Hvala vam gospodine predsedniče, potpredsedniče Vlade, gospodo ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Na početku svoje diskusije, potpredsedniče Vlade, ministre Mali, hoću da vam čestitam na tome što ste bili dosledni, što ste 2016. godine, sada to možda u ovom trenutku od 2016. do sada i nije toliko bitno, ali za period od 2002. do 2016. godine jeste. Tada nismo imali završni račun na dnevnom redu kada bi se usvajao budžet, a sada već od 2016. godine ponovo je to postala praksa, što je i zakonska obaveza.

Ono što je vama kao predstavnicima Vlade danas najbitnije to je rekao šef poslaničke grupe Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije da glasa za budžet za 2024. godinu i za sve prateće zakone.

Ono što je dobro danas bilo u njegovom govoru, a verujem da ste to svi primetili, što je davao konkretne predloge šta je to što treba da se uradi da bi građanima konkretno bilo bolje. Ja bih bio srećan da i od drugih poslaničkih grupa čujem nešto slično, jer nije dovoljno da se kaže samo – kada mi dođemo na vlast biće bolje.

Kao član skupštinske delegacije, član PAPSEK-a, a ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije imao sam priliku da budem prošle nedelje u Jermeniji. Ministre ja bih vama nešto da kažem, pa prosto nisam hteo da vas prekidam, ali polako se bliži termin kada bi možda bilo dobro da se čujemo.

Kao član skupštinske delegacije ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije bili smo na PAPSEK-u u jednoj delegaciji koju je prošle nedelje Dragan Marković Palma vodio u Beč gde su bili studenti, poljoprivrednici, lekari, itd, prosvetni radnici. Bili smo u Austriji, bili smo u Beču. Pre toga je bila delegacija privrede u Švajcarskoj, itd.

Zašto to pričam? Imao sam priliku da iz prve ruke lično vidim kako se živi u svim tim drugim zemljama, u zemljama koje nas okružuju i zemljama koje su u nekom trenutku bile ozbiljno razvijenije od Srbije. Verujte mi u tim zemljama su usporile investicije kada je u pitanju infrastruktura. U nekim zemljama su potpuno stale. Usporile su investicije u privredu. Investitori u tim zemljama koji su nekada bile daleko ispred nas nema. Standard i njihove plate nisu na onako zavidnom nivou kave su nekada bile. Troškovi života su im drastično veći nego ovde kod nas.

Zato moramo da budemo pošteni, pričam i kada se obraćaj opoziciji i svima nama koji podržavamo vlast, da u Srbiji, bez obzira na sveopšte stanje nisu stale investicije niti u infrastrukturu, niti su stale investicije u privredi. Evo, u ovom budžetu i dalje vidimo da se Vlada bori za rast tog nekog kućnog budžeta koji je svima najbitniji.

Moramo da budemo svesni vremena u kome živimo i tog okruženja koje sada nije ni malo prijatno. Kolega Bačevac je malopre pričao o situaciji koja je nažalost između Izraela i Palestine, situacija koja je između Rusije i Ukrajine već dugo traje. Taj rat je jedan strašan i težak rat.

Imali smo situaciju između Azerbejdžana i Jermenije, kada je u pitanju Nagorno Karabah itd. Svi ti ratovi a na žalost situacija je takva da vrlo lako mogu da se dese i neki drugi unose velike nemire. Zašto ovo pričam?

Budžet koji ste trebalo da napravite za 2024. godinu, ima jedno opterećenje kakvo malo zemalja u okruženju ima. Sličan je budžetu i prethodnih godina, a to je da oko nas stalno zveckaju nekim oružjem, i sigurno bi bilo bolje da mi kažemo, ovaj veliki deo budžeta smo usmerili za kupovinu traktora ili kombajna, ono što moramo da radimo to su se složili ljudi i kolege iz opozicije i iz vlasti, mi možemo da ulažemo i u vojsku i u policiju i vi ste to morali da izdvojite ta sredstva, ne pitajući, kako ćemo i odakle ćemo i da ih prebacite na tu poziciju.

