Ta krađa mora da ima veze sa onih 619 miliona.
Na član 30. amandman je podneo Miodrag Gavrilović.

Predsedniče parlamenta, drago mi je što ste me podsetili, zaboravio sam nešto, ali moram sada da kažem. Vidite, 619 miliona, ako računamo, malo smo imali obuku iz matematike i računa, numeričke matematike ako se ne varam, 619 miliona je manje od 640 ili 690 ili 704. Sve te tri sume 640, 690 i 704 miliona evra ste vi preko medija nacionalnih frekvencija optužili Slavišu Kokeza, gle čuda, bivšeg predsednika FSS da je ukrao, odnosno neovlašćeno prisvojio švercom cigareta iz Crne Gore u Srbiju. To je trajalo, jedna kampanja mesec dana. Nakon toga ste se, kako kažu mediji i određene poverljive informacije da ste se dogovorili i da ste mu oprostili.

Znači, kad pominjete 619 miliona evra, malopre smo čuli od jednog poslanika da one nisu nađene na računu Dragana Đilasa ili njegovih kompanija, što apsolutno nije tačno. Znači, činjenica je, to je nađeno na računu, jel, kako vi znate da je on prihodovao, to je rekao ministar finansija, ne ukrao, nego prihodovao, a sa druge strane mi imao nešto što je ukradeno.

Prema tome, uzmete taj novac, investirate u nacionalni stadion i onda imate kompletnu jednu investiciju koju ćemo svi mi da pozdravimo. Svi ćemo iz opozicije da glasamo za takav predlog.

Mislim da zaslužuje pažnju javnosti i opoziciji i pozicije da se jednom za svagde nivelišu ljudi koji nešto prihoduju i nešto kradu.

Znači, mora da se zna ko je zaradio, a ko je ukrao.

Samo da vam kažem – nije to nešto nađeno, to je sam prijavio. To je sve na APR-u evidentirano. Sam prijavio Đilas da je toliko zaradio od vlasti, dok je bio na vlasti. Ali, u međuvremenu je to poraslo. Jel znate koliko je sad? Više od milijardu. To je ono što je sam prijavio. Koliko ima još da nije prijavljeno to ja ne znam.
Na član 30. amandman je podneo Marijan Rističević.
Prvo Poslovnik.

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 100. Iznova i iznova povređujete član 100. Iznova i iznova se oglušujete na Poslovnik. Iznova i iznova vi imate neke mudre misli i hoćete da podelite sa nama.

Ponovo vas pitam – siđite i recite svoje mudrosti…

(Isključen mikrofon.)

Iznova i iznova vi ne znate da pročitate Poslovnik.
Iznova i iznova do kraja mandata i evo vam mandat prođe, a vi naučili ništa.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da se smiri ovaj vremešni student.

Ljudi, ovaj vremešni student studira 24 godine. Ljudi, on nama drži predavanje iz ekonomije, proizvodnje, itd. To kod mene ljudi kažu – društvena šteta. Kaže – ništa ne radi, ništa ne proizvodi, a troši.

Dakle, 24 godine ga ovo društvo nosi na grbači. On studira i studira, itd. Cepa one patike.

Čoveče, pa ti si student još iz Šuvarovog perioda. Šuvar umro bre, Tito umro bre, on student više generacija. Čuo sam ja za studenta generacije, ali za studenta više generacija, on je student 24 generacije. Gotovo ne znam šta da kažem.

Dame i gospodo, ovi koji pominju nacionalni stadion, koji pominju da su preskupi putevi, a nikako da nam objasne zašto oni to nisu napravili. Da mi nismo napravili šta bi oni blokirali?

Kako ne mogu da mi objasne da su od vojske napravili vojni orkestar. Oni su napravili dobro razoružanu vojsku i vojno neutralisanu državu. Sad su protiv toga, recimo, da kupimo najmodernije raketne sisteme, da imamo avijaciju, da imamo više tenkova, da imamo bolje oružje, da imamo ubicu tenkova. To je uvezeno iz Rusije. Helikopteri, itd. Oni su protiv toga. Oni su imali svoj ubicu tenkova. Imali su dvojicu ubica tenkova. Jedan se zvao Šutanovac, a drugi Ponoš.

