Hvala vam.
Reč ima Dragana Rakić.

Poštovane građanke i građani Srbije, imam pitanje za predsednicu Narodne skupštine, Anu Brnabić, za predsednika Vlade, Miloša Vučevića i naročito za predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, da li za vas važi član 74. Ustava Republike Srbije koji kaže – da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i da je svako, a posebno Republika Srbija odgovorna za zaštitu životne sredine ili možda Ustav ne važi za najviše funkcionere SNS?

Pitanje za Vučića. Uporedno tvrdite kako vi nikada ne trčite pred rudu, a cela Srbija je videla da ste legli na rudu. Sa koliko procenata se piše vaša zainteresovanost za realizaciju projekta „Jadar“?

Takođe, pitanje za Vučića – Vučić je u decembru 2021. godine izjavio, citiram – nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi, nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima. Svi vidimo da se sada pišu neki novi planovi, pa ja da pitam Vučića – koliki je broj života ljudi predviđeno sa novim planovima da se uništi, a da bi Aleksandar Vučić bio zadovoljan?

Pitanje za gospođu Brnabić. Obmanjivali ste javnost da je neka Vlada Demokratske stranke dodelila eksploataciono pravo kompaniji Rio Tinto, kada dobro znate da je to uradila Vlada u kojoj ste vi bili predsednica?

Imam za Anu Brnabić fotografiju da je podsetim, da li ona zna kada je ova fotografija nastala i o čemu se ovde radi? Evo ja ću je podsetiti. Ovo je potpisivanje memoranduma o razumevanju Vlade Republike Srbije i kompanije Rio Tinto i Rio Sava. Nastala je pre tačno sedam godina, 24. jula 2017. godine, ovde ispred Vlade potpisuje ovaj dokument Aleksandar Antić, član SPS-a i tadašnji ministar rudarstva i energetike. Tu je i Sajmon Trot, izvršni direktor Rio Tinta i tu je Ričard Stori, direktor Rio Save, a ovo ovde što stoji iza to je Ana Brnabić.

Sada pitam gospođu Brnabić – kako je moguće da je Demokratska stranka potpisala nešto sa Rio Tintom kada ovde stoji ona, a ne stoji niko iz Demokratske stranke?

Gospođo Brnabić – na osnovu čega tvrdite da je neko uzeo milione evra mita iz Demokratske stranke Srbije da bi odobrio projekat kopanja litijuma? Vaše legitimno pravo da smatrate da vaše sadašnje stranačke kolege, a nekadašnji članovi DSS-a Milenko Jovanov, Nebojša Bakarec, Nenad Popović koji je i danas aktuelni ministar, da su oni skloni miti, je li, uzimanju raznih provizija, valjda ih Ana Brnabić bolje poznaje nego ja. Evo, mene zanima na osnovu čega ona tvrdi da su nekadašnji funkcioneri DSS-a uzeli mito da bi Rio Tinto došao u Srbiju?

Dalje, ako je Rio Tinto dobio eksploataciono pravo, kao što Brnabićka kaže 2004. godine, što bi tako jedna velika kompanija čekala 20 godina da krene u realizaciju tog i tako epohalnog projekta koji će ne samo spasiti Srbiju, nego po rečima funkcionera SNS spasiće čitav svet?

Pitanje za Vučića, zašto nam garancije za iskopavanje litijuma po najvišim ekološkim i evropskim standardima daje Vlada Nemačke i gospodin Šolc, a ne daje Vlada Srbije i Miloš Vučević? Ispada po Vučićevim rečima da Šolc više voli i brine o Srbiji, nego Vlada Republike Srbije. Pa, vi niste u stanju da deset godina srušite bespravno podignut objekat na vrhu Kopaonika, kao ni dve bespravne kuće Tomislava Nikolića na Savskom nasipu, što predstavljaju samo tri od hiljadu i hiljadu spomenika korupciji, a pričate nam o poštovanju najviših ekoloških standarda. Spremate se da zbog projekta Rio Tinto uništite najveće rezerve pijaće vode u Evropi, a niste u stanju da obezbedite pijaću vodu za Zrenjanin i danas pola Srbije ima nestašicu vode na plus 40 stepeni. Kako to da je državama EU strateški resurs u 21 veku voda, a nama prljava tehnologija za iskopavanje litijuma?