Protiv sam svakog rata koji se dešava u svetu i voleo bih da svi ratovi istog trenutka stanu, ali jedna poruka ne stavljajući se ni na čiju stranu je upravo ovo što se dešava između Izraela i Palestine. Onog dana kada je taj sukob počeo, svi Izraelci iz celog sveta su seli u avione i krenuli put Izraela da se stave državi na raspolaganje. Znači, ponavljam, za to sam da svaki rat stane i ne postoji dobra strana ni u jednom ratu, ali poruka koju su oni poslali da je to njihovo jedinstvo, da ima neprocenjivu vrednost i ja bih bio srećan kada bi mi ovde u ovoj sali, kada je u pitanju Kosovo , imali neki zajednički stav i bili svi jedinstveni, da bar nešto iz svih ovih loših stvari izvučemo kao poruku.

Ono što je bitno kada pričamo o Kosovu, o temi koja mnogo boli i ono što je rekao Ivica Dačić, ja to ponavljam, to je stav Vlade – Kosovo nećemo nikada priznati.

To je danas ponovio i Dragan Marković u svom govoru, ali obzirom da je kampanja već počela, evo ja završavam, i čuli smo svašta i sigurno ćemo da čujemo do kraja ove plenumske sednice, ono što želim da apostrofiram na kraju svog govora da je najdugovečnija koalicija na političkoj sceni, koalicija između SPS i JS i dalje je aktivna koalicija koja će i dalje da traje i želim da kažem da ostajemo dosledni državotvornoj politici, dosledni svojim programima i uvek spremni da podnesemo izveštaj o radu.

Kolege poslanici, kolege ministri, ja samo imam poruku za sve vas, da ova kampanja koja je sigurno već počela ostane u nekom mirnom tonu da ne dozvolimo da između nas bude teških reči i da vređamo jedni druge i to je najmanje što ovoj državi treba.

Sada na kraju malo da se nasmejemo kako kaže Crni Gruja – kampanja je počela, iz ove sale svi izlazimo, u kampanju idemo i neki ćete da ostanete van te sale, a neki će da se vratimo. Hvala vam.

Reč ima Željko Veselinović.

Hvala, predsedniče.

Poštovani građani i radnici Srbije, ja ću se držati svoje teme i svoje struke, a to su radnička prava i radničke plate.

Gospodin Siniša Mali je danas rekao da u Srbiji postoji dva miliona 200 i nešto hiljada zaposlenih. To je, verujem, tačan podatak. Međutim, problem je u tome što su i u neko staro vreme robovi imali posao, ali nisu imali platu. Međutim, robovlasnik je morao da ih hrani, da ih oblači, da im daje smeštaj, da vodi računa o njima, kako bi oni mogli dobro da rade i kako bi mogli da mu donesu profit.

Srpski radnik sa minimalcem koji vi njemu dajete gori je od roba iz nekog bivšeg vremena. Sa 40 hiljada dinara ili sa 48 hiljada dinara, kako vi kažete da će imati, naš minimalac će biti samo veći od minimalne zarade u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Da li, gospodine Mali, vi znate, znam da vas to ne interesuje jer vi niste neko ko vodi računa o radnicima, da komunalni radnici u Crnoj Gori imaju minimalnu zaradu 600 evra, a to znači da onaj što čisti ulice, da prevedem, ima minimalnu zaradu 600 evra, a kod nas više od polovine radnika u Srbiji radi za 40 i nešto hiljada dinara, odnosno više od pola miliona, izvinjavam se, radi za nešto više od 40 hiljada dinara.

Premijerka Ana Brnabić je jednom prilikom rekla da za minimalnu zaradu ona može da preživi dva ili tri dana i to je jedna od retkih stvari koje su istinite a koje je ona izgovorila. Kako onda čovek koji ima porodicu može da preživi sa tim minimalcem?

