Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2023.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/237-23

1. dan rada

23.10.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 09:40 do 01:45

  • ZAKONI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju
  • Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu
  • Odluka o izboru člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Banke Poštanska štedionica, akcionarsko društvo, Beograd po osnovu zaduženja Akcionarskog društva za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Izgradnje linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje Nacionalnog fud
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod Banke Poštanska štedionica, akcionarsko društvo, Beograd za potrebe finansiranja Projekta Izgradnje linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izg
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma broj CRS1025 o kreditnim linijama za finansiranje Programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Evropske unije i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije „Carina“ o saradnji u oblasti carina
  • Zakon o potvrđivanju Posebnog sporazuma o Prvoj kreditnoj liniji broj CRS1025 01 D za finansiranje Programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji između Republike Srbije i Francuske agencije za razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS1033 01 C između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2147 (2023) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije - Projektni zajam za izgradnju BIO4 Kampusa
  • Zakon o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku
  • Odluka o izboru predsednika i članova Republičke komisije za energetske mreže
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod NLB KOMERCIJALNE BANKE AD BEOGRAD za potrebe finansiranja Projekta izgradnje obilaznice oko Kragujevca
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (EPS) (Program za ubrzanje razvoja obnovl
  • Zakon o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana
  • Zakon o izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
  • Zakon o izmeni Zakona o porezima na imovinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2023. godinu
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu do 700.000.000 evra koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srb
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama
  • Zakon o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima
  • Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju
  • Zakon o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Švajcarskog Saveznog veća o izmeni Ugovora između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Švajcarskog Saveznog veća o izbegavanju dvostrukog oporezi
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Regionalni depoi Srbija Voz) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji - Faza I i II) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Operativni broj 50848 i 5316
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti finansiranja uvođenja opšte automatizacije upravljanja elektrodistributivnom mrežom u Republici Srbiji
  • Zakon o dopuni Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
  • Zakon o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju
  • Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027
  • Zakon o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Rehabilitacija i bezbednost puteva B između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat izgradnje obilaznice oko Novog Sada sa mostom preko Dunava), između kineske Export-Import banke, kao „Zajmodavac“ i Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republi
  • Autentično tumačenje odredbe člana 243. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS", Broj 25/19)
  • Zakon o javnom informisanju i medijima
  • Zakon o elektronskim medijima
  • Predlog zakona o potvrđivanju Protokola od 30. novembra 1972. godine sa Zakon o potvrđivanju Protokola od 30. novembra 1972. godine sa amandmanima od 24. juna 1982. godine i 31. maja 1988. godine, Konvencije o međunarodnim izložbama potpisane u Parizu 22.
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o mehanizmima prehrambene sigurnosti na Zapadnom Balkanu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o borbi protiv nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji, Protokola o izmenama Ugovora o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji, Drugog protokola o izmenama Ugovora o prijateljstvu i
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine
  • Odluka o imenovanju članova Nadzornog odbora za izbornu kampanju
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2024. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2024. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2024. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2024. godinu
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.
    Od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa prijavljen je Usame Zukorlić.
    Izvolite.
    ...
    Stranka pravde i pomirenja

    Usame Zukorlić

    ZA POMIRENjE SPP-USS-DSHV
    Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, pred nama je veliki spisak zakonskih akata.

    Listajući predloge novih zakonskih rešenja, pročitao sam da je u planu i da se donese izmena i dopuna zakona koji bi tretirao pitanje pranja novca i finansiranje terorističkih organizacija. Razmišljajući o tome šta je granica između prava na otpor i terorizma i s druge strane prava na odbranu i ratnih zločina, ne mogu a da ne iskoristim priliku ovde da izrazim hatarnamu ili saučešće za ubijenih 5.000 civila u Palestini, od kojih 1.000 dece, a i ubijenih 1.000 jevrejskih civila.

    Palestina je država koju priznaje većina država u svetu, a među njima i Srbija. Na delu njene teritorije se vrši agresija od strane izraelskog okupatora. U protekle dve nedelje izvršena su dela koje međunarodne organizacije karakterišu kao ratne zločine. Gaza je blokirana vodom, uvoz hrane, struje, bacaju se bombe na bolnice, na škole, granatirano je preko 50 bolnica i škola, srušeno je 26 džamija, srušena je treća najstarija pravoslavna bogomolja, manastir Svetog Porfirija.

    Civilima je rečeno da iz severnog dela pređu u južni deo da bi bili zaštićeni, a istovremeno se bombarduje i severni i južni deo. U Palestini se događaju strašne stvari. Zar je to svet u kojem mi treba da živimo? Palestina je kolevka i sveto mesto i muslimana i hrišćana i Jevreja i svi, i muslimani i hrišćani i Jevreji u svetu, dužni su da doprinesu da se tom svetom mestu vrati mir. Zato bez obzira na naše političke stavove, svi trebamo učiniti šta je do nas da se vrati mir svetoj zemlji. Svi narodi sveta su dužni da se udruže da Jerusalim kao glavni grad svete zemlje bude ono što mu ime nosi, grad mira i zemlja mira.

    Nije davno bilo kada je i na Balkanu besneo rat i kada je svet bio hladnokrvan na dešavanja na našem prostoru. Juče je obeležena 31. godišnjica od zločina u Sjeverinu kod Priboja gde je ubijeno 16 Bošnjaka i za šta je Viši sud u Beogradu utvrdio da su se desili ratni zločini.

    Da li je sistem uradio sve što je bilo do njega da se porodicama omogući da dobiju status žrtava civila rata? Da li ima još neki način u kojem bi sistem mogao da doprinese da umanjimo bol koju su pretrpele porodice zbog zločina koji je počinjen u prošlosti? Ja se nadam da ćemo mi kao narod, i Bošnjaci i Srbi i drugi, smoći snage da značajnije koračamo ka pravdi i suštinskom pomirenju u budućnosti. Sećanje je naša obaveza, a pravedna i mirna budućnost je naš dug.

    Dvadeset prvi je vek, a informacije putuju brzinom svetlosti. I zato ne postoji opravdanje što na javnim servisima nemamo informacije o Sjeverinu, godišnjici, o Štrpcima i o drugim važnim datumima za Bošnjake, za Hrvate i za druge nacionalne zajednice. Da li je razlog što možda RTS još uvek nije formirao bošnjačku redakciju, kao što imaju druge nacionalne zajednice?

    Danas raspravljamo i o setu medijskih zakona. Mediji su ključ da bi došli ljudi do istine. Želim kazati da na lokalnom nivou kada je u pitanju Sandžak beleži se napredak razvoja lokalnih medija koji su u vlasništvu nacionalnih zajednica. Međutim, na centralnom nivou vidljivost nacionalnih zajednica koje su u manjini nije odgovarajuća rezultatu popisa stanovništva i koliko u stvari u Srbiji ima građana koji nisu Srbi.

