Hvala gospodine predsedniče.

Obzirom da nemam puno vremena, pitajte vaše koalicione partnere gde su nestale banke iz Saveza za Srbiju, jako dobro znate. Njih prvo da pitate i Đilasa na prvom mestu.

Kada govorimo o krađi političkoj i korupciji, znate vi ste skoro 15 godina, ako ne i jače na političkoj sceni, valjalo je za 15 godina preći tih 5%. godine 2011. i to 28. januara napravljeno je jedno solidno istraživanje, pa se između ostalog kaže – zloupotreba u „Kolubari“, izdvajanje iz „Kolubare“ na ime donacija i sponzorstva prema istraživanju drastično su počela da rastu posle 2004. godine, kada je direktora firme postavila tada vladajuća DSS. U periodu kada je preduzeće beležilo gubitak od skoro 10 milijardi dinara, istovremeno je na donaciji izdvajalo više od 140 miliona dinara raznim udruženjima. Među onima koji su te godine kada je preduzeće beležilo gubitke dobili najveće donacije, nalazi se desničarsko Udruženje Srpski sabor Dveri kojima je tada dato 4,2 miliona dinara.

U to vreme po tadašnjem kursu evra to je 50.000 evra. Ovde imam ilustracije radi dve odluke iz 2008. godine, jedna je od 23. aprila, rudarski basen „Kolubara“ potpisao Dragan Tomić, ovlašćeni predstavnik osnivača, na osnovu tog i tog člana, odobrava se uplata finansijskih srestava Udruženju Srpski sabor Dveri na ime tekućih troškova udruženja, koliko dobro razumem čak i netalentovani čovek za posao i biznis i političku korupciju razume ovo, ovo je da firma preživi. Vi imate firmu, a ne političku stranku.

Onda imam i drugu odluku iz 23. maja 2008. godine, broj 2/1 1557 – odobrava se uplata finansijskih sredstava Udruženju za nacionalnu kulturu, društvena pitanja Srpski sabor Dveri u iznosu tom i tom na ime troškova realizacije akcije, zamislite – Prva javna rasprava o EU.

E to je primer političke korupcije. Dakle, kada govorite o temi budžeta i gde su naše otišle, pare svih građana Srbije, samo da vas podsetim, oko devet milijardi evra u periodu korone smo mi dotirali, subvencionisali domaću privredu i sve građane Srbije. Tu su naša pare.

