Poštovani građani Srbije, ja sam ponosan kao član DS što sam bio i ostao saborac Zorana Đinđića. Ja nikada nisam prešan na tamnu stranu. Nikada nisam stao pored onoga koji je kazao da se napio od sreće zato što je Zoran Đinđić ubijen. Zoran Đinđić nikoga nije ubio. Zoran Đinđić nikome nije želeo zlo. Ja ne znam kako neko sme da se poziva na Zorana Đinđića i da stoji pored čoveka koji se napio od sreće zato što je Zoran Đinđić ubijen. Ja ne znam kako neko može da podržava ljude koji su rekli – ako neko vidi Zorana Đinđića ovih dana, neka mu kaže da je i Broz pred smrt imao probleme za nogom. Ja sam ponosan zato što Zoran Đinđić nikada nije učestvovao u ubistvu političkih protivnika, kao što je to urađeno Oliveru Ivanoviću. Ja sam ponosan na puteve koje je popravio Zoran Đinđić jer ovakvu je zemlju zatekao. Ja sam ponosan na Zorana Đinđića i vladavinu DS zato što je Zoran Đinđić ukinuo bonove za šećer, so, ej za so bonove, ulje, deterdžent, a koje je uveo Aleksandar Vučić sa svojim partijskim istomišljenicima.

Ja sam ponosan na Zorana Đinđića zato što je sprečio štampanje para od nekoliko desetina milijardi, stotina, hiljada milijardi, ja ne znam koji broj ovde piše. Sećate se vi stariji građani onih para, a vi mlađi potražite po fijokama kod baka i deka i pitajte se ko je bio na vlasti. Pitajte porodice ko je bio na vlasti kada se ovo desilo.

Ne znam kako neko može da pređe na tu tamnu stranu, posle hiper inflacije od 5.578 triliona. Tolika je bila hiper inflacija. Dakle, ja sam ponosan na to što sam bio i ostao član DS, posvećen istim vrednostima u koje sam verovao i 1991. i 1999. i 20021. i 2023. godine.

Replika, Milenko Jovanov.

Hajde pročitajte datum sa te novčanice. Ta novčanica koju ste štampali ima datum, svaka novčanica ima datum kada je puštena štampu. Pročitajte datum.

(Srđan Milivojević: Vučić štampao.)

Koja godina? Koje godine je bila hiper inflacija? Koje godine je Vučić postao ministar? Ajde pročitajte godinu. Na svemu tome piše datum. Pročitajte godinu.

(Srđan Milivojević: Tad je je Vučić bio na vlasti.)

Odlično, pročitajte datum. Koje godine je Avramović imao program?

(Srđan Milivojević: Ovo ste uradili Srbiji.)

Da li vi razlikujete 1993. i 1997. godinu? Da li vama nešto znači 1993. i 1997. godina? Pogledajte ove podvale. On namerno podvali, nešto što je bilo 1991, 1992, 1993. godine i kaže to je bilo kada je Vučić bio na vlasti 1997. godine. Nikakve veze jedno s drugim nema. Apsolutno nikakve veze jedno s drugim nema i laže, brutalno laže građane Srbije.

Pogledajte kakvo je to ponižavanje naroda. Kao što ih je ponižavao jutros kada je tvrdio kako su oni svi bili u sali, a bilo ih šest, tako i sada ponižava, tako što im pokazuje novčanice na kojima postoji datum koji neće da pročita. Zašto? Zato što će se pokazati koliko laže. Pogledajte vi kakve su to podvale, kakve su to manipulacije.

Neće da kaže još jednu stvar, da su te novčanice iz perioda kada je Zoran Đinđić sa Slobodanom Miloševićem pregovarao da bude premijer. Nisu se dogovorili, pa su samo Slobodan Radulović i Đukić ušli u tadašnju Vladu Mirka Marjanovića. To su vam te godine, zato neće da pročita datum da ne bi smo onda pričali bukvalno samo o tom periodu.

Ja bih da pričam o budućnosti, a to je ono što nas čeka. Prva bliska budućnost ove godine su izbori 17. decembra. Faktički, imamo sledeće nedelje raspisivanje, gde ćemo moći da se odlučimo da li ćemo da pričamo o 2026, 2028. i 2030. godini ili ćete ovakve ljude da tražite da lažu o devedesetima, da lažu i izmišljaju o stvarima, da lažu i izmišljaju o svemu o čemu govore i da to bude jedina priča.

