Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2023.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/237-23

1. dan rada

23.10.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 09:40 do 01:45

  • ZAKONI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju
  • Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu
  • Odluka o izboru člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Banke Poštanska štedionica, akcionarsko društvo, Beograd po osnovu zaduženja Akcionarskog društva za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Izgradnje linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje Nacionalnog fud
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod Banke Poštanska štedionica, akcionarsko društvo, Beograd za potrebe finansiranja Projekta Izgradnje linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izg
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma broj CRS1025 o kreditnim linijama za finansiranje Programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Evropske unije i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije „Carina“ o saradnji u oblasti carina
  • Zakon o potvrđivanju Posebnog sporazuma o Prvoj kreditnoj liniji broj CRS1025 01 D za finansiranje Programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji između Republike Srbije i Francuske agencije za razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS1033 01 C između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2147 (2023) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije - Projektni zajam za izgradnju BIO4 Kampusa
  • Zakon o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku
  • Odluka o izboru predsednika i članova Republičke komisije za energetske mreže
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod NLB KOMERCIJALNE BANKE AD BEOGRAD za potrebe finansiranja Projekta izgradnje obilaznice oko Kragujevca
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (EPS) (Program za ubrzanje razvoja obnovl
  • Zakon o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana
  • Zakon o izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
  • Zakon o izmeni Zakona o porezima na imovinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2023. godinu
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu do 700.000.000 evra koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srb
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama
  • Zakon o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima
  • Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju
  • Zakon o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Švajcarskog Saveznog veća o izmeni Ugovora između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Švajcarskog Saveznog veća o izbegavanju dvostrukog oporezi
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Regionalni depoi Srbija Voz) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji - Faza I i II) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Operativni broj 50848 i 5316
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti finansiranja uvođenja opšte automatizacije upravljanja elektrodistributivnom mrežom u Republici Srbiji
  • Zakon o dopuni Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
  • Zakon o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju
  • Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027
  • Zakon o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Rehabilitacija i bezbednost puteva B između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat izgradnje obilaznice oko Novog Sada sa mostom preko Dunava), između kineske Export-Import banke, kao „Zajmodavac“ i Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republi
  • Autentično tumačenje odredbe člana 243. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS", Broj 25/19)
  • Zakon o javnom informisanju i medijima
  • Zakon o elektronskim medijima
  • Predlog zakona o potvrđivanju Protokola od 30. novembra 1972. godine sa Zakon o potvrđivanju Protokola od 30. novembra 1972. godine sa amandmanima od 24. juna 1982. godine i 31. maja 1988. godine, Konvencije o međunarodnim izložbama potpisane u Parizu 22.
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o mehanizmima prehrambene sigurnosti na Zapadnom Balkanu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o borbi protiv nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji, Protokola o izmenama Ugovora o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji, Drugog protokola o izmenama Ugovora o prijateljstvu i
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine
  • Odluka o imenovanju članova Nadzornog odbora za izbornu kampanju
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2024. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2024. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2024. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2024. godinu
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Reč ima predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, Darko Laketić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Darko Laketić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Poštovani predsedniče, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, mi smo na Odboru za zdravlje i porodicu razmatrali zakone iz oblasti zdravstva koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. Ministarka Grujičić je već podrobno govorila o njima, naročito o Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Ja ću ovom prilikom naglasiti i značaj Zakona o medicinskoj dokumentaciji i medicinskoj evidenciji, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, odnosno na dnevnom redu današnjeg zasedanja.

    Rekao bih da je reč o jednom revolucionarnom zakonu. Zašto to govorim? Zato što se po prvi put uvodi elektronski karton, po prvi put se uvodi elektronska kontrola pacijenta, od trenutka njegovog javljanja lekaru, pa sve do trenutka kada on podiže lekove u apotekarskoj ustanovi.

    Dakle, ovim zakonom će postojati ne mogućnost, nego će se uvezati, naravno, elektronskim putem, i zdravstvene ustanove, s jedne strane, i Republički fond za zdravstveno osiguranje i na taj način će se uspostaviti ne samo kontrola dolaska pacijenta od izabranog lekara do određenih specijalističkih službi i nazad, sa povratnim informacijama o tome šta je urađeno, već će se uspostaviti kontrola trošenja finansijskih sredstava vezano za svakog pacijenta ponaosob. To je nešto što je zaista revolucija u medicinskom i zdravstvenom sistemu i to je nešto što apsolutno svi moramo podržati.

    Što se tiče samog budžeta i onog aspekta koji se tiče ulaganja u zdravstvo, to je nešto što moram da pohvalim i nešto što narod i građani ove zemlje vide. Mi u ovom trenutku rekonstruišemo 19 bolnica.

    To se nikada u istoriji ove zemlje nije desilo. Naglasiću značaj rekonstrukcije bolnica iz grada odakle dolazim, rekonstrukciju Opšte bolnice u Prokuplju, odnosno budućeg zdravstvenog centra u Prokuplju.