Gospođo Brnabić, šest meseci ste predsednica Narodne skupštine, da li sada možete da nam kažete gde je nestalo 38.000 potpisa građana za zabranu iskopavanja litijuma i bora koji su predati Skupštini? Pa, da je nestalo 38.000 spajalica ovde u Skupštini neko bi ih do sada već pronašao.

Kada ćete sazvati posebnu sednicu Skupštine posvećenu iskopavanju litijuma? (Isključen mikrofon.)

To je bilo vreme predviđeno za poslanička pitanja?
Reč ima, gospodin, Slobodan Petrović.

Poštovani, postavljam pitanje ministarki privrede, Adrijani Mesarović. Predsednik Vučić je u januaru ove godine prilikom obilaska Službe za ginekologiju i akušerstvo opšte bolnice u Vranju, neposredno nakon što se tamo dogodio slučaj akušerskog nasilja, izjavio da će u Vranje stići investicija u vidu nemačke fabrike vredan preko dvesta miliona evra i zaposliće više od 1.500 radnika. Početkom marta na sednici predsedništva SNS u Beogradu, ponovio je da će najkasnije početkom juna stići investicija vredna stotine miliona evra, najveća do sada u Vranju. Veći problem od toga što novi investitori u Vranje ne dolaze je taj što iz njega i postojeći odlaze. Bukvalno preko noći 2019. godine pobegao je ruski „Spilit“ i ostavio oko trista radnika bez posla i „Geoks“ je 2021. godine otišao i ostavio oko 1.200 radnika na ulicu. Pored investitora grad je za vreme vladavine SNS-a napustilo i više od deset hiljada ljudi, dok Vranje postaje sve siromašnije i praznije lokalna naprednjačka vrhuška je sve bogatija i bahatija.

Građane Vranja zanima, zašto i pored najave predsednika Vučića da će najkasnije početkom juna ta ogromna investicija stići u Vranje, od tog obećanja još uvek nema ništa. Kada će stići obećana investicija i zašto kasni?

Zli jezici bi rekli da je predsednik Vučić ponovo obmanuo građane, mene ruku na srce nije, jer njemu, kao i vama iz SNS-a ništa ne verujem.

Nije bolja situacija ni u ostatku Pčinskog okruga, od kada je SNS na vlasti preko 20 hiljada ljudi napustilo je Pčinski okrug. Kada će biti invsticije u Trgovištu, Bujanovcu, Bosilegradu, Preševu, Vladičinom Hanu i Sudulici?

Zbog sve većeg siromaštva gasi nam se jug Srbije. Šta ćete preduzeti da se zaustavi dalje propadanje? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Slađana Radisavljević.
Izvolite.

Imam nekoliko pitanja za Vladu Republike Srbije, odnosno resorne ministre.

Prvo pitanje je predviđeno za ministra kulture, gospodina Selakovića i glasi – šta će Vlada i vi kao resorni ministar, odnosno Ministarstvo kulture preduzeti da se sačuva Karađorđev dom u Rači od potpunog propadanja? Dosadašnjom nebrigom države objekat je toliko zapušten i devastiran, da je dovedeno u pitanje kada će se sam od sebe urušiti. Ima li načina da se ovaj objekat sačuva, tako što će ga Republike Srbija uzeti u trajnu zaštitu, renovirati i privesti adekvatnoj nameni?

Ja ću sada pokazati par fotografija kako ovaj objekat izgleda. Ovu ću dostaviti gospodinu ministru. Da kažem da je ovaj velelepni objekat građane u periodu od 1929. do 1933. godine. Sredstva za izgradnju ovog objekta obezbedila je Fondacija kraljice Marije i imućni građani Rače i okolnih sela. Namenjen je bio za ratnu siročad iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, za decu iz Dunavske banovine. U vreme izgradnje predstavljao je biser arhitekture i spadao je među najreprezentativnije objekte ondašnje Kraljevine Jugoslavije.

