? Zašto to dozvoljavaš? Zašto ne reaguješ?)

Novakoviću ovoliko vikanja, ovoliko histerije, ovoliko mržnje i ovoliko nasilja s vaše strane, na sednici koju mi imamo zato što ste vi tražili da se govori o nasilju, između ostalog. Kako se to ponašate? Šta sebi dozvoljavate? Vi sada čoveče vičete i u ovom trenutku vi vičete. Završio ministar svoje izlaganje, vi i dalje vičete. Da li uzmete nekada da pogledate kako to izgleda?
Dakle, svi ste toliko vikali da je to potpuna sramota. Nemojte da mislite da nekoga nisam video i nisam čuo. I, vas Milivojeviću i Draganu Rakić i Mariniku Tepić i sve ostale. Da li možete da ne vičete sada barem? Ne možete. Đorđević, da li je tako. Da li vi gospođo Đorđević možete da ne vičete makar sada?
(Biljana Đorđević: Da li vi možete da se ponašate pristojno sada?)
Gospođo Đorđević, treba reč da dobije vaš narodi poslanik, da li možete da ne vičete makar sada? Hajde, budite makar toliko pristojni.
Dakle, sve to što radite, i čuli ste to već mnogo puta, znate to dobro, pre svega je vaše lice. Nema te kazne koja može da bude po vas politički pogubnija od vašeg sopstvenog ponašanja. Tako da za to vrištanje, za tu mržnju i te pretnje koje ste pokazivali svi tamo, sada u ovom trenutku, neću nikakve dodatne mere da izričem, ali obratite pažnju, ali za to što ste vi Lazoviću i vi Novakoviću bacali Ustav Srbije ovde na pod, izričem drugu opomenu i jednom i drugom.
Sada da nastavimo, vi imate pravo na naredna tri minuta.

Poštovani građani ništa bolje ne govori o čemu se radi, kakvu organizaciju zadojenu mržnjom imamo na vlasti od njihovog samog ponašanja. Oni su spremni da koriste podatke koje im dostavljaju tajne službe. Podatke o porodici dvadeset jednogodišnjeg studenta su spremni da zloupotrebljavaju, da pozivaju na linč čoveka, da njegovu porodicu stavljaju u takvu situaciju. Ljudi, koji nemaju ni najmanje odgovornosti pogledajte kako se grčevito svim silama bore za svoje privilegije i mesta na kojima se nalaze. Ovo je ispod srama.

Pa, kako vas nije sramota vašeg studenta napadaju. Pa, kako vas gospođo profesorko Miščević, vašeg studenta napada, njegovu porodicu dovodi u rizik. Kako vas gospodine ministre za ljudska i manjinska prava što sedite tu, nije sramota što ćutite. Pomolite se i pokažite glas, dok ljude nevine ovde targetiraju. Kako vas ministarko pravde, smejete se ovde, dok ova osoba najstrašnije napada ljude. To je vaše merilo.

Samo jednu stvar da znate, dragi građani, napadaju ljude da su strani plaćenici, a ministarstvo osobe koja to govori, e ljudi, ministarstvo osobe koje govori o ovome, projekat za odgovornu vlast USAID, osam miliona dolara, tada vam ne smeta kada pare treba da uzmete, tada su vam dobri Amerikanci ti, tada su vam oni super. Eno vam taj USAID, njihov logo stoji na sajtu Skupštine. Vi najbolje ljudi, možete da vidite kako izgleda odgovor na bilo koji argument, ne bilo koju kritiku tako što onaj ko se usudi da to kaže je državni neprijatelj, strani plaćenik, pa smo imali čak ovde CIA došla da radi protiv sjajnog SNS koji je omogućio da nam se dese grozne stvari u ovoj našoj državi.

Snosite odgovornost za ono što se dešavalo ovde. Pa, nismo mi zaposlili čoveka koji je pravosnažno osuđen. Taj Đorđe Dabić je pravosnažno osuđen za napad, za štangle, za razbijanje glava u Užicu.