    Prvo, organizacija zdravstvene službe u svim tim ustanovama koje se grade će biti sasvim drugačija, sasvim na drugom nivou nego što je danas, da ne govorimo o uslovima, da ne govorimo o opremi, jer ovim budžetom su predviđena sredstva ne samo za građevinske radove, već su predviđena sredstva i za opremu u svim tim zdravstvenim ustanovama gde se u ovom trenutku radi rekonstrukcija.

    (Aleksandar Jovanović: Ajd pređi malo na Đilasa.)

    Evo čujemo i ove hrabre opozicionare u čije vreme se desio sunovrat zdravstva, u čije vreme nismo imali ni zdravstvena pomagala, ni zdravstveni i sanitetski materijal, nažalost.

    Bilo je situacija, nažalost, kada nismo imali ni osnovne uslove za rad.

    I sada ti i takvi ljudi dižu glas i takvi ljudi nalaze za shodno da oni komentarišu zdravstvo. Pa, za vreme vas ni jedan klinički centar nije ni započet, da ne govorim o završetku, iako ste novac uredno podigli, uredno je povučen.

    Ono što je najbitnije jeste da mi danas na dnevnom redu imamo jedan zakonski akt koji pre svega garantuje napredak dalji zdravstva, ulaganje u zdravstvo i ono što je najbitnije, pre svega, a vezano je za moje kolege lekare i uopšte za zdravstvene radnike, a to su novi uslovi pre svega u zdravstvenim ustanovama koji će biti po standardima svih razvijenih zemalja u svetu. Hvala još jednom.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala gospodine Laketiću.
    Šta da vam kažem? Ovi koji su dobacivali sada dok ste vi govorili o izgradnji devetnaest bolnica, to su vam oni isti koji su na prethodnoj sednici, kada smo takođe govorili o lečenju, kidisali ovde na narodnog poslanika koji je govorio da podržava lečenje dece, govorio u tom trenutku da je i sam otac bolesnog deteta, pa na osnovu njihovog ponašanja tada, da li danas neko očekuje bilo šta pristojnije, bolje, ni vi ni ja, niti bilo ko drugi.
    Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
    Reč ima Rozalija Ekres.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Rozalija Ekres

    Savez vojvođanskih Mađara
    Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri, članovi Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku obraćanja, želim da istaknem da poslanička grupa SVM, daje podršku predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, kao i svim ostalim predlozima zakona koji su na dnevnom redu tekuće sednice.

    Izražavamo zadovoljstvo što su primedbe i predlozi na tekst nacrta zakona o javnom informisanju i medijima, koje je Nacionalni savet mađarske nacionalne zajednice, u toku javne rasprave uputio Ministarstvu za telekomunikacije i informisanje, prihvaćene. U vezi toga, važno je istaći da je njime informisanje pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji i dalje predviđeno kao javni interes, koji se nepromenjeno ostvaruje kako kroz javne servise, i konkursno finansiranje projekata, tako još bitnije kroz mogućnost da nacionalni saveti nacionalnih manjina osnuju ustanove i privredna društva, radi izdavanja štampanih i elektronskih medija.

    Zakonom se sprovode mere predviđene medijskom strategijom na način kojim se ne umanjuju stečajna prava pripadnika nacionalnih manjina, i to posebno kolektivnih prava na informisanje na njihovom materijalnom jeziku.

    Velika novina Zakona o javnom informisanju i medijima je da on predviđa adekvatne mehanizme finansiranja medija čijim izdavačima su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina. Ovaj put ne kroz prelazne i završne odredbe zakona, već kroz promišljene i budućnosti okrenute odredbe zakona.

    Sa druge strane, Zakon o elektronskim medijima i daje kao ovlašćene predlagače Saveta REM-a prepoznaje nacionalne savete nacionalnih manjina, što nam omogućava da sa našim potrebama i problemima, ali i predlozima rešenja budemo prisutni u radu regulatornog tela.

    Težište mog obraćanja u nastavku stavljam na Predlog odluke o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu.

    Savez vojvođanskih Mađara na čelu sa predsednikom Ištvanom Pastorom je kroz aktivnu saradnju sa Vladom Republike Srbije posvećen nastavku politike daljeg ekonomskog osnaživanja Srbije. Smatramo da prioritet mora da ostane na poboljšanju i očuvanju životnog standarda građana, očuvanju zaposlenosti, jačanju privrede i preduzetništva.

    Poseban naglasak mora da bude na pomoći poljoprivredi, kao i na realizaciji kapitalnih projekata u oblasti infrastrukture, saobraćaja, zdravstva, obrazovanja, zaštite životne sredine, turizma, kulture, sporta.

    Globalna ekonomija je pogođena visokim cenama energenata, rastom inflacije i pooštravanjem uslova finansiranja. Oporavak od negativnih posledica i dalje se odvija usporeno.

    Stabilnost naše privrede smo uspeli sačuvati u proteklom kriznom periodu pandemije, kao i u proteklih više od godinu i po dana krize izazvane konfliktom u Ukrajini, a najnovija kriza u Izraelu sa aspekta cene nafte nam tek preti.