Postoji još jedna gora stvar od male plate, a to je kada uzmete radniku dostojanstvo, a vi ste vašim robovlasničkim zakonom iz 2014. godine, Zakonom o radu, doveli radnike u takav položaj da su oni izgubili svako dostojanstvo. Dali ste vašim poslodavcima kojima dajete milione evra subvencija mogućnost da te radnike tuku, maltretiraju, da ih teraju da nose pelene, da ženama ne dozvoljavaju da idu do toaleta, da ne dozvoljavaju da hitna pomoć dođe kada je neki radnik bolestan, e to ste im vi, gospodo, uzeli, dostojanstvo.

Mi iz udruženih sindikata Srbije "Sloga" iz poslaničke grupe Pravac Evropa smo predložili jedan zakon o radu koji bi mogao da vrati dostojanstvo radnicima Srbije, vi gospodo niste želeli da glasate da taj zakon stavimo na dnevni red da o njemu pričamo, zakon kakav postoji u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji i nekim drugim razvijenim zemljama, vi o tome niste želeli da govorite. Niste želeli da govorite zato što vas ne interesuju radnici. Vama radnici trebaju samo da biste mogli da ih lažete, da im govorite da se u Srbiji živi lepo, da smo mi ekonomski tigar, a svako ko je imao priliku da izađe iz zemlje Srbije, a nažalost takvih nema mnogo jer ste ih doveli do toga, mogu da vide da su cene u Evropi, i u Nemačkoj i u Švedskoj i u Italiji i u Danskoj jeftinije nego cene u prodavnicama u Srbiji. Idite kupite "Plazma keks" u Makedoniji, platićete tri evra, a u Srbiji je gotovo šest evra.

Na kraju, ja bih pozvao sve radnike Srbije, pogotovo one ucenjene, ponižene, one koje terate da skupljaju kapilarne glasove, da se oslobode straha, da glasaju onako kako oni žele, po svojoj savesti a ne po uceni, a da budu sigurni da će jednoga dana svi oni koji su radnike terali, maltretirali, ponižavali da moraju da slikaju ličnu kartu i glasački listić, odgovarati krivično i kao što kaže moj kolega Srđan Milivojević, završiti u Zabeli. Hvala.

Samo oko tih miliona, da li ste mislili na 619 miliona ili na milijardu? To je ostalo nedorečeno.
Reč ima potpredsednik Vlade.

Hvala puno.
Prosto je neverovatno šta čujemo u ovom trenutku oko politike koju je vodi Dragan Đilas. Narodni poslanik je o tome govorio. To vreme i ovo vreme danas? Pa, dve reči mogu da, po meni, oslikaju to što se dešavalo u Srbiji pre samo 12 godina, a to je duplo golo. Dakle, duplo golo i kada je broj zaposlenih u pitanju i kada je visina plate u pitanju.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, od 2008. do 2012. godine pola miliona ljudi je izgubilo posao za vreme vlasti Dragana Đilasa. Ukupno je bilo zaposleno na kraju 2012. godine milion i 800 hiljada ljudi. Stopa nezaposlenosti 25,9%. Svaki četvrti u Srbiji nije bio zaposlen, nije imao posao, a prosečna plata, dakle, ne samo da ljudi nisu bili zaposleni, bili su bez posla, a oni koji su radili imali su prosečnu platu 331 evro, a minimalna zarada bila je 15.700 dinara.
Onda oni upoređuju to sa sadašnjim stanjem, gde je od 2012. godine skoro 500 novih fabrika otvoreno, gde je zaposleno 550 hiljada ljudi, toliko otvoreno novih radnih mesta, da imamo rekordan broj zaposlenih, 2.310.000 ljudi koji plaćaju poreze i doprinose i rade u našoj zemlji, a plata danas u proseku Srbije 840 evra. Dakle, 1.800.000 zaposlenih tada, 2.310.000 sada. Prosečna zarada tada je bila 331 evra, a prosečna zarada sada 840 evra. Minimalna zarada tada 15.700 dinara, minimalna zarada danas preko 400 evra. Dakle, ako usvojite ovaj budžet 47.154 dinara.
Pa, kako vas, ljudi, nije sramota da govorite u uslovima u kojima su radnici i zaposleni živeli tada i živeli sada, a u isto vreme, eto, interesantno, dok su ljudi bili otpuštani, dok su fabrike bile zatvorene, nijedna investicija nije ni stigla u našu zemlju, Dragan Đilas je prihodovao u svojim firmama 619 miliona evra?
Nije mi bilo teško malopre, pa sam računao, 80 evra svaki minut. Svaki minut svoje vlasti on je prihodovao 80 evra. Dok su ljudi ostajali bez posla, dok su fabrike bivale zatvorene, dok Srbija nije imala nikakvu perspektivu sa dvocifrenom inflacijom, sa kursom koji je išao sa 83 na 120 za samo četiri godine. Dakle, sa novcem na računu kojeg nije bilo ni penzije da se isplate, to je bila slika i prilika te Srbija o kojoj je uvaženi narodni poslanik pričao.
Naravno, kao što sam rekao, situacija je danas potpuno drugačija. Plate su sigurne, bezbedne, isto kao i penzije, nikada veće, nikada više u istoriji nego danas. Rašće i dalje, kao što rastu iz dana u dan, iz meseca u meseca, a trudimo se i želimo i kroz ovaj budžet to i pokazujemo da kroz investicije privučemo još više investitora, otvorimo još više fabrika i našim građanima obezbedimo još više radnih mesta.
Hvala puno.