    Osim medija, obrazovanje, gde takođe imamo set zakona i reformi, obrazovanje je temelj svake nacije. Želim pohvaliti napore ove države u podizanju stepena obrazovanja i kvaliteta obrazovanja u ovoj državi.

    Najbolji primer je moderna nova škola koja se gradi u Sjenici i koja je završena i čije će otvaranje biti vrlo brzo u narednom periodu. Međutim, svako dete ima pravo na kvalitetno obrazovanje. Postoji disproporcija u uživanju kvaliteta obrazovanja među decom u Republici Srbiji, pa tako Beograd i neka druga mesta su obezbedila deci mogućnost da imaju besplatne udžbenike, odnosno njihovim roditeljima dok neka mesta ne uživaju u ta prava. Zato insistiram da se u budućim akcijama reforme u obrazovanju povede računa i o tom pitanju i da se omogući svoj deci, bez obzira na nacionalnu pripadnost, na teritorijalnu pripadnost, da imaju mogućnost uživanja u besplatnim udžbenicima.

    Još jedna stvar koju su mi skrenuli nastavnici za koju su mi i nastavnici i roditelji skrenuli pažnju pre skupštinskog zasedanja i želim istaći posebno ovde, jer je prisutna naša ministarka, da našoj deci nije dozvoljeno, odnosno roditeljima, odnosno školskim upravama, nije dozvoljeno da organiziraju ekskurzije na teritoriji federacije BiH, već isključivo na teritoriji Republike Srpske. Naša deca često imaju želju da posete i druge delove BiH, ne isključivo teritoriju Republike Srpske, pa da se to aktima pravnim reguliše i omogući.

    Izgradimo pravednu Srbiju, budimo svi za pravednu Srbiju. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.

    Od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa prijavio se za reč Branimir Jovanović.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Branimir Jovanović

    Socijaldemokratska partija Srbije
    Hvala predsedniče.

    Poštovani ministri, poštovane koleginice i poštovane kolege, centralna tema današnje rasprave svakako je budžet i on je ogledalo jedne ekonomije i najjasniji pokazatelj prioriteta Vlade. Tu se kao na skeneru vide prioriteti, kao na skeneru se vidi politika koju jedna Vlada vodi, ali za ovaj budžet mogu da kažem da je krojem po meri građana.

    Izdvojio bih dve ključne tačke koju je ministar u svom uvodnom obraćanju izdvojio, a to su životni standard i kapitalne investicije, to je ono što je najvažnije i što usmerava ovaj budžet na 2024. godinu. Kada je jedan ovako važan dokument pred nama u Skupštini, uvek se trudim da ga maksimalno objektivno sagledam i da vidimo kako budžet izgleda sa različitih aspekata i da čujemo različita mišljenja.

    Fiskalni savet daje uvek svoju ocenu budžeta i često zna da bude kritičan, ali i moram da napomenem da su ovoga puta moju radost članovi Fiskalnog saveta izneli pozitivno mišljenje i citiram – rekli su da je budžet održiv i kredibilno planiran. Dakle, i to je još jedan dokaz da Vlada Srbije i mi kao poslanici imamo jedan odgovoran odnos prema građana i odgovoran odnos prema situaciji, s obzirom na okruženje koje je oko nas i koje je veoma nestabilno.

    Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj budžet, jer on garantuje da ćemo zadržati isti onaj kurs, istu onu politiku i principe koji su doveli do toga da imamo finansijsku stabilnost i ovakav budžet nam garantuje redovno finansiranje svih oblasti u društvu, garantuje nastavak investicija i zavidan nivo privrednog rasta.

    Smatram da je na ovaj način pronađen balans da se sa jedne strane pomogne građanima i da se sa druge strane izađe u susret privredi, da privreda ostane što više otporna na globalne izazove i da izađe neoštećena iz jednih turbulencija koje su pogodile čitav svet. A moram da napomenem da je poslednjih godina primetno da je naša privreda, odnosno naše ekonomija otpornije nego što je to bio slučaj ranije.

    Zato je važno što je budžet za 2024. godinu predviđa sredstva za rezerve u slučaju da se desi situacija kao što je to bilo i prethodnih godina, da može da se reaguje pravovremeno i da se pomogne najugroženijim grupama.

    Napomenuću da je deficit budžetski u ovoj godini 2,8%, možda nešto manji iako je prvobitno planirano da bude preko tri posto. Takođe, projektovani deficit budžeta za 2024. godinu je 2,2% i upravo smanjenje deficita iz godine u godinu, dakle u tekućoj godini i kada govorimo o sledećoj godini, ukazuje nam da ide u jednom dobrom smeru, u smanjenju učešća javnog duga u ukupnom PDV-u. Ministar je izneo podatak da je taj udeo 51%, dakle, mi smo u jednoj stabilnoj zoni, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost i daleko smo od one granice od 60% koju predviđa Mastrikt.

    Budžetom su planirana sredstva za veće plate, za veće penzije i to pokazuje opredeljenost naše politike da se konstantno radi na podizanju životnog standarda građana. Preduslov dobrog životnog standarda je da tržište rada funkcioniše dobro, da ljudi mogu da nađu posao u skladu sa svojim obrazovanjem, sa svojim kvalifikacijama, sa svojim veštinama, da budu adekvatno plaćeni, nagrađeni za takve poslove. Zato kažem da životni standard gleda se i treba ga gledati uvek kroz prizmu zaposlenosti, a činjenica je da se nastavljaju pozitivan kretanja na tržištu.

    Ako uporedimo broj stanovnika i broj zaposlenih, očigledno da nikada nismo imali više zaposlenih u odnosu na broj stanovnika, to je preko dva miliona i 300 hiljada građana. Ti ljudi zvanično rade, samim tim im štiti zakon, samim tim jer su evidentirani kao zvanično zaposleni i mogu da koriste sva prava koje im zakon garantuje. Dobijamo još jedan benefit od toga, što za te ljude se uplaćuju redovno doprinosi, uplaćuju se porezi i na taj način se i puni budžet za period koji je planiran za sledeću godinu.

    Sa druge strane kada govorimo o nezaposlenosti i taj broj je jednocifren, odnosno stopa nezaposlenosti je jednocifrena. Podsetiću da je bilo kritika u prethodnom periodu za mere koje je preduzimala Vlada, posebno za vreme korone, a evo sada se ispostavilo da sve te mere koje su tada preduzete su dovele do rezultata i da mi u našoj zemlji nismo imali otpuštanja, a opet neke veće ekonomije se imale problema i korona je dovela do recesija u mnogo većim ekonomijama i u drugim zemljama zapada.

    Zato je važno da trošite rada i u narednom periodu funkcioniše stabilno uz smanjenje stope nezaposlenosti i naravno uz rast zarada. Mi smo pre mesec i po dana usvojili rebalans budžeta i podsetiću da smo tada rebalansom izdejstvovali veće plate za medicinske sestre, za negovateljice, tehničare, ali i za prosvetne radnike. Ovim predlogom budžeta za sledeću godinu planirano je povećanje za još deset posto u javnom sektoru.