    Sektorske analize ukazuju da beležimo rast u industrijskom proizvodnji, građevinarstvu i poljoprivredi, da je sa blagim povećanjem potražnje bolja situaciji u trgovini na molo, da se cene hrane stabilizuju i da je inflacija u padu.

    Smatramo da je predloženi budžet i ove, kao i prošle godine, planiran sa dosta opreza, što daje nadu da fiskalna kretanja budu i bolja od predviđenih.

    Bankarski sektor Srbije je stabilan, depoziti građana i privredi sigurni. Štednja stanovništva raste iz godine u godinu, što je pokazatelj poverenja u održivost i bezbednost finansijskog sistema. Danas štednja građana iznosi visokih 15 milijardi evra.

    Koristim mogućnost da gospodina Malog, ministra finansija, pitam – da li smatrate da bi sa aspekta izvora finansiranja deo ove štednje od 15 milijardi evra mogao bitu uložen kroz tzv. narodne obveznice i za finansiranje projekata i deficita budžeta? Mislite li da bi mogućnost kupovine državnih zapisa građanima naše zemlje pružio dobar dodatni modalitet sačuvanja ušteđevine?

    Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara Predlog budžeta Republike Srbije za 2024. godinu analizira kroz dve perspektive. Prvu predstavljaju budžetske stavke i sume opredeljene za konkretne projekte za narednu godinu, a druga perspektiva je sedmogodišnji kontekst. Dakle, analiziramo postignuća u određenim oblastima za period 2016 – 2023. godina.

    Pratimo napredak koji je ostvaren, a posebno u oblastima koje su definisane koalicionim sporazumom između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS, a referenta godina je 2016. kada su pojedine kapitalne investicije i razvojni projekti u Vojvodini koji prevazilaze lokalni značaj uvršteni među prioritete Vlade Republike Srbije, na primer projekat mađarsko-srpske železnice, Narodno pozorište u Subotici, Ipsilon krak pruga Subotica – Segedin.

    Za nas je ključna reč kontinuitet. Kontinuitet u saradnji i podršci realizaciji kapitalnih projekata sa posebnim naglaskom na projekte u Vojvodini. Vreme je pokazalo, a brojke potvrđuju da se u prethodnim sedam godina kroz budžetske stavke kontinuirano izdvajalo za regionalni razvoj, unapređenje infrastrukture i kapitalna ulaganja u AP Vojvodini, bilo da je u pitanju izgradnja i rekonstrukcija graničnih prelaza, železnički koridor Beograd – Budimpešta, pruga Subotica – Segedin ili izgradnja velnes i spa centra na Paliću.

    U poslednjih sedam godina broj kapitalnih projekata u Vojvodini koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije kreće se između 16 do 17 projekata godišnje. U predlog zakona za 2024. godina uvršteno je 18 ovakvih projekata. Nakon sedam godina pojavljuju se i nule dinara u budžetskim linijama za 2025/2026 godinu, što znači da su projekti u završnim fazama, kao na primer rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš ili izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi. Raste i broj projekata koji se više ne pojavljuju u budžetu, jer su završeni.

    Izgradnja, modernizacija i rekonstrukcija brze pruge Beograd – Budimpešta, rekonstrukcija i modernizacija pruge Subotica – Segedin i rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš predstavljaju prioritet koji je definisan Okvirnim sporazumom o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata.

    Podsetila bih da je ovaj sporazum potpisan 2018. godine, a nadograđen jula 2022. godine, kada je potpisan i Sporazum o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju sa ciljem ubrzanja graničnih kontrola na zajedničkom delu granice, koja je ujedno i šengenska spoljna granica EU.

    Pruga Beograd – Novi Sad puštena je u saobraćaj 19. marta 2022. godine. Teretni saobraćaj je krenuo 1. avgusta 2022. godine na pruzi Subotica – Segedin, a nakon sedam godina uskoro će krenuti i prevoz putnika.

    Godine 2012. imali smo pet graničnih prelaza između Srbije i Mađarske, a danas ih imamo devet.

    Predlogom budžeta za 2024. godinu za kapitalne investicije opredeljeno je bezmalo 600 milijardi dinara, što čini 6,8% BDP-a. Investicije po obimu predstavljaju ključni deo rasta ekonomije. Više kapitalnih projekata privlači više stranih direktnih investicija i obezbeđuju povoljniji ambijent za domaća ulaganja privatnog sektora, a samim tim se stvaraju uslovi i za nova radna mesta.

    Sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije usmeravaju budžetu AP Vojvodine iznose blizu 150 milijardi dinara. Od ovog iznosa 70 milijardi dinara namenjeno je za poverene poslove i za namenske i nenamenske transfere jedinicama lokalne samouprave, a 80 milijardi dinara za kapitalne izdatke.

    Projekat mađarsko-srpske železnice, koji sam već spomenula, čini, naravno, najveći deo kapitalnih izdataka sa iznosom od 38 milijardi dinara za 2024. godinu. Za 2025. godinu, kada možemo da očekujemo završetak radova, opredeljeno je 4,3 milijarde dinara.