Hvala gospođo Raguš.
Video sam, u novinama su objavljeni ti ugovori, dva puta po milion, milion i nešto. Znači više od četiri u zbiru.
Reč ima potpredsednik Vlade, Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da smo dovoljno čuli o poštenom narodnom poslaniku i o njegovoj borbi protiv korupcije, s obzirom na te brojne milione koje je opljačkao od rudnika Kolubara i od rudara, naših rudara. Naravno, u to vreme, ono što neće da kaže, ćutao je 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo jednoglasno nezavisnost, ćutao je jer su mu bile važnije pare. Bio mu je važniji sporazum sa Draganom Đilasom. U tom istom sporazumu sa Draganom Đilasom, taj sporazum sa narodom, nije pomenuo Kosovo i Metohiju. Toliko mu je navodno stalo do Kosova i Metohije, da nije ni pomenuo. Da ne kažem da kada je bio protest „Jedan od pet miliona“, onda se slikao ispred gej zastave. Ne kažem ništa loše oko toga, samo neka to govori više o njegovim principima i sistemu vrednosti. Ali, da ne govorim više o tome, da ne govorim i da trošim vreme na njega, važne su informacije i laži koje je izrekao pred građanima Srbije, a koje hoću da razjasnim.
Dakle, nema novih zaduženja od šest i po milijardi evra, odnosno ono što uvaženi poslanik nije rekao, u isto vreme vraćamo i nekih četiri i po milijarde evra duga. Tako da je neto zaduženje samo dve milijarde, pri čemu takođe nije naveo još jednu stvar, a to je da mi na računu trenutno imamo pet milijardi evra, tako da ne moramo da se zadužimo nijedan jedini dinar.
U njegovo vreme, Srbija koja je bila pred bankrotom, Srbija koja je bila prezadužena, na računu u julu 2012. godine, nakon toga što su opljačkali i EPS i rudnik Kolubara i sve ostalo, bilo je osam milijardi dinara, nisu imali para ni penzije da isplata. E, takvu su nam zemlju ostavili, sa 500.000 ljudi koji su ostali bez posla, sa zatvorenim fabrikama, sa dvocifrenom inflacijom, sa kursom koji je išao od 83 na 120 za samo četiri godine. Sebi su sami bili važni, ništa im srpsko nije bilo važno.
Kada je govorio o akcizama, kaže – nama su najviše akcize u Srbiji u regionu. A što ne kaže da su nam najniže cene i gasa i struje i hleba? Dakle, ako vodite računa o odgovornoj politici, morate na odgovarajući način i da punite budžet, da znate iz čega isplaćujete i plate i penzije, da gradite auto-puteve, da gradite brze pruge. Na kraju krajeva i uostalom, to njemu nije ni važno, njemu je važna njegova koalicija sa Vukom Jeremićem, njegov ortakluk sa njim i naravno prijateljstvo sa Draganom Đilasom.
Govorite o bankama. Banke, počevši od Agrobanke, Privredne banke, Univerzal banke, sve banke su bile bankrot, propale su krajem 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine. Pa, što se ne zapitate oko toga zašto su te banke propale? Pa, ko ih je doveo do bankrota? Sada ponovo hoćete da vraćate državne banke, ponovo da biste mogli da novac iz tih banaka preusmerite na račune vaših velikih tajkuna. Pa, neće moći, nema potrebe za tim. Bankarski sektor sasvim dobro funkcioniše, bankarski sektor ima dovoljne devizne rezerve, kao što vidite, potpuno smo stabilni, ima dovoljno novca i da se podrži privreda i da se podrže građani i na takav način mi ne razmišljamo čak o onome što ste vi govorili, što je prosto protiv bilo kakve slobode tržišnog privređivanja, kako god, a to je da kako nekom možda malo bolje ide, pa da, mi ćemo odmah neki ekstraprofit, a onda sledeće godine ako mu loše ide, a šta ćemo onda sledeće godine? To nije važno, to nikom ništa.
Dakle, tako se ne vodi odgovorna ekonomska politika. Kredibilitet se stvara godinama, kredibilitet se stvara na način na koji imate politiku koju pratite, od koje ne odustajete. Zato imamo nikada više stranih direktnih investicija, zato imamo najmanju moguću stopu nezaposlenosti. U vaše vreme bila je 25,9%, sada je 9,6%. Imamo rekordno visok broj zaposlenih ljudi u Srbiji – 2.310.000, u vaše vreme pola miliona ljudi ostalo je bez posla. U poslednjih deset godina, pola miliona ljudi dobilo je posao u Srbiji.
Šta ste još rekli? Da, kaže – izuzima se izgradnja „Ekspa“ iz javnih nabavki. Ja pretpostavljam da ste to pogrešno pročitali, ili ne? Imate, na kraju krajeva, i amandman koji kaže da će se posebnim podzakonskim aktom, odnosno uredbom regulisati i javne nabavke kada je izgradnja „Ekspa“ u pitanju, a u prvoj inicijalnoj verziji zakona takođe pisalo je da će se postupak javnih nabavki odrediti internim aktom preduzeća, što ne znači da je suprotno Zakonu o javnim nabavkama, nego samo da će se tako bliže odrediti. Ali nije važno, vi pričate ono što vama odgovara. Meni je važno da građani Srbije vide to licemerje i način na koji im se obraćate. I konačno, kada već govorite o javnim nabavkama, u vaše vreme Zakon o javnim nabavkama nije ni postojao, a sada su sve javne nabavke javne na portalu javnih nabavki. Svako može da se javi. To koliko se njih javlja, to zavisi od nabavke, ali niko ne sprečava nikoga da se javlja, što u vaše vreme nije bilo.
Šta sam još zaboravio? I oko poljoprivrede, dakle, nikada veći budžet za subvencije u poljoprivredi nije bio. Ukupan budžet 118 milijardi dinara, od toga 90 milijardi dinara samo za subvencije našim poljoprivrednicima. Pre deset godina ukupne subvencije bile su 10,3 milijarde dinara. Dakle, u vaše vreme 10,3, danas 90 milijardi, dakle devet puta više. Vi očigledno niste zadovoljni, ali mislim da građani Srbije jesu. Hvala puno.

Reč ima prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.

