Hvala, predsedavajući.

Poštovani, ja bih imao mnogo toga da kažem, ali zbog ove torture koju imamo sa dnevnim redom od 60 tačaka prosto je nemoguće govoriti o svim temama, pogotovo što mnoge od tih tema zaslužuju mnogo više čak i od jedne tačke dnevnog reda, zaslužuju ozbiljniju raspravu i zaslužuju da mi o njima promišljamo na način kako bi dugoročno, u stvari, se Srbija razvijala.

Meni je samo žao što su se, u stvari, u ovom kontekstu našli i ovi zakoni ili ovaj set zakona o obrazovanju. Tako da, kažem, ispada da niko ili gotovo niko neće govoriti o njima, pa ću iskoristiti svoje vreme da kažem nekoliko reči o tome.

Žao mi je što ministarka nije više tu, ali ja bih zaista pohvalio neke elemente njenog jutrošnjeg izlaganja, parafrizirajući možda ne od reči do reči, ali skoro da je tako rekla, kada je rekla – tragedije koje su se u maju mesecu dogodile, probudile su svakom od nas potrebu da se svako od nas zapita gde je zakazao.

Zaista to jeste slučaj, ali na žalost mi znamo i neke ljude koji se nisu zapitali gde su zakazali i ono što je još više žalosno jeste da ti ljudi sede u Vladi, na čelu te Vlade, i da ministar prethodni ministar obrazovanja je to shvatio pa je dao ostavku, a vidimo da i sadašnja ministarka obrazovanja to isto radi.

Ono što jeste problem, jeste da smo i na prošloj sednici i na ovoj imali jednu dosta obuhvatnu reformu ovih zakona a to je sedam zakona koji bi u stvari trebalo da odgovore na neke probleme obrazovanja, ali pokazaću vam da ne odgovaraju ni na jedan ozbiljno, a posebno uzimaju u obzir ono što se dogodilo ove godine.

U dokumentu koji je napravio SANU, koji su vodili naši najugledniji stručnjaci, Aleksandar Kostić, Ana Pešikan i Ivan Ivić, oni su markirali neke probleme koje ima naše obrazovanje.

Recimo, ako pogledamo šta su ti problemi, jedan od prvih jesu loši rezultati na skoro svim nivoima, možda od prvog do četvrtog razreda, to je nešto još koliko toliko tolerabilno , ali sve drugo je katastrofa.

Znači, na Pisa testiranja mi imamo 37 ili 38 posto funkcionalno nepismenih ljudi, ljudi koji na testovima čitanja i razumevanja tekstova, nisu mogli da dobiju zadovoljavajuće ocene i kada se tome dodaju oni petnaestogodišnjaci koji nisu testirani, a njih ima između 8 i 10 posto, to znači da je negde oko 45 posto ljudi u Srbiji, u doba od 15 godina, funkcionalno nepismeno.

Naravno, ja pretpostavljam da je SNS srećna sa takvim rezultatom i da je srećna vidi se i po tome i po načinu na koji hoće da dalje nastavi sa ovakvim sistemom obrazovanja, i ne samo da nastavi, nego rekao bih i da je još više zacementira u tom pogledu.

Ono što je tragedija urušavanja ovakvog sistema jeste da ovakvi rezultati odgovaraju i socijalnom klasnom statusu polaznika, učenika, a odgovaraju i stepenu ulaganja koje ima država u odnosu na obrazovanje, ali umesto da rešavaju ove probleme, naša Vlada, pretpostavljam i ova Skupština, a sigurno i Odbor za obrazovanje, su se odlučili za drugačiju strategiju, a ta je strategija ispunjavanja želja predsednika Republike.

Predsednik Republike je rekao - hoćemo dualno obrazovanje i mi uvodimo dualno obrazovanje, iako podaci pokazuju, recimo, da postoji smanjen interes za tako nešto, ali ćemo mi dodatno to da finansiramo kako bi podstakli decu da idu u dualno obrazovanje.

Predsednik je, takođe, u svom nastupu inspiracije na konferenciji za štampu rekao da nam trebaju identitetski predmeti, kasnije se to promenilo u identitetske udžbenike i sada imamo nacionalne čitanke, za koje nije jasno čemu će služiti, s obzirom na programe koje već imamo i koji pokrivaju sadržaje koje pokrivaju i te nacionalne čitanke.

Važno je da se mi ovde bavimo dualnim obrazovanjem i da se bavimo nacionalnim čitankama, a da na one probleme koje imamo ne odgovaramo adekvatno ili odgovaramo na način koji podrazumeva usvajanje samo nekih represivnih mera.

Znači, vaspitanje kod nas jednako represija. To je poprilično zastareo pristup i vraća se u prošlost.