Ovo što smo mi ovde izneli nije nešto što mi tvrdimo, nego što je istina, što je činjenica. Takve vi zapošljavate, to su vam okosnice. Pa ministar vam je optužen ovde, ministar finansija Siniša Mali, optužen vam je za porodično nasilje. Vi ste zadojeni mržnjom, vi ste zadojeni nasiljem. Upozoravali smo vas i molili da sa time stanete. Evo vam, građani, odgovora kako izgleda, kako izgleda napad… (Isključen mikrofon.)

To je bilo tri minuta.
Izvikali ste se u svih tri minuta koje ste imali na raspolaganju da nešto kažete. Samo obratite pažnju, kad nađete vremena, pa pogledate snimak sopstvenog ponašanja. Ovo vikanje, ovo urlanje, ova histerija, zapitajte se kako to utiče na ljude koji to gledaju, na primer, na decu. To je bilo bezočno nasilje. To je jedini zaključak koji ćete da izvučete kada to pogledate, ako to uradite hladne glave.
Reč ima ministar doktor Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi, kao što vidite, veliki lideri opozicije, oni su kao Ilija Čvorović, oni su opterećeni tajnim službama i oni misle da svaki podatak koji neko od nas iz SNS iznese, da su nam dale neke tajne službe.
(Srđan Milivojević: Tako je.)
Evo, kaže jedan 2000. godine, u to vreme je bio saradnik jedne strane obaveštajne službe, sad sumnjam da je ikome interesantan. Mislim da Amerikanci nisu baš tako naivni i nisu baš tolike budale da bacaju pare na ovakve ljude.
Dakle, oni misle da svaki podatak koji iznesete, mora da vam da tajna služba. Pa, ja sam, gospodine Lazoviću, vama lepo rekao, kao i Srđanu Milivojeviću, dakle, lepo sam vam rekao.
(Radomir Lazović: Nemoj da mi se obraćaš lično.)
Ne znam što se nervirate? Što ste nervozni? Polako. Pa pazite, pred svaki poslednji četvrtak u mesecu, evo ja sad moram da se malo i nasmejem, pred svaki poslednji četvrtak u mesecu ove velike gromade iz opozicije trljaju ruke, samo da dođe Vlada Srbije, samo da dođe Ana Brnabić, da dođe Miloš Vučević, Bata Gašić, Martinović, Janko, Marko, sad ćemo mi njima da pokažemo. I lepo im iznesete činjenice, oni se ljute, oni dobacuju, bacaju Ustav, vređaju i misle, da li u svom neznanju, da li zato što su toliko zadojeni mržnjom prema svemu što radi SNS, oni misle da je svaki podatak dobijen od nekih tajnih službi.
Ja sam vam, gospodine Lazoviću, čitao podatke koje možete da pročitate na sajtu Agencije za privredne registre. Taj vaš Cicvarić ima jednu nevladinu organizaciju i dva privredna subjekta. I pročitao sam adrese gde su registrovani i pročitao sam za tu nevladinu organizaciju, koja ima dva zaposlena, od kojih je on jedan, da u jednoj godini imaju prihod od preko 18 miliona dinara, u drugoj godini imaju prihod od preko 20 miliona dinara, u trećoj godini imaju prihod od preko 35 miliona dinara.
E, sad, moje pitanje za ove velike gromade iz opozicije - kako je moguće, ali zaista kako je moguće, mislim, dajte nam taj recept, evo ja ću prvi da osnujem tu nevladinu organizaciju, pa da i ja uzmem, da se i ja malo obogatim, da i ja kupim stan na Beogradu na vodi, kako što ste ga vi kupili, dakle, objasnite mi koja je to tehnologija da sa dva zaposlena, sa nevladinom organizacijom, koja se bavi navodno zaštitom prava deteta, ostvarite tolike prihode? Odakle vam toliki prihodi?
