Poštovani građani Srbije, u ovoj zgradi gde sada sedimo postoji jedna prostorija gde je u stvari strašni sud za režim Aleksandra Vučića i režim devedesetih godina. To je skupštinska biblioteka. U skupštinskoj biblioteci čuvaju se svi stenogrami i svi govori narodnih poslanika u protekliih… pa možda i vek i po srpske demokratije.

Nećete verovati, u skupštinskoj biblioteci čuva se ne samo obraćanje tadašnjeg ministra informisanja Aleksandra Vučića, već se čuvaju i obraćanja narodnih poslanika.

Malo mi je dva minuta da pročitam kakvim su sve hvalospevima poslanici tadašnjih radikala dočekali Zakon o informisanju, ali evo šta kaže Aleksandar Vučić. Kaže, ovaj će zakon konačno uspostaviti red po najvećim demokratskim standardima savremenog sveta i ljudi iz sveta će dolaziti u Srbiju da uče kako treba da se uredi medijska scena.

Taj medijski zakon je proglašen najgorim i najsramotnijim. Ja ne znam da li se išta sramotnije desilo u ovoj sali, sem rečenice Aleksandra Vučića - ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana, a onda je tu ovaj zakon.

Pazite, ti ljudi koji su to radili, koji su imali takvu politiku, koji su koristili tako zapaljivu retoriku danas donose nov medijski zakon, a reči stavljaju u glavu i usta ministrima koji treba da budu kao portparoli ovde Vlade i režima Aleksandra Vučića, a onda se sve završi tako što Aleksandar Vučić kaže - izvinjavam se svom narodu posle 20 godina zbog ovoga što je uradio. Kasno je.

To bi bila dva minuta.
A od svih laži, baš onu koju je čak i vaša tajkunska televizija demantovala, da ponavljate?
Gospođo Raguš, izvolite.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije tada je bio ministar informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva, s obzirom da smo bili 78 dana pod neviđenom NATO agresijom, vojnom intervencijom koju je jednu evropsku zemlju bombardovala van odluke Saveta bezbednosti, a koje ste vi zdušno celoj toj, u stvari, najjačem delu zajednice pomogli tako što ste u sadejstvu sa njima oborili tadašnji režim. Tu je razlika. Aleksandar Vučić se borio za nacionalne interese u Vladi nacionalnog jedinstva, a vi ste se borili za režim koji je dolazio iz nekih centara moći i drugih ambasada, a svi su nekako bili organizovani. Kako kažu, soba bez prozora u Budimpešti.

Tamo ste fino instruisani kako i šta treba da radite. Sećamo se Otpora. Na MTV-u su dobili velike nagrade. Vi ste malo kasnije ili mnogo kasnije ušli u parlament, a kada je vaš tadašnji lider Zoran Đinđić shvatio kako je prevaren od tog zapada i da je jedini izvozni proizvod imao Kanvas organizaciju za rušenje režima po svetu, od Ukrajne, Bliskog Istoka, severa Afrike, kada je krenuo i pokrenuo pitanje Kosova, desilo se najgore što je moglo - ubili su sprkog premijera na ulicama grada Beograda. Vi ste avanzovali. Ministar policije nije podneo ostavku, a tadašnji premijer posle Zorana Đinđića, zajedno sa ministrom policije, i tu fotografiju imamo i rado ćemo vam je pokazati, bio je na nekoj proslavi JSO malo pre ubistva premijera Zorana Đinđića. Vidite, to su suštinske razlike između vas i nas.

Čisto zbog decembra.

Zahvaljujem, gospođo Raguš.
Molim samo da mi ne dobacujete vreme, jer vi ne predsedavate ovom sednicom, već predsedavajući i mi smo tu da se staramo o tome da li je isteklo vreme. Vaše sugestije nam u tom smislu nisu neophodne.
(Srđan Milivojević: Replika!)
Nemate pravo na repliku.
Na član 11. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Miroslav Aleksić, Aleksandar Jovanović, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Slavica Radovanović, Miloš Parandilović, Danijela Nestorović i Milinka Nikolić i zajedno Srđan Milivojević, Branimir Jovančićević, Miodrag Gavrilović i Sanja Miladinović.
Reč ima Srđan Milivojević.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, vidite šta je strah režima Aleksandra Vučića, kada vas ovi prodavci Kosova i Metohije, koji su svojim gazdama iz NATO pakta napravili bazu „Bondstil“, optuže za nešto, onda predsedavajući se uplaši da da repliku. Ja razumem strah. Mi nismo poboli NATO zastavu na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Mi nismo uzeli Tonija Blera da nam bude savetnik, mi Tonija Blera ne plaćamo 200.000 evra, mi ne plaćamo suprugu Tonija Blera da brani grad Beograd, gle, sticajem okolnosti, ona brani i Hašima Tačija. Kako je moguće da Srpska napredna stranka plaća odbranu Hašima Tačija? Kako je moguće da vi takve patriote to radite ovom narodu i ovoj zemlji?