Ono što bih na kraju rekao jeste da …

Samo da vam kažem da je vreme poslaničke grupe isteklo, pa privedite kraju.

Evo, da završim rečenicu.

Stepen ulaganja i struktura ulaganja u obrazovanje i dalje reprodukuju takvo stanje što je nacionalna katastrofa.

Hvala.

Reč ima Akoš Ujhelji.

Hvala.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara pošto propisuje smanjenje i ukidanje naknada za odvodnjavanje za poljoprivrednike, za šta se naša poslanička grupa zalaže još od 2010. godine, kada su ove naknade uvedene u naš pravni sistem donošenjem Zakona o vodama.

U prethodnih 13 godina poslanička grupa SVM se dosledno zalagala za izmene. Tražili smo da se utvrdi drugačija metodologija obračuna kako bi se smanjio teret doprinosa za poljoprivrednike, da se naknada obračunava po hektaru, da se utvrdi najviši iznos i godišnje usklađuje sa stopom inflacije, a deo naših primedbi je prihvaćen u važećem zakonu koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2019. godine.

Zalažući se u periodu od 2010. do 2018. godine za promenu metodologije izračunavanja naknade za odvodnjavanje, kad već nije postojala politička volja da se ukine, SVM je uspeo da se važećim zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara osnovica za izračunavanje naknada obračunava po hektaru, s tim da se uveo raspon naknada zavisno od kategorije zemljišta, koji se usklađuje sa godišnjim indeksom potrošačkih cena.

Najznačajnija predložena izmena i dopuna sada u 2023. godini umanjuje iznos naknade za odvodnjavanje za 50% fizičkom licu i preduzetniku, vlasniku poljoprivrednog zemljišta i objekta za poljoprivrednu proizvodnju i stočarstvo, upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava i druge odgovarajuće registre, odnosno izuzimanje od plaćanja naknade za odvodnjavanje počev od 2024. godine.

Insistirali smo na rešavanju problema naknada za odvodnjavanje, jer je to problem koji ima posebnu težinu u Vojvodini. Od 1,2 miliona obveznika u Srbiji, 69% je onih koji tu naknadu plaćaju u Vojvodini.

Ako je u Vojvodini oko dva miliona hektara zemljišta koje zavisi od sistema za odvodnjavanje i ako se po hektaru plaća 1200 dinara, onda je to godišnji prihod od 2,4 milijarde dinara, odnosno, više od 20 miliona evra.

O kojim sumama govorimo vidimo i na primeru grada Subotice gde je registrovano 6.500 gazdinstava koja obrađuju više od 10 hektara i sama ta kategorija poljoprivrednika plaća za odvodnjavanje najmanje 650 hiljada evra.

Od uvođenja građani su ukazivali na brojne nelogičnosti i sporna rešenja. Postavljalo se obično pitanje - zašto se ova naknada plaća u područjima gde postoji potreba za navodnjavanjem, a ne odvodnjavanjem, pa se tako npr. odvodnjavanje plaćalo i za 2017. godinu, kada je suša uništila useve i njive i kada je nedostajalo 500 litara vode po kvadratnom metru.

Vojvodina ima 22.000 kilometara kanalske mreže, a svega nekoliko desetina kilometara je očišćeno. Svih ovih godina se postavljalo pitanje smisla plaćanja za uslugu koja se ne dobija.

Za poslaničku grupu SVM je važno da od 2024. godine poljoprivrednici neće biti obveznici plaćanja naknade za odvodnjavanje, jer se za poljoprivrednike od 2020. i pandemije Kovid 19, kao i zbog posledica globalnog zagrevanja, sušnih godina, poplava i poslednjih orkanskih nepogoda ovog leta postavlja pitanje da li da nastave da rade u korist sopstvene štete.

Mnogi su već ušli, kako kažu, u začarani krug jer ne mogu da vraćaju kredite bankama. Verujemo da je ukidanje obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje samo prvi korak u rešavanju brojnih problema sa kojima se suočavaju poljoprivrednici.

Naknada za odvodnjavanje se plaća samo na površinama koje su melioracionim područjima tj. gde postoje sistemi za odvodnjavanje.

U Vojvodini zapravo plaćaju svi, jer manje više je zasnovano na principu solidarnosti. U ostatku Srbije nisu dobro odrađene granice melioracionih područja, tako da veliki deo plaća neosnovano.

Dakle, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara pošto propisuje smanjenje i ukidanje naknade za odvodnjavanje za poljoprivrednike i to pozdravljamo.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima Nebojša Cakić.

Hvala.