    Ono što je važno da takvo povećanje plata kao i do sada prati privredni rast, dakle, da povećanje bude usklađeno i da ne izlazi iz jednog stabilnog okvira. Dakle, povećanje prati potencijale privrede. Samim tim smo pokazali da se ne bavimo populizmom već da radimo konkretno, da otvoreno govorimo o planovima za koje možemo da garantujemo da će se ostvariti.

    Za nas iz SDPS naročito je važno što je napravljen dogovor o povećanju minimalne cene rade. Smatramo da je odlika jednog socijalnog pravednog društva da uvek vodi računa o minimalnoj ceni rada i ona će ove godine preći tu granicu, odnosno u narednoj godini će preći granicu od 400 evra, što nam po projekciji budžeta i garantuje da će se to desiti.

    Uvek je dobro da postoji socijalni dijalog između zaposlenih, između poslodavaca, da se uvaže potrebe jednih i drugih i da se uzmu u obzir mogućnosti države. Još jedan veoma pozitivna stvar je to što će biti povećan ne oporezivi deo zarade. Samim tim država je pokazala da preuzima deo tereta na sebe i izašla je u susret poslodavcima, što utiče dvostruko na njih da mogu da otvaraju nova radna mesta i da mogu da povećavaju, odnosno otvara se prostor da povećavaju plate zaposlenima.

    Stabilne javne finansije prethodnih godina su dale mogućnost da se najpre rebalansom, a sada i novim budžetom bavimo i povećanjem penzija, da bi se prevazišle trenutne okolnosti koje su bile u tom trenutku. Mi smo rebalansom budžeta već išli na povećanje penzija. U sledećoj godini one će biti veće za 14,8% i nastavljamo sa primenom švajcarske formule.

    Dakle, ovo je jedna najbolja formula koju možemo da primenjujemo kada govorimo o penzijama, zato što ona podjednako u obzir uzima, prilikom povećanja penzije i rast zarada i rast potrošačke korpe.

    Ova formula je objektivna. Ona je pravična. Ona ne uzima u obzir političku odluku, već se zasniva isključivo na ekonomskim parametrima. Ono što nam je dalje potrebno da funkcioniše jeste stabilan penzioni fond i upravo moram da se vratim na onu priču od malopre kada sam govorio da se povećava broj zaposlenih i da se penzije putem doprinosa koje se uplaćuje i poreza, da se penzije isplaćuju iz realnih prihoda, dakle ne zadužujemo se da bi isplatili penzije, već idu na osnovu jednog stabilnog penzionog fonda.

    Druga ključna tema ovog budžeta jesu kapitalne investicije. To je onaj razvojni segment društva. Plan je da se nastavi trend investicionih aktivnosti, odnosno da se po planu realizuju oni najvažniji, oni krupni projekti iz oblasti saobraćaja pre svega, ali i iz oblasti zdravstva, sporta, kulture.

    Za pohvalu je što je procenat ulaganja u kapitalne investicije ove godine 6,8%, odnosno da godinama unazad taj procenat ulaganja ne ide ispod ovog nivoa.

    Kapitalnim investicijama, pre svega omogućavamo svima nama, svim građanima da koriste bolje autoputeve, bolje saobraćajnice, da gradimo bolnice, bolju opremu za zdravstvo, opremu za škole, nove škole, vrtiće, ali sa druge strane samim tim pokazujemo ozbiljnost kao država i postajemo sve više, odnosno i dalje ostajemo atraktivno tržište za ulaganje, o čemu zapravo i govori nivo investicija tokom ove godine.

    Već sada možemo da kažemo da smo po izgradnji autoputa, da prednjačimo, zapravo, u ovom delu Evrope. Nabrojaću samo neke projekte koje treba da se realizuju novcem koji predviđa budžet. To su obilaznica oko Kragujevca, Fruškogorski koridor, Dunavski koridor, deonica autoputa Preljina-Požega, deonica autoputa Preljina-Pojate, magistrala od Požarevca do Golupca, završetak brze pruge Beograd – Budimpešta u onom delu koji je na našoj teritoriji.

    Namerno sam selektivno izdvojio samo neke od projekata koji treba da se realizuju. Da bih pokazao još jedan kvalitet ovog budžeta, a to je da uvek se ulaže ravnomerno u sve delove Srbije. Dakle, svako ima šansu za razvoj i delovi Srbije kao što su Prijepolje, kao što je Vranje, kao što je Kraljevo, kao što je Beograd ili Novi Sad. Dakle, ravnomeran regionalni razvoj je veoma važan za dalji napredak Srbije.

    Očigledno je da uslužni sektor i dalje zadržava ulogu dominantnog izvora ekonomskog rasta i to pre svega kao rezultat nastavka dobrih kretanja u sektoru informaciono komunikacione tehnologije, finansija, ali i turizma.

    Za pohvalu je što je Srbija u protekloj godini bila među retkim zemljama koje su po ostvarenom turističkom prometu nadmašile 2019. godinu. To je za nas tada bila rekordna godina. Zašto govorim 2019. godina? Zato što je to bila godina pre izbijanja korone, kada je nakon izbijanja korone došlo zaista do velikih poteškoća u turizmu, u celom svetu, a evo mi smo već uspeli za tri, odnosno četiri godine da se vratimo na staze uspeha.

    Trend rasta je nastavljen i u ovoj godina. Najveću zaslugu za to svakako da imaju strani gosti koji beleže i u tom delu se beleži dvocifrena stopa rasta. Očekuje se do kraja godine da prvi put bude premašen broj od dva miliona stranih turista.

    Još jedan od pokazatelja rasta turističkog sektora i što prema podacima sistema e-turista, ove godine je u Srbiji više zabeleženo stranih nego domaćih turista. Na taj način vidimo da je Srbija poznata kao jedna atraktivna turistička destinacija i očigledno je da se prethodnih godina, u prethodnom periodu veoma dobro radilo u sektoru turizma i zato i ne čudi što je kada govorimo o ulaganju u turističku infrastrukturu budžet u tom delu veći za trećinu nego što je to predviđeno za ovu godinu, a nekoliko puta veći u odnosu na 2019. godinu.