    Radovi na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš su počeli marta 2022. godine. Rekonstrukcijom i proširenjem prelaza sa 16 saobraćajnih traka na 24 postojeći kapaciteti protoka će biti povećani za 50%, a pored radova na terminalu i samom ulazu i izlazu iz zemlje projekat obuhvata i radove na prilaznom delu autoputa.

    Granični prelaz Horgoš-Reske predstavlja deo Evropskog koridora 10 i jednu od ključnih tačaka tranzitnog saobraćaja kroz našu zemlju. Preko njega godišnje prođe više od 6,5 milina putnika i više od milion vozila. Vrednost ugovorenih radova je oko dve milijarde dinara. Predlogom budžeta za 2024. godinu opredeljeno je 400 miliona i sa time se očekuje i završetak radova, pa nisu ni planirana sredstva za 2025. i 2026. godinu.

    Za izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E-75, deonica granični prelaz Kelebija-Petlja Subotica jug, predlogom budžeta za 2024. godinu je opredeljeno 156 miliona dinara, a za 2025. i 2026. godinu po dve milijarde dinara.

    Ra zavoj Palića kao turističke destinacije kontinuirano se obezbeđuju sredstva. U predlogu budžeta za 2024. godinu za unapređenje turističke infrastrukture je opredeljeno 10 miliona dinara.

    Završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi se planira 2024. godine sa 180 miliona dinara.

    Od projekata planiranih u Vojvodini smatramo izuzetno značajnim i izgradnju kanalizacione infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada. Za ovaj projekat u budžetu za narednu godinu je planirano 12,5 milijardi dinara, za 2025. godinu 13, a za 2026. godinu 14 milijardi dinara.

    Od izuzetnog su značaja i projekat brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma i projekat izgradnje obilaznice oko Novog Sada i izgradnje mosta u Novom Sadu sa pristupnim saobraćajnicama. Za ova dva projekta u naredne tri godine se planiraju sredstva u iznosu od 42 milijarde dinara.

    Rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodine naredne godine treba da se privede kraju sa opredeljenih tri milijarde dinara.

    Subvencije od 185 milijardi dinara učestvuju sa 8,25% u ukupnim rashodima i izdacima i najvećim delom su planirane za subvencije u poljoprivredi, što naša poslanička grupa takođe podržava. Veća su izdavanja i za zdravstvo, prosvetu, socijalnu zaštitu, kulturu.

    Sredstva opredeljena za unapređenje položaja nacionalnih manjina, tj. za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina su, takođe, u blagom rastu, i planirana su u iznosu od 332,5 miliona dinara.

    Predlogu budžeta za 2024. godinu, koji se temelji na navedenim elementima, dajemo punu podršku i glasaćemo za njegovo usvajanje, kao i za usvajanje svih ostalih predloga koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.
    Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda sednice.
    Reč ima potpredsednik Vlade Siniša Mali.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Siniša Mali

    | Ministar finansija
    Hvala puno.
    Postavili ste nekoliko pitanja, pa da odgovorim na njih.
    Ono što je posebno važno i za mene kao ministra finansija, naravno, i za celu Vladu, a i sve građane Srbije, je upravo taj razvoj tržišta kapitala koji smo prepoznali još 2019. godine. Od tada, od te godine kreće izmena zakonodavnog okvira koji je upravo vezan za ulaganja u hartije od vrednosti.
    Vaše konkretno pitanje bilo je da li i ko ima pravo da ulaže u državne obveznice? Ja sam i na Odboru za privredu i finansije odgovorio da je kod nas to potpuno slobodno, dakle, i pravna i fizička lica, i domaća i strana imaju pravo bez ikakvog ograničenja da kupuju i da učestvuju u kupovini državnih obveznica. Velika prednost za njih je što su oslobođeni poreza na kapitalnu dobit u tom trenutku, odnosno u tom slučaju i dodato na to što se te obveznice i listirane su berzi, tako da postoji potrebna likvidnost ukoliko želi da se iz tih obveznica izađe, da se to brzo i uradi.
    Tako da smo na takav način i regulisali to tržište upravo kako bi podstakli građane Srbije ili preduzeća iz Srbije da deo svog slobodnog novca ulože u ono što im u tom trenutku donosi željeni prinos.
    Ono što bih želeo da najavim kao nešto novo, upravo želeći da tržište kapitala učinimo što dubljim u smislu većeg broja instrumenata koje prevashodno preduzeća mogu da iskoriste za finansiranje svojih investicija, mi ćemo od 1. januara, očekujem izdavanje velikog broja korporativnih obveznica od strane preduzeća u Srbiji, jer će država Srbija podržati takvu inicijativu i mi ćemo, recimo, o troškove emitovanja tih obveznica pokriti, i to radimo zajedno sa Svetskom banku, na neki način slično kada je i bila pandemija kovida 19, kada smo i kroz kamatne šeme i kroz sve ostalo želeli da obezbedimo dovoljno likvidnosti za preduzeća da imaju dovoljno novca za svoje investicije, oni neka izdaju korporativne obveznice, neka na takav način prikupe potreban kapital, država će biti ta koja će pokriti troškove tog emitovanja upravo kako bi podstakli i njih da traže neke nove izvore finansiranja, da to nije uvek komercijalna banka, a da sa druge strane i građanima i preduzećima i svima damo mogućnost da deo svog slobodnog kapitala i plasiraju.
    Drugi komentar na vaše izlaganje, uz veliko zadovoljstvo, naravno, smatram da nikada bolje odnose Republika Srbija nije imala sa Mađarskom i sa Mađarima i svakodnevno u kontaktu to potvrđujemo, svakodnevno u projektima koje zajedno radimo.
    Mislim da kada pogledate te velike infrastrukturne projekte, taj rekordni budžet i za narednu godinu, kada vidite tu brzu saobraćajnicu koju ćemo krenuti da radimo, taj „Smajli“ od Bačkog Brega, pa do Nakova, kada pogledate novi autoput koje će se graditi Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, kada pogledate da će se ta brza pruga do Subotice naredne godine i završiti… Imate takođe Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma o refinansiranju obilaznice oko Novog Sada, novog mosta na Dunavu u Novom Sadu. To su važne stvari, to su velike stvari koje uz povećanje penzija, povećanje plata stvarno pokazuju kako se brzo Srbija menja i kako se menja u korist građana i to je politika od koje nećemo odustati i vama naravno ostajem na raspolaganju za bilo koja pitanja u međuvremenu. Hvala puno.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.
    Reč ima Nebojša Zelenović.