Ja vas molim da objasnite građanima Srbije, pošto govorite o tom jadnom, siromašnom, ubogom studentu, kako to da jedne godine 20 miliona, druge godine 30 miliona, 35 miliona, pa 18 miliona itd? Odakle? Čime se bavi ta nevladina organizacija? Plus toga, imate jednu PR i konsultantsku agenciju i imate destileriju. I sve to vam se nalazi na sajtu Agencije za privredne registre. Meni ne treba nikakva BIA da dostavlja te podatke. Svako ko je pismen, ko ume da čita i da piše, može lepo da dođe do tih podataka.
Ali, ja vam kažem šta je vaš, da kažem, osnovni jedan arhiproblem, što vi smatrate da samo vi imate pravo da nekoga optužujete i da nekoga napadate, a da niko nema pravo da vam na to odgovori, pri čemu vi iznosite neistine, a ja sam vam pročitao zvanične podatke Agencije za privredne registre.
To što vas istina boli, kao što vas boli u mnogim drugim slučajevima, to je vaš problem, ali je žalosno za demokratski život u jednoj zemlji kad opozicija koja se predstavlja kao alternativa aktuelnoj Vladi, nema hrabrosti da njihovi lideri govore na političkim skupovima koje sami organizuju, nego onda pronalaze studente, glumce itd.
Sad taj mladi čovek, taj Pavle Cicvarić, koji ima 21 godinu života, ne radi se o tome, on ima pravo da govori, on ima pravo da govori na vašim političkim skupovima, to nije sporno, ali ja vam kažem i to je ono što želim da poručim građanima Srbije, ne samo vama, jer vama ne vredi govoriti, ali građani Srbije moraju da znaju, ne radi se ni o kakvom siromašnom i ubogom studentu koga je napao državni sekretar Đorđe Dabić, nego se radi o politički angažovanom čoveku koji govori na političkim skupovima koje organizuju opozicione političke partije.
Kada uđete u svet politike, onda morate da budete spremni i da vam ona druga strana, koju tako besomučno napadate, ako ništa drugo, pristojno, civilizovano i na bazi činjenica odgovori.
Kad se završi ova sednica, vi, gospodine Lazoviću, i vi, gospodine Milivojeviću, i vi, gospodine Novakoviću, koji ne znate da postoji Agencija za privredne registre, a vodili ste jednu veliku firmu u Novom Sadu, lepo posle 19.00 časova posetite sajt Agencije za privredne registre, pa proverite da li su ovi podaci koje sam ja izneo tačni ili nisu tačni.
Ali, nešto drugo hoću da kažem i time završavam. Bilo bi dobro za naš politički život da imamo ozbiljnu i odgovornu opoziciju. Ja, recimo, nikada nisam bio pristalica politike Čedomira, Srpske radikalne stranke jesam, ali recimo nikad nisam podržavao politiku i nikad nisam podržavao stavove Čedomira Jovanovića, ali Čedomiru Jovanoviću u odnosu na vas sve skupa može da se skine kapa, ako ništa drugo zbog jedne stvari, vodio je studentske proteste 1996-1997. godine. Jel istina, jel vodio? Da li je ikada taj čovek rekao – hej, što me napada RTS, što me napada SPS, što me napada Slobodan Milošević, pa ja sam student?
Dakle, ti si vođa jednog studentskog protesta, jednog političkog protesta koji je bio deo protesta koalicije zajedno zbog toga što su navodno bili pokradeni lokalni izbori u novembru 1996. godine. Ali, Čedomir Jovanović nikada nije rekao – e, ja sam student. Ne, rekao je – vodim političke proteste i hoću da snosim političke posledice za svoj politički rad.
Ja se sa njegovom politikom nikada nisam slagao, ali je taj čovek imao političku hrabrost da se ne sakriva iza svog statusa studenta, nego je rekao – jeste, ja rušim režim Slobodana Miloševića, protivim se njegovoj politici, politički sam aktivan, član sam Demokratske stranke itd. Šta nije bio? Vi nemate pojma. Vi ste juče ušli u politiku. Vi ste juče ušli u politiku. Ja sam u politici od 1997. godine, baš kad su bili ti protesti.
