Koliko para na računu ima Aleksandar Vučić videćemo kada stignu izveštaji iz Kine, kada bude uhapšen, procesuiran, kada nađemo sve ono što je oteo.

Frapiraćete se, gospodine Orliću, da ima šest puta više od cifre koju ste izgovorili. Najmanje šest milijardi je ukrao, verujte mi. Besomučno je pokrao ovu zemlju.

Možda u Kini, možda u Rusiji, pokazaće se. Ko zna gde, ali bez šest milijardi evra nije, ali malo mu je to. Nastavlja dalje da krade, da otima.

Vidite, koliko ima para možda zna Dijana Hrkalović, možda zna Nebojša Stefanović. Oni kažu da su prisluškivali bivšeg predsednika Srpske napredne stranke.

Dakle, Dijana Hrkalović kaže – Nebojša Stefanović je prisluškivao Vučića i štitio klan Veljka Belivuka. A što ga je prisluškivao? Pa, da vidi gde je sklonio lovu, da bi ga ucenjivao, da bi rekli – mnogo si uzeo, ne možeš ti toliko sam da uzmeš, daj malo nama.

Eto tako vi funkcionišete. To je vaš princip.

Inače, nije ga samo on slušao. Prisluškivao ga je i Milorad Grčić. Kaže Vučić – nisam pitao Milorada Grčića da li je i zašto prisluškivao mog oca. Znači, ozbiljna se finansijska istraga sprovodila gde je lova, gde su pare, da li su u Kini, da li su u Brazilu, da li su u Hongkongu, da li su negde drugde, da li su u Moskvi, ali ako mislite da građani Srbije ne vide koliko ste opljačkali, pa Filip Višnjić bi progledao u ovoj zemlji i video šta radite, a kamoli građani Srbije.

Koliki god da je medijski mrak, vide građani Srbije koliko pljačkate, kradete i otimate. Glumite skromne ljude, a pijete vino od 16.000 evra. Pa, odakle?

Da, koliko se razumete u brojeve zaključili smo još maločas, kada ste 550 hiljada novozaposlenih za vreme Aleksandra Vučića proglasili za tri miliona nezaposlenih. Neko čudo je bilo.
Šta god radili, koliko god radili i koliko god o tome izmišljali gluposti, niko nigde ne vide nijedan račun Aleksandra Vučića u inostranstvu, ali u tom Hongkongu koji ste pomenuli našli račun Draganu Đilasu i ne samo tamo. Od Švajcarske, pa redom, na svim kontinentima našli ponešto. E tu će verovatno biti ona milijarda prihoda tajkuna koji vas je okupio. Da li vidite koja je razlika? Drastična je razlika.
Na član 43. amandman su zajedno podneli Milivojević, Novaković, Marković, Mitrović i Gavrilović.
Reč ima Srđan Milivojević.

Što gospodine Orliću ne skupite jednom hrabrost. Pazite, poslednji je dan u ovom sazivu. Kažite - evo ja sam se odvažio, sišao sam u poslaničku klupu. Vi ste prvi predsednik Narodne skupštine koji se ni jedanput nije obratio u svojstvu poslanika, ni jedanput. Samo tu sedite, gde se sakrijete iza dugmića, sad ima reč, sad nema reč, glumite nekog Gargamela, dajete nam reč, uzimate reč. Siđite dole lepo u klupu, pa kažete to.

Za vreme mandata Aleksandra Vučića nije tri i po milion ljudi ostalo bez posla, pa kažete - nije, lažu ovi što su sproveli popis. Nema nas manje milion, građani. Ima nas 550.000 više zaposlenih. Ima, kada računate ove iz Avganistana, Maroka, Pakistana što voze autobuse po Beogradu. Ima nas više, slažem se, ima više zaposlenih. Toliko nas manje ima da se pitam - da li smo imali vlast domaću ili okupatorsku? Ovakve smo gubitke imali samo za vreme okupacije, ali smo barem stvarali državu.

Kada su Austrougari nagrnuli na Srbiju, mi smo se odbranili. Platili smo to sa milion glava koje sada prodajete u bescenje, kao da su tikve, a ne glave najobičnijih sinova srpstva. Nemojte nikada zaboraviti - ti ljudi su pali za slobodu i stvarali državu. Iz svakog rata smo izašli veći, moćniji, snažniji, znali zašta smo poginuli, samo iz ratova koje je vodio Aleksandar Vučić izašli smo dajući i ljudske živote i teritoriju i privredu i ekonomiju. Da li se pitate možda nekada kada ostanete sami sa sobom, kolika je vaša, vi niste ni bili radikali, vi ste izvorni naprednjak, ali ovi što su bili radikali, da li se pitaju nekada - je li, bre, ljudi, čemu?