    Nebojša Zelenović

    MORAMO - ZAJEDNO
    Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

    Pošto smo krenuli, ajde ovako da kažem, od budžeta bez nekih nepotrebnih uvoda, da trošimo vreme ionako ga imamo malo za ovih 60 tačaka koje ste ovde spakovali nama, a pod izgovorom da je opozicija kriva što će raspravljati o 60 predloga zato što je tražila izbore, pa bože nema vremena, pa ajde to da ubrzamo, jer zaboga spremamo se svi za 17. decembar, pa onda i za ovaj javašluk treba da bude kriva opozicija, ali svejedno, da krenemo od početka i od gospodina Malog. Boriti se moramo, moramo da obrazložimo kako zapravo ovaj sistem loše izgleda i koliko je sve ovo što ste mogli čuti danas od ministra finansija zapravo jedna velika neistina,

    Dakle, pričate o razvoju hartija od vrednosti 2023. godine, a pri čemu se vaš šef Komisije za hartije od vrednosti žali kako mu je mala plata jer nema tržišta za hartije od vrednosti. Odmah da vam kažem prve municipalne obveznice emitovane u Srbiji su bile, možete misliti, baš u Šapcu, 2015. godine, i od tih obveznica grad je izgradio trg, bazen najjeftiniji u Srbiji, trg najjeftiniji u Srbiji i kupio sijalice javne rasvete najjeftinije u Srbiji 60 evra po komadu, a sada koštaju kod vas hiljadu evra. Dakle, tako izgleda ova priča o tome kako tamo neki Šapčanin kome neće niko da pomene ime vodi poslove.

    Dakle, vi ste ponizili ovu Skupštinu danas ovim predlozima zakona ali ste ponizili jednako kao što svaki dan ponižavate građane, pa ponizili ste i fakultete imenujući ovog Bokana, jednog dokazanog razbojnika, da uđe u Savet Filološkog fakulteta jer kad on dođe onda će da nam uznapreduje Filološki fakultet i da krene u nebesa.

    Dakle, uspeli ste u ovom kratkom vremenu da lažno prikažete kako je neverovatno veliki DžDP, odnosno iznosi 68 milijardi evra, ali nećete da kažete pravu istinu, a prava istina je da do tog društveno bruto proizvoda dolazite sa naduvanim cenama i sa radovima koji koštaju od tri do deset puta više, pa hoćete li da uzmete ovu sijalicu javne rasvete koju možete da kupite deset puta jeftinije i hoćete da uzmete autoput?

    Sad ću da pokažem kako to zaista izgleda. Dakle, ovaj autoput koji su mogli članovi vaše stranke da vide kada su dolazili na 15-i rođendan prošlog vikenda u Šabac je zaista dobar autoput, dobar je i most. Stigne se za 45minuta od Šapca do Beograda. Ja tu nemam šta da prigovorim. Iskreno, iskreno koriste ga svi Šapčani, doveo je do potpunog rasterećenja. Nemojte misliti da neko ko je iole ispravan i normalan može da ima nešto protiv autoputeva, ali možemo da imamo protiv cene.

    Znate, taj autoput kad je projektovan 2011. godine je koštao 90 miliona evra, gospodo. Moraju da čuju građani - 90 miliona evra, 60 miliona evra za put od 21 kilometra i 30 miliona evra za most. Ako ne verujete meni, pitajte gospodina Drobnjaka iz „Puteva Srbije“.

    Ja sam gledao taj projekat. Taj projekat je bio gotov. Tto je najlakše za izvesti autoput koji Šapčani čekaju evo 12 godina. Samo zato ga čekaju jer nisu mogli da ga dobiju onda jer su pogrešno glasali, odnosno nisu glasali za Vučića i za SNS, pa pošto nisu glasali nisu mogli da dobiju put.

