Treće vanredno zasedanje , 04.07.2023.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treće vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/126-23

14. dan rada

04.07.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Na taj član je ukazano.
...
Zeleno-levi front

Radomir Lazović

ZELENO - LEVI KLUB, NE DAVIMO BEOGRAD, MORAMO
107. stav 1.

Dakle, gledajte ljudi, ovo ne treba ovako da izgleda građani. Znam da niste videli drugačiju sliku, osim ovoga što sada radi predsednik Skupštine. (Isključen mikrofon.)
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Na te članove je prethodno ukazano. Pročitajte tamo negde piše da se ne može ukazati na onaj član na koji je prethodno ukazano.
(Radomir Lazović: Znaš dobro da je stav u pitanju.)
Jel ne znate to? E, pročitajte to, saznajte, pa, utvrdite.
Vi do sada niste. Izvolite.
Stalno blokirate sistem kada se prijavi po vas šest u isto vreme.
Sačekajte.
Jovanoviću, nemate pravo na reč više.
(Nebojša Zelenović dobacuje.)
Jovanoviću, ako nastavite da se izmotavate, preći ću na sledeću meru.
Znači, to kako se vi ponašate, Zelenoviću, na šta liči, pa objasnite se vi i Jovanović na šta to liči. Kako ste to ponašate? Na šta to liči?
Znači, ja koliko god hoću da imam razumevanja, ja stvarno, ljudi, nisam ovo u životu video.
(Nebojša Zelenović: Što ste mu dali reč ako nema pravo? Dajte mu reč.)
To kako se vi ponašate to Skupština nije videla.
(Nebojša Zelenović: Nemate ni trunke razumevanja. Ništa mi ne treba od vas.)
Zelenoviću, jel me slušate sada? Imam ovde tri imena na displeju. Nijedno nije vaše. Znači da se niste prijavili za reč, Zelenoviću.
Znači, to što vi sada radite je bezobrazluk.
Izričem vam opomenu, Zelenoviću.
To što sada radite je bezobrazluk. Da.
Hoćete da dozvolite da još neko govori ovde ili da slušamo vas kako urlate iz klupa, sa mesta ceo dan?
Tatjana Jovanović se prijavila za reč pristojno i čeka strpljivo da se vi siti nadivljate.
Prijavite se još jednom, gospođo Jovanović, molim vas.
...
Socijalistička partija Srbije

Tatjana Jovanović

IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS)
Ako možete vreme samo, zamolila bih vas.

Zahvaljujem predsedavajući.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Znači, vama nećemo računati vreme uopšte. Sada počinjete.
...
Socijalistička partija Srbije

Tatjana Jovanović

IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS)
Zahvaljujem vam predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani građani Srbije, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, istorija višestrukih ubistava u Srbiji vezuje se za relativno skoriju prošlost.

Prvo masovno ubistvo dogodilo se upravo u Leskovcu, gradu iz koga ja dolazim, u noći između 27. i 28. juna 2002. godine. U masakru koji je počinio par minuta pre ponoći naizgled tih i povučen porodični čovek, veterinarski tehničar koji je prodavajući švercovanu robu na leskovačkoj pijaci prehranjivao porodicu, počinio je nezapamćeni masakr koji je trajao nepunih 20 minuta. Automatskom puškom usmrtio je sedam osoba, suprugu sa kojom je bio u postupku brakorazvodne parnice, njene dve rođene sestre, tetku i dvoje prijatelja pokojne supruge i uz to ranio još četiri osobe.

Policija je naredne dve nedelje uzaludno tragala za počiniocem, a njegovo beživotno telo sasvim slučajno pronašli su otac i sin u ataru sela nadomak Leskovca.

Obdukcijom je utvrđeno da je Dragan Čedić sam sebi oduzeo život. Rodbina koja mu je pomagala u bekstvu dobila je novčane kazne i slučaj je time zatvoren.

Za ovaj zločin niko nikada nije pozvan na odgovornost iako je naknadnom rekonstrukcijom utvrđeno da postoji velika verovatnoća da je počinilac imao mentalne smetnje, ali je odbijao po navodima preostalih članova porodice da se leči u matičnoj ustanovi, već je zatražio pomoć u nekoj od psihijatrijskih ustanova u glavnom gradu.

Činjenica je da je tokom mobilizacije 1999. godine Čedić vraćen sa Kosova nakon samo dvadesetak dana i to potkrepljuje sumnju da je počinilac imao ozbiljne mentalne probleme.