Dozvolite da kažem nekoliko reči povodom onoga što je rekao gospodin Obradović.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, danas se u Njujorku održava sednica Saveta bezbednosti posvećena redovnom šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o aktuelnostima i stanju na Kosovu i Metohiji u proteklih šest meseci. Najnovija dešavanja na Kosovu i Metohiji, u smislu hapšenja, progona, događaja u Banjskoj, nisu ušla u taj izveštaj.
Kao što znate, Republika Srbija je razgovarala više puta sa predstavnicima velikih sila, odnosno zemalja-članica Saveta bezbednosti o održavanju hitne, odnosno vanredne sednice Saveta bezbednosti, ali imajući u vidu da je Albanija predsedavala u prošlom mesecu, čak to nije ni stavljeno u razmatranje. Čak je i za ovu redovnu sednicu postojala inicijativa Albanije da bude zatvorena sednica. To znači, što bi se prvi put desilo, kad kažemo zatvorena - nije otvorena za javnost.
Imajući u vidu da je predsednik Republike Aleksandar Vučić najavio zainteresovanost za učešće na toj vanrednoj, odnosno hitnoj sednici, čak se oko tih datuma manipulisalo da se zakaže u vreme kada je bila poseta Kini. Na kraju se došlo, Brazil je na kraju prelomio i zakazali su tu redovnu sednicu povodom izveštaja UNMIK-a za danas, za 23. oktobar. Imajući u vidu da u ovim danima postoje brojne važne i teške aktivnosti predsednika Republike vezano upravo za situaciju na Kosovu i Metohiji, za prevladavanje aktuelne krize i potrebe za održavanjem sastanaka i u Beogradu i u Briselu, imajući u vidu da u Njujorku ne učestvuje onaj koji vodi delegaciju Prištine, a imajući u vidu takođe da je reč o visokom nivou, predsednik je odredio da u ime Srbije učestvuje premijerka Ana Brnabić. U ime prištinskih institucija će učestvovati građanka Osmani, jer tako piše ispred table gde će ona sedeti.
U svakom slučaju, hoću da vam kažem da zbog brojnih lažnih interpretacija i manipulacija oko svega toga, ponoviću vam još jednom - državna politika Srbije je apsolutno zasnovana na principima koje je iznosio i predsednik Vučić ovde u ovoj sali. Nema priznavanja nezavisnosti Kosova i nema prihvatanja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, odnosno u Ujedinjenim nacijama. I kada je reč, kao što znate, on i nije potpisao takve predloge i zahteve koji su se nalazili pred njim. Srbija će sprovoditi samo ono što je u saglasnosti sa našom državnom i nacionalnom politikom. Uostalom, ja sam i lični svedok svega toga šta se dešavalo od 2012. godine.
Godine 2012. su pregovori i dijalog prebačeni u Brisel. Briselski sporazum je potpisan u dobroj veri da bi Srbi imali svoje institucije na Kosovu i Metohiji. Upravo, ako vi imate sa druge strane onoga ko vodi dijalog, ko bi trebalo da bude kredibilan partner, a to je EU, onda vi učestvujete u tome ili ne. Zahvaljujući Briselskom sporazumu je Srbija dobila otvaranje pregovora o članstvu u EU.
Znam da to vama možda ništa ne znači, obraćam se onima kojima to znači, a koji se isto tako sada cinično smeju, ali da se mi razumemo 28 zemalja je povuklo priznanje Kosova, danas oni ne mogu da dobiju više od 84 glasa u UN, do pre 10 godina taj broj je bio oko 110. Kada kažem, povuklo priznanje, to ne računam na zemlje koje su suspendovale, ne računam Egipat koji je zamrznuo priznanje, ne računam Peru koji je takođe zamrznuo priznanje.
Pregovori, dijalog 2012. godine nije ni bio predviđen da se vodi o suštinskim pitanjima, jer se smatralo da su ta pitanja rešena, taj dijalog se mora i sada se vraća na ta suštinska politička pitanja. Prema tome, želim apsolutno da opovrgnem svaku tvrdnju da je ovo rukovodstvo Srbije preduzelo bilo šta što bi išlo ispod nacionalnih i državnih interesa. Naša politika je jasna, čvrsta, a to znači nema priznanja nezavisnosti Kosova, nema ulaska Kosova i UN, jer bi to značilo da su oni priznati kao država i to je naša jasna politika.