    E sad zamislite, gospodo, da jedan takav put košta tri puta više nego što mu je cena. Tri puta više. Stadion u Leskovcu košta 10 puta više nego što mu je stvarna cena. Od 10 miliona evra izašli ste na 100 miliona evra i onda vi kažete - naš GDP je 68 milijardi, pa podelite ga sa 10 pa ćete dobiti koliki je zaista naš društveni bruto proizvod, a do koga se dolazi javnim obmanjivanjem građana, a to služi da bi se povećao kreditni potencijal države da bi mogli više da se zadužujemo. To je jedina mantra koju ovde vodi ministar Mali svo ovo vreme, pokušavajući da kreira nekakav društveni razvoj, a da bi mogao lakše da se zadužuje, a onda da se kroz naduvane cene radova, kroz naduvene cene različitih izvedbi od mostova, tunela, puteva, čega kog, izvuku pare.

    Gde onda takve pare završavaju? Gde završavaju takve pare? Gledaju građani svaki dan šta se dešava oko njih. Najviše što muči građane u ovom trenutku je kriminal i korupcija, pa svi znaju da su se svi vaši članovi svud po Srbiji ovajdili, kupili automobile, obezbedili sebi stanove, deca im se školuju u inostranstvu i onda vi prodajte priču o svim dobrim i kvalitetnim projektima koje sprovodite.

    Jeste li probali da se lečite vi koji pričate i kunete se u bolnice? Jeste li probali da se lečite malo? Dođite na ortopediju, na neurologiju u Šabac da se malo izlečite, pa da vidite kako izgleda lečenje tamo. Celo leto ne radi ni jedna klima, u sobi od šest do deset ljudi leži. Kako izgleda njihov oporavak? U sobi 45 stepeni. Nema klima. Nema ni bolnice, kako treba da izgleda bolnica i sad ste se setili posle 12 godina svoje vlasti da izgradite još neke objekte, verovatno pod 10 ili više puta skupljim cenama.

    Šta da vam kažem? Čuo sad da će da se gradi neka nova bolnica u Šapcu za fantastičnih 50 miliona evra. Ima tamo zgrada, ima 25 hiljada kvadrata, treba bar miliona evra da se sredi i da funkcioniše, ali nema lekara, gospodo. Nema ni jednog lekara specijaliste. Bilo ih je ranije po deset, uzmite koju god hoćete struku, a sad ih ima dva ili tri bilo koje struke, bilo gde u Srbiji, kao što vam je Šapcu, svud vam je po gradovima srednje veličine. Koliko će da bude za četiri, pet godina? Hoće li da bude jedan ili nula ili će da bude 10 i 15 koliko je trebalo da bude? O kakvom vi razvoju pričate? O kakvom razvoju pričate?

    Dakle, orobili ste državu Srbiju, onemogućili ste ljude da se razvijaju i zato ljudi odlaze i zato nema nikakvog kadra. Dakle, kao što je infrastruktura u Srbiji na tom nivou da se uzima gde god se stigne, ista je situacija i sa ostalim kriminalnim delima koja sad rade razni kriminalci presvučeni u policajce.

    Imali smo slučaj ovog Vučka. Možete misliti, čovek je iz Žandarmerije i organizuje kriminalnu grupu, pa čas je ovaj Sale Mutavi, pa kad je nastradao Sale Mutavi, onda je Velja Nevolja, ali svejedno neki Vučko upravlja svim tim, pa šta je sad Vučko? Jel on kriminalac ili policajac? Jel on radi za državu ili radi za mafiju? Ili su država i mafija jedna stvar.

    O tome će građani Srbije da odlučuju 17. decembra, gospodo, pa možete da turite i Aleksandra Vučića i Đuku i Arsića i sve na listu. Decembra 17. se odlučuje o tome da li će kriminalci u zatvor ili će u upravne odbore kod vas.

    Došli smo, bre, u situaciju da se pošteni policajci procesuiraju, gone ljudi, nose svaki dan glavu u torbi, traže kriminalce, sprečavaju narko-dilere, rade sve i svašta, a onda ih vi izvodite na sud, a prave kriminalce koji proizvode marihuanu brane tamo neke Đuke. Stalno na svakom koraku neki Đuka nekog brani. O čemu se ovde radi? Dođe onda tako jedan advokat mafije, drzne se da dođe ovde u Dom, u parlament svih građana Srbije, da objasni kako on ima problem sa nekim ponovljenim izborima negde tamo, a koji su se desili, na primer, u mom Šapcu.

    Hej, bre, kriminalce brane Đuke i ostali. To smo mi dočekali, gospodo. O tome se ovde radi i o tome će se glasati 17. decembra.

    Kažite mi, na kraju, ko je čuvao tu Jovanjicu? Jesu li je čuvali neka BIA, VOA, neki vojni obaveštajci, policijski obaveštajci, bezbednosni obaveštajci. Ovde je sad ovaj ministar Gašić, da pitamo njega, možda on zna nešto više o tome. O tome će građani Srbije glasati, takođe, 17. decembra.

