Šteta, ne možete da nađete kraj pa sam pomogla ja.
Hvala vam mnogo, isteklo vam je vreme.
Replika, Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Na kraju piše – tekst sastavio Aljbin Kurti, večno zahvalan sledbenicima Vojislava Koštunice, koji su ga zajedno sa 1.800 ubica osuđenih pustili na slobodu. Bar da su se pogađali, bar da su spasli jednog Srbina koji je u to vreme bio zatočen i verovatno završio u Žutoj kući, pa i nekako da ih razumemo i da im oprostimo.

Pravni sledbenici onoga ko je ovog zlikovca koji danas teroriše Srbe na Kosovu i Metohiji pustio na slobodu, ponosni na njega, čitaju tekstove koje im šalje Aljbin Kurti, ali Srbija jako dobro zna da nikome glavu nisu spasli.

Možda bi im oprostila da su bar jedno dete, bar jednog nestalog spasli za tih 1.800 zlikovaca, ali to njima niti je tada, niti danas palo na kraj pameti. Sramota je što uopšte imaju priliku da o ovakvim stvarima govore u ovom domu, ali što više govore, govore o sebi i time čuvaju ovu državu od ponovne situacije da dođu na vlast. Hvala.

Hvala vam.
Javili ste se zbog? Gde ste se prepoznali, kao sledbenik Aljbina Kurtija? Pošto niste naslednik Koštunice, pošto ste novi DSS, gde se tačno pronašli?
Pomenuli ste njegovu stranku, ali on vašu nije. Idemo dalje.
Reč ima Ana Jakovljević. Izvolite.

Uvaženi građani i građanke Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je 18 godina svoje karijere proveo u visokom obrazovanju, ja ću se danas osvrnuti na deo ekspozea mandatara Vučevića u kome govori o obrazovanju.

Ono što je vrlo zabrinjavajuće je da u tom ekspozeu nismo ništa čuli o ozbiljnim i suštinskim problemima sa kojim se naše obrazovanje suočava, ali smo dobili marketinške doterane floskule, koje suštinski ne znače puno, pa ću se osvrnuti na nekoliko.

Kao prva i najvažnija stavka navedeno je dualno obrazovanje, koje je prepoznato kao komparativna prednost Srbije koja bi trebalo da nauči decu da misle, da kreativno razmišljaju, da stvaraju nove ideje i vrednosti. Ovo je vrlo zanimljivo viđenje dualnog obrazovanja, posebno ako imamo u vidu da je sam zakon kojim je on regulisan prilično sporan, zato što predviđa rešenja koja nigde u svetu ne postoje, pa ili smo genijalni ili je nešto drugo u pitanju. U tom kontekstu, moram da postavim pitanje – šta rade strukovne škole i akademije, koje su kod nas pravljene po uzoru na nemačke škole, koje su pravi primer saradnje privrede i obrazovanja?

Ono što bih volela da vas obavestim, očito da ne znate, da deca koja danas upisuju prvi razred, dok dođu do visokog obrazovanja, 60% zanimanja koja danas postoje tada neće postojati. Ono što je suština obrazovanja je da takvoj deci daju dovoljno široku sliku o tome kako sistem izgleda i mogućnost da se prilagođavaju promenama koje dolaze, a ne da ih uskostručno specijalizujete da budu prosta radna snaga, i to na tržištu koje nije razvijeno i koje vrlo malo ima usko specijalizovanih profesija.

Dalje, u ekspozeu pominjete program Evropske unije „Erazmus plus“, u kontekstu razmene prosvetne saradnje, kako želite da privučete strane studente, bez ikakvog objašnjenja kako to planirate da uradite. Iz ove rečenice je jasno da onaj koji je ovo pisao zapravo i ne zna kako ovaj program funkcioniše, jer strane studente možete da privučete jedino ako imate atraktivno visoko obrazovanje. Ako, gospodine, ne znate Nacionalno akreditaciono telo koje je zaduženo za davanje akreditacija visokoškolskim ustanovama je 2020. godine izbačeno iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju, zato što standardi po kojima to telo radi su zastareli, baziraju se na metodama kontrole kvaliteta, umesto da primenjuju mehanizme unapređenje kvaliteta.