Miloš Vučević i ja, da vam kažem i to, Miloš Vučević i ja se znamo sa fakulteta. Tako je. Znamo se iz te 1996. godine, iz te 1997. godine. Tad smo bili članovi SRS i znam vrlo dobro šta se dešavalo i na ulicama Beograda i na ulicama Novog Sada i na ulicama širom Srbije, ali nikada se, dame i gospodo narodni poslanici, nije desilo da ljudi koji učestvuju u političkim skupovima, na političkim manifestacijama, koji ruše vlast, što je sve legitimno u jednom demokratskom društvu, se sakrivaju iza svog statusa – ej, ja sam student, ej, ja sam penzioner, ej, ja sam sveštenik. Ne. Ti si politički aktivista i taj vaš Pavle Cicvarić, koga toliko oplakujete, je politički aktivni građanin Republike Srbije i mora da bude spreman da čuje odgovor na napade koje je uputio na račun SNS.
O Siniši Malom, neću da govorim, mislim da se premijerka javila za reč.

Samo da podsetim Ćutu Jovanovića. Pre pauze sam vam rekao da vam je to bilo poslednje upozorenje.
(Aleksandar Jovanović: Daj mi treću.)
Zbog toga ste došli? Zbog toga. Dobro. Dakle, sledeća mera je mera oduzimanja reči, izričem vam je sada.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala vam.
Svaki dan vidim i čujem nešto novo što me iznenadi dok sam ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u ovom uvaženom Domu. Sad se, takođe, desilo nešto što je istorijsko, do sada neviđeno, da se makar ja sećam, a to je da su određeni narodni poslanici postali kolporteri, prodaju novine u Skupštini. Da li je to kao dodatni prihod uz poslaničku platu ili nije ili se dobija procenat od prodatih primeraka NIN-a, kako god bilo, ne mogu da razumem da uvažena, poštovana, važna iznad svega funkcija narodnog poslanika može da se unizi do te mere da postanete kolporter i to nigde drugde već u Domu Narodne skupštine ili mislite da taj primerak NIN-a nešto važno pokazuje ili nešto važno dokazuje, pa je to sada sledeći dokazni materijal nakon što smo videli Koraksove karikature, kao dokaz broj jedan, dokaz broj dva, dokaz broj tri. Mene je svakako iznenadilo. Ne sećam se da sam ikada videla u bilo kom parlamentu na svetu da je neko prodavao dnevne novine ili nedeljnike kao narodni poslanik u samom Domu parlamenta.
Ne kažem da nije dobro prodavati novine, uopšte ne kažem to. Mislim da je dobro prodavati novine, nego mi je čudno mi je da su kolporteri narodni poslanici, ali ovde više ništa nije čudno. Sada to je druga stvar.
Druga stvar, moj kolega ministar Martinović je pokušao da odgovori na pitanje i na određene optužbe i onda ste odjednom mogli da čujete da nije u redu tako govoriti o nekome.
Sad ću vam reći, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, samo šta smo čuli o određenim ljudima u poslednjih par dana od strane opozicije koja je sve vreme vikala da nije u redu da se tako nešto priča o nekome, a pri tom je čovek čitao, ministar Martinović čitao, podatke iz Agencije za privredne registre ili sa ličnog naloga na „Tviteru“ te osobe, ali smo mogli da čujemo od opozicije koja je tako burno reagovala na ovo da je Aleksandar Vučić odgovoran za bombardovanje Srbije, da je Aleksandar Vučić trgovac nacionalnom nesrećom, tad vam je to bilo u redu, kakav cinizam, to je prihvatljiv način političke komunikacije i političke borbe, da je Bata Gašić keramičar, baštovan, švercer, da ne poseduje dignitet, da je malerozan, da gde god se pojavi donosi nesreću. Za mog brata da je lopov, da je kriminalac, da sam ja splet nesrećnih okolnosti, da sve nas baš briga za ubijenu decu, da smo nečasni, beščasni, bez morala, bez osećaja odgovornosti, ne ljudi kojima su fotelje i funkcije važnije od života ljudi i dece.
