Reč ima Željko Veselinović.

Hvala, predsedniče.

Poštovani građani i radnici Srbije, ja ću se držati svoje teme i svoje struke, a to su radnička prava i radničke plate.

Gospodin Siniša Mali je danas rekao da u Srbiji postoji dva miliona 200 i nešto hiljada zaposlenih. To je, verujem, tačan podatak. Međutim, problem je u tome što su i u neko staro vreme robovi imali posao, ali nisu imali platu. Međutim, robovlasnik je morao da ih hrani, da ih oblači, da im daje smeštaj, da vodi računa o njima, kako bi oni mogli dobro da rade i kako bi mogli da mu donesu profit.

Srpski radnik sa minimalcem koji vi njemu dajete gori je od roba iz nekog bivšeg vremena. Sa 40 hiljada dinara ili sa 48 hiljada dinara, kako vi kažete da će imati, naš minimalac će biti samo veći od minimalne zarade u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Da li, gospodine Mali, vi znate, znam da vas to ne interesuje jer vi niste neko ko vodi računa o radnicima, da komunalni radnici u Crnoj Gori imaju minimalnu zaradu 600 evra, a to znači da onaj što čisti ulice, da prevedem, ima minimalnu zaradu 600 evra, a kod nas više od polovine radnika u Srbiji radi za 40 i nešto hiljada dinara, odnosno više od pola miliona, izvinjavam se, radi za nešto više od 40 hiljada dinara.

Premijerka Ana Brnabić je jednom prilikom rekla da za minimalnu zaradu ona može da preživi dva ili tri dana i to je jedna od retkih stvari koje su istinite a koje je ona izgovorila. Kako onda čovek koji ima porodicu može da preživi sa tim minimalcem?

Postoji još jedna gora stvar od male plate, a to je kada uzmete radniku dostojanstvo, a vi ste vašim robovlasničkim zakonom iz 2014. godine, Zakonom o radu, doveli radnike u takav položaj da su oni izgubili svako dostojanstvo. Dali ste vašim poslodavcima kojima dajete milione evra subvencija mogućnost da te radnike tuku, maltretiraju, da ih teraju da nose pelene, da ženama ne dozvoljavaju da idu do toaleta, da ne dozvoljavaju da hitna pomoć dođe kada je neki radnik bolestan, e to ste im vi, gospodo, uzeli, dostojanstvo.

Mi iz udruženih sindikata Srbije "Sloga" iz poslaničke grupe Pravac Evropa smo predložili jedan zakon o radu koji bi mogao da vrati dostojanstvo radnicima Srbije, vi gospodo niste želeli da glasate da taj zakon stavimo na dnevni red da o njemu pričamo, zakon kakav postoji u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji i nekim drugim razvijenim zemljama, vi o tome niste želeli da govorite. Niste želeli da govorite zato što vas ne interesuju radnici. Vama radnici trebaju samo da biste mogli da ih lažete, da im govorite da se u Srbiji živi lepo, da smo mi ekonomski tigar, a svako ko je imao priliku da izađe iz zemlje Srbije, a nažalost takvih nema mnogo jer ste ih doveli do toga, mogu da vide da su cene u Evropi, i u Nemačkoj i u Švedskoj i u Italiji i u Danskoj jeftinije nego cene u prodavnicama u Srbiji. Idite kupite "Plazma keks" u Makedoniji, platićete tri evra, a u Srbiji je gotovo šest evra.

Na kraju, ja bih pozvao sve radnike Srbije, pogotovo one ucenjene, ponižene, one koje terate da skupljaju kapilarne glasove, da se oslobode straha, da glasaju onako kako oni žele, po svojoj savesti a ne po uceni, a da budu sigurni da će jednoga dana svi oni koji su radnike terali, maltretirali, ponižavali da moraju da slikaju ličnu kartu i glasački listić, odgovarati krivično i kao što kaže moj kolega Srđan Milivojević, završiti u Zabeli. Hvala.

Samo oko tih miliona, da li ste mislili na 619 miliona ili na milijardu? To je ostalo nedorečeno.
Reč ima potpredsednik Vlade.

