Hvala.

Jeste po amandmanu, ali i odgovor na sve laži koje slušamo konstantno o „Telekomu“, pogotovo od ljudi koji o tome jako malo znaju.

Podaci su sledeći. Ovo je primer kako država treba da funkcioniše. Pronašla je čoveka koji radi u „Telekomu“ od osnivanja „Telekoma“ koji je najkvalitetniji čovek, koji nema nikakve veze sa politikom, niti sa jednom političkom strankom.

Prvi put u svojoj istoriji 2022. godine prihod je veći od jedne milijarde evra. Broj TV korisnika je 1,2 miliona domaćinstava. Ovo su sve tačne i precizne informacije koje mogu da se provere bilo gde.

Instalirano je preko 2.000 baznih stanica. Od 2018. godine do danas prihodi su povećani za 35%. Broj korisnika TV-a utrostručen je, iako je manji broj ljudi u Srbiji.

Arena o kojoj se toliko priča, koji je novac, je ne sjajan finansijski potez, nego potez koji će se tek pokazati, jer je preuzet primat u svim sportskim događajima, ali naravno da to boli one koji vole N1 i Novu S i nemam sumnje da će mi odgovoriti te dve televizije na ovo što sam rekao.

Sindikat, da li ste nekada čuli da u „Telekomu“ ima problema sa sindikatom i sa ljudima koji rade, a vodi ga jedan od ljudi, gospodin Joksić, koji je bio simbol borbe i prvi se podigao protiv vlasti Miloševića, čovek od kojeg drugi sindikati traže da im pokaže kako se uspešno vodi sindikat, a da firma nema nikakvih problema.

Kada bi se sutra prodao „Telekom“, 1000 evra je po glavi čoveka koji bi otišao iz „Telekoma“. Gde to ima? Vrednost „Telekoma“ je danas veća nego ikad od njegovog postojanja.

Snimaju se, sponzorišu se filmovi, serije i to kakvi filmovi i serije. Hvala Bogu da končano imamo da vidimo Halijard i da konačno vidimo istinitu istoriju naše Srbije na koju treba da budemo ponosni, jer do sada nikad nismo imali prilike tako nešto da gledamo.

Reći ću vam još nešto pod potpunom krivičnom i moralnom odgovornošću. Kada govorimo o gospodinu Šolaku, čovek sam kojeg je trebalo razapeti. Prvo su pokušali da me podmite, ovo govorim i na svaki mogući način sam spreman da govorim i pred tužiocem i pred bilo kakvim aparatima. Znači, ponuđen mi je novac bio samo sa jednim ciljem… Nema tu „Telekoma“, nema tu Nove S, samo je cilj bio da se razbije i da se napadne Aleksandar Vuči.

Bukvalno mi je rečeno ovim rečima - dobićeš šta hoćeš. Kada sam to odbio, naravno da su se pronašli miševi koji su dobili i pokupili to i sa takvim novcem porešavali svoja pitanja.

Ovde stajem, jer sam taj deo svoje epizode u životu ostavio iza sebe. Njima neka je na čast da pričaju i da lažu, a ja ću da ćutim dok me ne budu ugrizli za jezik, a ovo sve što sam rekao je istina i suva istina.

Hvala vam.

Na član 21. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno Aleksić, Jovanović, Novković, Stanković, Radovanović, Parandilović, Nestorović, Nikolić i zajedno Milivojević, Jovančićević, Gavrilović, Miladinović.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Ministre, kada se pozivate na evropsku praksu iz oblasti medija, trebate samo da imate u vidu jednu činjenicu, a to je da su to uređena društva u kojima postoje institucije, u kojima postoji vladavina zakona i prava, u kojima se poštuju procedure, u kojima postoje kodeksi ponašanja. E svega toga ovde nema. Ovde je brutalno nasilje na delu nad institucijama, nad pravom, nad pravdom i nad svim ostalim što treba da bude osobina jednog normalno uređenog društva, tako da vi ste tu progutali nešto.

Mi još nismo na tom nivou da bi se mogli pozivati na tu evropsku praksu. Prema tome, ja vas sada još jednom molim, mi kao Narodni pokret Srbije smo podneli ozbiljne amandmane, amandmane iza kojih je stalo i NUNS i druge medijske organizacije i asocijacije i organizacije civilnog društva i molim vas i pozivam da barem popravite ove zakone, odnosno zakonske odredbe koje su katastrofalne, koje će dublje da društvo gurnu u mrak, u nasilje, u agresiju i služiti samo vama da pokušate da prikrijete istinu od građana Srbije, da njima mainpulišete i sprovodite propagandu, što je odlika ovog režima već punih 11 godina.

Jedanaest godina su ti mediji, koje favorizujete, sa nacionalnom frekvencijom alat u rukama Aleksandra Vučića da pokušava da manipulacijom građane Srbije drži u mrklom mraku, da ne znaju šta je istina, da menja teze, da uvek okrivljuje neke druge. Uvek su svi drugi krivi, uvek je loše zbog drugih, samo je on taj koji je spasilac Srbije.

Ne, građani će progledati i to već 17. decembra, a onda će se saznati puna istina koju vi krijete uz pomoć vaše medijske diktature u kojoj svi živimo punih 11 godina.

Hvala.