Dame i gospodo građani Srbije, ali teško ko od građana sada može da gleda ovo i to je očigledno vaša namera – mrak, tmina, ponoć. To je vaše vreme. Najbolje se snalazite u tome, ali ide 17. ili neki drugi datum. Kada zasija svetlo, razbežaćete se.

Da se vratimo na temu. Budžet Republike Srbije, kako vi umete da kažete, da bi građani razumeli, prvih skoro 70 strana su samo krediti, garancije, zaduživanja. Prvih 70 strana budžeta i to naš ministar kaže da je to sposobnost, a u narodu se to kaže raspikuća.

Onaj ko se zadužuje i troši što nema je raspikuća, nije sposoban. Ono što je takođe za mene bitno, proklamovani ravnomerni regionalni razvoj, što je ustavno načelo, ne postoji u vašim budžetima, gospodine ministre. Od kako ste vi došli, to ne postoji.

Evo, na prvih 70 strana, da bi građani znali… Nisu ni drugi građani u boljoj poziciji, ali građani južne Srbije među svim tim kapitalnim investicijama, za šta se uzimaju krediti, nijedanput, recimo, nije spomenut Pirot i Prokuplje. Nijedanput. Ne postoji nijedna investicija.

Takođe, pomenut je Leskovac i Vranje jedanput i to gasifikacija zato što tu treba da se operu pare, a ne zato što je to nešto potrebno. Nijedna kapitalna investicija, čak i Niš, pa je pomenut samo dva puta. Dakle, jug Srbije je apsolutno…

Kome se obraćate? Kome se obraćate? Što me prekidate, šta hoćete? Šta pokazujete? Dakle, zaista ne znam u čemu je problem? Gospodine Orliću, vi mi nešto mašete, pokazujete, pitam šta je sporno? Jer znate šta radite, vidite snimak. Treba da se smejete, zato što mi na jugu Srbije smo zapostavljeni u svakom smislu, a evo, Beograd 11 milijardi i 600 za metro i to iz godine u godinu za metro koji ne postoji.

Gradite mostove, tri milijarde, gradite neke sisteme za centralni kanalizacioni sistem. To samo na jednoj strani je četiri budžeta grada Leskovca potrošeno. Pa, gde je tu ravnomerni regionalni razvoj? Gde je tu nešto što je Ustavom garantovano? To za vas apsolutno nije bitno. Gospodin ministar je bio u Leskovcu samo kad je prodavao zdravlje, samo tada je bio i ovako super ste to uradili, samo kažem dogovorite se šta je ispravno, ko je tu žuti lopov, a ko je dobar ministar.

Ono što želim naročito da istaknem, nekako se uvek desi da kada ja govorim u Skupštini, gospodin predsednik vaš omiljeni dolazi u Leskovac. Tako i za sutra je najavljen dolazak u Leskovac. I, zamislite, od svega ovoga što pričam, milijarde koje odlaze, on je ponosan jer donosi, kaže, u Leskovcu on donosi donacijom mamograf. Pa, znate li vi koliko smo mi para, ja to znam, koliko para se odvoji za zdravstvenu zaštitu od doprinosa i on je našao da nama donosi iz doprinosa. Pa, gde su naše pare? I to mamograf, to nešto što postoji 30, 40 godina u Leskovcu dolazi danas i mi treba da budemo presrećni. Sramota, sramota od jednog predsednika da donosi nešto što postoji u ovoj zemlji, u tom Leskovcu, to u opštoj bolnici od pre 20, 30 godina postoji mamograf, samo nije imao ko da ga popravi. Da ne govorim o magnetnoj rezonanci, to je misaona imenica. Ono što u Beogradu, Nišu, Novom Sadu postoji u svakoj instituciji po dva, po tri, u Leskovcu nema, umiru ljudi. Jel znate da umiru ljudi jer nemaju, kad dobije izliv krvi u mozak, nema ko da snimi i mora da se ide u Niš, znate koliko ljudi umre na putu do Niša? I vi ste ponosni.

Čime ste ponosni? Što nas ubijate. Jel ste zbog toga ponosni? Predsednik dolazi u Leskovac da bude ponosan. Šta je, gospodine, nešto se malo osmeh smanjio? Jeste, to je istina. To je istina, to je sramota. Dolazi ponovo, nažalost, dolazi ponovo, počinje kampanja, ovaj naš narod siromašni za šačicu dinara, deset evra i za jedan paket najvažnijih prehrambenih namirnica, je spreman da glasa i glasa. Da vas podsetim kako ste u Kukulovcu uhvaćeni u krađi glasova i onda došao ministar i rekao – evo, ja ću da vam asfaltiram, dođite svi da glasate.