Interesantno kako danas u Srbiji svega ima više i više posla i bolje ekonomije i većih plata i većih penzija i više puteva i više bolnica, svega samo više. Ako u vaše vreme ničega od toga nije bilo, onda se negde logično nameće i odgovor na pitanje – ko je pljačkao, gde je sve to nestajalo ako za narod nije bilo ničega. U nečijim džepovima je završilo, pa onda dođete do činjenice da je sam Đilas prijavio 619 miliona evra prihoda itd. Sve postane mnogo jasnije ko je krao, ko je pljačkao, ko je uništavao. Ako hoćete to da nazove okupacijom, uredu, zna se ko je jedini.
Na član 44. amandman su zajedno podneli Milivojević, Novaković, Marković, Mitrović i Gavrilović.

Evo vidite, građani Srbije, kako izgleda skromna slavska trpeza SNS. Gospodine Tončev, jel vidite negde ovde parizer? Pa nema, to se narodu nudi, a njima punjene lignje, tartar biftek i vino od 16.000 evra. I onda vam još kažu – ma dobro je, zlatno je doba. Ako jedete parizer za doručak, ručak i večeru, četvrt leba, ne pola kao što jedu Toma Mona i Vučić, četvrt leba ako imate para da kupite i da budete srećni ako nije leba iz uvoza, pošto Srbija uvozi leba. Osam miliona evra smo uvezli hleba. Rekla juče ministarka poljoprivrede. Pazite, Srbija uvozi hleb. I onda nam pričate o radnim mestima, o povećanju, o brojkama. Vi ste robovi tih brojki.

Hoćete molim vas da mi objasnite kako je skroman narodski čovek predsednik Aleksandar Vučić se ponovio, sa platom od 1.000 dolara, sa jaknom od 3.000 dolara? Kako je to moguće? Kako je moguće kada odete u Brisel na pregovore da date još neki komad Srbije to bude revija torbica njegovih savetnica koje sa platom od 100.000 dinara imaju torbice od 3, 4, 5, 6.000 evra. Kako je to moguće objasnite građanima Srbije?

Ja ću da vam pomognem u objašnjenju. Ta Srbija koja toliko radi, toliko dobro radi da leba uvozi, imala je ministarku Zoranu Mihajlović koja kaže – strašne sam stvari videla u EPS-u. Srpska napredna stranka je postala džuboks za bogaćenje i bahaćenje pojedinaca iz redova SNS. Nijedan tužilac u zemlji Srbiji da je pozove i da kaže… Šta će Rističević da replicira? Vi uzmete daljinski upravljač, pa ih budite – hajde sad ti, hajde sad ti. Da vas častim ove dve sekunde, pa ćemo da nastavimo.

Kao da je važno, dve, 22, 200, sve je isto, sve znamo napamet.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja stvarno moram reći da nisam video parizer. Ja ću priznati. Nisam video parizer, ali sam video svinju da drži neki papir. Hvala.

Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Po amandmanu verovatno više nego mnogi koji su govorili pre mene, zahvaljujući činjenici da poslanička grupa Ivica Dačić – SPS još uvek ima vremena.

Okolnosti su takve da nećemo moći da dođemo do trenutka kada bi mogli da govorimo o amandmanu na ovaj zakon koje su podnele uvažene kolege mr Dejan Radenković i Dunja Simonović Bratić. On je prihvaćen od strane Vlade i Ministarstva i na tome se zahvaljujemo. Cenimo da je dragocen, jer smo molili da se sa 25% na svim televizijama i radijima u toku dana ipak zastupi srpska muzika, odnosno srpska muzička dela. Dobro je da su prepoznali ovu našu inicijativu. Dobro je da su prepoznali da želimo da naglasimo nacionalni identitet.