Kada je reč o migranskoj krizi, isto tako svedoci ste svega toga da smo mi isto tako žrtve dvostrukih standarda. Kada pričamo o teritorijalnom integritetu mislim da se to ne odnosi na Srbiju nego da se odnosi samo na neke druge. Kada vi spomenete to pitanje, oni govore o tome da je to pitanje već rešeno. Kada govorite o terorizmu oni misle samo na Srbe kao teroriste. Bio sam predsedavajući i OEBS-om 2015. godine, kada se desio incident u Makedoniji, kada cela Evropa i svet nisu upotrebili reč terorizam i ako su teroristi došli sa Kosova i Metohije čiji je danas spomenike možemo da vidimo u centru Dečana. U svakom slučaju, bez obzira na to radimo u datim okolnostima, u smislu normalizacije odnosa, a ne bilo kakvog priznanja nezavisnosti Kosova.
Kada je reč o migranskoj krizi, nije tačno da Srbija naseljava migrante. Srbija je jasno rekla da ne želimo da budemo parking mesto za migrante na putu ka Zapadnoj Evropi, ali Srbija isto tako želi da ima ljudski odnos prema tim ljudima, imajući u vidu na desetine i stotine hiljada izbeglica i raseljenih lica iz našeg naroda i bez obzira na pojedine incidente ipak nije bilo stvaranja atmosfere mržnje ovde u našu zemlju.
Trenutno ima nešto više oko 2.000 čini mi se migranata ovde, mada je tu posao kojim se bavi MUP, kao što znate mi svakako nećemo dozvoliti da se migranska kriza oko koje ne postoji jedinstveni stav EU, prelomi NATO, da ti migranti ostanu ovde na našem prostoru na teritoriji Republike Srbije i zato mi imamo čvrst stav oko toga, ali nemamo neljudski stav.
Pozicija je tu potpuno jasna, mi nismo… a uostalom kada EU govori o migrantima, oni treba da budu svesni, da nama migranti za razliku od njih, dolaze iz EU, iz Grčke, i iz Bugarske, a nekada i iz Rumunije. Pa, kako su oni ušli na teritoriji EU? Prema tome, prvo bi trebalo da pogledaju sebe, svoja pravila, svoje propise pa da onda kritikuju neke druge. Kada kažem kritikuju, mislim na to da nemamo dobro čuvanje granica, što apsolutno nije tačno, ali je reč, a pomenuo sam više od dve hiljade, a preko Srbije je prešlo više od milion ljudi. Znači, nisu se zadržali u Srbiji, to je istina.
Ne bih želeo da dalje ulazim u sve to. Mi ćemo nastaviti borbu u međunarodnim institucija, kao što sam i rekao, na svim mestima i shodno našim državnim i nacionalnim interesima, na koji način i kojim sredstvima, naravno od organizacije do organizacije je različito, negde to možete, negde to ne možete. U Savetu Evrope nismo imali dovoljan broj glasova zato što je najgora situacija u Evropi, kada je reč o zemljama koje su priznale Kosovo kao državu.
Isto tako, mislim da oko ovog pitanja treba da postoji državno jedinstvo, odnosno jedinstvo u Srbiji, oko pitanja Kosova i Metohije. Oko pitanja šta hoćemo, šta želimo i šta ne želimo. Zato još jednom ponavljam, Srbija će sprovoditi samo ono što je u našem nacionalnom i državnom interesu i ono o čemu je i predsednik Vučić ovde govorio, da obezbedimo našem narodu normalan život, osiguramo bezbednost u skladu sa Rezolucijom 1244 gde međunarodne snage preuzmu odgovornost za tako nešto, da tražimo ravnopravan tretman kada je reč o univerzalnom principu poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Naravno, bez bilo kakvih formalnih ili neformalnih mogućnosti za tumačenje priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, kažem Kosova je oni sebe tako zovu, čak ne zovu ni tako, nego Kosova, pokušavajući da naprave razliku u odnosu na srpsku reč, a da je Kosovo albansko imali bi svoju reč za tu teritoriju. Samim tim da imaju srpsku reč za tu teritoriji dobro se vidi čija je to zemlja, zemlja Srbija. Zato budite ubeđeni da ovo rukovodstvo Srbije nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka, Slavica Đukić Dejanović.