    Budžet je najbolji pokazatelj naših namera, naše ideje kojim putem želimo da idemo i kojim programima i koje planove želimo da realizujemo. Smatram da je Ministarstvo finansija pokazalo odgovoran pristup, koji nam obezbeđuje dalji ekonomski rast, a sa druge strane predviđa i sredstva da se zaštite svi oni kojima je pomoć u određenom trenutku najviše potrebna. Takođe, budžet je transparentan i u budžetu se jasno vidi trenutak kada novac putem poreza i drugih naplata uđe u budžet, do trenutka kada se njime iz budžeta finansira neki projekat ili bilo kakva druga vrsta usluge. Zbog svega toga, SDPS će glasati za ovakav predlog budžeta ali i za druge zakone koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.
    Od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, ko još želi reč?
    Dragan Marković Palma, izvolite.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Dragan D. Marković

    Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma
    Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici JS će glasati za sve zakone predložene koji su na dnevnom redu, iz više razloga. Prvo, ako gledamo iz ekonomskog ugla da se Srbija razlikuje od nekih država, a posebno iz EU, države koje su bile mnogo razvijenije od države Srbije, da smo mi čak neke države i dostigli, a ono što treba istaći to je veliki broj fabrika je otvoren u Srbiji, jer u Srbiji postoji ekonomska stabilnost, sigurnost, i međunarodna popularnost, ne gleda se ekonomska stabilnost preko politikine politike, da je tako nazovem, kada je u pitanju sastavni deo Srbije, KiM. Oko toga se razlikujemo od 22 zemlje, koje su glasale za nezavisno Kosovo, pet zemalja nije glasalo za nezavisno Kosovo, i u periodu i trenutku kada započinju neki novi ratovi, kada smo imali poplave u Srbiji, gde je preko 40 gradova imalo veliku štetu, kada je priliv u budžetu Srbije u kontinuitetu isti, čak se i povećava iz meseca u mesec, onda ne možemo da kažemo da se loše radilo.

    Kada je u pitanju poljoprivreda, pošto je tu ministarka poljoprivrede, a sada ministarka Dana zagovara ministarku poljoprivrede, mogu da vam kažem da ste me vi prijatno iznenadili, imajući u vidu da ne živite na selu kao ja i da uz podršku Vlade poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima se povećava subvencija po hektaru, i to nije dovoljno naravno, ali je mnogo više nego što je bilo.

    Problem je sledeći, da poljoprivredni proizvođači prošle godine su prodavali žito 32-33 dinara, danas je 18 do 20 dinara. Tu nije kriva Vlada, niti resorni ministar, jer berza evropska odlučuje cenu žita.

    Cena kukuruza je bila 37 dinara prošle godine, danas je cena kukuruza od 18 do 20 dinara. Čak ako je vlažnost velika, plaća se i 15 dinara.

    Svaki poljoprivrednik koji se bavi poljoprivredom ima gubitak po hektaru ako je posejao kukuruz ili žito, to je negde u proseku 100.000 dinara, pošto ja, pored ostalih oblasti i zanimanja, bavim se i poljoprivredom i znam koliko je teško, da poljoprivredni proizvođači nemaju topli obrok, regres, bolovanje. Sve oni sami moraju to da obezbede, ali ipak država nije sedela skrštenih ruku, pa je povećala subvenciju po hektaru.

    Siguran sam da početkom sledeće godine će biti i veća subvencija za poljoprivredne proizvođače, ali se bojim jedne činjenice koja se zove krupna stoka, da iz godine u godinu opada broj krupne stoke i one koja se zovu ovce, svinje, prasad i da se smanjuje drastično u procentima, pa se bojim da kroz tri, četiri godine mi ćemo da uvozimo meso koje je zamrzlo iz nekih drugih država, gde je po godinu dana mrzlo meso, uvoze u Srbiju i prave konkurenciju poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji. Mi ne možemo da zaustavimo taj uvoz, ali možemo da preko cena ili već da iznađemo neki model i metodologiju kako da zaštitimo poljoprivrednog proizvođača.

    Kada je u pitanju poljoprivreda, ja mislim da u BDP od poljoprivrede negde 5%, 6% možda, nisam siguran, ali sećam se kada je to jednom govorio ministar Mali i jeste to mali procenat, ali veliki broj građana u Srbiji se bavi poljoprivredom. Čak i oni koji su zaposleni u nekim fabrikama, to im je dodatna delatnost i kako da sačuvamo mlade ljude da naslede svoje roditelje, deke, bake, da se oni bave poljoprivredom i poljoprivrednom proizvodnjom.

    Od mene imate prolaznu ocenu četiri plus, kada je u pitanju poljoprivreda. Taj ko kaže bravo, on nije video kravu uživo, samo možda na televiziji.

    Principijelno govore o poljoprivredni, a poljoprivreda nije nešto što se gleda na televiziji, nego uđete u njivu, pa vidite da poljoprivredni proizvođač mora da radi, da obrađuje zemlju, pa su se desile elementarne nepogode koje su uništile poljoprivredne proizvođače, gde treba najmanje pet godina da se vrate da mogu da žive onako kako su živeli pre i naravno da nije kriva Vlada zbog toga što su elementarne nepogode zakačile i Srbiju.

    Ja neću reći da je to moja primedba, ali bih zamolio ministarku prosvete… Inače, kada bi birali ministra prosvete sa biografijom koja je neophodna i da zna i kako razmišljaju deca i njihovi roditelji i nastavnici i profesori, a to je Slavica Đukić Dejanović, ako možemo da smanjimo od 28 đaka po razredu, mi smo kao Jedinstvena Srbija i dali amandman na taj predlog, da bude 25. Zašto? Zato što će u pojedinim školama biće tehnološkog viška i neko od učitelja i profesora ko radi 20, 25 godina ostaće bez posla i šta ti ljudi da rade u nekom narednom vremenskom periodu?

    Znači, to nije politika, već život, vaspitavanje naše dece, a moramo da kažemo i da konstatujem svi da imamo mnogo pametne dece, mnogo dobrih đaka u Srbiji.

    Kad sam kod dobrih đaka, mi kao lokalna samouprava davali smo 50.000 dinara za vukovce. Kada je Dan grada svaka škola predloži najbolje đake, to je bilo 17. oktobra, isto po 50.000 dinara smo davali tim đacima i to su neke prve pare, neka prva plata gde su ta deca zaradila učeći i da daju primer ostalim drugovima i drugaricama iz odeljenja, iz grada, iz sela da se isplati da se malo više uči i da te buduće eksperte zaustavimo da ne odlaze u beli svet.

    Kada sam kod odlaska, moram i to da vam kažem, pošto ja često putujem, da mnogo manje sada oni sa završenim fakultetom odlaze u neku drugu državu, mnogo manje zdravstvenih radnika odlazi sada nego pre. Pre nisu imali ni dobre uslove da rade kada su u pitanju zdravstveni radnici, ali kasnije ću o zdravstvu da govorim.

    Ono što je najvažnije, ja živim u porodici koja ima jedanaest članova. Imam petoro unučadi i neki su đaci, a neki studenti i u istoj kući svi živimo. Znam koliko je teško da se postigne veliki uspeh, a posebno roditeljima koji plaćaju stanove u Beogradu, Nišu ili Kragujevcu, gde im deca studiraju, tako da se nadam da ćete ovaj naš amandman da prihvatite.

    Nisu to velike pare za budžet… Da li je tu ministar finansija? Aha, tu je. Nisu to velike pare za budžet. Te pare će se vratiti ako idemo na to da se javlja tehnološki višak. Vratiće se preko te dece koja će biti obrazovana.

