Ovim članom htela sam da ukažem na nešto što je vrlo ozbiljan problem, da ovaj zakon mora, pre svega, regulisati tretman dečijeg programa na programima televizija sa nacionalnom pokrivenošću i zaštitu maloletnika i to su sasvim dva različita pojma.

Teško mi je bilo da objasnim čak i predstavnicima Vlade o čemu se tu radi i koliko je to bitno i važno i koliko su to bitne i važne kategorije, naročito u svetlu onoga o čemu svi pričamo, da nam je zaista od posebnog značaja ta posebna briga o mladima i o deci u Srbiji, ali taj amandman je, sticajem nekih okolnosti, odbačen. To, takođe, govori o ozbiljnosti i ozbiljnom pristupu ove Vlade ovoj situaciji, donošenju ova dva posebna važna zakona, zakona od posebnog značaja

Nije smešno, Orliću. To ne može biti smešno. Znači, svima nama je ovde...

Odbacili ste formiranje tog odbora. Niste dozvolili da se raspravlja dalje, da se na jedan kvalifikovaniji način bavimo onim što nam se desilo, da utvrdimo sve okolnosti i da nađemo način kako da sprečimo da nam se ikada više ponove takve tragedije koje su se desile ne tako davno u Srbiji i to ne smemo zaboraviti, a eto u ovoj situaciji niste dozvolili da se medijskim zakonima time pozabavimo.

Ništa vas nisam razumeo.
Na član 40. amandman su zajedno podneli Milivojević, Novaković, Marković, Mitrović i Gavrilović.
Reč ima Miodrag Gavrilović.

Dugujem nešto svom pokojnom kumu Nebojši Jeftiću, da pitam poslanike. Zamolio me je. Kaže, ako ikada budeš poslanik, pitaj predstavnike naroda kada bi sišao kralj Milutin sa nebesa šta bi nam rekao? Šta bi, kaže, kume, on pomislio kakav smo mi to sad narod, pa postavi pitanje ko je ministar vojske, ko je ministar policije, ko je premijer i da li bi ikada pomislio da toliko radimo jedni protiv drugih i protiv sebe, bez želje i suštine da sagledamo gde ćemo završiti za nekih 10, 15 ili 50 godina.

Nalazimo se stalno u nekim raskrsnicama, stalno u nekim situacijama u kojima razmišljamo gde će i na koji način ići naš narod i koju budućnost ostavljamo svojoj deci.

Ovo što smo uradili u ovom sazivu, što je bilo za godinu i po dana, je jedna vrlo teška činjenica koja optužuje sve nas koji smo ovde, jer nismo dovoljno uradili za građane. Oni su sa pravom očekivali da ćemo uraditi više.

To je pitanje koje uvek postavljamo pred sebe kada se završava jedan ciklus nečega čime smo se bavili.

Nadam se da će sutrašnji dan biti bolji nego ovaj što je danas, da će sledeći saziv biti bolji nego što ovaj jeste sada i da će građani imati bolju budućnost i da će bolje živeti.

Dva minuta.
Hvala.
Na član 41. amandman su zajedno podneli Milivojević, Novaković, Marković, Mitrović i Gavrilović.
Reč ima Srđan Milivojević.

Ja ne znam što vi mislite da mi u ponoć slabije pamtimo i da građani Srbije u ponoć slabije pamte, pa da možete baš sve da nam servirate ili vaš portparoli, glasnogovornici, koji se usude da se jave negde oko ponoći i misle da smo mi nešto zaboravili, pa kažu - Vučić vas je brutalno pobedio.

Nije brutalno pobedio, brutalno je pokrao. Kod vas je sve brutalno. Brutalno je ubijen Oliver Ivanović. U pravu ste. Brutalno je ubijen Slavko Ćuruvija, iako kažete - pamte građani Srbije ko je to uradio. Pa, nisu nikada zaboravili građani Srbije da je za mandata vašega 3,5 miliona ljudi ostalo bez posla, 3,5 miliona ljudi ste isterali sa posla. Privredu i ekonomiju iz Srbije i bivše države ste satrli. Dva i po miliona ljudi je ostalo bez zavičaja. Proterali ste Srbe tamo gde su Pavelića i Crnu legiju preživeli. Uradili ste više nego Pavelić i Crna legija zajedno. A, na kraju uspeli ste Srbe da proterate sa Kosova i Metohije.

Ajmo, Milivojeviću, malo samokontrole.

Što vas boli istina gospodine Orliću? Šta je, problem neki, u ponoć.

Kažem, samo malo samokontrole.

Proradi vam savest u ponoć. Znam da boli.

Pa evo, ja ću vas podsetiti. Znači, ne možete juče da pišete recenziju za knjigu „Engleski pederski isprdak Toni Bler“, a da ga danas uzmete za savetnika za 200 hiljada evra.

Da li hoćete da vas podsetim ko je pisao recenziju za ovo? Da li hoćete da vas pitam da li ste ponosni što vas danas savetuje? Da li vam odgovara to? Znam da ste ponosni, samo kažite građanima Srbije kada ste govorili istinu – kada ste pisali recenziju za ovu knjigu ili danas, dok ih obmanjujete i lažete?

Kada pogledate statistiku, od 2012. godine na ovamo ima 550 hiljada zaposlenih više, a kada pogledate šta je bilo za vreme mandata vaše vlasti, bilo je više od 500 hiljada manje. Dakle, toliko je ljudi ostalo bez posla u vaše vreme, a toliko i još preko toga dobilo posao u vreme Aleksandra Vučića, koji, uzgred budi rečeno, nema prijavljene prihode od milijardu evra. To ima Dragan Đilas, tako da to je negde odgovor na vaše pitanje ko je brutalno krao.
Na član 42. amandman su zajedno podneli Milivojević, Novaković, Marković, Mitrović i Gavrilović.
Reč ima Srđan Milivojević.