U naknadnoj rekonstrukciji predeliktne situacije ispostavilo se da se supruga Dragana Čedića u više navrata obraćala Centru za socijalni rad u Leskovcu u nadi da će dobiti pomoć, posebno nakon što je donela odluku da se razvede jer je trpela različite vrste nasilja od strane supruga.

Kada je predložila sporazumni razvod počele su i pretnje smrću. Pokojna Biljana i tada pisano je predložila, odnosno obratila se tadašnjem načelniku policijske uprave Leskovac sa apelom za pomoć, ali od strane policije nisu preduzete nikakve radnje preventivnog karaktera kojima bi zločin možda mogao biti sprečen.

Ostalo je i potpuno nejasno kako je pokojni Čedić došao do oružja kojim je počinio ovo strašno krivično delo i da li je uopšte imao dozvolu za nošenje oružja.

Istog datuma sedam godina kasnije ponovio se masovni masakr ovog puta u selu Jabukovac. Nikola Radosavljević, meštanini sela, nakon prebijanja supruge i pokušaja samoubistva skakanjem u bunar i spasavanjem od strane komšije u krvavom piru koji je usledio lovačkom puškom usmrtio je najpre tri, a potom još šest osoba.

Tokom psihijatrijskog veštačenja utvrđeno je da je počinilac u trenutku činjenja dela bio u stanju psihičkog rastrojstva, kao i da su dela bila motivisana psihopatološkim razlozima usled čega je njegova sposobnost značaja shvatanja dela i upravljanja sopstvenim postupcima bila isključena, odnosno počinilac je bio neuračunljiv.

Izrečena je mera bezbednosti medicinskoj karaktera, obaveznog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa koja je realizovana u specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.

Masovni masakr koji se dogodio u „Ribnikaru“ specifičan je po mnogo čemu. Počinilac je učenik škole koji u trenutku činjenja dela zbog godina koje ima nije krivično odgovoran. Ubistva su se desila u obrazovno-vaspitnoj ustanovi, koja je jedna od elitnijih škola na lokaciji Vračara, koja jeste gradska opština koja prednjači po visini prosečnog ličnog dohotka po glavi stanovnika i najrazvijenija je opština u Srbiji. Odeljenje u kome se desio masakr okupilo je vredne i ambiciozne učenike koji su bili talentovani za mnoge oblasti.

Navedene osobenosti će svakako biti predmet interesovanja istražitelja, ali i sociologa, u pokušaju da se dobiju mnogi odgovori na pitanja kako je ovakva tragična situacija mogla uopšte da se dogodi. Konačnu reč o mentalnom stanju maloletnog počinioca daće komisija veštaka psihijatrijske struke, pa su svakojaka nagađanja i narativi koje smo imali prilike da čujemo u proteklim nedeljama bili poprilično subjektivni i paušalni, shodno ličnom senzibilitetu i političkoj pripadnosti naratora.

Kako smo uopšte došli u ovakvu situaciju? Činjenica je da još uvek nemamo nultu toleranciju na nasilje, što je deo našeg tradicionalnog i kulturološkog shvatanja.

Kada se desio 5. oktobar, građani Srbije poneti nadom, verom, entuzijazmom, imali su velika očekivanja od tadašnje vlasti. Činjenica je da su ostali uskraćeni za informaciju da su širom otvorili vrata neoliberalnom kapitalizmu, privatizacija mnogih firmi, fabrika, farmaceutskih giganata, poput „Zdravlja“ u Leskovcu, mnogo ljudi koji su ostali bez posla. Postali smo tržište jeftine radne snage, robe i usluga, uvezli mnoge prljave tehnologije.

Dan 4. januar 2001. godine i simbolično i suštinski predstavljao je početak tranzicije samoupravnog socijalizma u neoliberalni kapitalizam, kada je zapravo počela dezintegracija „Trepče“, jednog od najznačajnijih faktora ekonomskog i društvenog razvoja Srbije.

U narednim godinama raslojavanje društva dobilo je deprimirajuće razmere sa ekstremima poput ljudi koji se bore za golu egzistenciju i stvaranja vrlo bogatih pojedinaca, od kojih mnogi nisu uspevali da se duhovno nose sa svojim materijalnim blagostanjem, promovišući nove sisteme vrednosti i norme, koji su imali takav toksikomanski efekat šireći se poput epidemije. Malo se bavilo decom, a ljubav prema deci uglavnom se kompenzovala surogatima ljubavi, skupom odećom, obućom, letovanjima, zimovanjima, itd.