Hvala puno.
Prosto je neverovatno šta čujemo u ovom trenutku oko politike koju je vodi Dragan Đilas. Narodni poslanik je o tome govorio. To vreme i ovo vreme danas? Pa, dve reči mogu da, po meni, oslikaju to što se dešavalo u Srbiji pre samo 12 godina, a to je duplo golo. Dakle, duplo golo i kada je broj zaposlenih u pitanju i kada je visina plate u pitanju.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, od 2008. do 2012. godine pola miliona ljudi je izgubilo posao za vreme vlasti Dragana Đilasa. Ukupno je bilo zaposleno na kraju 2012. godine milion i 800 hiljada ljudi. Stopa nezaposlenosti 25,9%. Svaki četvrti u Srbiji nije bio zaposlen, nije imao posao, a prosečna plata, dakle, ne samo da ljudi nisu bili zaposleni, bili su bez posla, a oni koji su radili imali su prosečnu platu 331 evro, a minimalna zarada bila je 15.700 dinara.
Onda oni upoređuju to sa sadašnjim stanjem, gde je od 2012. godine skoro 500 novih fabrika otvoreno, gde je zaposleno 550 hiljada ljudi, toliko otvoreno novih radnih mesta, da imamo rekordan broj zaposlenih, 2.310.000 ljudi koji plaćaju poreze i doprinose i rade u našoj zemlji, a plata danas u proseku Srbije 840 evra. Dakle, 1.800.000 zaposlenih tada, 2.310.000 sada. Prosečna zarada tada je bila 331 evra, a prosečna zarada sada 840 evra. Minimalna zarada tada 15.700 dinara, minimalna zarada danas preko 400 evra. Dakle, ako usvojite ovaj budžet 47.154 dinara.
Pa, kako vas, ljudi, nije sramota da govorite u uslovima u kojima su radnici i zaposleni živeli tada i živeli sada, a u isto vreme, eto, interesantno, dok su ljudi bili otpuštani, dok su fabrike bile zatvorene, nijedna investicija nije ni stigla u našu zemlju, Dragan Đilas je prihodovao u svojim firmama 619 miliona evra?
Nije mi bilo teško malopre, pa sam računao, 80 evra svaki minut. Svaki minut svoje vlasti on je prihodovao 80 evra. Dok su ljudi ostajali bez posla, dok su fabrike bivale zatvorene, dok Srbija nije imala nikakvu perspektivu sa dvocifrenom inflacijom, sa kursom koji je išao sa 83 na 120 za samo četiri godine. Dakle, sa novcem na računu kojeg nije bilo ni penzije da se isplate, to je bila slika i prilika te Srbija o kojoj je uvaženi narodni poslanik pričao.
Naravno, kao što sam rekao, situacija je danas potpuno drugačija. Plate su sigurne, bezbedne, isto kao i penzije, nikada veće, nikada više u istoriji nego danas. Rašće i dalje, kao što rastu iz dana u dan, iz meseca u meseca, a trudimo se i želimo i kroz ovaj budžet to i pokazujemo da kroz investicije privučemo još više investitora, otvorimo još više fabrika i našim građanima obezbedimo još više radnih mesta.
Hvala puno.

Reč ima Svetlana Milijić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Skupštine Republike Srbije, poštovani ministri, članovi Vlade Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas ulazimo u 13. sat rasprave o budžetu Republike Srbije, najvažnijem aktu za jednu državu, pored Ustava, naravno, koji predstavlja zapravo finansijski plan države za narednu godinu i budžet za 2024. godinu jeste razvojni, jeste uravnotežen i on jeste orjentisan ka povećanju životnog standarda naših građana.

Jeste iz razloga što od 1. januara imamo povećanje za naše najstarije sugrađane, povećanje penzija za 14,%, povećanje plata u javnom sektoru za 10%, a minimalna zarada povećaće se za 17,8% i iznosiće umesto sadašnjih 40.000 dinara preko 47.000 dinara. Nikada više.

Budžet je razvojni jer obezbeđuje sredstva za nove kapitalne investicije i nove projekte.