    Hoće li zaista svi kriminalci da odu u zatvor ili će ovo da nastavi da bude organizovana mafijaška družina?

    Što se tiče ekonomije, a jako je povezano sa ovim što je govorio ministar Mali, moram da kažem, vi ste uspeli svojom nesposobnošću ovih deset, jedanaest godina intenzivno da pokvarite čak i evro. Znate, inflacija u Evropi je 6%, a u Srbiji 12% u privredi i ekonomiji koja je zasnovana na evru, vezana za evro. Pa, kako je moguće da je kod nas inflacija duplo veća nego u EU, a mi sve poslujemo u evrima? Kako je moguće? Hajde nek objasni to, evo, genije za finansije ministar Mali, kako je to moguće da se desili?

    Sada ću da vam kažem kako je moguće? Moguće je zato što gospodo imate naduvane cene u javnim radovima, moguće je zato što se krade na svakom koraku i moguće je zato što nemate domaću poljoprivrednu proizvodnju. Uništena domaća poljoprivredna proizvodnja je dovela do toga da nemate svoje proizvode kojima možete da parirate, da nemate svoje mleko, svoje meso, da nemate svoju hranu, a onda morate da kupuje iz EU.

    Hranu iz EU kupujete po evropskim cenama, a svi je plaćamo srpskim platama. To građani vide svaki dan, možete vi da pričate šta god hoćete. Zbog autoputa koji košta tri puta više, zbog stadiona koji košta deset puta više, zbog sijalice koja košta deset do dvanaest puta više, kilo mesa junećeg u mesari košta 1.200 dinara. E, sada vi objasnite građanima zašto oni plaćaju najskuplje meso? Zašto plaćaju najskuplje svinjsko meso i juneće? Zašto plaćaju najskuplje prehrambene proizvode? Moraju da razumeju građani da je to zbog vas i zbog vaše korupcije. Tako je gospodo.

    Znate, ta priča koja je nanela veliku štetu državi Srbiji, prvenstveno ugrozila politički državu Srbiju se desila pre nekoliko meseci, ali hajde da kažemo malo više od mesec dana, to su ovi događaji u Banjskoj. Svi se trude sada da pokriju taj nemili događaj, svi se trude da se stvari pretvore kao da se ništa nije desilo, a desila se strašna stvar, pa, smo mi ovde jedno vreme većali da li je Aleksandar Vučić znao ili nije znao? Pa, ako je znao, to je strašno veliki problem i kriminal, a ako nije znao još je veći problem.

    U međuvremenu se oglasio ovaj glavni izvođač radova, jedan ubogi borac za srpske interese, potpredsednik Srpske liste koji živi u vili na Gazivodama i kada sada neko postavi pitanje kakve to veze ima sa budžetom, pa i te kakve veze ima sa budžetom, jer sve to što radi tamo Srpska lista plaćamo svi mi odavde iz ovog budžeta. Onda tamo neki borci koje vi proglašavate herojima, a neki čak proglašavaju i žrtvama, žive Boga mi, dosta lepo od toga, a štetu trpimo svi mi građani Srbije. Svi mi građani Srbije trpimo štetu i sada smo čuli da predsednik Vučić nije znao ništa o Banjskoj, nije čovek imao pojma, uradio to ovaj na svoju ruku.

    Hajde sada da pitamo i Vulina, i Vučića i Gašića kako je bre moguće da niste znali šta radi Radojičić u Banjskoj sa naoružanim ljudima, sa zoljama, mitraljezima, puškama, koji inače nijedan građanin Srbije ne sme da drži kod sebe privatno?

    Šta je radio tamo? Vi ste najobičniji foliranti koji nemaju pojma sa životom, koji jedanaest godina ovde zamajavaju građane i došli smo u situaciju da politička budućnost Srbija bude ugrožena. Poštovani građani Srbije, o tome ćete takođe glasati 17. decembra.

    Ono što ja mogu da vam kažem i ono što verujem da je dobro, to je da glasajući za „Srbiju protiv nasilja“ za udruženu građansku opoziciju, demokratsku opoziciju, oslobođene ljude, javne ličnosti, nevladin sektor, sve one koji se bore za civilizovano i normalno društvo, imamo priliku da u vrlo kratkom roku odmah nakon 17. decembra kriminalci završe u zatvoru, a zaustavi se krvoliptanje u ekonomiji, stabilizuju javne finansije i omogući da se Srbija pripremi za ono što ta jedna nova Vlada u kratkom oročenom roku treba da uradi.

    Da raspiše slobodne i poštene izbore, da ispune zahteve protesta „Srbija protiv nasilja“, pa da onda čujemo zaista šta ko misli kada se upozna sa svim činjenicama, šta ko misli lično o Aleksandru Vučiću. Šta lično misle o radikalima kao što je Arsić, kao što Šešelj, kao što su svi ovi koji su stručnjaci za raseljavanje svih građana, naročito Srba gde god oni živeli?

