Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Radovanović, Parlić i Tomašević.
Reč ima Ivana Parlić.

Rekli ste ministre, pa, moram da vas ispravim, da mi pretimo investitorima, to je vrlo neobičan spin, ali ja ga očekujem od vas. Mi pretimo obećavamo, tačnije sprovođenje zakona kriminalcima. Zato, unapred, upozoravamo i molimo i savetujemo da se ovaj zakon ne usvaja. Ovakvi zakoni se usvajaju samo tamo gde je vlast potpuno korumpirana. Toliko korumpirana da ona donosi zakone u funkciji multinacionalnih kompanija, povlašćenih tajkuna, mafijaša, likovima koji su povezani sa vama, oni se raduju ovakvim zakonima. To je najveći stepen korupcije. To je zarobljena država, i mi se danas nalazimo u toj fazi, gospodine Vesiću, kada se donose naručeni zakoni. Ovo je takav zakon, ovo je naručeni zakon. Ovaj zakon je antinarodni i uzalud vi spinujete oko investitora.

Eto, da nešto progovorim i o tim vašim čuvenim investitorima, čiji sporni projekti se najavljuju, tj. projekti rudarskih kompanija. Vi ste doneli izvesne članove, i u njihovom interesu ovog zakona vi ste odredili da se određeni energetski objekti mogu praviti bez građevinske dozvole. Vi ste to obrazložili energetskom bezbednošću, ili kako ćete vi već naći neki određeni izraz. Znači, praviće se najopasniji objekti po životnu sredinu, čak i bez građevinske dozvole.

Dakle, to je taj stepen korupcije, kada se takvi sramni zakoni usvajaju u Narodnoj skupštini i vi, navodno, branite investicije. Pa, te vaše investicije proterane su, ti su projekti zabranjeni u njihovim matičnim državama. Znači, njihove države finansiraju da se ti projekti iznesu iz njihove države, čak sa njihovog kontinenta. To su ti sporni projekti koje vi dovlačite u Srbiju. Srbiju koju pretvarate u najveću trovačnicu u najveću deponiju. Zato vi usvajate ove zakone. U tome je tajna, gospodine Vesiću, vašeg da kažem, uspeha.

Inače, ti investitori kada dođu u Srbiju u ovom istom paketu dobijaju i poslanike koji čak i botuju. Ne samo da brane nego i botuju, dobijaju vas, celu Vladu Srbije kao lobiste. Dobijaju lobiste, novinare. Vi ste često pominjali određene lobiste, koji brane te projekte. Pominjali ste gospodina Brkića, novinara. Da vas upoznam gospodine Vesiću, on brani sve sporne projekte, tamo gde je krupan kapital, tu je novinar Miša Brkić, da vam pomognem da odbrani od narodnih poslanika te investicije. Branio je „Rio Tinto“, brani ovaj zakon, branio je „Eliksir“, kada smo rekli da je Vlada Srbije usvojila, odnosno, Skupština Republike Srbije, a Vlada predložila zakon koji omogućava „Eliksiru“ da truje građane Srbije, da opasne kiseline ubacuje čak u đubrivo. E, tu se pojavio taj Miša Brkić, da brani „Eliksir“ od nas narodnih poslanika, baš sad kao brani ovaj zakon.

Znate, gospodine Vesiću, kad dođu ti investitori, kao što je „Rio Tinto“, „Eurolitijum“ u Srbiju, vi im u istom paketu obezbedite narodne poslanike SNS i koalicije, vas i vaše novinare, lobiste, sve vas zajedno. To je jedan sjajan projekat za strane investitore. To je taj super paket koji vi obezbeđujete. Hvala.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Selma Kučević i Enis Imamović.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dejan Šulkić, Miloratka Bojović i Zoran Sandić.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tepić, Stefanović, Grujić, Veselinović, Obradović, Oreg, Veselinović, Milošević, Lukić, Grbović, Ristić, Jekić, Albahari, Pašić i Đorđić.
Reč ima Jelena Milošević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Potrebu da se usvoji ovaj amandman objasniću prosto da ljudi mogu da razumeju. Sigurna sam da u svakom gradu, posebno u Nišu ima ulica koja se tek asfaltiraju, pa neko nešto kopa. Pa, se onda te rupe zakrpe, recimo, za gasifikaciju, pa prođe mesec, dva, tri, pet, pa se neko doseti, pa opet nešto kopa i tako u nedogled. Konkretno u mom kraju, Durmitorska ulica je raskopana četiri ili pet puta u samo nekoliko meseci. To je sve zbog toga što je dostavljanje mišljenja od strane nadležnih, odnosno relevantnih institucija dobrovoljno, zapravo oni mogu da dostave mišljenje, ukoliko ne dostave mišljenje smatraće se da nemaju primedbe.