To je poenta i to je izbor ili lista Aleksandra Vučića ili lista lažova Dragana Đilasa koja okuplja ovde, jer ne sme sam da dođe, pa ga donose u kartonu i u stiroporu. Ili to ili ovako.

Pročitajte datum. Samo pročitajte datum. Ajde pročitajte datum da vidimo ko je bio. Ajde da vidimo ko je bio. Šta ste vi sveštenik postali. Ovo je neki obred egzorcizma. Ja za ovo nisam nadležan. Dajte Slavicu Đukić da pogleda ovo. Hvala vam.

Sada vam je negde jasno zašto ovako nešto nije moglo DS dok je bio tu Zoran Đinđić.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su poslanik Olenik, zajedno Aleksić, Jovanović, Novaković, Stanković, Radovanović, Parandilović, Nestorović, Nikolić i zajedno Milivojević, Jovančićević, Gavrilović, Miladinović.
Reč ima Slavica Radovanović.

Poštovani građani, mi se i dalje zalažemo i smatramo da ne treba usvojiti uopšte ovaj zakon jer zaista smatramo da ukoliko se ovaj Predlog zakona usvoji, Srbija će zaista biti u totalnom medijskom mraku.

Meni je zaista ovo odličan šlagvort opet da nastavim o toj čuvenoj Šilerovoj, jer verovatno je većina građana tada bila u nekom mraku zato što se ta jedna kriminogena grupa na neki način prikrivala iza vlasti, ali, eto, hvala poslaniku koji mi je dao ideju da mogu da razjasnim građanima.

Znači, ja bih da ponovim da je rešenjem izvršnog Odbora Skupštine opštine u Zemunu 06-236597 od 21.02. 1997. godine doneto rešenje da se Spasojeviću na trajno dodele te parcele, broj 12455 od 1.064 kvadratna metra i parcela 12426 i 12427, takođe od 1.064 kvadratna metra.

Ono što je interesantno, Šilerova ulica se ne nalazi u Trsteniku, nalazi se u Zemunu. Takođe, šta je još interesantno? Tog 2. februrara, 21. februara 1997. godine Miroslav Aleksić je imao 18 godina. On je tek 1997. godine u avgustu mesecu punio 19 godina.

Potpuno je suludo za bilo kog građanina, ne za Miroslava Aleksića, nego za bilo kog drugog građanina pričati da je sa 18, 19 godina mogao da odlučuje da li će da se formira neki klan i da li će taj klan dobiti da nelegalno stečenim novcem gradi takvu vilu u takvom jednom prometnom i lepom delu kao što je Zemun.

Pri tome, moramo i naglasiti da oni nisu 1997. godine došli sa tolikim parama i da nisu 1997. godine stekli bogatstvo. Stekli su ga mnogo godina pre, a zna se ko je tada bio na čelu Zemuna.

Reč ima Milenko Jovanov.

Dakle, ponovo podvala i ja samo ne znam dokle misle da funkcionišu na ovaj način. Dakle, oni će sada vas da ubede da onaj ko je rođen 1978. godine, 2000. godine, 2001. godine, 2002. godine, 2003. godine nije bio punoletan. On možda nije imao poslovnu sposobnost, možda je imao staratelja, ali je bio punoletan.

Drugo, ti o kojima pričate su nastali, kažete devedesetih, kao deo surčinskog klana, bar je to istraga pokazala, pa su se razdvojili 2000, posle 2000. godine, kada su se dogovarali kako će i kome da pomognu da dođu na vlast, kada je sastanak bio između Đinđića i Legije, o čemu je pisao Bujošević u svojoj knjizi, da li je tako, a onda su se dogovorili da trebaju da asfaltiraju po Srbiji, sve ostalo Surčinci, a ovi su odvojili pa nastavili svoje, Zemunci. Kakve to sada veze ima sa tim periodom o kome pričate? Nikakve.

Znate šta ni ti Surčinci nisu mogli da sanjaju? Da imaju prihode kao firme Dragana Đilasa, jer ove prihode koje je Dragan Đilas ostvario, to ni u kriminalu ne može da se ostvari.