Sve to smo mogli da čujemo samo u poslednjih sedam dana, nešto i kraće od toga, pet dana. Kakav cinizam? I to je sve bilo u redu i to je sve prihvatljivo. Mnogo je lepo da kažete za predsednika Republike Srbije da je trgovac nacionalnom nesrećom, ali da pročitate podatak, javno dostupan podatak iz APR-a je skandal. Kako dopuštamo? Kažu – zašto ćutite dok napada čoveka? Napada čoveka podacima iz APR-a?
Vi ne napadate tog istog ministra Martinovića kada vičete, upravo u tom istom trenutku, slinavi i slinavko. Taj čovek koji ministru Martinoviću viče – slinavi i slinavko, minut nakon toga viče predsedniku Narodne skupštine i kaže – da li on sme da nas naziva šarlatanima. Znači, ministar Martinović ne sme da vas naziva političkim šarlatanima, ali vi njemu možete da kažete – slinavi. To je vaš politički standard. To su vaše političke norme. To je prihvatljivo političko ponašanje. To su jednaka pravila kako ih vi vidite.
Istovremeno viču – nečasno je da čeprkate po biografijama porodice i kaže – to da trpe kritike moraju funkcioneri, a ne studenti ili porodice. To su ljudi koji nema šta nisu rekli o članovima porodice Aleksandra Vučića, apsolutno ne postoji ni jedna stvar koju u poslednjih 10 godina niste rekli o članovima porodice Aleksandra Vučića bez ikakvih dokaza zato što ih ne može biti, pošto govorite laži. Napadate ljude, njegovog starijeg sina, njegovu ćerku, njegovog brata koji nisu funkcioneri. Što? Aleksandar Vučić i njegova porodica mogu da trpe, moraju da trpe, to je u redu, to je bogougodno, to je baš lepo, jel, to da starijeg sina predsednika Vučića nazivate kriminalcem, čovekom koji je blizak kriminalnim klanovima, da mu direktno crtate metu na čelu. To je okej.
Ko se od vas oglasio koji ste tako srčano pričali da kritike smeju da trpe samo funkcioneri i da ne sme da se čeprka po biografijama porodica? Ko se od vas oglasio da zaštiti porodicu Aleksandra Vučića? Ko se od vas oglasio kada je narodni poslanik, ovde ovlašćeni predlagač, na tekućoj sednici pričao najstrašnije laži o mojoj porodici, o mom bratu? Zato što je to dozvoljeno, jer? Ali, ovde ne možemo da saslušamo šta piše u APR-u, šta su javno dostupni podaci, šta je neko pričao na Tviteru. Neverovatan cinizam.
Ne znam kako vi možete sa tim da živite, ali sam morala da se javim da pitam samo kako je uopšte moguće da tako nešto mislite da je dozvoljeno?
Konačno, što se tiče optužbi za nasilje i optužbi protiv ministra Siniše Malog, samo jednu stvar da vam kažem. Kada bi samo postojanje krivičnih prijava, prijava za nasilje u porodici, za nasilničko ponašanje, za druženje sa kriminalnim strukturama, za pretnje iseljavanjem novinarima, itd, itd, kada bi samo postojanje krivičnih prijava za takva dela bilo dovoljno za sankcije, čitave stranke i pokreti opozicije ne bi postojali. Ne političari u opoziciji, nego čitave stranke opozicije ne bi postojale.
Ali, na svu sreću, kod nas je važno šta kažu institucije i vladavina prava, jer vladavina prava i jake institucije štite i vas i nas pojedinačno i štite svakog građanina ove zemlje od samovolje kakvu vi pokazujete svaki dan građanima Republike Srbije. Hvala.