    Ti prosvetni radnici da imaju volju da idu na posao, a da ne budu u strahu stalno kako, ne znam, sada se malo dece rodilo i pošlo u prvi razred. Nekada, u pojedinim odeljenjima, posebno na selu, bilo je 25, 27, 28 đaka. Mi sada imamo seoske škole gde imamo i po tri đaka i pet i sedam i ne znam tri razreda, prvi, drugi i treći, jedan učitelj uči sva tri razreda i da na taj način pomognemo i roditeljima tih đaka i prosvetnim radnicima itd.

    Kada sam kod prosvetnih radnika, i to mogu da konstatujem, mnogo su male plate bile, niske, pre 11-12 godina. Danas su mnogo veće plate. Jeste da su standard života i cene povećane, ali da su ostale onakve plate ili da su samo deset posto povećane plate, bilo bi mnogo teže za prosvetne radnike, jer prosvetni radnici nemaju dodatnu delatnost.

    Sada bih hteo da nekoliko rečenica kažem vezano za zdravstvo, da uslove za zaposlene u zdravstvenim institucijama ne da su 100% bolji, već 300%, 400%. Nekada ono osnovno nisu imali. Ultrazvuk koji je star po 15 godina pregledao je sve pacijente. Danas imamo savremenu opremu.

    Hteo sam da zamolim ne u moje ime, u ime zdravstvenih radnika, Vladu i Ministarstvo zdravlja da vidimo kako da pomognemo tim zdravstvenim radnicima, jer oni su spasili mnogo života, a posebno što nemamo ko da ih nasledi, jer danas, vi to, ministarka, bolje od mene znate, pravi lekar postaje posle 20 godina rada. To je jedan zanat. Da povećamo malo… Ja sam vas jednom zvao, vi ste mi rekli do 70 godina, jer su to godine koje su… neću reći dosta za te zdravstvene radnike, ali ako treba da se šalju na neku komisiju, da se vidi u mentalno-psihičkom smislu kakvi su ti lekari. Ako ispunjavaju te uslove, treba malo da produžimo dokle ne napravimo nove kadrove koji mogu da naslede te hirurge i da ne nabrajam sve specijalnosti u medicini.

    Šta je još najvažnije? Ja se sećam kada je bila korona, mi smo prvi imali četiri vrste vakcine. Dolazili su ljudi iz drugih evropskih država, iz Austrije i Nemačke, koji imaju fabrike, iz Italije, oni su dolazili u Jagodinu da prime vakcinu, jer nisu imali "Fajzer" vakcinu koja je tada imala prioritet da bi mogli da putujete u evropske zemlje, a tek kasnije su dozvolili da mogu i ovi koji prime neke druge vakcine da odlaze u evropske zemlje.

    Znači, to je u ovom trenutku ogromni problem, ne u budućnosti, nego sutra, sutra je već veliki problem. Evo uzeću primer za Jagodinu. Mi imamo sada tri hirurga koji treba da odu u penziju za godinu ili dve. Nema ko da ih nasledi. Onda ćemo stvoriti usko grlo u Beogradu, da će svi morati da idu u Beograd da se operišu, od onih klasičnih operacija, slepog creva, žučne kese i da ne nabrajam sve te medicinske termine. To nije skupo za budžet.

    Trebalo bi da se dozvoli onima koji su zaposleni u medicini i u medicinskim institucijama da dobiju rešenje za stalno posle tri meseca. Mi imamo slučaj gde rade po godinu, dve dana, a nemaju rešenje za stalno. Znači, oni nisu sigurni. To su mladi doktori i medicinske sestre, ne mogu da uzmu kredit za stan jer banka ne da ukoliko niste zaposleni u stalnom radnom odnosu i onda se javlja to kolebanje i razmišljanje da li da ostanu ovde ili da idu u neku drugu državu.

    Ja sam bio u Beču, vodio sam 300 poljoprivrednih proizvođača i pitao, gde god sam ušao u neku prodavnicu ili restoran koliko je velika plata. Ovo ministar Mali treba da čuje. Znači, konobar koji radi pet godina ima 1.200 evra platu. To kad kažete u Srbiji, kažu da je dosta para. Stan košta od 900 do 1.000 evra, plus ostale dažbine. Znači, treba da rade najmanje dvoje da bi mogli da žive ne luksuzno, ne osnovno, nego da imaju samo ono što je neophodno, ukoliko taj bračni par ima decu.

    Nije isto kao što je bilo pre sedam-osam godina u tim drugim državama, zato što te druge države finansiraju zemlje koje ratuju, a to plaćaju građani preko raznoraznih poreza i tamo su cene grejanja mnogo veće, cene struje, infostan je pet puta skuplji nego što je u Srbiji i kada pogledamo ovde i kažemo da ima platu od 60 hiljada, to je malo. Ali, ne zaboravimo da ti koji imaju 60 su pre imali 30 hiljada, što je duplo više. Zbog toga će početi da dolaze iz evropskih zemalja tzv. gastarbajteri, ne samo Srbi nego i ostale nacionalnosti koje imaju neku svoju kuću u Srbiji, da se vrate u Srbiju.

    To su dva zanimanja, prosveta i zdravstvo, koji su veoma važni za očuvanje identiteta, ne samo nacionalnog, nego svih ostalih građana, pošto kada odete kod doktora on vam ne traži člansku kartu ili da li ste Hrvat, Bošnjak ili neke druge nacionalnosti.

    Kada je u pitanju budžet, u svim gradovima u Srbiji su smanjena transferna sredstva pre 10 godina, a obaveza lokalne samouprave se povećavala iz godine u godinu. Možda sada nije bilo dovoljno sredstava, čuo sam da 11 milijardi imamo para na računu, naravno, pare su jedna vrsta robe, da kažemo - e, ajmo sada da malo odvojimo od tih 11 milijardi i da pomognemo institucijama koje stvaraju budućnost ove države.

    Lokalnoj samoupravi, odnosno samoupravama, neću reći da je nepravda jer nije to uradila ova Vlada, uradila je ona prethodna, na primer, vrtić se zove predškolska ustanova. Poslodavac treba da bude Ministarstvo prosvete, a po zakonu koji je i dan danas važeći, lokalna samouprava mora da vodi računa i kolika je cena vrtića po detetu, kolike su plate zaposlenih, znači sve to lokalna samouprava mora da plati.

    Kada su u pitanju jubilarne nagrade, takođe. Jubilarne nagrade su visoka pozicija, a posebno povećanje plate u javnim preduzećima 10% od januara. I to je malo, ali mnogo je bolje nego što je bilo pre.

    Sada se postavlja pitanje odakle će lokalna samouprava sve to da plati ako nam nisu povećana transferna sredstva? Ne tražimo mi da se povećaju na osnovu rasta cena na malo, ali očigledno da je danas rashod mnogo veći nego pre devet, deset godina, kada su nam smanjena transferna sredstva.

