Strašno, strašno.

U svakom slučaju, pošto je završio sa aplauzom onima sa kojima ne sarađuje i pošto je završio sa dobacivanjem meni, ja mislim da je mogućnost da nastavimo, malo veća.

Dakle, Ana Brnabić je pokazala kako se bori za Srbiju i da se apsolutno srčano bori za interese naše zemlje za razliku od onih koje zaista Aljbin Kurti nikada ni u jednom trenutku nije spomenuo. Kako to? I šta je problem što je primećeno to da Aljbin Kurti nije ni primetio one koji sebe nazivaju najvećim braniteljima vaskolikog srpstva. Nikada ih spomenuo nije. Pa valjda on zna ko su mu najveći neprijatelji ili će neko da skače odavde i da viče – ne, mi smo mu najveći neprijatelji, mi smo mu najveći neprijatelji. Pa, naravno, da ne.

Prema tome Aljbin Kurti zna odakle dolazi najveća opasnost po njegove interese, po ono što želi da napravi, a to je velika Albanija i zato su mu stalna tema Aleksandar Vučić, bio i Danilo Vučić, danas je Miloš Vučević. To je činjenica. On je ta imena spomenuo, a nikoga iz ove opozicije koja kaže da se ujedinila i sve ostalo, ne da nije spomenuo, nije ni pomislio na njih. Pitanje je da li zna da uopšte postoje, jer su mu toliko strašni protivnici da je pitanje, kažem, da li uopšte poznaje njihovo postojanje, ne na političkoj sceni Srbije, nego uopšte univerzum. Hvala.

Hvala.
Dubravka Filipovski ima reč.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije i sada u ove kasne sate čuli smo lažni patriotizam i neosnovane kritike prethodne govornice na račun države Srbije, koja u ovim teškim okolnostima u kojima živimo pokušava i uspeva da sačuva i srpski narod na Kosovu i Metohiji i državu Srbiju.

Što se tiče Zakona o budžetu, jasno je da je to najvažniji zakon koji direktno utiče na živote građana i građanki Srbije u narednih godinu dana. Dobro pamtimo kada i kako su usvajali budžete vaši prethodnici, kao i što smo u ovoj raspravi o budžetu koja danas traje ovako kasno u noć, mogli da čujemo od opozicije zamerke, neistine i populistički pristup.

Zašto je bitno da u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojimo budžet za narednu godinu i šta bismo time omogućili. Pa, konkretne stvari koje su više nego evidentne iz ovog budžeta, rast plata od 10% u javnom sektoru, rast penzija od 14,8%, povećanje minimalca od 400 evra, prosečna plata koja će u decembru mesecu biti 850 evra, već u 2024. godini 950 evra.

Nastavak izgradnje devet autoputeva u Srbiji. Ponavljam, devet autoputeva na sve ove koji su do sada urađeni, plus druge infrastrukturne saobraćajnice, železničke infrastrukture i ostale.

Istorijsko izdvajanje za poljoprivredu od 6,8% budžeta, nastavak izdvajanja novca za lečenje dece koja boluju od retkih bolesti, najveći BDP koji se na kraju 2024. godine očekuje u iznosu od 75 milijardi evra, rekordne strane direktne investicije, a podsetiću samo da 500.000 ljudi je otpušteno od 2008. godine do 2012. godine i sada vi, uvažene kolege iz opozicije, nudite bolju budućnost Srbije, a vi ste zapravo samo nastavljači vaših prethodnika.

Ima nas koji se dobro sećamo kako su izgledale medijske slobode dok su vaši prethodnici bili na vlasti. „Telekom Srbije“ više nego jasno nije više vreća za udaranje SBB-a. Državna kompanija Srbije neće više da služi interesima SBB-a. Spinovima i neistinitim informacijama želite da dovedete građane Srbije u zabludu i ne snosite nikakvu odgovornost za to što govorite.

Takođe, kristalno je jasno da Srbija protiv nasilja nikad nije bila građanski proces nego pokret Dragana Đilasa, koji je danas, kao što je i sam rekao, milijarder. Dragan Đilas vas je ujedinio i to građani Srbije više nego dobro znaju.