Reč ima Svetlana Milijić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Skupštine Republike Srbije, poštovani ministri, članovi Vlade Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas ulazimo u 13. sat rasprave o budžetu Republike Srbije, najvažnijem aktu za jednu državu, pored Ustava, naravno, koji predstavlja zapravo finansijski plan države za narednu godinu i budžet za 2024. godinu jeste razvojni, jeste uravnotežen i on jeste orjentisan ka povećanju životnog standarda naših građana.

Jeste iz razloga što od 1. januara imamo povećanje za naše najstarije sugrađane, povećanje penzija za 14,%, povećanje plata u javnom sektoru za 10%, a minimalna zarada povećaće se za 17,8% i iznosiće umesto sadašnjih 40.000 dinara preko 47.000 dinara. Nikada više.

Budžet je razvojni jer obezbeđuje sredstva za nove kapitalne investicije i nove projekte.

Nisam čula da su kolege koje sede preko puta mene išta pozitivno rekle o budžetu za narednu godinu. Nisu, spomenuli su samo u nekom deliću da gradimo brze saobraćajnice i autoputeve. Danas Srbija gradi 10 autoputeva i brzih saobraćajnica. Kao što i sami građani znaju to su obilaznica oko Kragujevca, brza saobraćajnica Šabac – Loznica, Fruškogorski koridor, autoput Preljina – Požega, autoput Pojate – Preljina, izgradnja puta preko Radan planina, izgradnja autoputa E75, deonica Kelebija – petlja Subotica, modernizacija puta Niš – Dimitrovgrad sa obilaznicom oko Niša. Ono što najviše znači građanima u Nišu to je…

Molim vas, predsedavajući, jel možete samo kolegama sa desne strane da kažete da se malo utišaju? Znam ja da je kasno, ali možda bi građani Srbije ovo da čuju.

Znači, modernizacija pruge Niš – Dimitrovgrad i ono što je značajno za građane Niše jeste sklanjanje pruge iz centra Niša, na koje su čekali 60 godina.

Imamo i rekonstrukciju mostova na graničnim prelazima Ljubovija, Šepak, Skelani i Karakaj, projekat mađarsko – srpske železnice i izgradnja neophodno infrastrukture za EKSPO 2027.

Kapitalne investicije iznose skoro 600 milijardi dinara. Gradi se 19 opštih bolnica, nabavlja 20 mamografa koji će najviše biti smešteni u onim ruralnijim delovima naše zemlje, u unutrašnjost Srbije. To su Babušnica, Negotin, Kladovo, Vladičin Han.

Nabavljamo 22 magnetne rezonance koje će, takođe, biti najviše smeštene u unutrašnjost.