Evo, građani Srbije, ovi preko puta mene plaćaju suprugu Tonija Blera, Čeri Bler, u dva međunarodna spora koja ima Vlada Republike Srbije pred međunarodnim arbitražama i nećete verovati, ta ista Čeri Bler brani besplatno Hašima Tačija. A, što ga ne bi branila besplatno kada Aleksandar Vučić brani Hašima Tačija za zločine koje je počinio nad srpskim narodom?

Šta tek da vam kažem o vašem patriotizmu? Danas sam vam čitao, ovako, građani Srbije, izgleda zakletva koju su poslanici Srpske liste položili na Ustavu Kosova – Zaklinjem se da ću raditi na zaštiti i poštovanju ustavnosti i zakonitosti i zaštiti suvereniteta i teritorijalne celovitosti Kosova. To kažu vedete Srpske liste. Gledajte samo kako gledaju u patos, sada ih je sramota, ćute, ni da beknu, ni a da kažu. Nemojte da silazite na taj teren patriotizma, jer gde ste vi glumili patriote, tamo je nastala velika Albanija, a vi ste utemeljivači velike Albanije. Vučiću će spomenik u Prištini pored Klintonovog da podigne njegov gazda Kurti.

Nisam sigurna u amandmanu koji glasi - član 11. briše se, bilo koja vrsta ovog objašnjenja ili obrazloženja amandmana da stoji, te vas molim, da ne bismo primenjivali kaznene odredbe koje se tiču nepoštovanja dnevnog reda...
(Srđan Milivojević: Samo probajte!)
Samo da probam, jel? Da li to mogu da shvatim kako pretnju, gospodine Milivojeviću? Čime pretite, vuvuzelama? Odlično, ovo je super što su čuli građani Srbije, da ovde u domu Narodne skupštine mi narodni poslanici, posebno narodne poslanice, trpimo torturu, nasilje i pretnje od onih koji smatraju i propagiraju proteste protiv nasilja.
Zaista ne razumem kako vas nije sramota? Kako vas nije sramota?
(Srđan Milivojević: Kako vas nije sramota?)
Nemojte da vičete nadanje na mene, nemojte da vičete na mene. Ja vas molim, ako niste u stanju psihički da budete stabilno prisutni na ovoj sednici, prošetajte, vratite se, mi imamo razumevanja za takva stanja.
Gospođa Marina Raguš ima reč.
Izvolite.

Dakle, vaš projekat je uspeo, s obzirom da ste to obećali zapadu, malopre 2000. godine, tako da 2008. godine, samo osam kasnije, imamo jednostrano proglašenje tzv. kosovske nezavisnosti.

Ali, hoću nešto, hvala vam na prilici još jednom da vam odgovorim, a tiče se svega što ste danas izgovorili, ipak je tu puno poluistina, manipulacija i najviše laži, tiče se, naravno, ubistva, još jednog užasnog ubistva Olivera Ivanovića i nekako vam je to promaklo, a radi se o pukovniku Mekalisteru, koji je tačno locirao i nije iznenađen što istraga vodi do Fljorima Ejupija, koga ste vi ono danas bili markirali, kao i Kurti, za Olivera Ivanovića, Vučića, je li? E, pa, dobro.

Kaže – kanadski oficir 2001. godine bio je na čelu istrage Međunarodne policije terorističkog napada na autobus „NišEkspresa“ pored Podujeva, kada je poginulo 13 Srba, to neretko zaboravljate da pomenete. Forenzički tragovi i analiza pronađenog DNK odmah je otkrio da je u pitanju čovek sa otvorenim dosijeom u Nemačkoj Fljorim Ejupi. UNMIK policajcima se javio i doušnik koji je potvrdio Ejupijevo učešće sa još tri Albanca pomagača. Ovu trojku je uhapsila vojne jedinice KFOR-a i četvrta grupa kanadskog oficira.

Međutim, Amerikanci su izveli uhapšene teroriste iz pritvorske jedinice UNMIK-a i prebacili ih u svoju bazu „Bondstil“. Ejupi je samo dva meseca kasnije pobegao iz baze, kada je isekao žičanu ogradu i to makazama koje mu je, kao u lošem filmu, navodno doturila žena u rođendanskoj piti.