    Na primer, za Jagodinu je 600 hiljada evra na godišnjem nivou, to je bila plata i akontacija. Danas je to malo više i ja se nadam da više nećemo da uzimamo, ono se zove izvorni prihod ili prihod od kazni, kao što je kazna za saobraćajne prekršaje, išlo je 70% Vladi a 30% lokalnoj samoupravi. Sada i tih 30% koji su nekada pripadali lokalnoj samoupravi ide u budžet države.

    Tako da se postavlja pitanje…

    (Predsednik: Samo privedite kraju.)

    Pa, nije valjda 20 minuta prošlo?

    (Predsednik: Jeste.)

    Izvinjavam se. Hteo sam još nekoliko stvari da pitam, ali nema veze, da ne prekoračim vreme. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala i vama.
    Ukoliko se više niko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, možemo da pređemo i na listu.
    Javlja se Boško Obradović. Izvolite.
    ...
    Srpski pokret Dveri

    Boško Obradović

    SRPSKI POKRET DVERI - PATRIOTSKI BLOK
    Poštovane kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovani građani, dozvolite da u ovom jednom od svojih završnih obraćanja u ovom sazivu Narodne skupštine probam da skrenem pažnju javnosti na sve ono što Vlada Republike Srbije prirodno i očekivano krije u završnim računima prethodnih budžeta i u planu budžeta za sledeću godinu, jer razumljivo je da će Vlada reklamirati ono što oni misle da je po njih pozitivno, ali da će i sakrivati ono što je nesumnjivo po njih negativno.

    U danu kada, evo, mi pokrećemo sa 22 dana zakašnjenja redovno jesenje zasedanje Narodne skupštine, u Savetu bezbednosti UN biće održana sednica na temu Kosova i Metohije, ali teme Kosova i Metohije nema niti na sednici Vlade Republike Srbije, niti na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, kao što u Njujorku nema predsednika Republike Aleksandra Vučića da brani srpske nacionalne i državne interese, već tamo šalje Anu Brnabić, koja apsolutno nikakve veze sa kosovskom politikom nema, niti se šta pita, niti o tome odlučuje, niti se u to razume, niti se time bavi.

    Zašto je Aleksandar Vučić pobegao sa megdana iz Njujorka? To je jedno veliko i dramatično pitanje i govori o krahu kosovske politike aktuelne vlasti, ali nije to krah samo u toj sferi gde je ova vlast uvela državu u ozbiljnu bezbednosnu problematiku, već je krah i u ovoj ekonomskoj sferi u kojoj se toliko vlast reklamira kao nekakav ekonomski tigar, a da zapravo od građana Srbije krije brojne podatke koje ću ovde morati da saopštim i da o tome obavestim javnost.

    Pošto je na dnevnom redu i završni račun budžeta za 2022. godinu, građani Srbije bi trebalo da znaju da ova Vlada iz budžetskih sredstava na ime rashoda za kazne, penale, takse i naknadu štete u 2022. godini je isplatila 165 miliona evra, a u poslednjih pet godina, verovali ili ne, ukupno 722 miliona evra za takse, kazne, penale i naknade štete.

    Naravno da ni prethodna vlast nije bila mnogo bolja, posebno je bila neodgovorna u finansijskom smislu ali, verovali ili ne, ova vlast je, poređenja radi, 2,8 puta više ovakvih troškova i rashoda napravila u budžetu u odnosu i na tu prethodnu neodgovornu vlast.

    Slična je situacija kada govorimo i o nečemu što već ulazi u sferu protivzakonitih aktivnosti, a o tome ne kažem ja, nego kaže Fiskalni savetu u svojoj oceni završnog računa budžeta za 2022. godinu. Tamo jasno stoji da je protivzakonitim postupanjem koje se odnosi na upotrebu tekuće budžetske rezerve o kojoj odlučuje isključivo Vlada Republike Srbije ova Vlada oborila tri rekorda. Prvo, preko tekuće budžetske rezerve potrošili su ukupno milijardu evra, što je istorijski rekord od uvođenja ovog mehanizma u budžetski sistem Srbije pre više od 20 godina. Milijardu evra o kojima odlučuje samo Vlada kako će se potrošiti. Polovinu od toga, pola milijarde evra, Vlada označava oznakom poverljivo i neće da nam kaže na šta je potrošila te pare, tvrdi Fiskalni savet u svojoj oceni.

    Na kraju, dvostruko prekoračuju Zakon o budžetskom sistemu član 69. i propisani limit od 4% predviđen za tekuću budžetsku rezervu, a to je upravo ovih 500 miliona evra za koje ne znamo za šta su ih potrošili.

    To nije sve. Naravno, ako pogledate izveštaj o 50 najvećih javnih nabavki u 2022. godini. Videćete da je od milijardu i 100 miliona evra, koliko je država imala različitih vidova poslovnih projekata, od 50 najvećih nabavki u 34 bio samo jedan ponuđač, a u 50 ukupno 1,34 ponuđača. Šta to govori, građani Srbije? Da nema konkurencije, da su sve to namešteni tenderi, nameštene javne nabavke i da Srbiju izjeda politička korupcija.

    Šta, poštovani građani, znači politička korupcija? Politička korupcija znači kada su vam, recimo, kvadrati stanova mnogo skuplji nego što je to realna cena u izgradnji, kada su vam kilometri autoputeva, takođe, mnogo skuplji nego što je realna cena uporedno bilo gde u regionu ili u Evropi. To znači da se te pare negde odlivaju u neke privatne džepove, rođačke, burazerske, firme, kumovske firme, firme bliske vladajućoj SNS, a koje jedino zapravo i mogu da učestvuju i pobede na tim nameštenim tenderima i javnim nabavkama.

    Sada pazite, nije stvar samo kriminala i korupcije u koji je ogrezla ova vlast, to svi znamo, to je sada opšte mesto, ovde je problem što je sa tim novcem moglo da se mnogo toga više uloži, da plate prosvetnih radnika ne budu ispod proseka plata u Srbiji, da se povećaju one minimalne penzije sa kojima ne može da se živi, da sva deca imaju besplatne udžbenike, a ne samo deca u Beogradu, gospođo ministre prosvete. Kakva je to diskriminacija dece van Beograda koja nemaju besplatne udžbenike, a deca u Beogradu imaju? Treba deca u Beogradu da imaju besplatne udžbenika, ali treba i sva deca u Srbiji da imaju besplatne udžbenika, a ne samo u Beogradu. Kako objašnjavate tu diskriminaciju, tu vapijuću diskriminaciju? Nije Srbija samo Beograd.

    Dakle, kada neko krade narodne pare iz budžeta, on ne samo da čini kršenje zakona zbog koga treba krivično da odgovara, nego on krade od naše dece, od socijalno ugroženih kategorija stanovništva, od penzionera sa najmanjim penzijama itd, itd.