Da li znate da se poslednjih godina u Evropskoj uniji formiraju alijanse evropskih univerziteta kroz koje će, sva je prilika, ići i finansiranje svih programa i projekata iz Evropske unije. Do sada je deo te alijanse postao samo Univerzitet u Beogradu.

Kad sve ovo prethodno imamo u vidu, onda mi tek nije jasna ideja o franšizama najprestižnijih svetskih univerziteta u Srbiji, i to kako nam deca ne bi odlazila u inostranstvo. Mene samo zanima ko je pisao ovu rečenicu, da li je razmišljao o razradi te ideje. Kao neko ko ima 18 godina iskustva u obrazovanju, ja zapravo ne znam odakle da počnem da vam objašnjavam koliko je ta ideja sumanuta i nesprovodiva u praksi.

Odlazak dece u inostranstvo nije uopšte loša stvar, već naprotiv. Studiranje u inostranstvu je fantastična prilika da se nauči o drugim zemljama i kulturama i da tako stvorite građane sveta. Suština je u nečem drugom, da se ta deca, kada svoje pametne glave oplemene novim saznanjima, požele da se vrate u ovu zemlju.

Takođe, u ekspozeu pominjete uvođenje digitalnog sveta i povećanje broja IT odeljenja. Ja bih samo želela da vas podsetim da po PISA testu, koji se sprovodi u više od 80 zemalja sveta, a koji meri funkcionalnu pismenost u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog, kaže da je u Srbiji svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen, a da problemi kreću od četvrtog razreda osnovne škole. Kada se ovi podaci pogledaju u trogodišnjim stručnim školama, funkcionalna nepismenost ide i do 95%.

Internet tehnologije, draga gospodo, su samo jedan od načina koji olakšavaju sticanje znanja, a ne omogućuju da se znanje kao takvo stekne. Šezdeset posto naših mladih ljudi smatra da naše obrazovanje ih ne osposobljava za život i posao i da iz njega izlaze sa nedovoljno znanja i potrebnih veština.

Samo bih se još osvrnula na infrastrukturne projekte koje pominjete, na laboratorije i zgrade koje planirate da gradite i posebno ističete nastavu iz oblasti fizike, hemije i biologije. Poštovani gospodine Vučeviću, ako niste znali, najveći kapital jedne zemlje je ljudski kapital, a ne zgrade i objekti. Ne sumnjam ja da ćete vi napraviti zgrade, ali glavno pitanje je ko će u tim objektima učiti decu. Dece je u Srbiji sve manje, a od 2015. godine drastično opada i trend upisa na nastavničke fakultete, o čemu su se oglašavali i nastavnici Univerziteta u Beogradu, kroz platformu „Osam dekana“.

Problemi obrazovanja u Srbiji su toliko brojni, da mislim da sve vreme poslaničkih grupa mi ne bi bilo dovoljno da o njima u ovom trenutku razgovaram, ali ima vremena, pričaćemo o tome.

Naravni pokret Srbije će glasati protiv ovakvog predloga Vlade, jer smatramo da promenu ne mogu da naprave ljudi koji su decenijama na političkoj sceni, od kojih su većina postali ministri opšte prakse, pa se stalno recikliraju i pomeraju sa mesta na mesto, od resora do resora. Ali vas molim, u ime svih građana Srbije, da najozbiljnije shvatite ovaj resor, jer on prevazilazi sve političke razlike. Od ovog resora zavisi ne samo razvoj naše zemlje, već naš opstanak. Ne znam ko vam je od saradnika pomagao u pripremi teksta ekspozea o ovom resoru, ali bih vas kolegijalno posavetovala da se ne oslanjate na njihovu ekspertizu, već da pronađete stručne ljude koji će vam jasno reći koji su suštinski problemi obrazovanja u Srbiji.