Nisam čula da su kolege koje sede preko puta mene išta pozitivno rekle o budžetu za narednu godinu. Nisu, spomenuli su samo u nekom deliću da gradimo brze saobraćajnice i autoputeve. Danas Srbija gradi 10 autoputeva i brzih saobraćajnica. Kao što i sami građani znaju to su obilaznica oko Kragujevca, brza saobraćajnica Šabac – Loznica, Fruškogorski koridor, autoput Preljina – Požega, autoput Pojate – Preljina, izgradnja puta preko Radan planina, izgradnja autoputa E75, deonica Kelebija – petlja Subotica, modernizacija puta Niš – Dimitrovgrad sa obilaznicom oko Niša. Ono što najviše znači građanima u Nišu to je…

Molim vas, predsedavajući, jel možete samo kolegama sa desne strane da kažete da se malo utišaju? Znam ja da je kasno, ali možda bi građani Srbije ovo da čuju.

Znači, modernizacija pruge Niš – Dimitrovgrad i ono što je značajno za građane Niše jeste sklanjanje pruge iz centra Niša, na koje su čekali 60 godina.

Imamo i rekonstrukciju mostova na graničnim prelazima Ljubovija, Šepak, Skelani i Karakaj, projekat mađarsko – srpske železnice i izgradnja neophodno infrastrukture za EKSPO 2027.

Kapitalne investicije iznose skoro 600 milijardi dinara. Gradi se 19 opštih bolnica, nabavlja 20 mamografa koji će najviše biti smešteni u onim ruralnijim delovima naše zemlje, u unutrašnjost Srbije. To su Babušnica, Negotin, Kladovo, Vladičin Han.

Nabavljamo 22 magnetne rezonance koje će, takođe, biti najviše smeštene u unutrašnjost.

Za retkih bolesti Srbija danas izdvaja 7,2 milijarde dinara. Lečimo 650 pacijenata od 30 retkih bolesti.

Gospodo iz opozicije, jel u vaše vreme nisu postojale retke bolesti? Ili niste poznavali taj termin ili vas nije bilo briga za lečenje takvih građana Srbije. Lečili ste osam osiguranika od retkih bolesti i izdvajali 30 puta manje nego što sada izdvaja Srbija, u 2023. godini.

Vi kažete danas da zdravstvo ne valja. Čuli smo iz više usta preko puta. Ja pitam – jel vas nije sramota? Vas koji ste 2004. godine ovde u ovom domu Narodne skupštine ratifikovali kredit Evropske investicione banke na 50 miliona evra za rekonstrukciju koja se tačno zvala tada – hitna rekonstrukcija 22 plus jedan bolnica u Srbiji. Niti je Srbija u vaše vreme videle te bolnice, niti ste ih vi izgradili, a bogami ni te pare nismo videli, samo ih sad vraćamo.

Taj hitni projekat rekonstrukcije iz 2004. godine trajao je dugo i baš je bio hitan, pod navodnicima. Čekao je Vučića da izgradi dva najmodernija klinička centra, KC Niš, KC Srbije, da izgradi nove bolnice, Opštu bolnicu u Prokuplju, KC Kragujevac, KC Vojvodine, OB Loznica, da nabavi mamografe, magnetne rezonance, zračne akceleratore, iks noževe, gama noževe, itd.

Ovaj razvojni budžet je nastavak politike daljeg razvojnog osnaživanja Srbije i podrške privredi i nastavak je velikog investicionog projekta koji je započet iz oblasti infrastrukture, saobraćaja, sporta, zdravstva, poljoprivrede.

Danas imamo subvencije našim poljoprivrednicima koje su nikada veće, devet puta veće nego u vaše vreme. Iznose oko 98 milijardi. Dakle, BDP raste kontinuirano, što je pokazatelj odgovorne politike koju vodi Aleksandar Vučić i ova Vlada. Projektovana stopa privrednog rasta iznosi 3,2% BDP-a, deficit 2,2% BDP-a projektovani, a javni dug je i dalje ispod Mastrihta i on iznosi 51,7%.

Gospodo iz opozicije, zaboravili ste da u vaše vreme javni dug je iznosio 75% BDP-a, pa smo opet čekali Vučića da Vučić smanji javni dug. Sad vi tvrdite da Srbija ide u sunovrat, da ovde ništa ne valja, da je zemlja u krizi. Tražite da se uvedu sankcije predsedniku Republike, pišete razna pisma nezadovoljstva, a čime ste to nezadovoljni? Jeste li nezadovoljni time što se od Beograda do Šapca stiže za 45 minuta, što se od Beograda do Novog Sada putuje za manje od 30 minuta, time što je Srbija umrežena autoputevima, pa od Beograda do granice s Bugarskom za tri i po sata ili do granice sa Severnom Makedonijom za isto toliko? Jeste li time nezadovoljni?