Jedna od najznačajnijih tekovina socijalističkog doba, kvalitetno obrazovanje, nakon 2000. godine kroz više reformi je krojeno i prekrajano. Pojedini predstavnici prve dve vlade nakon petooktobarskih promena Vlade dr Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, koji su dokazani stručnjaci u oblasti reforme obrazovanja, imali su kritički osvrt i nisu u punom obimu podržavali reforme obrazovnog sistema.

S tim u vezi, gospođa Tinde Kovač Cerović, sa pozicija državnog sekretara a kasnije i pomoćnika ministra prosvete, govorila je 2004. godine na temu reforme. Složila bih se sa njenom tezom da smo mi zemlja koja nije imala stipendije za siromašnu decu, da nema besplatne udžbenike, nema besplatnih obroka. Ako se ne interveniše na obrazovnom nivou, kazala je tada, zatvaramo krug siromaštva i stvaramo nove neobrazovane ljude koji će ostati siromašni i koji neće doprineti onom razvoju zemlje koji projektujemo.

Desila se afera „Indeks“, koja je otkrivena tokom 2008. godine i tako se polako stvaralo okruženje koje smo mi odrasli kreirali a deca su predano učila i upijala od nas odraslih sve specifikume novog doba i potrošačkog društva.

Kako izgleda kada se deca igraju odraslih, mi Leskovčani imali smo priliku da se u to uverimo kada je mnogo dece u periodu nakon pandemije korona virusom zatražilo, na insistiranje svojih roditelja, psihološku pomoć. Naime, po ugledu na američku tinejdžersku seriju, „Gosip grl“, koja je u Srbiji prevedena kao „Tračara“ i koja se emitovala na više televizija u periodu od 4. jula 2011. do 12. novembra 2014. godine, učenici jedne škole u Leskovcu formirali su vajber grupu na kojoj su se fabrikovale laži i spinovale navodne vesti učenika škole, a put od bezazlenih neistina do sadržaja eksplicitnog karaktera bio je vrlo kratak.

Ovaj sociološki fenomen koji je započet u vreme izolacija i zaključavanja prelio se i na leskovačke osnovne škole. Pojedini učenici su podlegli velikom psihološkom pritisku i poverili se roditeljima i psihologu. Ova situacija je vrlo brzo stavljena pod kontrolu, zahvaljujući prosvetnim radnicima, psiholozima, pedagozima i direktorima škola.

Istorija kreiranja ambijenta u kome živimo ima svoj nesumnjivi hronicitet i u njemu nema nevinih. U kriznim situacijama, kako na individualnom, tako i na kolektivnom planu, kada smo preplavljeni neprijatnim emocijama, psihologija masa kao fenomen koji je opisivan od strane mnogih psihijatara i filozofa rukovodi se snažnim emocijama gde su očekivanja velika, sa utiskom da se stvari mogu promeniti preko noći, a bliža istorija nas uči da ovakav koncept vodi u velika razočarenja.

Duboko sam uverena da stvaranje povoljnije i tolerantnije klime podrazumeva participaciju svih nas, pa i narodnih poslanika, koji su legitimno izabrani predstavnici građana, koji očekuju da budu njihovi dostojni reprezenti njihovih uverenja i nadanja. U tom smislu svaka izgovorena reč u javnom prostoru ima specifičnu težinu.

Parlamentarni govor, politička kultura, dijalog i rad na promeni zakona, shodno uočenim manjkavostima u aktuelnoj situaciji, jesu jedini mogući izbor. Vraćanje integriteta prosvetnim radnicima i njihovo osnaživanje sa više aspekata, uvođenje jedinstvenog elektronskog kartona koji će integrisati informacije u zdravstvu dobijene kako iz javnog tako i iz privatnog sektora, učiniće ove važne informacije dostupnim i specijalistima socijalne medicine, odnosno medicine rada, koji izdaju lekarsko uverenje za nošenje oružja, zasnivanje radnog odnosa, polaganje vozačkih ispita, bez obzira na to da li su upošljenici državnog ili privatnog zdravstvenog sektora.

Deinstitucionalizacija psihijatrijskih usluga, koja je neophodna u reformi zdravstva, približava mnoge psihijatrijske usluge građanima, počev od edukacije, psihoterapije, intervenisanje u kriznim situacijama, savetodavnog rada, sve do jačanja kapaciteta kako roditelja tako i svih onih koji rade sa decom i omladinom.