Za retkih bolesti Srbija danas izdvaja 7,2 milijarde dinara. Lečimo 650 pacijenata od 30 retkih bolesti.

Gospodo iz opozicije, jel u vaše vreme nisu postojale retke bolesti? Ili niste poznavali taj termin ili vas nije bilo briga za lečenje takvih građana Srbije. Lečili ste osam osiguranika od retkih bolesti i izdvajali 30 puta manje nego što sada izdvaja Srbija, u 2023. godini.

Vi kažete danas da zdravstvo ne valja. Čuli smo iz više usta preko puta. Ja pitam – jel vas nije sramota? Vas koji ste 2004. godine ovde u ovom domu Narodne skupštine ratifikovali kredit Evropske investicione banke na 50 miliona evra za rekonstrukciju koja se tačno zvala tada – hitna rekonstrukcija 22 plus jedan bolnica u Srbiji. Niti je Srbija u vaše vreme videle te bolnice, niti ste ih vi izgradili, a bogami ni te pare nismo videli, samo ih sad vraćamo.

Taj hitni projekat rekonstrukcije iz 2004. godine trajao je dugo i baš je bio hitan, pod navodnicima. Čekao je Vučića da izgradi dva najmodernija klinička centra, KC Niš, KC Srbije, da izgradi nove bolnice, Opštu bolnicu u Prokuplju, KC Kragujevac, KC Vojvodine, OB Loznica, da nabavi mamografe, magnetne rezonance, zračne akceleratore, iks noževe, gama noževe, itd.

Ovaj razvojni budžet je nastavak politike daljeg razvojnog osnaživanja Srbije i podrške privredi i nastavak je velikog investicionog projekta koji je započet iz oblasti infrastrukture, saobraćaja, sporta, zdravstva, poljoprivrede.

Danas imamo subvencije našim poljoprivrednicima koje su nikada veće, devet puta veće nego u vaše vreme. Iznose oko 98 milijardi. Dakle, BDP raste kontinuirano, što je pokazatelj odgovorne politike koju vodi Aleksandar Vučić i ova Vlada. Projektovana stopa privrednog rasta iznosi 3,2% BDP-a, deficit 2,2% BDP-a projektovani, a javni dug je i dalje ispod Mastrihta i on iznosi 51,7%.

Gospodo iz opozicije, zaboravili ste da u vaše vreme javni dug je iznosio 75% BDP-a, pa smo opet čekali Vučića da Vučić smanji javni dug. Sad vi tvrdite da Srbija ide u sunovrat, da ovde ništa ne valja, da je zemlja u krizi. Tražite da se uvedu sankcije predsedniku Republike, pišete razna pisma nezadovoljstva, a čime ste to nezadovoljni? Jeste li nezadovoljni time što se od Beograda do Šapca stiže za 45 minuta, što se od Beograda do Novog Sada putuje za manje od 30 minuta, time što je Srbija umrežena autoputevima, pa od Beograda do granice s Bugarskom za tri i po sata ili do granice sa Severnom Makedonijom za isto toliko? Jeste li time nezadovoljni?

Jeste li nezadovoljni time što imamo najmodernije kliničke centre? Izgleda da vam matematika nije baš najbolja strana, kao ni politički program koji vi imate. Jedino vaš politički program svodi se na to da se uvedu sankcije predsedniku Republike i da u Srbiji ništa ne valja.

Kažete da se Srbija zadužuje kad god ovde u Skupštini usvajamo zakone o potvrđivanju ugovora o zajmu. Uzima Srbija kredite, ali i gradi zemlju, gradi bolnice, gradi autoputeve, dovodi investitore, gradi fabrike i vraća kredite. Vide građani Srbije i pruge i fabrike i bolnice.

Vi ste, gospodo, kredite uzimali, ali nisam sigurna da ste njima izgradili ni metar autoputa, a kamoli kilometar, niti jednu bolnicu. Ali, Vučić jeste i pamte to građani Srbije.