Dakle, 2002. godine Dragan Đilas ostvaruje milion i 318 evra prihoda, pa godine 2003. milion i 960 hiljada evra prihoda, a onda 2004. godine postaje direktor ove Nacionalne kancelarije predsednika Republike i odjednom postaje mnogo sposobniji nego do tada, pa ostvaruje prihod od šest miliona evra.

Dakle, tri puta više, 300% više u odnosu na prethodnu godinu, a onda 2005. godine pošto se već ustalio 32 miliona.

Dakle, sa šest na 32 ili sa milion i 300 tri godine ranije na 32. Godine 2006. 54 miliona evra. Godine 2007. 87 miliona evra. Godine 2008. 79 miliona evra.

Ja samo kažem, počeo je od milion i 318. Ovo ni zemunski klan nije mogao da sanja, a pripravnik za Đilasa iz Trstenika, dakle on kad poraste biće Đilas, pa je vežbao sa tastom kako da postane Đilas, pa je 650 hiljada evra skinuo kroz onu, kako se zove, nevladinu organizaciju za popravljanje resursa građana Trstenika. Kom građaninu Trstenika je popravio resurse osim sebi i tastu? Da li ima treći? Samo njih dvojica.

Prema tome, ako ne znate šta da kažete o amandmanu koji ste podneli i na temu koja je tačka dnevnog reda, hajde bar ćutite. Nemojte da nas vraćate u priče da nam vi pričate kao što su nam bake pričale priče i bajke pred spavanje, da nam vi pričate vaše viđenje devedesetih godina. Ko ste vi da vi nama predstavljate autoritet za priču iz devedesetih godina? Koji ste vi autoritet? Niste autoritet nikakav ni meni, ni većini, nikakav autoritet. Možete da budete autoritet tim oko vas, ali vidim da ni njima niste autoritet.

Niste vi pozvani ovde da vi nama prepričavate istoriju onako kako je vi vidite, nego ste podneli amandman pa ga branite, ako umete da ga branite. Ako ne umete da ga branite nego hvatate u letu šlagvorte iz govora poslanika od jutros, onda bolje ćutite. Nemojte da brukate sebe, a nama da oduzimate vreme da slušamo gluposti celo pre podne.

Amandman.

Poštovani građani Srbije, u rukama imam jedno od remek dela knjiga Vojislava Šešelja "Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić". Omiljeno mesto za igranje šaha, mene, u društvu Aleksandra Vučića bila je Šilerova ulica, gde sam često igrao šah sa Miletom Lukovićem i Dušanom Spasojevićem.

Ja sad ne znam da li je Aleksandar Vučić glumio šahovsku figuru ili je bio slat po burek u obližnje pekare pa mu lupao čvrge ako zaboravi ko jede sa mesom a ko sa sirom. Ali, malo pre smo čuli Milenka Jovanova koji se odriče tog vremena. On se odriče onih velikih para, bonova za benzin. I dobro je, znate, imate ono na krštenju kad se kaže - Odričem se satane. "Odričeš li se? Odričem se."

Ali, nije mu prvi put. On se satane odrekao kada je kazao - spas za Srbiju je obaranje Vučića.

Naš cilj je obaranje režima Aleksandra Vučića i Vlade Srbije koja je smanjila penzije, koja vodi Srbiju u NATO, koja vodeći Srbiju u EU doživljava svaki dan ova poniženja, koja priznaje nezavisno Kosovo. Videli ste malo pre kako polaže zakletvu Srpska lista nad ustavom Aljbina Kurtija i kako mu se kune na vernost. Možda se i ovaj što se odrekao satane zakleo na vernost.

On kaže - odričemo se onih koji su upropastili srpsku ekonomiju, koji su upropastili srpsku porodicu, koji će upropastiti sve čega su se dotakli. I evo sad nam taj čovek kaže - ne, ja se nisam odrekao satane, ja mu i dalje služim. Čekaj bre, čoveče, dogovori se prvo sa sobom gde si bre ti u svojoj glavi? Kako je moguće da sa 17 godina, dok Vučić igra šah u Šilerovoj ulici, Miroslav Aleksić iz Trstenika dolazi da kibicuje te partije i da organizuje zemunski klan, 1996, 1997. i 1998. godine? Ajde mi to objasni, molim te, kako je to moguće?

Kad ste ušli na vlast u opštinu Zemun? Najcrnje vreme za tu opštinu.

Po Poslovniku, izvolite.