Put koji je pred nama i koji bi trebalo da pređemo svi zajedno, uz puno jedinstvo i želju da preveniramo ovakva dešavanja i stvorimo bezbedniji i kultivisaniji ambijent u kome živimo jeste dugačak. Krenimo stoga na ovaj put što pre, jer ćemo na taj način brže stići na zacrtano odredište. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Miroslav Aleksić da li želi reč, pošto ga vidim u sistemu? Izvolite.
...
Narodni pokret Srbije

Miroslav Aleksić

Narodna stranka
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Slušali smo malo čas sat vremena ponovo ministra Martinovića, držao nam je predavanje o istoriji, istoriji nastanka i raspada SNS, Šešelju, Vučiću, o svemu i svačemu, tako da očigledno da nema prevelike želje da se priča o onome što je na dnevnom redu. I naravno, sve to uz salvu uvreda, kao što je to njegov manir bio i inače.

Kaže da nam je teško da ustajemo, govoreći u odbranu predsednika Vučića, kaže on mnogo radi. To što nije radio nikad ništa pre politike i što mu je to jedini posao u životu, pravda time i kaže on radi – jutro, veče, noću, polagao ispite na ovoj Višoj trenerskoj školi, dok je bio na raznim forumima. Kako je to stizao, verovatno onlajn, usput iz aviona, ali to samo on zna kao supermen. Isto tako kažete teško vam da ustanete da dođete ovde. Znate, gospodine Martinoviću ja dolazim iz Trstenika u Skupštinu i ustajem u šest. I kada ne dolazim isto ustajem u šest, jer radim i radio sam nešto u životu zadnjih 25 godina. Za razliku od vas koji ste se samo grebli o državnu kasu i državne fotelje i poslaničke klupe, sa poslaničkim stažom opozicije, vlasti itd.

Onda kažete, prozivate Narodnu stranku, prozivate mene, prozivate gospodina Jeremića, to vam je nešto jako zanimljivo, hvala vam, promovišite nas i dalje. Svaki publicitet je dobar, problem je samo što od vas dolazi, ali u redu. Znate, da vas podsetim jednu stvar. Malopre sam vam rekao da ste pre nego što ste postali član SNS optuživali SNS da je mafijaška organizacija. Evo kaže Martinović – SNS mafijaška stranka. Finansira se na apsolutno nelegalan način, finansiraju je tajkuni, mafijaši i kriminalci. Izjavio je Aleksandar Martinović. Kaže – to je mafijaški klan.

Možda vi gospodine Martinoviću sada demantujete i ovo kao što, doduše niste, ali verovatno hoćete da ste plagirali vaše radove, ali naravno da to što sam rekao ste vi izgovorili.

(Reprodukovanje tonskog snimka.)
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Isključila sam mikrofon narodnom poslaniku. Molim sve u sali da slušamo jedne druge, vas da pričate, ne puštate, nejasno je, zbunjujuće je, a i ostale, nema potrebe da me upozoravate.
Miroslav Aleksić, s tim da vi govorite.
Izvolite.
...
Narodni pokret Srbije

Miroslav Aleksić

Narodna stranka
Hvala, predsedavajuća.

Hteo sam samo da utvrdim, zato što gospodin Martinović ne priznaje šta je govorio dok je kritikovao i govorio sve najgore o Aleksandru Vučiću, a branio je tada Vojislava Šešelja i govorio kako je Šešelj pravi čovek. Ali i taj njihov politički otac Vojislav Šešelj je, evo, napisao knjigu „Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić“. To je poprilično velika knjiga, pisao o Aleksandru Vučiću sve i svašta.

Pošto mi ne date da pustim snimak, ja ću samo da citiram par pasusa iz predgovora, kaže: „Bio je to težak i mukotrpan posao napraviti od plašljivog i cmizdravog Vučića nekog ozbiljnog i stamenog političara. Ipak, doktor Šešelj je pristupio oblikovanju, jer bilo je materijala na kojem je moglo da se radi, neverovatnu crtu koja je polako, ali sigurno postala najbitnija odrednica njegovog karaktera, da laže i izmišlja, kako bi njegove izjave dobile na ubedljivosti Vučić je brižljivo razvijao godinama, pomno radeći na usavršavanju metodologije svojih obmana, jednom rečju, laž je sustizala laž.

Kaže na kraju, da rezimiramo terapiju iskompleksiranog…