Jeste li nezadovoljni time što imamo najmodernije kliničke centre? Izgleda da vam matematika nije baš najbolja strana, kao ni politički program koji vi imate. Jedino vaš politički program svodi se na to da se uvedu sankcije predsedniku Republike i da u Srbiji ništa ne valja.

Kažete da se Srbija zadužuje kad god ovde u Skupštini usvajamo zakone o potvrđivanju ugovora o zajmu. Uzima Srbija kredite, ali i gradi zemlju, gradi bolnice, gradi autoputeve, dovodi investitore, gradi fabrike i vraća kredite. Vide građani Srbije i pruge i fabrike i bolnice.

Vi ste, gospodo, kredite uzimali, ali nisam sigurna da ste njima izgradili ni metar autoputa, a kamoli kilometar, niti jednu bolnicu. Ali, Vučić jeste i pamte to građani Srbije.

Zato ću u danu za glasanje kao član SNS, poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, podržati Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu, kao i sve ostale zakone koji se nalaze na dnevnom redu, zbog građana Srbije. I neka žive građani Srbije, neka živi naša lepa Srbija. Hvala vam.

Reč ima Vladimir Đukić.

Poštovani građani Srbije, cenjeni gospodine predsedniče, uvaženi potpredsedniče Vlade, cenjene ministarke, veliko zadovoljstvo mi je u ove pozne sate da se obratim građanima Srbije i da im kažem da mi je drago da smo uspeli večeras da zadržimo jedan pristojan civilizacijski nivo diskusije u Skupštini, a ja ću pokušati da se držim još jednom jedne kratke pouke još od vremena Aristotela kada je govorio o Sokratu i Platonu i kada se rešio ipak da mu je najveći prijatelj istina.

Nama bi u ovom visokom domu istina trebala da bude apsolutni prioritet. Upravo tako kao što je i ministarki Dariji Kisić Tepavčević apsolutni prioritet rast fertiliteta, odnosno, novorođenih beba u Srbiji. Sa radošću kažemo da je povećan broj novorođenih beba, a da je bitno smanjen broj neonatusa koji su letalno završili. Čestitam joj. Želim da se ovakav trend u Srbiji nastavi, da ne izlazimo iz ovog visokog doma sa idejom da bi najbolje bilo da izvršimo svi kolektivno samoubistvo, kao što bi se iz diskusija nekih uvaženih kolega moglo pretpostaviti. Naprotiv.

Srbija je zemlja gde se samo ove godine preko 20 miliona evra ulaže u projekat veštačke inteligencije. Mi smo jedna od retkih zemalja u svetu, a ja sam srećan da kažem da se to u Kliničko bolničkom centru „Dragiša Mišović“ radi, jedan od retkih projekata „hololensa“, veštačke inteligencije i primenjen na hirurgiju, anesteziju i radiologiju.

Mi smo zemlja u kojoj je urađeno najviše operacija na otvorenom srcu u Evropi, 25 u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Ove godine će milijarda više dinara biti opredeljeno za rekonstrukciju Kliničko bolničkog centra u Novom Sadu. Biće završen i Kliničko bolnički centar u Kragujevcu. Da to nisu samo zgrade, da to nisu samo lepo oplemenjeni prostori i arhitektonska savršenstva, poput one železničke stanice u Prokopu, već mesta gde se hiljade ljudi uspešno leči. Reći ću vam da u novoj bolnici KBC Mišović urađeno 60 hiljada opštih anestezija u prethodnom periodu.

