Poštovani predsedniče, javljam se po amandmanu. Svojih pet minuta koristim kao narodni poslanik. Gospodine Milivojeviću, toliko ste puta bili u Skupštini. Mogli ste bar toliko da naučite na šta imam pravo kao samostalni narodni poslanik.
Dakle, kada pričamo o zakonu o informacijama, mogu samo da kažem da je ovaj predlog zakona problematičan očigledno samo Đilasovim sledbenicima, jer očigledno ne može da zarađuje dalje na tim televizijama, reklamama i tu je samo sporan taj deo. Kada pogledate poslanike koji tako žustro brane Dragana Đilasa, njegove milione, njegove zarade na grbači građana, onda vam je jasno šta je problematično sa tim zakonom.
Kada je gospodin Milivojević pomenuo lutku Slobodana Miloševića, da uzgred kažem da poznajem čoveka iz 1996. godine. Zajedno smo bili u nekoliko aktivnosti tih 90-tih, bili smo čak i u duelu na televiziji „Pink“ 2007. godine. Već tada smo imali nekoliko nejasnih momenata i nije mi samo jasno šta mu je sad trebalo da priča o lutki Slobodana Miloševića kada zna tu nepravdu koju sam doživeo posle 5. oktobra. Morao sam da napustim Srbiju i bio izvan Srbije 10 godina. Nije mi jasno kako sad to da pominjete kada dobro znate šta ste uradili.
Godine 2000. sam rekao vrlo jasno dr Zoranu Đinđiću da Srbija ne ide dobrim putem, da će Srbija zglajznuti, da će on biti žrtva toga, mnogi ljudi su mu govorili da je već tada imao u svojim redovima mnogo neprijatelja koji su se krili i pokušavali da realnost u Srbiji predstave na sasvim drugi način.
Doktor Zoran Đinđić je bio čovek koji je zaista bio demokrata. Želeo je Srbiji dobro i pokušao da Srbiju zaista uvede u jedan dobar tok, ali mnogo je ljudi bili kao „kamen u cipelama“ i jednostavno su taj put sprečili. Godine 2000. je krenula jedna opasna ofanziva na Srbiju. Nekoliko godina kasnije je ubijen premijer Republike Srbije. Imali ste ministra unutrašnjih poslova, gospodine Milivojeviću, koji nije tad hteo da podnese ostavku.
(Srđan Milivojević: Replika.)
Nije čak hteo da podnese ostavku, a ubijen je premijer Republike Srbije i sada vi ovde dođete i kažete – ne valjaju zakoni, ne valjaju ministri, a šta ne valja tačno? Šta ne valja tačno? Znate šta ne valja? Zloupotrebljena je velika energija naroda posle 5. oktobra. Izigrali ste staj narod. Narod je jednostavno potučen do nogu. Ono što smo svi verovali, što smo sanjali 90-ih, sanjali smo san da ode jedan režim, a da dođu novi ljudi koji će Srbiju uvesti u EU.
Srđane Milivojeviću, vi niste uveli Srbiju u EU, niste uradili posao za koji smo ginuli, za koji su mnogi stradali i nije mi jasno da vi posle 10 godina i posle 20 godina nama pričate, kao narodni poslanik, kao da ste juče pali sa Marsa. Gde je vaša odgovornost? Vi ste bili narodni poslanik. Bili ste nosilac te ideje, pa gde ste bili?
Ja sam bio u Francuskoj. Ja sam pobegao odavde da me ne ubijete na ulici. I šta sad? Vi sada građanima pričate – ja ću sada da menjam Srbiju, a kako ćeš to, prijatelju, da menjaš? Tako što ste pustili one zlotvore iz zatvora i posle ih vratili na Kosovo, pa jedan od tih je sad i Aljbin Kurti. Ko je podneo odgovornost za to? Kako ćete to da opravdate narodu? Kako ćete da opravdate one silne privatizacije koje ste imali? Kako ćete to da opravdate?
Zar vas nije sramota da je Aleksandar Vučić više uradio za Srbiju u Evropi, da je više izgradio tih fabrika, tih puteva, da je Aleksandar Vučić taj koji je Srbiju usmerio na put koji smo mi sanjali, protestanti 90-ih, koji smo u Beogradu ginuli na ulicama? Aleksandar Vučić upravo tu Srbiju uvodi na način, na trasu kako je Zoran Đinđić zamislio, a vaše kolege, gospodine Milivojeviću, Zorana Đinđića su sputavali u celoj toj priči. Ko je odgovarao za to? Gde je politička odgovornost? Gde je odgovornost DS? Čoveka ste pustili na vetrometinu i on je izgubio život i danas taj Aleksandar Vučić ispunjava one ideje koje je dr Zoran Đinđić nekada želeo i kada je vodio Srbiju na pravi put.