    Ono što je veoma važno da se ovde kaže, kada govorimo o političkoj korupciji, to je da ste vi učinili sve da pravite takve javne nabavke u kojima ostavljate mogućnost da vi dogovarate stvari kako god vi hoćete, bez ikakve kontrole, bez ikakvih tendera, javnih nabavki u kojima bismo zaista videli ima li tu kakve konkurencije. To opet ne kažem ja, nego kaže Fiskalni savet u oceni budžeta za narednu 2024. godinu.

    Sada, pazite, koje reči upotrebljava Fiskalni savet, kaže – nastavlja se s rastom… Tu se naravno misli na novi nacionalni stadion, na Ekspo 2027. godine gde jednostavno izuzimate Zakon o javnim nabavkama i hoćete vi da podelite te pare kako god to vi želite, kao i ovih 500 miliona evra iz 2022. godine, koje ste označili oznakom poverljivo i niko ne zna na šta ste ih potrošili.

    Kaže Fiskalni savet: „Nastavlja se sa rastom investicionih projekata koji se sprovode“, pazite ovu reč, „mimo standardne procedure, što bi trebalo napokon staviti pod kontrolu“. Ne postoji mogućnost da se nešto sprovodi mimo standardne procedure. Dakle, ili je po proceduri i po zakonu ili je protivzakonito. Kaže Fiskalni savet da se projekti koji dobijaju oznaku posebnog značaja za Srbiju sprovode po posebnim i skraćenim postupcima čime se zaobilazi standardna regulativa. Mislim da bi ovo trebalo prevesti na srpski jezik. Kada, gospodine ministre, zaobilazite standardnu regulativu ili radite mimo standardne procedure vi znači da radite protivzakonito, znači da kradete.

    Ovo kaže Fiskalni savet, a ja se sa tim, naravno, slažem. Pazite šta kaže Fiskalni savet da je ukupno procenjena vrednost pobrojanih projekata koji se rade mimo procedure i regulative, verovali ili ne, poštovani građani Srbije, 8,4 milijarde evra mimo standardne procedure, mimo regulative, na nameštenim tenderima, na direktnim pogodbama sa međunarodnim šemama i kombinacijama ove vlasti. To su naše pare.

    U nova zaduženja samo u sledećoj godini, u novom budžetu, ova Vlada projektuje 6,5 milijardi evra novih zaduženja, pa pogledajte šta je „Transparentnost Srbije“, recimo, rekla kada govori o vašem Zakonu o Ekspu 2027 godine da nemate obrazloženje zašto izuzimate Ekspo iz Zakona o javnim nabavkama, da niste tražili mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije i kolike su koruptivne potencijalne radnje kada to tako izuzmete iz Zakona o javnim nabavkama i vi delite pare kako vi hoćete. Konačno, da ste zabranili javnu raspravu o ovome zakonu.

    Verovali ili ne, to je istina o onome što vi radite sa parama građana Srbije.

    Šta vi još krijete kao Vlada Republike Srbije? Krijete ogromna poskupljenja u državi Srbiji, krijete inflaciju koja je neverovatna. Zaboravili ste da se pohvalite da ste povećali akcize za 8%, pa cenu struje nekoliko puta ove godine, pa cenu gasa nekoliko puta ove godine. To su sve inflatorna poskupljenja. Svako to poskupljenje označava poskupljenje svih osnovnih životnih namirnica, a da ne govorim o ceni goriva ili možda baš da govorim o ceni goriva, poštovani građani Srbije.

    Vi možda ne znate da je, primera radi, litar evro dizela u Severnoj Makedoniji 158 dinara, u BiH 171 dinar, u Crnoj Gori 189 dinara, a u Srbiji 214 dinara. Objasnite mi - zašto je cena dizel goriva najveća ovde upravo kod nas u Srbiji i zašto se na taj način pljačkaju građani Srbije?

    Znate kako ova vlast funkcioniše? Da vam novac time što pokloni penzionerima ili deci ili mladima, a onda njihove roditelje opljačka na prvoj pumpi sa ovako nenormalnom pljačkaškom cenom goriva najvećom u čitavom regionu.

    Ista priča je sa time što je ova vlast od Srbije napravila jednu vrstu evropske kolonije i deponije. Podsetite me, gospodine ministre Mali, koliko je još banaka u Srbiji u domaćem vlasništvu? Da li je 90% banaka već u vlasništvu stranaca? Zašto mi nemamo domaće banke? Zašto je većina trgovinskih lanaca, takođe, u vlasništvu stranaca? Zašto imamo toliko velike trgovinske marže?

    Da li vam je poznat podatak, gospodine ministre, da su samo u prošloj godini od naknada za obradu kredita banke zaradile 445 miliona evra? Što ih niste oporezovali na ovaj ekstraprofit? Čekajte socijalno-ekonomska kriza u čitavom svetu i Srbiji, ovolika inflacija, ovoliko siromaštvo, a banke zarade pola milijarde evra i vi im ne tražite ekstra porez na taj ekstraprofit. Zbog čega? Jel vi možda radite za strane banke ili radite za ovaj narod i za ovu državu? Za koga vi radite, gospodine ministre Mali? Za koga vi radite?

    Naravno, krijte vi mnoge druge stvari, krijete da ste smanjili subvencije za poljoprivredu u budžetu za 2024. godinu za 13 milijardi dinara, kao što navodi, takođe, Fiskalni savet. Krijete demografsku katastrofu u kojoj se nalazimo, da smo izgubili 750 hiljada stanovnika za vreme vaše vlasti u poslednjih 11 godina.

    Dakle, vlast SNS jednako 750 hiljada stanovnika države Srbije manje. Pa ako nastavimo ovim tempom ovog naroda neće biti za sto godina i ovde će na našoj zemlji živeti neki drugi narodi.

    Inače, vaša migrantska politika već vodi u tom pravcu da naseljavate migrante u Srbiji i da pravite bezbednosne probleme građanima Srbije širom severa Srbije, od Subotice, preko Sombora do Šida, gde imamo stalne, neprestane incidente sa migrantima zbog vaše migrantske politike koju Aleksandar Vučić po uzoru na Angelu Merkel nazvao odličnom merom za popunjavanje bele kuge i rešavanje demografskog problema. Nemamo našeg stanovnika, uvezimo migrante. Pa da li je to normalno? I ko će za to da glasa na sledećim izborima?

    Građani Srbije ovo o čemu ja pričam ne mogu da čuju na medijima i to je problem sa kojim se danas najviše suočavamo.