Mogu o tome da vam pričam puno, dođite da vam držim predavanje, pa ćete znati. Ali, da kažem još ovo. Gospodin predsednik je takođe bio u Leskovcu 2014. godine, otvorio „Džinsi“, kome je dato više desetina miliona evra, koji više u Leskovcu ne postoji. Šta se dešava? Ponovo u istim prostorijama isti predsednik sa istim radnicima otvara ponovo novo preduzeće i opet daje narodne pare, opet od ove sirotinje dajete pare najvećim bogatašima da bi kao radili.

Završiću, još jednu rečenicu, svaka vam čast, ovo je budžet koji pune siromašni, a troše bogati. Hvala.

Vaša poslanička grupa je potrošila vreme.
Dobro, znači taj mamograf i magnetnu rezonancu, ništa od toga niste uradili jer ste bili zauzeti? Morali ste da skupljate onih 619 miliona, niste imali vremena.
Šta sad mašete? Nešto vam zuji. Da nisu slušalice tu i kod vas problem?
(Nebojša Cakić: Nešto ste mi mahali, pitam vas.)
Nemojte da galamite. To zujanje ćemo da rešavamo posle.
Reč ima Tamara Milenković Kerković.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, već 12 i po sati traje rasprava o 60 tačaka dnevnog reda i vi prisustvujete jednoj besomučnoj predizbornoj kampanji vlasti koja je nakon svih ovih dešavanja ove godine, od francusko-nemačkog sporazuma, preko masakra mladih ljudi, preko tragedije u Banjskoj, siromaštva, najveće korupcije u Evropi, sada treba da napadom na argumentovanu kritiku koja je normalna u svakom parlamentu i napadom na, pre svega, nacionalno okupljanje, spreči slobodan glas i da okalja sve ono što od ove kritike vredi.

Želim da kažem da ovaj budžet ne može da reši osnovne probleme, a to je devastirana domaća privreda, poljoprivreda i nepostojeća industrija, loš sistem zdravstvene i socijalne zaštite i najnepravedniji poreski sistem u Evropi.

Da vidimo strukturu budžeta. Mi smo slušali od ministra Siniše Malog da se ovde radi o privrednom razvoju, da je privreda jaka, a finansije stabilne. Da vidimo strukturu. Od 17,4 milijarde evra budžeta, dve trećine se puni, i to 11,5 milijardi od PDV i od akciza koje ste povećali za 8%. U prošlom budžetskom predlogu, odnosno rebalansu budžeta, pokazalo se da vi ne možete da naplatite taj PDV koji ste proicirali, a sada ga povećavate. Kako?

Druga stvar, kako je moguće da je šest puta veći PDV na robu iz uvoza u odnosu na domaću robu? Ja ću vam reći, moguće je, zbog toga što ovde proizvodnje nema i zbog toga što je trgovinski deficit 12 milijardi, gotovo kao i budžet.

Dalje, samo jednu šestinu budžeta čine tri milijarde koje se prikupe na porez na novostvorenu vrednost, na porez na dohodak i na porez na dobit korporacija, odnosno onog što stvori privreda.

Zbog čega ste, ministre Mali, u budžetu smanjili porez na dobit, kad je i tako mali, privrednih subjekata? Ja ću vam reći zbog čega. Ovo je bilo retorsko pitanje. Zbog toga što je ovde privreda uništena, ugušena i ne možete iscediti više, a izvozom se ostvaruje ono što je profit korporacija koje finansirate subvencijama.

Kako je to moguće uspešnoj privredi? Gde vam je porez na luksuz, pa umesto da oporezujete one koji lupaju lambordžinije kao lego kockice, vi nemate u ovoj zemlji porez na luksuz. Potom, nemate porez na bogatstvo, a u zemlji je 48 milijardera i 33.000 milionera koji jedva čekaju da ih oporezujete, ali vi to ne želite. Inače, 80% njih steklo je svoja bogatstva u poslovima sa državom.

Na kraju, gde vam je porez na ekstra profit koji su banke ostvarile samo u prošloj godini 500 miliona evra, dakle, pola milijarde evra ostvareno samo u prošloj godini od banaka koje naplaćuju kamate i po 40% kamatne stope?

Na kraju, pitanje za vas, prošli put na njega niste odgovorili. Ako je vaša politika subvencionisanja stranih direktnih investicija toliko napredna i pametna, zbog čega nam ne kažete koliko ste milijardi do sada potrošili, kada znamo da je 93,5% potrošeno na strane firme, a s druge strane, zbog čega vi ovim stranim firmama plaćate da dolaze ako su privredni uslovi toliko ovde dobri i ako smo mi ekonomski tigar? Hvala.

Hvala.
Reč ima Borislav Novaković. Ne.
Reč ima Jasmina Obradović.
Izvolite.