Bez obzira na moje lično mišljenje o političkoj partiji kojoj pripadate, vi ste, gospodine Vučeviću, mandatar Vlade u ovom trenutku i imate priliku da uradite nešto što pre vas vaši prethodnici nisu uradili, da probate da bar nešto uradite i ovaj sistem popravite. To je pitanje od nacionalnog značaja i, po mom skromnom mišljenju, možda i najvažnije pitanje, pa bi bilo dobro da mu tako i pristupite.

Znam da je slogan SNS da Srbija ne sme da stane, ali vas molim da u ovom resoru povučete ručnu, jer ako ovako nastavimo da se krećemo, ne piše nam se dobro, završavamo sigurno u provaliji.

Hvala vam.
Reč ima Dušan Nikezić. Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani, ja sam danas hteo nešto drugo da pričam, ali pošto ste vi, gospodine Vučeviću, očigledno promašili temu i umesto da pričate o planovima za naredne četiri godine vaše vlasti, vi ste podnosili izveštaj o rezultatima Vlade u prethodnih 12 godina. Sve vreme ste se bavili poređenjem rezultata iz 2012. i prošle godine, a bilo je potrebno samo da iznesete jedan pokazatelj, da je te 2012. godine broj građana koji se iz Srbije iselio u Evropsku uniju bio 25.000, a da se prošle godine u Evropsku uniju iselilo čak 75.000, ili tri puta više građana. I to je najbolji pokazatelj rezultata vaše vlasti u prethodnom periodu.

Vi se u ekspozeu hvalite visinom javnog duga i još poredite javni dug u Srbiji sa nekim razvijenim zemljama i navodite primer Francuske, u kojoj je javni dug neuporedivo veći nego u Srbiji. Zašto se onda Francuska zadužuje sa kamatom od 2,8%, a Srbija sa kamatom od 7 do 10%?

Zašto ta Francuska nije zvala MMF u pomoć, već je to bila prinuđena da uradi Srbija u decembru 2022. godine i pozajmi 2,4 milijarde evra.

Moraću da vas razočaram, aranžman sa MMF-om nije nikakva potvrda ispravnosti ekonomske politike, kao što ste rekli. Aranžman sa MMF-om je potvrda da su javne finansije zemlje u ozbiljnom problemu. Isključivo zemlje koje imaju ozbiljan problem sa javnim finansijama imaju aranžman sa MMF-om, pa tako danas od 51 evropske državi samo Srbija, Jermenija i Azerbejdžan imaju zaključen „stend baj“ aranžman sa MMF-om.

Svaki dinar koji imate na računu je došao ili od prekomernog zaduživanja ili od štampanja novca. Zadužili ste se preko 21 milijardu evra, od čega je samo trećina otišla na infrastrukturne projekte, dok je čak 14 milijardi evra otišlo na potrošnju ili je jednostavno isparila. Zato smo u prva dva meseca ove godine samo za kamatu dali 53 milijarde dinara, što je dovoljno za izgradnju 100 kilometara auto-puta ili 10 novih kliničkih centara.

Pominjete vrednost direktnih stranih investicija, ali niste objasnili koga ste usrećili stranim investicijama u radno intenzivne delatnosti sa minimalnim platama, da li onih 500.000 ljudi koji primaju minimalac niži od minimalne potrošačke korpe ili onih 500.000 ljudi koji su upravo zbog tih katastrofalnih uslova otišli iz zemlje.

Gospodine Vučeviću, praktično ste petinu radno sposobnih građana Srbije iselili u prethodnih 12 godina. Srpski radnik danas radi najduže u Evropi, 43,3 dana nedeljno, što je šest sati duže od proseka, a prima najmanju platu.

Kombinacijom nestručnih partijskih kadrova i nezapamćene korupcije, doveli ste do potpunog raspada javnog sektora koji je nekada bio motor razvoja Srbije.

Vaša vlast je uspela ono što je delovalo nemoguće, da poslovno i finansijski upropasti čak EPS i „Telekom“. Što bi naš narod rekao, i čekić bi pokvarili.

Raspad energetskog sektora je doveo i do nepotrebnog rasta cene struje za građane od 42% i za privredu od čak 100%.