    Konačno da se podsetimo šta bismo još mogli uraditi da smo one pare koje su otišle na kriminal i korupciju, uštedeli u državnom budžetu? Mogli bismo, a i o tome govori Fiskalni savet i to je veoma važna stvar koju želim da citiram, jer se godinama zaležemo za takav pristup, gde se kaže da je potrebno da je visoka inflacija najviše izražena u rastu cena hrane i energije i da to pogađa socijalno najugroženije stanovnike Srbije koji za ove namene odvajaju najveći deo svojih primanja, da je dosadašnji pristup Vlade ovom problemu bio pogrešan i svodio se na povremena, jednokratna i neselektivna davanja novčane pomoći svima, i kojima treba i kojima ne treba, dok se mi zalažemo za davanje socijalne pomoći samo onima kojima treba, koji su socijalno ugroženi. To kaže Fiskalni savet kada kaže - definisati trajna i dobro usmerena rešenja koja će sistematski poboljšati životni standard socijalno ugroženih građana, a to predloženi budžet ne predviđa. Dakle, vi ne predviđate u 2024. godini podršku onima kojima je ta podrška najpotrebnija.

    Na kraju i sa tim ću završiti, slika stanja u porodilištima je slika države i vlasti. Kakva su nam porodilišta, takva nam je vlast. Možete da budete proglašeni jedino za jednu neuspešnu Vladu koja ima ovakvo stanje u porodilištima sa ovako lošom ishranom za trudnice, sa akušerskim nasiljem, sa ogromnim troškovima održavanja trudnoće, sa guranjem u privatne lekarske prakse iz državnog zdravstva i svim drugim materijalnim i drugim lošim uslovima u srpskim porodilištima.

    Mi se zalažemo da srpska porodilišta budu hoteli sa pet zvezdica. Građanima Srbima kao nacionalno okupljanje, kao predizborna saradnja između Srpske stranke Zavetnici na čelu sa Milicom Đurđević Stamenkovski i Srpskog pokreta Dveri uz podršku najistaknutijih srpskih intelektualaca od kojih ću ovde izdvojiti samo Miloša Kovića i Ratka Ristića, obećavamo da će u našoj borbi protiv bele kuge, u našoj borbi da porodica konačno dođe na prvo mesto u ovom društvu i državi, prvi zadatak buduće Vlade Srbije u kojoj ćemo mi biti, biti sređivanje svih porodilišta u Srbiji da izgledaju kao hoteli sa pet zvezdica i da sve trudnice, porodilje i novorođenčad imaju maksimalnu najbolju moguću uslugu, jer će to biti slika naroda i države koja je prijatelj porodice, koji ulaže u budućnost ovog naroda, a ne u strane banke, ne u strane kompanije gospodine ministre Mali, jer od Mlađana Dinkića do vas 93,5% svih subvencija naših para dali ste stranim kompanijama, a samo 6,5% domaćim privrednicima. Šta su domaći privrednici i poljoprivrednici u ovoj državi? Jel su oni neka druga klasa da vi naše pare delite raznim stranim multinacionalnim kompanijama, a šta dobija domaći privrednik, šta dobija domaći poljoprivrednik.

    Zato će naše nacionalno okupljanje i naša koalicija Dveri-Zavetnici biti glas i domaćeg privrednika i poljoprivrednika i glas zaštite životne sredine u Srbiji, našeg ekološkog patriotizma i glas svih porodičnih ljudi koji su za tradicionalne porodične vrednosti, a ne za gej parade i promenu pola za koju se vi zalažete gospodine ministre Mali i vaš predsednik Vlade Ana Brnabić.

    Zaista je došlo vreme ne samo za smenu vaše Vlade i Ane Brnabić, nego za smenu čitavog korumpiranog političkog sistema koji vi predstavljate. Ovde više nije dovoljno samo smeniti aktuelnu vlast, a ne da bože da se vraćamo na staro i na vreme bivšeg režima, nego je došlo vreme za smenu političkih generacija, za nove ljude koji do sada nisu bili na vlasti, za patriote, domaćine, suvereniste, one kojima će Srbija biti na prvom mestu, a interesi stranaca konačno malo u drugi plan. Da se ovde više ne pita Hil i vi hilovići iz vlasti i opozicije koji slušate šta vam govore strani ambasadori, nego da se pita država Srbija, da se pitaju Srbi, da se pitaju domaćini, domaći privrednici i poljoprivrednici, porodični ljudi, onima kojima je stalo do KiM u sastavu Srbije, do odbrane Republike Srpske, onima koji su protiv članstva u NATO-u, koji su protiv sankcija Rusiji, koji su za Srbiju na prvom mestu. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Samo ne znam da li su ta korupcija, krađa i pljačka o kojima pričate onaj slučaj kada su DSS i DS vama milione preko „Kolubare“ isplaćivali. Ta korupcija, ta krađa i ta pljačka, jel to bilo to? Dobro ako je to bilo to.
    Replika, Marina Raguš.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marina Raguš

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Hvala gospodine predsedniče.

    Obzirom da nemam puno vremena, pitajte vaše koalicione partnere gde su nestale banke iz Saveza za Srbiju, jako dobro znate. Njih prvo da pitate i Đilasa na prvom mestu.

    Kada govorimo o krađi političkoj i korupciji, znate vi ste skoro 15 godina, ako ne i jače na političkoj sceni, valjalo je za 15 godina preći tih 5%. godine 2011. i to 28. januara napravljeno je jedno solidno istraživanje, pa se između ostalog kaže – zloupotreba u „Kolubari“, izdvajanje iz „Kolubare“ na ime donacija i sponzorstva prema istraživanju drastično su počela da rastu posle 2004. godine, kada je direktora firme postavila tada vladajuća DSS. U periodu kada je preduzeće beležilo gubitak od skoro 10 milijardi dinara, istovremeno je na donaciji izdvajalo više od 140 miliona dinara raznim udruženjima. Među onima koji su te godine kada je preduzeće beležilo gubitke dobili najveće donacije, nalazi se desničarsko Udruženje Srpski sabor Dveri kojima je tada dato 4,2 miliona dinara.

    U to vreme po tadašnjem kursu evra to je 50.000 evra. Ovde imam ilustracije radi dve odluke iz 2008. godine, jedna je od 23. aprila, rudarski basen „Kolubara“ potpisao Dragan Tomić, ovlašćeni predstavnik osnivača, na osnovu tog i tog člana, odobrava se uplata finansijskih srestava Udruženju Srpski sabor Dveri na ime tekućih troškova udruženja, koliko dobro razumem čak i netalentovani čovek za posao i biznis i političku korupciju razume ovo, ovo je da firma preživi. Vi imate firmu, a ne političku stranku.

    Onda imam i drugu odluku iz 23. maja 2008. godine, broj 2/1 1557 – odobrava se uplata finansijskih sredstava Udruženju za nacionalnu kulturu, društvena pitanja Srpski sabor Dveri u iznosu tom i tom na ime troškova realizacije akcije, zamislite – Prva javna rasprava o EU.

    E to je primer političke korupcije. Dakle, kada govorite o temi budžeta i gde su naše otišle, pare svih građana Srbije, samo da vas podsetim, oko devet milijardi evra u periodu korone smo mi dotirali, subvencionisali domaću privredu i sve građane Srbije. Tu su naša pare.