Ako govorimo o medijima u Srbiji, uvek imamo lični ugao, pa zahvaljujći simpatijama ili antipatijama dajemo paušalne ocene i dozvoljavamo sebi da građane i javnost Srbije često dovedemo u zabludu o tome da li su mediji preslobodni ili su mediji uzurpirani. Ono što sigurno može da se dogodi ne bi se dogodilo prvi put, a to je da i mediji u skladu sa tim koliko smo im simpatični i koliko je važan momenat u kome govorimo, a ovo jeste važan, na kraju smo mandata praktično, iskoriste svaku izgovorenu rečenicu i od nje naprave bombastični naslov. Na to bi morali da budemo spremni svi kao politički akteri, odnosno učesnici u javnom i političkom životu Srbije.

Tako sam ja večeras u riziku da posle pohvale jednog kolege sutra budem tema u smislu neke možda nove koalicije. Sva je sreća da unutar poslaničkih grupa ne mislimo svi isto, pa se to teško pakuje.

Ono što bi zasigurno moralo da se pakuje, kada govorimo o budućim koalicijama i ponudama sa kojima ćemo pred građane i građanke Srbije, su programi, ako ih ima. Ako ih nema, onda možemo da razgovaramo i sa pozicije „briše se“. Bilo bi dragoceno kada bi „briše se“, što smo utvrdili Poslovnikom kao mogućnost i ostavili da se često iskoristi što u političke, što u politikanske svrhe, mogli da primenimo na neke stvari koje nam nisu na ponos. Nažalost, nema tu primenu.

Ovo je bio kompleksan dnevni red i sa nama je večeras ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović, pomenuli su vas bezbroj puta, pre svega, kao psihijatra. Ipak želim da sa vama popričam o predlozima zakona koji su se našli na dnevnom redu ove sednice.

Poslanička grupa Ivica Dačić – SPS imala je dva amandmana na oba zakona koja ste predložili i oba ste usvojili. Na tome vam hvala i sigurni smo da smo samo doprineli unapređenju vaših zakona, odnosno predloga zakona ministarstva.

Sa druge strane, ja sam lično propustila šansu sticajem okolnosti da govorim o svom amandmanu koji je bio na budžet Republike Srbije i nije prihvaćen od strane Vlade, ja to mogu da razumem, ali je važno da kažem zašto sam uopšte ukazala na jednu potrebu da se kod Ministarstva kulture, odnosno razdela za kulturu pojača novčana suma simbolično u odnosu na vrednost budžeta za svega jedan milion. Ne zato što mislim da Ministarstvo kulture nije dobilo dovoljno sredstava. Jeste.

Možda to nije oko procenta preko 1, što smo uvek nekako insistirali, ali je u masi više novca nego što je to bilo prošle godini čini mi se za celu milijardu.

Međutim, ima jedan zadatak za sve nas koji ćemo se, ili se bar tako nadamo, baviti zakonima i u sledećem mandatu, a to su neka važna dokumenta koja se nalaze, sticajem okolnosti, svuda po svetu. Iz tog razloga sam tražila da se možda obezbede dodatna sredstva i uloži dodatni napor da ono što pripada Srbiji u Srbiju bude i vraćeno.

Bezbroj važnih dokumenata je, nažalost, van Srbije, pa tako i prepis Zakonopravila Svetog Save iz 1262. godine. Original ovog dokumenta napisao je Sveti Sava 1219. godine. Po osamostaljenju Srpske pravoslavne crkve jedan veliki broj naučnika i istoričara zapravo smatra da je ovo prvi Ustav srpskog naroda. Ovaj prepis je od Drugog svetskog rata u Zagrebu. Različite su informacije kako je tamo dospeo, ali prema navodima, posle pljačke Ilovačkog manastira od strane ustaša.

Da ne bih trošila vreme u ponoć, a jeste ponoć, to je bio razlog, da sam htela da ukažem da o ovome moramo razgovarati kada budemo pravili neki novi budžet Republike Srbije.

Šta je takođe bilo važno za poslaničku grupu "Ivica Dačić - SPS"? Nismo bili zagovornici vanrednih izbora, ali razumemo potrebu da se izađe u susret zahtevima opozicije. Gotovo sam sigurna da se ništa drastično neće promeniti, iako su nadanja drugačija. Ali, o sudbini svih nas, uprkos tome što često imamo potrebu da teatralno nastupamo, ipak odlučuju građanke i građani Srbije koji pomno prate, sigurna sam, sve što smo uradili i sve što nismo i možda to što nismo bude više kažnjeno nego što očekujemo.