U vreme rata korišćen je kao gimnazija, nakon Drugog svetskog rata korišćen je kao poljoprivredna škola, jedno vreme je korišćen i kao osnovna škola, da bi nažalost posle bombardovanja i NATO agresije bio stecište za raseljena lica sa Kosova i Metohije i bio je centar zbivanja za ove nesrećne ljude.

Objekat i parcela na kojoj se objekat nalazi javna je svojina opštine Rača. Nažalost opština Rača kao mala opština nema dovoljno svojih izvornih prihoda da može da renovira i održava ovaj objekat koji ima prilično dosta kvadrata, oko 3.600. Bilo je nekih pokušaja same opštine da ga bar koliko, toliko sačuva, odnosno pre dve godine rađena je neka, da kažem manja sanacija u smislu prepokrivanja gromobrana i zamene oluka, ali objekat i dalje prokišnjava, tako da se tavanice urušavaju, a na pojedinim delovima objekta počelo je da izrasta drveće.

Smatram da država koja ima 500 miliona evra da izdvoji za nacionalni stadion, a da pritom nema gotovo nikakvu ligu i nacionalni fudbal, mora da nađe načina da obezbedi manje od 1% tog iznosa da se sačuva objekat ovakvog značaja i ovakve namene.

Smatram da narod koji se ovako odnosi prema svojoj kulturnoj baštini, prema svojoj istoriji nema perspektivu. Ovo ću zajedno sa fotografijama dostaviti gospodinu ministru.

Drugo pitanje, namenjeno je gospođi Đukić Dejanović, našoj sugrađanki. Šta će Vlada, odnosno šta ćete vi kao resorni ministar, ali i kao dugogodišnji zdravstveni radnik preduzeti da se omogući kupovina stanova po povoljnim cenama zaposlenima u predškolskim ustanovama, osnovnim školama, kao i svim zdravstvenim ustanovama?

Država je Zakonom o posebnim uslovima za realizaciju projekta i izgradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti omogućila kupovinu stanova za ovu kategoriju ljudi, po vrlo povoljnim cenama. Nažalost, već na ovom zasedanju imamo izmene tog zakona, jer se shvatilo da je dobar deo ljudi, da kažem, možda nepravedno došao do tih povoljnih stanova i da su imali rešeno stambeno pitanje, da su ih uzimali isključivo za izdavanje.

Smatram da prosveta i zdravstvo nisu ništa manje bitni od policije i Vojske i čak da će u budućnosti imati mnogo bitniju ulogu za budućnost ove zemlje. Smatram da jedini kriterijum za kupovinu, odnosno da kažem dodelu ovih stanova, to je da budu mladi ljudi, ne samo iz Vojske i policije nego i iz prosvete i zdravstva.

Bitno je ovim mladim ljudima koji se opredele za prosvetu i zdravstvo pružiti nadu da je moguće u ovoj zemlji dostojanstveno živeti, a to znači imati bar pristojne plate koje su malo veće od republičkog proseka i da mogu na pošten način od svoje države kupiti, odnosno doći do stana.

Trenutno, nažalost imamo takvu praksu da mnoge kolege prosvetni, a i zdravstveni radnici rade deset i više godina na određeno, tako da ne ističu pravo i nemaju uslov da kuće, odnosno da podignu kredit ni za patike, a kamo li za stan i da svojoj porodici i sebi obezbede.

Hvala koleginice. Bilo je to vreme.
Reč ima Đorđe Stanković.
Izvolite.