Zato ću u danu za glasanje kao član SNS, poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, podržati Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu, kao i sve ostale zakone koji se nalaze na dnevnom redu, zbog građana Srbije. I neka žive građani Srbije, neka živi naša lepa Srbija. Hvala vam.

Reč ima Vladimir Đukić.

Poštovani građani Srbije, cenjeni gospodine predsedniče, uvaženi potpredsedniče Vlade, cenjene ministarke, veliko zadovoljstvo mi je u ove pozne sate da se obratim građanima Srbije i da im kažem da mi je drago da smo uspeli večeras da zadržimo jedan pristojan civilizacijski nivo diskusije u Skupštini, a ja ću pokušati da se držim još jednom jedne kratke pouke još od vremena Aristotela kada je govorio o Sokratu i Platonu i kada se rešio ipak da mu je najveći prijatelj istina.

Nama bi u ovom visokom domu istina trebala da bude apsolutni prioritet. Upravo tako kao što je i ministarki Dariji Kisić Tepavčević apsolutni prioritet rast fertiliteta, odnosno, novorođenih beba u Srbiji. Sa radošću kažemo da je povećan broj novorođenih beba, a da je bitno smanjen broj neonatusa koji su letalno završili. Čestitam joj. Želim da se ovakav trend u Srbiji nastavi, da ne izlazimo iz ovog visokog doma sa idejom da bi najbolje bilo da izvršimo svi kolektivno samoubistvo, kao što bi se iz diskusija nekih uvaženih kolega moglo pretpostaviti. Naprotiv.

Srbija je zemlja gde se samo ove godine preko 20 miliona evra ulaže u projekat veštačke inteligencije. Mi smo jedna od retkih zemalja u svetu, a ja sam srećan da kažem da se to u Kliničko bolničkom centru „Dragiša Mišović“ radi, jedan od retkih projekata „hololensa“, veštačke inteligencije i primenjen na hirurgiju, anesteziju i radiologiju.

Mi smo zemlja u kojoj je urađeno najviše operacija na otvorenom srcu u Evropi, 25 u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Ove godine će milijarda više dinara biti opredeljeno za rekonstrukciju Kliničko bolničkog centra u Novom Sadu. Biće završen i Kliničko bolnički centar u Kragujevcu. Da to nisu samo zgrade, da to nisu samo lepo oplemenjeni prostori i arhitektonska savršenstva, poput one železničke stanice u Prokopu, već mesta gde se hiljade ljudi uspešno leči. Reći ću vam da u novoj bolnici KBC Mišović urađeno 60 hiljada opštih anestezija u prethodnom periodu.

Da li je to dovoljno, naravno da nije, ali moramo se ponovo držati objektivizacije istine. Ministar Mali će verovatno sa radošću moći da me citira kada budem analizirao izveštaj revizora koji kaže da je Ministarstvo zdravlja upotrebilo mali deo sredstava, apsorbovalo, svega 130 miliona od opredeljenih 570 za lečenje dece u inostranstvu, i to stavlja kao jednu od primedbi zdravstvenom sistemu. Umesto da budemo presrećni da se deca Srbije, ne kažem srpska deca, mali Bošnjaci, Hrvati, Mađari, leče u Srbiji, u zemlji gde postoji vrhunska medicina, gde se radi sve ono što se danas radi u svetu… Znači, kliničko bolnički centri nisu larpurlar. Ovaj sistem, ova Vlada i ova država ne čine nešto da bi opravdali visoki procenat zastupljenosti u nacionalnom parlamentu što predstavlja jednu objektivnu sliku političke scene u Srbiji i prepoznatljivost u evropskim razmerama, jer uporno ne tražimo krivce za loše političke rezultate u prethodnom periodu. Naprotiv. Pokušajmo da vozimo brzo automobil u rikverc, to niko nije uspeo. Mi moramo da gledamo napred, da pružimo ruku jedni drugima, da i posle ovih izbora 17. decembra izađemo kao moćna, snažna i zdrava Srbija. Želim vam svima uspeh na izborima, a SPS i SNS apsolutnu pobedu. Živela Srbija.

Sada reč ima Milovan Jakovljević.