    Molim vas, moram to da kažem, to mi leži na duši, ne znam šta će reći gospodin Žigmanov, ministar u Vladi o tome. Pre neki dan je bilo ovo poselo krajiško u Kovilovu, mnogo bi svi bili zadovoljniji da se to poselo desilo negde u Krajini pa da su otišli svi da posete ljude srpske nacionalnosti koji žive u Hrvatskoj u miru i imaju svoje poselo onda kada oni to žele, a ne da njih 200 hiljada svoja posela prave u Kovilovu na stadionu.

    Vi ste stručnjaci za raseljavanje. Plašim se da neko sledeće kosovsko-metohijsko poselo ne bude na nacionalnom stadionu u Surčinu, a do toga ćete nas vi dovesti, jer ste prestali, a možda nikad niste ni bili, niti faktori mira, niti faktori stabilnosti, a Srbija jeste faktor mira i faktor stabilnost.

    Ono što mi vidimo od svih, svih ovih godina, svih ovih nedelja, to je konflikt, to je sukob, to je govor mržnje, to je razaranje društva u svakoj njegovoj pori i evo gde nas je to dovelo. Poštovani građani Srbije, 17. decembra odlučujete da li će da se zaustavi raspad Srbije u spoljnoj politici, u domaćoj politici, da li će Srbija dobiti priliku da reši sve svoje probleme i da onda ide na izbore na kojima će moći da se uspostavi civilizovan život.

    Pozivam sve prosvetare, pozivam sve roditelje u školama, pozivam sve lekare, zdravstvene radnike, pozivam sve da se udružimo u jednu zajedničku kolonu, u jedan narodni pokret za „Srbiju bez nasilja“ koji će zaustavi ovaj raspad Srbije koji predvodi Aleksandar Vučić i SNS, 17. decembar, svi zajedno do pobede. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Dobro ovo da ponavljate Kurtijev i Svečljajev tekst sve je jasno i poznato. Tu ništa novo nema, samo jedna stvar nije bila jasna, ovo kada ste govorili o kriminalu i korupciji, kada ste govorili o krađi nekoj.
    Nije bilo jasno jel to u nekoj vezi sa onih 619 miliona koje je sam prijavio da je stavio u džep ovaj tajkun što vas je sada sve na listu stavio kod sebe, stavio u svoj džep, jel ima nekih dodirnih tačaka sa tih 619 miliona, taj kriminal i ta korupcija? Samo to nije bilo jasno, da razjasnite Narodnoj skupštini.
    Pravo na repliku, Milenko Jovanov.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Milenko Jovanov

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Ja sam gospodine Mali očekivao od gospodina Zelenovića ovakvu diskusiju i mislim da je taj autoput koji je izgrađen do Šapca, koji jeste pohvalio, za njega jedan minoran projekat.

    Do duše, kada to postavite u tekstualni zadatak, ako je Dušan Petrović za dva mandata ministra napravio nula kilometara autoputa, a Nebojša Zelenović isto toliko, koliko su napravili zajedno, dobijete odgovor na to šta su oni uradili za Šabac, za sve vreme svoje vlasti.

    Dakle, nula kilometara autoputa, ali to je malo za njega iz prostog razloga što je to čovek koji je tražio, ja sada ne znam, vi kao ministar finansija da kažete, da li bismo mi to mogli da isfinansiramo da kada Srbija ima mornaricu, on je po onom starom dobrom vicu kada dođe političar u neko mesto pa kaže biće ovde most, a oni kažu nemamo reku, a on kaže prvo reka, pa onda most. Tako i on, jer sumnjam da bi on mornaricu nasukao na suvo. Verovatno bi ta mornarica imala more, pa bi verovatno čovek prvo napravio more ovde negde u Srbiji, a onda ratnu mornaricu da admiral Zelenović ima ničim da se igra.

    Onda dolazimo do toga za šta ne bi služila ta ratna mornarica. Ne bi služila da zaštiti Srbe. Ta ratna mornarica, jer kao što on kaže, ne bi služila da štiti Srbe, jer su uvek Srbi krivi. Mi smo krivi, neko drugi je kriv zato što je ustaški režim u Zagrebu proterao Srbe iz Hrvatske. Znači, nisu krivi oni.

    To je ista ona priča, nije kriv NATO što nas je bombardovao, nego je kriva vlast, kriv je ovaj, kriv je onaj. Nisu krivi oni što su ubili, nego su oni koji su žrtve krivi. On kaže – strašno je što Aleksandar Vučić nešto nije znao, ali mu nije strašno to što je trojica Srba poginulo. To ni u jednom trenutku nije rekao – strašno je što su neki ljudi poginuli. A to da bi ta ista ekipa koja je pisala pismo i tražila sankcije za ovu zemlju, jer oni kad kažu – kriv je predsednik Vučić, a ne narod, pa nije predsednik Vučić građanin običan, on je predsednik ove zemlje i predstavlja zemlju i ne možete da kažete samo on je kriv, a zemlja nije kriva. Onda dolazite do toga da pitate – a šta je sledeće? Pa to verovatno čuvaju za sledeće pismo, a to sledeće pismo će da glasi – bombardujte Srbiju, jer je to način da srušimo Vučića. Hvala.