Hvala puno predsednice. Pozdrav svim građanima Republike Srbije, dugo nas nije bilo, a mislim da je važno da se viđamo što češće, s obzirom na to da ne mogu na drugim mestima da čuju ono što imamo da kažemo, a poprilično se važne stvari dešavaju. Želim pre svega da izvestim javnost da je danas se Srbija branila u Nišu, želim da kažem da su od danas zvanično promene moguće, želim da čestitam mojim sugrađanima koji su na opštini Medijana konstituisali novu opštinsku vlast i time pokazali da su promene počele, da kreću sa juga promene i time pokazali da ćemo svakim sledećim izborima sve više slobodnih opština imati. Niš je bio početak i tek sada nastavljamo. Takođe, želim da obavestim građane da je evo Aleksandar Vučić rešio da se preseli u taj Niš, jer očigledno ne može da podnese to što se samo ta opština konstituisala, želi da izazove nove izbore u gradu Nišu, zato što zna da nema većinu, zato što zna da su izgubili Niš, zato što pokušavaju da otmu tu pobedu veličanstvenu, pobedu građana Niša. Podsećam, Nišlije su 2. juna pokazale i dokazale da žele novu lokalnu vlast, većinom glasova su pokazali da imaju prava na to i onda se desilo da se zloupotrebom svih zakona ove zemlje došlo do promene, brojeva koji su kasnije ukazali na promenu mandata.
Mi to nećemo dozvoliti, ali baš iz toga razloga, želim da postavim određena pitanja, želim da postavim pitanje u ime Nišlija i Srbije, one koje sada imamo i one koje će postati, ukoliko na ova pitanja sebi ne odgovorimo, da li mi imamo pravnu državu?
U Nišu se pokazalo da nemamo. Da li zakone imamo i da li ih primenjujemo?
Zakone imamo, ali ih ne primenjujemo.

Kolega Stankoviću, nisam najbolje razumela kome upućujete pitanje.

Pitanja upućujem premijeru i ministarstvima koja su nadležna za ovako nešto.

Želim da postavim pitanja kome služe sudije, da li služe partiji ili služe ovoj našoj državnoj vlasti i zakonu Republike Srbije i na čemu oni polažu zakletvu, s obzirom da su sudije Višeg suda rešile da primenjuju onaj zakon koji im je dao SNS, i gde živimo i za šta se borimo, kada pobedu koja je bila čista kao suza, SNS i ova vlast oduzima.

Pitanja su naravno retorička, ali 2. juna se konstatovalo da je Niš slobodan grad i da će tako nešto i ostati do daljnjeg, a naravno, vidimo šta pokušavate da uradite vi.

Mi, kao opozicija u tom momentu smo branili državu, mi smo odbranili njene zakone i branili smo naš narod, tako što smo se pozivali na te iste zakone, tako što smo se trudili da u skladu sa pravom pokažemo koliko je važno da se jednostavno sve te stvari dokažu na sudu.

Međutim, nisu oni oteli samo Niš, oni su rešili da raskopaju celu Srbiju, da oduzmu i vodu i zemlju i sve ono što naša zemlja ima i da ostane na milost i nemilost, na žalost bubašvabama partije.

Ni ja, ni bilo ko od nas, nema ništa protiv da se na određeni način proizvode stvari u našoj zemlji, da se proizvodi hrana, znanje, da se razvija IT tehnologija i da se na taj način zarađuje, ali ne da se izvozi litijum, a kasnije na žalost i mladost naše zemlje.

Podsećam da je Narodni pokret Srbije usvojio Deklaraciju kojom je jasno dao do znanja da je protiv kopanja litijuma, protiv Rio Tinta i tako nešto je Miroslav Aleksić na predsedništvu stranke rekao jasno i dao stav, ali je takođe rekao da budućnost ove zemlje hrana, da su budućnost ove zemlje malina, jabuke, šljive, a ne ono što ćemo da kopamo i na taj način zauvek zagadimo površinu naše zemlje.

Prihod od putarina je samo 350 miliona evra godišnje, a od litijuma će u teoretskim uslovima nekim maksimalnim da se zarađuje 160 miliona, to nije dovoljno. Od poljoprivrede se zarađuje četiri milijarde evra godišnje, i to je ono što treba da uložimo i pošto vidim da mi vreme ističe, želim da se obratim Miliji Miletiću koji je hvalio i Niš i Vučića i Svrljig, i taj Svrljig će da nestane i tamo će da se kopa litijum i zato nema litijuma i zato nema budućnosti sa tim.

Hvala puno.