Kada znamo da plaćamo najskuplje gorivo u regionu i da nam je hrana skuplja nego u Sloveniji ili Nemačkoj, jasno je zašto ljudi danas jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Džordž Vašington je svojevremeno izjavio da je poslednji zvanični čin svake vlasti pljačkanje državne kase i upravo je to ono što za vas predstavlja projekat EHSPO 2027. Ne postoji nijedan opravdan razlog zašto veliki EHPO 2025. u Japanu košta 1,4 milijarde evra, iako će biti 80 miliona posetilaca, a naša sporedna izložba na kojoj će biti samo tri miliona posetilaca košta 17,8 milijardi evra. Zato je ovaj projekat najveća organizovana pljačka državne kase i zato ste vi u pravu da je ova vlast vlast kontinuiteta, kontinuiteta pljačke državnih resursa, kontinuiteta korupcije i inflacije.

Međutim, moguće je voditi Srbiju na drugačiji način. Moguće je vratiti dostojanstvo prosvetnim radnicima i radnicima u zdravstvu. Moguće je vratiti i otete penzije, moguće je iskoreniti korupciju, moguće je smanjiti cene energenata, hrane i stanovanja i izjednačiti minimalnu platu i minimalnu potrošačku korpu. Nažalost, naš problem je što vi to ne želite. Ne želite iz prostog razloga jer vi i vaša vlast niste u funkciji boljeg života građana, već zaštite interesa vaših ličnih kumovskih i partijskih.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Bogdan Radovanović.
Izvolite.

Poštovane građanke i građani Srbije, uvažena Požego, želeo bih pre svega da čestitam svima, doduše jučerašnji, Međunarodni praznik rada, a uzgred budi rečeno, srećna nam i nova Vlada.

Eto, osim što se rimuje u tome definitivno ima i neke simbolike. Znate, ono kao kada na veliki praznik, na Božić, roditelji kažu deci da uzmu da uče, jer eto valja se, valjda, da bi nastupajuća godina bila prosperitetna, pa tako se verovatno valja i da se započinje formiranje Vlade na 1. maj, iz prostog razloga kod nas je situacija takva da ministarstva apsolutno ništa ne rade, ne pitaju se ni za šta i uopšte ne funkcionišu. Ističu šampioni inovacija, ističu politički trend seteri, kako će u ovoj Vladi biti 33 do 35 prosto novih lica. Ja se zaista pitam koja su to nova lica? Da nije možda novo lice bivši ambasador Srbije u Vašingtonu, koji se evo tako mlad već 20 i kusur godina suklja po našoj političkoj sceni, počevši od one inicijacije u Otporu 2000. godine ili je možda novo lice u ovoj našoj Vladi npr. stalni stanovnik „Pinka“ i „Hepija“ novi ministar informisanja, koji je opravdavao čitanje i relativizovao čitanje stihova iz Ljotićevih koračnica na svečanoj akademiji, pazite, povodom Dana pobede nad fašizmom.

U svakom slučaju, neću da koristim mnogo vremena. Rekao bih da ovo vaše predstavljanje Vlade, ove vaše rotacije, ova vaša tumbanja od prilike podsećaju na onu čuvenu trenersku vrtešku u fudbalskoj super-ligi Srbije, pa u tom smislu evo Selaković pravda, državna uprava, spoljni poslovi i sada kultura. Mogao bi biti politički Simo Krunić - Čukarički, Jagodina, Surdulica, sada OFK Beograd ili Dačić – MUP, spoljni poslovi, pa premijer, predsednik Skupštine, spoljni poslovi, MUP. On je ekvivalentan Nenadu Lalatoviću - Radnički Niš, Vojvodina, Radnički – Kragujevac.

Vreme, narodni poslaniče. Vreme.

Završiću, molim vas.

Ja ću da glasam protiv ove Vlade i to apsolutno iz prostog razloga što ovo jeste Vlada kontinuiteta, ali kontinuiteta obespravljivanja građanki i građana.

Hvala.