Zahvaljujem, predsedniče.

Žao mi je što narodni poslanik Zukorlić nije tu, htela bih najpre javnosti radi, istine radi, da kažem da je bezbednost dece, posebno u osnovnoj školi, izuzetno značajna komponenta brige Ministarstva ove Vlade i ove države o deci i da nažalost majski događaji su potvrdili koliko jedno takvo opredeljenje je važno, a i mora biti uvek važno i uvek prioritetno.

U tom smislu Ministarstvo je napravilo jedno stručno uputstvo oko boravka dece iz osnovne škole, sedmog i osmog razreda, eventualno u inostranstvu sa razlogom da se proceni koji su to obrazovni, vaspitni ciljevi boravka u bilo kojoj zemlji, ne samo u Bosni i Hercegovini. Nama takvi zahtevi škola za sada nisu pristigli, inače bismo ih razmatrali i dali adekvatan odgovor.

U vezi sa pitanjima i učešćem u diskusiji uvaženog ministra Dragana Markovića Palme, htela bih da kažem da svaka njegova sugestija zbog političkog iskustva, zbog toga što se radi o čoveku koji zaista na primeru dobre politike u jedinici lokalne samouprave može biti model svima drugima, vrlo uvažavam svako njegovo razmišljanje, posebno kada su u pitanju naši najmlađi sugrađani.

Međutim, htela bih da vam kažem kakva je realna situacija u pogledu broja učenika u odeljenjima u školi u Srbiji vrlo različita, prosek broja učenika u odeljenjima je nažalost 16,5. Dakle, između 16 i 17 učenika. Tačno je da u naseljenim sredinama i velikim gradovima taj broj prelazi i 30, upravo izmenama i dopunama zakona koji su pred vama mi predviđamo da od 1. januara naredne, kalendarske godine, odnosno školske godine, taj broj ne može biti veći od 28, ali osnovana bojaznost šta će biti sa uposlenima, dakle sa nastavnim kadrom, sa učiteljima, nastavnicima, nema razloga da sada dominira zbog toga što smo taj šesti ciklus zapošljavanja već završili.

Dakle, od 2020. godine do danas 18.000 prosvetnih radnika, koji su imali ugovore na određeno vreme, sada rade kao stalno zaposleni, dakle dobili su ugovor na neodređeno, a počeo je i sedmi ciklus zapošljavanja što znači da svi oni koji imaju preko 50% nastave, odnosno časova, a trudićemo se da to bude i preko 30% u narednom periodu ima ih oko 2,5 hiljade budu zaposleni, dobiju isti takav status. Dakle, nema bojazni oko tehnološkog viška.

Kada je u pitanju demografija i primedbe zašto samo neke sredine su obezbedile udžbenike za učenike osnovnih škola na odboru matičnom je bilo dosta razgovora o tome, ali prosto da ponovim, one sredine koje su imale pre svega finansijskih mogućnosti i to stavile u svoje prioritete, nije to samo Beograd, ima i manjih sredina, kao što je Opovo, kao što je Surdulica su zapravo su sve svoje mališane, odnosno učenike obezbedili besplatnim udžbenicima.

