Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.
Pre svega, moram da izrazim na neki način i svoje nezadovoljstvo što nam malo pre niste omogućili reč, ali dobro, drago mi je da je sednica konačno krenula svojim tokom.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podsetiću da sam pre mesec dana ovde govorila o Kosovu i Metohiji, pre tačno mesec dana, i tada su me poslanici vladajuće stranke podsetili odnosno upozorili da nema potrebe da pričamo o Kosovu zato što nisam sa Kosova.
Međutim, ja sam tada u tom trenutku mislila da je zaista teško, verovatno teško zamislivo da će se u ovom narodnom domu, u ovoj Narodnoj skupštini, desiti nešto slično, da neko uputi takve reči poslaniku, međutim, mi smo danas posvedočili, a videli smo to i juče, da poslanici vladajuće većine u svakom trenutku izgleda da mogu sebe da prevaziđu i taman kad čovek misli da gore ne može, oni uspeju nekako da se prevaziđu i da, što bi rekao jedan kolega, izgleda da naše dno ima podrum, pa mi stalno ovde dokazujemo kako možemo da kopamo dalje i dalje.
Dakle, videli smo, svi to znamo, zbog toga je malo pre prekinuta sednica, da je juče ovde gospodin ministar Martinović na jedan jako ružan i neprimeren način se obratio narodnim poslanicima, odnosno poslaniku Milivojeviću, bukvalno mu se rugajući zbog toga što čovek nema decu. Valjda je to nekakvo zlo njegovo.
Kao što rekoh malo pre, pre mesec dana ste nam govorili da ne treba da pričamo o Kosovu i Metohiji zato što nismo sa Kosova, a danas nam govorite valjda da ne treba da brinemo o deci ako nemamo decu. To su izgleda vaše poruke.
Na taj način ministar, koga ste vi ovde očigledno postavili da razvodnjava ovu raspravu, da je odvede u jedan potpuni besmisao, a to govori o tome koliko ozbiljno shvatate čitavu ovu situaciju, dakle, na taj način ministar se nije samo narugao gospodinu Milivojeviću, narugao se svim ljudima a ima ih stotine hiljada koji se danas bore za svoje potomstvo.
Juče ste se takođe oglušili, između ostalog, o poziv jednog narodnog poslanika da ovde odamo poštu minutom ćutanja zbog upokojenog čiča Đorđa, poslanici takođe vladajuće stranke nisu se udostojili da taj jedan minut ćutanja ustanu, zato što valjda smatraju da je taj poziv došao iz opozicije. Meni se čini, možda ja grešim, ispravićete me ako grešim, da je bilo kom poslaniku ovde, ne daj bože, umrla čukunbaba, namerno kažem čukunbaba jer pretpostavljam da niko od nas nema žive čukunbabe, pa da je neko pozvao na minut ćutanja, valjda je nekakav red da se ustane i to ispoštuje. Dakle, niste ustali, valjda vam vaš partijski bič nije naložio šta treba da radite pa ste ostali da sedite.
Vi, gospodine Orliću, vama se ovom prilikom obraćam, sve vreme i tokom jučerašnjeg dana i sve vreme tokom kojeg traju sve ove sednice a ušli smo već u osmu nedelju, umesto da upozorite ministra, umesto da upozorite vaše kolege na neprimereno ponašanje, vi se sve vreme obraćate poslanicima iz opozicije, bilo kog dela opozicije i njih opominjete, njih kažnjavate, njih udaljavate sa sednice i uporno se pravite da ne čujete ono što dolazi sa vaše desne strane.
Podsetiću vas da smo ušli u osmu nedelju kako govorimo o ovoj situaciji, u osmu nedelju u kojoj govorimo o tragediji koja je zadesila ovu zemlju i šta smo na kraju uradili posle osam nedelja, posle dva meseca? Nismo se pomerili dalje od početka, to je očigledno. Pri tome, vi sve vreme za ovih osam sedmica upozoravate opoziciju da je ona kriva što se ovde ništa ne radi. Upozoravate opoziciju kao da kod vas nije nož i pogača, kao da niste vi ti koji određuju pravac čitave ove diskusije, kao da niste vi ti koji, na kraju krajeva, možete da obezbedite kvorum itd.
Ne može opozicija da bude odgovorna za ono što ste vi radili i za ono što radite 11 godina. Prosto, ta priča više ne prolazi. Na kraju krajeva, ako je čak i opozicija najgora na svetu, zašto se vi ne potrudite da vi budete najbolji? Ja verujem da se niko ovde ne bi bunio ako biste se vi ponašali pristojno.
Podsetiću, od vas se očekivalo da pod hitno pokrenete reforme, od vas se očekivalo da pokrenete reforme u prosveti, od vas se očekivalo da vratimo ugled profesorima, da vratimo ugled učiteljima, od vas se očekivalo da pokrenete nekakve rezove, da se prestane više sa ovom medijskom promocijom primitivizma svakakve vrste, to se od vas očekivalo. Strašno je i zaprepašćujuće je da bilo koji pripadnik bilo koje opozicione stranke treba na to da vas podseća. To je vaša sramota. Nije bilo neophodno da mi to radimo, to je valjda bitno i za vašu decu, nije bitno samo za decu opozicije.
Da postoji svest i odgovornost, vi biste to sami uradili, ne biste čekali da mi pokrećemo inicijative i da molimo ovde boga kad ćete vi da se upristojite da nam dozvolite da pričamo.
Sa druge strane, podsetiću vas, dok predsednik poručuje Srbima sa Kosmeta da se sklone „ludom Kurtiju“, ja se izvinjavam što kažem to ovako u ovom Domu, ali to su predsednikove reči, ja vas pitam – a gde treba da se sklone Srbi sa Kosmeta? Gde da oni odu? Vi ste svi došli pod Hilov suncobran pre par dana, mnogo je teže nabrojati, mnogo je lakše reći ko nije bio tamo nego reći ko jeste, ali podsećam vas, gde to Srbi treba da se sklone sa Kosova? Gde oni da idu? Ko će njih da zaštiti? To je vaša ustavna obaveza. I zašto, na kraju krajeva, ne kažete građanima Srbije da ne donosite samostalno odluke, da niste u stanju jednu jedinu odluku da donesete samostalno, da je svaka vaša odluka plod nekakvih ultimatuma sa zapada?
Takođe, da vas pitam još nešto. Dok se vi ovde bavite time što čitate svedočanstva iz srednje škole poslanika, dok crtate grafite lidera državotvorne opozicije, dok se vi sve vreme bavite time šta radi opozicija, ja vas pitam, dok sve to radite, ko vodi državu? Ko se bavi državom u ovom trenutku?
To su razlozi zbog kojih je državotvorna opozicija, autentična politička pozicija u ovom trenutku, to su razlozi zbog kojeg ćemo vam uskoro videti leđa, tako je, da više gospodo nemate apsolutno nikakvog dodira sa realnošću, vi ste potpuno izgubili kompas. Nemate dodira sa Srbijom, izgubili ste ga. Narod će vas za to svakako „nagraditi“ na sledećim izborima. Zahvaljujem.