Dakle, 17. decembra na izborima koje ste vi tražili videćete u stvari gde vam je mesto, a ja ću u danu za glasanje, kao i moje kolege iz SNS i koalicije podržati i Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu i set ostalih zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
(Milica Đurđević Stamenkovski: Replika.)
Nemate osnova.
Samo da vidimo šta je vama ostalo. Imate još zaokružićemo to na minut od vremena ovlašćenog, ali kad pročitam tekst.
Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pa pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa i neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96?
Vi imate taj minut.

Biće dovoljno.

Da je i jedno dete u Srbiji gladno, to je tema, a ne patetika. A nažalost ih je mnogo više.

Ja ne upirem prstom u bilo koga kao odgovornog. Svi smo podjednako odgovorni i nemam uopšte ambiciju da tu temu pretvaram u predizbornu kampanju. Konstatujem da je to problem i da ne treba da se rugamo tome.

Drugi momenat, da li je neko arhineprijatelj Aljbina Kurtija svedoči činjenica da mi je punih sedam godina zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju i vi to jako dobro znate, kao što nam je zabranjen ulazak u Republiku Hrvatsku zato što smo otišli da posetimo Jasenovac, gde je čitava poslanička grupa doslovno proterana iz Hrvatske, niko prstom nije mrdnuo, niti uputio protesnu notu zbog toga. Nije uopšte problem vaš stav, vaša politika.

Što se tiče odnosa Aljbina Kurtija prema državi Srbiji, nemam uopšte ambiciju da se takmičim da budem nekome veći neprijatelj, ali znam ko su neprijatelji mog naroda i kako se prema njima odnosi… (Isključen mikrofon.)

To je bilo vreme.
Idemo dalje.
Reč ima Srđan Milivojević.

Ja ne znam gde se vama žuri, gospodine Orliću. Ja prvi put vidim da se nekome toliko žuri da izgubi izbore, da prosto trči. Šta ste zapeli, polako, pa ima mesta u Zabeli koliko hoćete, nema potrebe da trčite toliko. Ima mesta za sve, biće i novih zatvora.

Prošli put ste kampanju za parlamentarne izbore krenuli sa sloganom „Za našu decu“. Videli smo u Ribnikaru kako se to završilo, a onda ste krenuli kampanju „Mir, stabilnost – Vučić“. Videli smo u Banjskoj kako se to završilo. Ja razumem strah građana Srbije kakvu će monstruoznost sada da smislite za ovu kampanju. Iza čega ćete sada da se sakrijete. To što vam stoji u nazivu sada kampanje to će biti najugroženije u Srbiji ono što vi stavite.

Moje prethodno izlaganje. Jedan od ovde poslanika je završio pokazujući slike ubijenog i streljanog Muamera Gadafija i rečenicom da ja to prizivam. Evo da vas pitam - gde sam ja pomenuo sina i brata predsednika Republike. Što me niste tužili? Evo vas pitam. Što ne odoste do suda da me tužite? Kažete – ovaj preti. Kako me niste uhapsili, bre? Čovek kada trepne na pešačkom prelazu kada prelazi Vučić, vi ga uhapsite, a kamoli nešto da napiše na Tviteru.

Činjenica je, kada već prepoznajete sina i brata predsednika Republike u tom tvitu, Muamer Gadafi nije uhapšen i streljan, nego živ sa milijardom evra u kešu. Vi prepoznajete sina i brata predsednika Republike da imaju milijardu evra. Odakle tim ljudima milijardu evra? Šta je to što vi znate o njima, a nećete da podelite sa nama? Ajmo do suda da vidimo odakle tim ljudima te pare, do poreske uprave da vidimo da li su predali taj izveštaj. Što gledate sada u patos? Šta je, uplašili ste se? Kako vas nije sramota da prizivate smrt predsednika, brata predsednika stranke, bivšeg predsednika stranke? Što to radite? Mislite da ćete da mu se dodvorite time? Pa, nećete, ali ćete morati Srbiji da objasnite zašto njegovog brata i sina prepoznajete kao ljude sa po milijardu evra, a onda pričate o nekom tajkunu sa 617 miliona evra.