Vlada je izdvojila 710 miliona kako bi sva deca koja su u stanju bilo koje socijalne potrebe, sva deca koja imaju bilo kako oboljenje fizičko ili psihološko, sva deca koja pripadaju senzitivnim grupama, sva deca koja su talentovana i svako treće dete u porodici imalo besplatne učenike. Dakle, preko 86.000 dece je dobilo učenike, a naravno da bismo svi mi koji sedimo ovde želeli da svako dete ima besplatne udžbenike, to jeste naša politika i biće verovatno politika svake Vlade, ali zato moramo nastaviti koracima kojima ova Vlada vodi državu. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Danica Grujičić.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, želela bih pre svega da komentarišem gospodina Palmu, ja se slažem potpuno da i mojim kolegama do 70-te godine starosti treba omogućiti da rade naravno, oni to mogu uvek da urade u privatnoj praksi, to nije nikakav problem.
Što se tiče produžetka u državnim ustanovama naravno tamo gde nema odgovarajućih specijalista i dovoljnog broja lekara kao što su male sredine nije nikakav problem da na zahtev ustanove se produži bilo kome radiologu, internisti, lekaru opšte prakse, pedijatru, to zaista nije problem.
Pre 15 godina znala sam da ću jednog dana otići u penziju i smatrala sam svojim zadatkom, a svi inače, mi koji radimo u državnoj službi u opisu svog radnog mesta imamo između ostalog i obavezu da učimo mlađe. Petnaest godina mi je trebalo da jedno dve, tri generacije mladih lekara neurohirurga, koji su se opredelili za tu vrstu posla obučim, nije bilo lako stajati nekada duplo duže, nego što bih ja recimo uradila operaciju, ali to je moj zadatak kao profesora. Ja se prosto pitam šta su onda radili ti profesori ako zaista njih nema ko da ih zameni.
Kao što vidite ja sam ministar zdravlja evo već godinu dana, klinika funkcioniše, moji đaci operišu, rade neke stvari bolje nego ja sigurno i samo je pitanje vremena kada će sve raditi bolje od mene.
Prema tome, da u malim sredinama ima smisla, a kada govorimo o velikim sredinama tipa Beograda toliko privatnih organizacija ima gde oni mogu da rade tako da nije njima zabranjeno naravno, ali takođe ne mislim da im trebaju nekakvi posebni pregledi. Ono što je diskriminatorski prema lekarima, to sam skoro saznala, da svi lekari preko 60 ili 70-te godine života moraju svake godine da prođu lekarski pregled da bi dobili licencu od lekarske komore, što mislim da je potpuno neadekvatno i to je nešto što u zakonu moramo menjati.
Vi znate da sam ja izjavila da bi ja vrlo rado i za rukovodeći kadar, bar u zdravstvenim ustanovama, a i za te iste profesore pravila psihološke testove možda za sve nas. To ostaje da se vidi.
Tako, da, da produžava se tamo gde zaista nema ko da zameni, a tamo gde ima, pazite nas na medicinskom fakultetu na katedri hirurgije je 280, pa ako ja nisam za svoj radni vek naučila svoje kolege da rade, pa šta ću da radim još dve godine. Da li ću uspeti za te dve godine sve da nadoknadim.
Što se tiče porodilišta mi imamo negde 54 porodilišta i sigurno je da nisu svuda isti uslovi. Imate porodilišta kao što su u Aranđelovcu, kao što je u Dragiši Mišoviću, kao Gradskoj bolnici, itd, koje su fantastične, imate porodilišta koja zaista izgledaju sramotno. Ja sam rekla i prošli put kada smo ovde diskutovali da je jedan od zadataka i ovog ministarstva i zahtev gospodina Vučića da se srede porodilišta i mi sledeće nedelje imamo jedan sastanak gde će direktori, oni su već poslali i snimke kako im izgledaju porodilišta i procene koliko bu tu trebalo otprilike uložiti i na koji način imamo ideju i kako da za vreme rekonstrukcije ta porodilišta normalno funkcionišu.
Moramo vam još nešto reći. Naše kolege u Češkoj smatraju da svako porodilište koje nema 300 koje nema 300 porođaja u toku godine nije bezbedno za trudnicu, uvek može nešto da se iskomplikuje, porođaj jeste fiziologija, trudnoća jeste fiziologija, ali znate i sami koliko su ranije umirale trudnice, mi to apsolutno i dalje moramo da smanjimo, svaka trudnica treba da bude obezbeđena i da bi bila obezbeđena mora da postoji odgovarajuće iskustvo lekara koji rade sa njima.
Mi imamo porodilišta, koja recimo, za prvu polovinu ove godine su imale četiri porođaja, 12 porođaja, imate onih koji su imali preko 3.000 porođaja, sad zamislite kakva je situacija i koliko je sigurna trudnica tamo gde imate 3.500 hiljade porođaja i tamo gde imate četiri porođaja.
Apsolutno ćemo se truditi da napravimo racionalizaciju da u najbližim porodilištima napravimo uslove da se povećaju njihovi kapaciteti da bi prihvatili ove iz malih porodilišta. Na žalost čak i neke opšte bolnice nemaju više od 20 porođaja godišnje. Hvala.

Hvala. Nisam video, jel to Poslovnik ili nešto drugo? Ali nema osnova, znači dobili ste odgovor šta se dešava u Savetu bezbednosti, šta se dešava sa udžbenicima, šta se dešava sa porodilištima, i možemo da krenemo na sledećeg prijavljenog što je ….aha ono za milione iz Kolubare.
U redu, da objasnite to, dva minuta.