Sećajući se niza neverovatnih i neobjašnjivih situacija, kaže – iskreno sam želeo da sa svojim timom rešim ovaj slučaj trinaestoro Srba i zato sam sudiji i komandi policije predložio da raspišemo novčanu nagradu za Ejupijem i odobrili su da to bude 30.000 evra. Međutim, postojanje nagrade nikada nije objavljeno. Na pitanje kako je moguće da policija Nemačke i Albanije neće da sarađuje sa srpskim u slučaju Ejupija, jer je od Nemaca traženo da ga saslušaju čak 14 puta, Mekalister naglašava da je u mnogim zemljama oko saradnje policije potrebno ono što se zove sporazum o međunarodnoj saradnji. Sad kaže – ne znam da li je to razlog, ali ponekad na osnovu zločina, u ovom slučaju ubistva, ako postoji rizik od smrtne kazne, to za neke zemlje takođe može biti razlog za odbijanje saradnje. Za sve ono što je pukovnik Mekalister radio, a tiče se Ejupija, a istraga o ubistvu Olivera Ivanovića vodi do njega, on i njegov tim su bili premešteni.

U vašim govorima, koji će biti u ovoj biblioteci kao istorija vašeg ponašanja, ovih 13 Srba mučki ubijenih i ovaj časni kanadski oficir nikada se neće naći, ali zato vaš sunarodnik, sticajem okolnosti samo predsednik Republike, Aleksandar Vučić, hoće i jasno je zbog čega. To ćete videti u decembru. Mi jesmo na suprotnim stranama. Ja podvlačim uporno tu liniju. I kod nas postoji kontinuitet, bez obzira na to što nam propisujete kao prošlost, tada pod bombama, sada pod pritiscima, pobediće Srbija.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je rečeno - nisam poboo NATO zastavu, govornik koji je govorio, ovaj u žutom džemperu. Onaj što mnogo viče, bolje reći, ja bih rekao riče, onaj što maše non-stop prednjim nogicama.

Dakle, on je rekao da nije poboo NATO zastavu na Kosovu i Metohiji, ali je poboo rakete, laserske bombe, to je umeo, kao lokator to je vrlo dobro prepoznavao ciljeve na koje je navodio bombe. Nije poboo zastavu, ali je poboo rakete.

Još nešto što treba proveriti, da li je dana kada je gađan RTS pomenuti primerak bio u Beogradu. To bi valjalo proveriti, jer oni preciznijeg lokatora nisu mogli nabaviti.

Još nešto. On je toliko bio pokvaren da ga nije pohvalio ni Kurti, ali su zato pohvalili Jeremića – hvala, Vuče. Koliko ja znam, on je bio omiljeni ministar Borisa Tadića, a koliko znam, taj što maše prednjim nogicama je bio poslanik Borisa Tadića.

Dakle, ukoliko je neko učestvovao u kosovskoj nezavisnosti, ukoliko je neko izgrađivao kosovsku nezavisnost, oni su svakako, na tome im je zahvalio i Kurti, Haradinaj. I mislim da stvarno treba da dobiju tamo neku aleju, neki veći spomenik itd, zajedno sa Jeremićem, da to bude neka grupna slika itd.

Ali, njega nisu hteli da prime, nosi žuti džemper, nisu hteli da ga prime ni u DS. Nisu hteli da ga prime iz prostog razloga što su znali da je pokvaren, ali se on domogao te stranke tek kad su ubili predsednika te stranke i premijera. I on govori o kriminalu.

Ovo su dva ministra unutrašnjih poslova. Ovo je fotografija i ovo su fotografije, ovo je šef poslaničkog kluba tad, ovo su fotografije sa zabave u Kuli, nekoliko meseci pre nego što je premijer ubijen. Dakle, evo i onoga ko je nasledio premijera sve sa maloletnom decom koje su doveli na taj koncert. Ako ja lažem, fotografije sigurno ne lažu. Možete da vidite na koji način je pomenuti gospodin došao u tu stranku, tako što je bilo potrebno da ubiju premijera, da bi on, onde ona glavudža koja je sklonjena, Đilas i Goran Ješić ušli u tu stranku i na takav način se domogli javnih poslova i kase države Srbije. Hvala.

Na član 12. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Miroslav Aleksić, Aleksandar Jovanović, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Slavica Radovanović, Miloš Parandilović, Danijela Nestorović, Milinka Nikolić i zajedno Srđan Milivojević, Branimir Jovančićević, Miodrag Gavrilović i Sanja Miladinović.
Reč ima Srđan Milivojević.