Nismo iskoristili mogućnost kao predstavnici naroda da se ozbiljno bavimo kvalitetom njihovog života, nego smo važne teme u ovom mandatu, nažalost, protraćili kojekakvim performansima. To su bile sednice od kojih, sigurna sam, ako se dublje zagledamo u sebe, sve nas je sramota i bilo bi dragoceno kada bi mogli da danas kažemo - e, briše se. Ali, ne može. O najvećem nacionalnom pitanju razgovarali smo krajnje neozbiljno. Najotvoreniju srpsku ranu iskoristili u ovoj poslednjoj sednici neodgovorno, pre svega, nesvesni da to što ćemo jedni drugima da spočitamo kao političari direktno utiče na kvalitet nealbanskog stanovništva u južnoj srpskoj Pokrajini.

Zarad političkog poena ili poenčića optuživali smo sebe i sopstvenu državu i ostavili mogućnost da likuju oni koji su nam tu državu uzurpirali, oteli deo teritorije i još bi da nas ubede da sve to zajedno prihvatimo.

Uvek smo imali obavezu da čujemo šta je to što građanke i građani Srbije i misle i očekuju i kakvu potrebu imaju, pa smo u skladu sa tim, na preporuku Saveta za socijalna pitanja opštinske organizacije SPS na Zvezdari spremili i predlog zakona. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, jer smo razgovarajući sa ljudima shvatili da postoje jako ugrožene kategorije koje smo svesno ili nesvesno propustili da vidimo, da pomognemo, da unapredimo zakonskim rešenjem.

Roditelj negovatelj, jedna ozbiljna funkcija, ostala je u senci nekih drugih praznih rasprava. Savetovališta za porodicu i decu koja bi trebala da budu formirana pri centrima za socijalni rad, takođe zbog trke za eventualnom političkom pobedom, nisu dobila svoju šansu u ovom mandatu. Deca iz poljoprivrednih porodica i stari poljoprivrednici, takođe neće, nažalost, u ovom mandatu moći da budu obuhvaćeni ovim zakonom. Ali, zakon ostaje u rukama poslanika SPS.

Posle novih izbora koji će se izvesno desiti u decembru, socijalisti će, u skladu sa svojim programom za koji mislim da je najvažniji, povesti računa o svim kategorijama o kojima danas pričam.

Nije dovoljno imati volju da vladaš Srbijom. Nekada to može biti privid koji ostavlja mogućnost. Ono što je neophodno za vladavinu jeste da vam neko veruje, da vas neko ozbiljno shvati, da neko shvati da imate program, da pravite principijelne koalicije koje su bazirane na zajedničkom programu ili na zajedničkim idejama a ne na kvotama, proračunima, procenama, matematici, statistici i ostalim brojkama koje su brojke, ali se njima teško upravlja.

Zato će SPS i na predstojeće izbore izaći sa svojom koalicijom, sa svojim programom, sa svojim idejama, sa svojim ljudima, spremna da građanima Srbije ponudi samo jedno - sigurnost da ćemo uvek biti na liniji odbrane nacionalnog, državnog i njihovog interesa, a da sve ostalo što bi mogle da budu matematičke prognoze, gatanje u pasulj, provera kako stoje zvezde, ostane za one koji se time bave, jer imaju vremena.

Socijalisti imaju puno vremena, ali samo da poprave ono što su možda nekada u prošlosti svojom greškom i pokvarili. Samo onaj ko ne radi on ne greši. Ali onaj ko ispravi svoju grešku, često bude cenjeniji nego što se to očekivalo.

Zato ćemo se sa nekim novim idejama, nadam se kvalitetnijim, sa nekim boljim vokabularom, sa malo više vaspitanja, sa malo više svesti da je ovo parlament Srbije a ne gradska pijaca ili vašarište, sresti u novom mandatu, sigurno ne svi, ali sigurno u broju od 250. Kako će se podeliti ovaj simpatični kolač koji se zove sala Narodne skupštine Republike Srbije, građani Srbije će videti krajem decembra.

U 2024. godini ćemo ipak neki nastaviti da radimo ono što mislimo da je najbolje za državu, a neki nastaviti da nas zbog toga kritikuju i na tome pokupe eventualno kajmak, pobedu, uspeh ili kako god se to zvalo u finalu pretpostavki. Hvala vam.

Na član 45. amandman su zajedno podneli Milivojević, Novaković, Marković, Mitrović, Gavrilović.