Da li je to dovoljno, naravno da nije, ali moramo se ponovo držati objektivizacije istine. Ministar Mali će verovatno sa radošću moći da me citira kada budem analizirao izveštaj revizora koji kaže da je Ministarstvo zdravlja upotrebilo mali deo sredstava, apsorbovalo, svega 130 miliona od opredeljenih 570 za lečenje dece u inostranstvu, i to stavlja kao jednu od primedbi zdravstvenom sistemu. Umesto da budemo presrećni da se deca Srbije, ne kažem srpska deca, mali Bošnjaci, Hrvati, Mađari, leče u Srbiji, u zemlji gde postoji vrhunska medicina, gde se radi sve ono što se danas radi u svetu… Znači, kliničko bolnički centri nisu larpurlar. Ovaj sistem, ova Vlada i ova država ne čine nešto da bi opravdali visoki procenat zastupljenosti u nacionalnom parlamentu što predstavlja jednu objektivnu sliku političke scene u Srbiji i prepoznatljivost u evropskim razmerama, jer uporno ne tražimo krivce za loše političke rezultate u prethodnom periodu. Naprotiv. Pokušajmo da vozimo brzo automobil u rikverc, to niko nije uspeo. Mi moramo da gledamo napred, da pružimo ruku jedni drugima, da i posle ovih izbora 17. decembra izađemo kao moćna, snažna i zdrava Srbija. Želim vam svima uspeh na izborima, a SPS i SNS apsolutnu pobedu. Živela Srbija.

Sada reč ima Milovan Jakovljević.

Poštovani građani Republike Srbije, kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, u ovo doba noći ja ću vas kratko informisati o tome o čemu najčešće govorim sa mojim kolegama preduzetnicima i privrednicima. Oni nemaju bitnu zamerku budžeta, ali na način na koji se on troši svakako imaju.

Ono što želim sa ovog mesta da poručim, a najčešće sa tim ljudima razgovaram i ono što im smeta je posebno Zakon o porezu na dobit. Taj zakon u članu 50a govori da oni ljudi koji imaju ulaganja na godišnjem nivou milijardu ili osam miliona evra i 100 zaposlenih imaju u tekućoj godini biće oslobođeni na 10 godina od poreza na dobit, a ja vas pitam – ko u ovoj zemlji može tako sebi nešto da priušti? Ko ima uslove da tako nešto sebi ostvari kao benefit? Imamo apsolutni apsurd da mi koji nemamo te uslove iz našeg poreza na dobit finansiramo strane investitore i neke domaće privrednike, grosiste koji imaju veći obim poslovanja.

Takođe, hteo bih da pitam – zašto ne razmišljate u sledećem pravcu da motivišete privrednike koji isplaćuju zaposlenima više plate, pa tako da umesto 60-ak posto, koliko na minimalcu moraju da plate poreza i doprinosa, recimo, na platu od 100 hiljada plati 35% i tako ih motivišete da uđu u legalne tokove, a ne da deo isplaćuju legalno, a nešto na ruku, na crno?

Naravno, ova projekcija od 600 milijardi, koliko ste rekli, za kapitalne investicije je svakako dobra kada bi se ona pošteno rasporedila. Da li ste u jednom trenutku pomislili da osim velikih projekata, kao što je Ekspo, kao što su stadioni, kao što je metro, napravite u 100 opština po 400 kilometra seoskih običnih, asfaltnih puteva širine tri metra, debljine asfalta šest centimetara i na taj način demografski sprečite egzodus stanovništva iz seoskog i ruralnog područja. Da bezbednost države podupremo na taj način, u turističkom, privrednom, svakom drugom smislu.

Smatram da imate prostora samo treba malo da razmišljate i lepo je što se Srbija gradi i što postoje ovi ogromni infrastrukturni projekti. Međutim, ono što hoću ovde da iskoristim priliku da kažem, za razliku od kolega iz opozicije, budžet za poljoprivredu nije manji nego što je bio. On jeste nominalno manji, ali je veći iz prostog razloga zašto prošlogodišnji budžet je bio nominalno veći, ali dugovanja iz prethodnih godina su nasleđena tako da treba iskreno i pošteno govoriti. Međutim, kako se raspoređuje taj budžet. To je problem.

Evo jedan predlog, da iskoristim ovih par minuta, odnosno minut, koliko mi je ostalo. Dvanaest hiljada minimalac po hektaru je u redu tamo gde ljudi obrađuju 500 hektara, a šta da rade ljudi u marginalnim područjima gde drže vola u strani, 30 ari da obrade i šta oni imaju od toga? Znači, moj je predlog da 20 hiljada dinara bude ovo do 100 hektara, 40 hiljada dinara u marginalnim, ruralnim područjima na većim visinskim destinacijama, u zaštićenom prostoru gde se proizvode razne voćke…