Vi svoje srodnike, svog predsednika stranke, prepoznajete kao ljude koji imaju milijarde. Sram vas bilo. Doduše, jeste revizor 2017. godine, kada je Vučić bio predsednik Vlade, utvrdio da ste nenamenski potrošili šest milijardi evra, pazite šest milijardi evra. Deset puta više od onoga zašto optužujete Dragana Đilasa. Ej, šest milijardi evra nenamenski. Ima izveštaj Radislava Sretenovića. U jednoj godini šest milijardi i onda se pitate kako je Kokeza, od čoveka koji je šetao magarca, došao do čoveka koji ima milijardu evra. Šetao magarca i slikao se s njim na plaži, a sada ima milijardu evra. Naravno, nedostupan je pravosudnim organima. Pitate se kako Nebojša Stefanović ima kuću od nekoliko stotina miliona dinara ili par miliona evra. Naravno, nema potrebe da se pitate. Vi ste gori od skakavaca. Vi ste kao termiti.

Znači, onaj iz Trstenika rešio da se poziva na imunitet, a neki na stanje svesti, bez potrebe da se pozovu, da bude očigledno svima na prvi pogled.
Pravo na repliku.

Rekoh ja da očigledno ide promena vremena, nema tu drugog objašnjenja.

Šta kaže kako je stradao Gadafi? Avioni gađali konvoj, došla rulja i ubili ga na licu mesta, umlatili ga. Samo zbog građana, ako neko gleda, a može da ostane u beleškama za neku budućnost, da ne ostane zaboravljeno šta je ovaj čovek rekao.

On je na Tviteru napisao – Andrej i Danilo nađeni u šahtu kao Gadafi. Evo vam ta slika kako to izgleda. To je slika kako to izgleda. On sve ovo vreme, evo godinu dana smo u ovom sazivu, više od godinu dana, ni jednom osetio potrebu da se izvini, da kaže preterao sam, bila promena vremena ili bilo kakav drugi način da pokuša barem da objasni ili sebe predstavi kao zdravorazumsko biće, jer niko normalan tako nešto ne bi mogao da pomisli, a ne uradi i napiše.

On sve vreme objašnjava zapravo da on to jeste hteo da kaže, samo mi nekako naopako tumačimo te njegove divne reči da neko treba da završi u šahtu ili nađen u šahtu, i to je cela priča.

Prema tome, što se tiče svih ostalih stvari, stvarno treba biti jeziv pa zaključiti da je izborni slogan iz 2020. godine direktno prouzrokovao nešto što se desilo 2023. godine. To je stvarno posebno stanje svesti o kome knjige mogu da se pišu, a evo ga i tvit 7. decembra 2021. godine u 10.38 časova. Dakle, na kraju krajeva, nema razloga da pokazujemo, jer nikada nije nagirao da je to napisao. Dakle, jezivo, grozno. Gadi mi se što uopšte moram da polemišem sa ovakvim ljudima na našoj političkoj sceni, ali dobro, verovatno će gazda Đilas i to da nagradi. Hvala.

Da, teško da bi iko to mogao da objasni. Takav pokušaj pranja onoga što ste uradili ovim izmišljotinama. Što se tiče Muamera el Gadafija, čuli ste sve. Nisu tu nikakve milijarde bile, nego je čovek prebijen, zverski mučen, osakaćen, silovan i na kraju ubijen na najgori način. Kada Srđan Milivojević priželjkuje takvu sudbinu tuđoj deci i članovima porodice Aleksandra Vučića, Srđan Milivojević bez stida i srama priželjkuje, želi i traži da budu masakrirani, zverski ubijeni, silovani. Svaka čast Srđanu Milivojeviću, ali ne njemu takvom kakav jeste i kakav mora da bude, jer ne može da bude ništa drugo i drugačije. Svaka čast onome ko će takvog sutra da ga ponovo stavi na listu. Samo to imam da vam kažem.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata od 1. do 60. dnevnog reda.
Nastavak u 10.00 časova.