Reč ima Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, ovaj sramotni Zakon o informisanju koji pokušavamo da popravimo amandmanima još jedan je korak u pokušaju režima Aleksandra Vučića da Srbiju uvede u medijski mrak.

Šta znači povećano učešće države u osnivanju medija? Pa, to znači dodatno zagađenje medijskog prostora.

Pogledajte na šta liče mediji koji imaju nacionalnu frekvenciju, a pogotovo mediji koji su u vlasništvu režima Aleksandra Vučića. Pa to su medijske trovačnice. To su alati za vađenje duše našeg naroda. To su alati koji treba u robskoj pokornosti da vas čuvaju, koji treba da vas uvere da je tačno ono što priča Aleksandar Vučić, a ne ono što mislite i onda nam kažu da su finansijski pokazatelji fenomenalni, a da mi ne znamo.

Evo, revizor kaže da ste zaduženje u „Telekomu“ u ovoj godini povećali za 350 miliona evra. Znate, građani Srbije, ja mnogo ljudi znam koji kažu – ja se ne razumem u politiku. Ima ljudi koji se ne razumeju i u astronomiju, ima ljudi koji se ni u šta ne razumeju, kao neki ovde od vas preko puta mene, ali za svojih 58 godina ja još nisam sreo čoveka koji se ne razume u pare.

Ovi koji su ukrali samo šest milijardi evra na carini super se razumeju u pare, a vi građani Srbije, vas pitam, vi se svakako u novac razumete, kada otvorite novčanik, da li imate onoliko u novčaniku koliko treba da ima i koliko kaže državna televizija i Vučićeva propaganda ili imate manje? Naravno, imate manje, jer nema te propagande koja može da vam objasni da treba da jedete parizer za doručak, ručak i večeru dok oni jedu bifteke i piju vino od 16.000 evra. To je ta ekonomija SNS.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Vidite, jako je zanimljivo i to je paradoks koji gledamo tokom celog mandata.

Ja sam, doduše, imao priliku da takvom paradoksu prisustvujem i u studiju RTS-a, da na javnoj frekveniciji pričaju o tome kako ne mogu na javnu frekvenciju i kako je to sve nešto zatvoreno za njih u momentu dok su na javnoj frekvenciji ili na javnom servisu pričaju kako ne mogu ni na javni servis itd. To je prosto neverovatno, ali ima jedna druga stvar koja je interesantna. Vidite, godinu dana su u parlamentu. Godinu dana pričaju iste ove priče koje ste imali prilike da čujete i sada. Bukvalno sve isto slušamo od prvog dana, od prvog minuta, od prvog govora i sve je isto, jer kao što vidite, njihovi argumenti i nisu vezani za današnjicu, njihovi argumenti su nešto vezani za 1998, 1996, 1992, 1993. godinu, ali naravno to je sve falsifikovano, izmišljeno, pomešano itd.

Šta je to njima donelo? Objavi se istraživanje javnog mnjenja, to izgleda kao svedočanstva nekih od njih, jedan, dva, tri, jedan, dva, tri, jedan, dva, tri i zato svi zajedno moraju da prave jednu mega koaliciju, predvođenu, naravno, Draganom Đilasom, ne bi li tako napravili nekakav rezultat.

Prema tome, očigledno je da nekim ljudima ne pomaže ni nacionalna frekvencija da steknu poverenje ovih građana Srbije koji imaju pravo glasa ovde, da ubede ljude da imaju nekakav program, da ubede ljude da su oni baš ti koji bi trebalo da vode Srbiju u nekom narednom periodu. Dakle, ne da im ne mogu pomoći ove komercijalne televizije, ne da im pomoći N1 i NovaS, koje su bukvalno njihovi alati u političkoj borbi, nego im ne mogu pomoći ni Javni servis, koji pušta, evo ceo dan pričaju, godinu dana pričaju i nikakvog efekta nema. I to najbolje pokazuje da nije samo do frekvencije, nego do onoga ko na frekvenciji boravi. Hvala.

Na član 22. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno Aleksić, Jovanović, Novaković, Stanković, Radovanović, Parandilović, Nestorović, Nikolić, zajedno Milivojević, Jovančićević, Gavrilović i Miladinović,

Nije vaše, gospodine Jovanov, da vi komentarišete rejtinge opozicionih lidera. Dobro je da opozicije u zemlji ovoj diktatorskoj koju ste vi napravili za ovih jedanaest godina uopšte ima. To je veliki podvig.

Nego, meni nije jasno što vi ne objasnite kako vi svaki put napravite salto mortale i završite svaki put u drugoj stranci, ali gle čuda, vladajućoj. Kako se nekad ne obreste u opozicionoj stranci, majka mu stara, pa da vidite kako je s druge strane, a ne sedite na vlasti, sluga ste svakog režima od Koštunice do Vučića i delite lekcije kako je biti u opoziciji? Pa, vi ne znate kako je biti u opoziciji. Bili ste tu kad je proglašena nezavisnost Kosova i danas ste tu kad Radoičić zlostavlja Srbe na Kosovu, kad se zaklinju na Kurtijevoj zakletvi o Kosovu. To vam ne smeta? A glumite. Šta glumite ovde, više, kome držite lekcije? Na svaku vlast ćete vi preći. (Isključen mikrofon.)

Ajmo sledeći, ovome ne ide.