Hvala.

Na član 31. amandman je podneo Miodrag Gavrilović.

Već 31.

Moram da kažem, recimo, malopre smo pomenuli da zloupotreba nije samo u rashodima, nego najviše u prihodima i budžetima. Generalno pričam, ne optužujem ja ovde nikoga konkretno, nego govorim o tome kako ćemo da zaštitimo naš budžet.

Drago mi je da ste se, ministarko Popović, pojavili. Malopre sam nešto pričao o Ministarstvu pravosuđa, nema veze.

Želim da se osvrnem na jednu stvar koja je jako bitna. Mi ovde pominjemo često da se daje funkcionerima pravo, oni funkcioneri koji su kao rukovodioci dobijaju pravo da potpisuju naloge za isplatu, itd. Mislim da ta formulacija nije dobra. Demokratska stranka smatra da treba da stoji formulacija „odgovorno lice“.

Znači, imate funkcionera koji to predlaže, koji je zadužen za to kao rukovodilac, a sa druge strane imate formulacije odgovorno lice. Funkcioner ne mora svaki da bude odgovorno lice. Kad imamo formulaciju o tome funkcioner koji je zadužen, rukovodilac za naplatu određenih sredstava koji će potpisati nalog za isplatu možemo reći – odgovorno lice koje je zadužene za te vrste poslova. To je smisao ovog našeg amandmana.

Moram da napomenem, DS uočila je određene probleme i propuste u fiskalnim prihodima u vezi sa porezom na imovinu. Znate, utvrđivanje naplata poreza na imovinu je veoma socijalno nepravedna jer naplata poreza na imovinu je jako zastarela stvar. Više, preko 20 godina taj zakon traje i važi. Ono što smatramo da je važno je da on mora da se prilagodi situaciji koju mi danas živimo. On mora da bude socijalno prihvatljiv i socijalno pravedan.

Baš zbog toga ukazujem na jednu neefikasnost i neosposobljenost lokalnih poreskih administracija. Moramo biti svesni da naše lokalne poreske administracije nisu uvek dorasle onom stepenu kvaliteta i razvoja koji je potreban za naplatu poreza i određivanje rešenja poreza na imovinu.

Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.

Slično je kao za član 31. ali poslušajte. U članu 31. su u pitanju javna tužilaštva, a mi sada razgovaramo isto ovde o vrhovnim tužilaštvima i u stavu 3. se kaže – naredbodavci za izdavanje naloga za plaćanje jesu funkcioneri koji rukovode radom sudova iz razdela šest.

Mislim da možemo da kažemo – odgovorna lica. Postoje situacije kada funkcioneri ne mogu fizički da budu tu ili nisu u situaciji da potpišu ove naredne za plaćanje nego mogu da ovlaste neko drugo lice koje postaje u tom trenutku odgovorno lice za ta plaćanja. Ja mislim da je to sasvim normalno i prihvatljivo za vlast, odnosno za Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija, jer kada stavite samo funkcioner, onda mora da bude isključivo on, a zašto ne bi funkcioner mogao da ovlasti neko lice pa možemo da ograničimo da to bude do određenog iznosa ili da može da bude u određenom periodu, ali u svakom slučaju da postoji mogućnost da ne bude samo funkcioner. Treba da pravimo zakone u kojima sve funkcioniše na osnovu ličnih osnova. Samo ako jedno lice postoji, onda ono može nešto da uradi.

Mi moramo da napravimo sistemski predlog kako će to moći da funkcioniše a da ne bude zasnovano i osnovano na ličnom odnosu. Taj lični odnos bi trebao da se amortizuje i u redu je da to budu funkcioneri kao najvažniji, ali da i oni imaju prava da predlože, da potpišu, da daju punomoć i ovlašćenje ili šta god drugom licu koje u tom trenutku postaje odgovorno lice.