Da je obavezno, mi ne bismo imali konstantno raskopavanje ulica iz dana u dan, nego bi se znao neki red, a kada se jednom raskopa ulica, da tu prođe i gasifikacija, da tu prođu i telekomunikacioni kablovi i sve ostalo. Drugim rečima, ne može svrsishodnost trošenja novca svih građana da zavisi od dobre volje.

Ja ću, recimo, jedno razmimoilaženje između institucija navesti na prostom primeru Ulice Vojvode Putnika u Nišu i za tu ulicu znaju svi. Krenuli su ambiciozno u rekonstrukciju te ulice koja je duga kilometar i nešto i godinu i po rekonstrukcija traje. Zašto? Pa, na pola rekonstrukcije, ministre, verovali ili ne, shvatili su da je tu neka trafostanica koja pravi ozbiljne probleme i da oni sada to ne mogu da izmeste.

To zapravo samo znači da ne postoji saradnja između lokalne samouprave i drugih institucija i da svako radi šta god mu padne na pamet, jer ne daje novac iz svog džepa. Građani idu po raskopanim ulicama. Ljudi koji imaju dragstore u tim ulicama trpe gubitke. Vi tražite rešenja, a rešenja nema i tako iz dana u dan, tako da volela bih da mi objasnite zašto je odbijen ovaj amandman, izuzev što dolazi iz opozicije. Ako može neki logičan i racionalan razlog šta imate protiv toga da se jednom rekonstruisana ulica ne raskopava više.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar Vesić.
Izvolite.

Kada pričamo o arheologiji, pa između ostalog jedan od amandmana o kojem je malopre govorio gospodin Janković, koji smo prihvatili, tiče se upravo arheologije. To znači da sada postoji vrlo striktna obaveza svih investitora da kada se naiđe na arheološko nalazište da se odmah obustave radovi i da se odmah izvesti nadležni zavod koji je nadležan za zaštitu spomenika kulture na toj teritoriji.
Na pitanje ko donosi studiju zaštite, pa donosi nadležan zavod, onaj ko je nadležan za tu teritoriju. O tome ne odlučujemo u Zakonu o planiranju i izgradnji. Odlučuje se o zakonima iz oblasti kulture koji regulišu zaštitu, ali onda se jasno zna šta se radi.
Inače, ovaj zakon, i to moram da kažem, nema nikakve veze sa rudarstvom i to je nešto što zaista više ne znam da li je to iz neznanja ili iz loše namere što stalno pokušava da se prikaže. Rudarstvo se reguliše Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Nijedan član ovog zakona se ne odnosi na rudarstvo ne zato što mi to nećemo, već zato što rudarstvo ima svoj zakon koji reguliše sve što se tiče rudarstva, tako da ko god kaže da ovim zakonom se bilo šta uređuje kada je u pitanju rudarstvo, naprosto, ne govori istinu.
Ono što sam malopre čuo u vezi… postoji inače, ne samo u izmenama i dopunama ovog zakona, već od ranije, katastar podzemnih instalacija i taj katastar bi trebalo, nažalost, da bude tačan, ali očigledno živimo u takvoj situaciji da nije potpuno tačan i to je inače pitanje za one koji vode taj katastar i time ćemo morati da se pozabavimo u budućnosti, jer nije to prvi slučaj da taj katastar nije dobar i da onda oni koji rade dolaze u tu situaciju da naiđu na neke podzemne vodove koje, naprosto, nisu očekivali, jer ih nema u projektu.
Ne može zakonom da se reguliše da li ulica koja je rekonstruisana mora ponovo da se rekonstruiše. To je odluka onog ko upravlja to ulicom. To zaista nije moguće da se reguliše zakonom. Razumem vašu dobru nameru i želju i znam šta hoćete time da postignete, ali to nije stvar zakona.
Hvala.

Zahvaljujem se ministru i predstavnicima Vlade.
Ovim završavamo rad za današnji dan.
Nastavak sednice je sutra u 10.00 časova.