Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić, po Poslovniku.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Član 27. Dužni ste da se strate o primeni ovog Poslovnika koji se odnosi na sve prisutne. Smatram da je trebalo da izreknete opomenu ministarki Đedović Handanović, pošto to niste uradili, naravno reagujem, ali bih zamolila takođe da obavite konsultacije sa njom, u najmanju ruku, druge do sada nismo čuli da se na ovaj sraman način obraćaju predstavnicima građana u ovoj Skupštini. Žena viče non-stop, ja ne znam šta je smešno, ministarka, možda se u vašoj kući ili u Ministarstvu tako ponašate, ovde ne može tako da se ponaša.

Molim vas da joj objasnite da je ona činovnik ovde, da je dužna da odgovara na naša pitanja, da ne može da vređa narodne poslanike govoreći da mogu da pričaju ili da smeju da pričaju samo o onome što znaju ili da nisu stručni za neke teme. Nije ovo SANU, nije ovo fakultet, nije ovo ne znam koja naučna ustanova. Ovo je dom građana Srbije. Ovde mogu da budu ljudi, narodni poslanici, koji nemaju ni osnovnu školu završenu, ako ih narod bira.

Ja vas molim da neke elementarne stvari objasnite ministarki Đedović Handanović. Ako negde u Vladi ili negde može tako da se ponaša, ja vas molim da objasnite da se ovde tako ne ponaša. Ona viče non-stop ovde. To je zaista sramotno za slušati i nije prvi put ovde.

Takođe, iznosi neistine. Ona optužuje narodne poslanike da lažu. Žena je izgovorila laž pre nekoliko minuta o Draganu Đilasu i kumu. Vi ste se izvinili, vi ste se ovde u holu izvinili zato što ste izneli netačnu informaciju da je kum Dragana Đilasa prodao neku zemlju „Rio Tintu“, što je laž. Ja ne znam zašto onda niste opomenuli vašu saradnicu ili ministarku ovde kada je to iznosila. Nemojte to da dozvolite. Teret je na vama. Ako ovo treba da predstavlja neku inicijaciju ove ministarke u SNS, pa da se na pokaže kako vređa poslanike i viče ovde, podvriskuje ovde na nas, nemojte to da dozvolite. Naravno da ćemo reagovati svaki put. Hvala.

Da li hoćete da se izjasnimo?
Ipak morate da uzmete u obzir da je bila optužena da je jedini osnivač Elektroprivreda Republike Srbije i kao dama možda joj je zasmetalo to što je neko rekao da ima 170 godina, ali pri tom hoću da opomenem ministarku Đedović ako je rekla da je kum Dragana Đilasa prodao zemlju, nije, najbliži saradnik je prodao zemlju „Rio Tintu“ za neverovatnih 717.000 evra. Ja mu čestitam. To je zaista bio dobar posao za njega, ali nije okej što je posle tražio da mi to nacionalizujemo i vratimo da bi prodao ponovo.
Reč ima Borislav Novaković, povreda Poslovnika.

Dakle, poštovana predsednice, vidim da ulažete određeni napor da retoričku kulturu, toleranciju i ono što bi trebalo da krasi način na koji se obraćamo jedni drugima podignete na nešto viši nivo, pa da dam jedan skroman doprinos tome.

Povređen je član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, ministarka Đedović je rekla da govorimo „gluposti“, citiram je. Poslanik ne mora uvek da govori tačno. Poslanik može da bude neprecizan. Poslanik može da bude jednostran, ali ne može predstavnica izvršnog organa da ovde u ovom domu poslanicima govori da govore „gluposti“.

Ako neko govori neistinu, to znači da može da govori iz neznanja, ali ako nekom kažete da laže, to znači da on zna šta je istina, a ipak izvrće činjenice i kada kažete nekom da laže vi ga diskvalifikujete, za razliku od toga ako kažete nekom da govori neistinu. Mnogo je detalja. Mnogo je stvari u kojima jednu te istu stvar možete da kažete, ali na nemerljivo uljudniji, pristojniji način, od načina na koji je to radila gospođa Đedović.

Citiram: „Pričate o stvarima koje ne razumete“. Ako ovde budemo pričali o stvarima koje razumemo, onda će Toma Žigmanov da priča o filozofiji, onda će Miloš Vučević da priča o pravu, onda će Selaković da priča o nacionalnoj istoriji. Dakle, nije nužno taj nivo kompetentnosti o kome ona priča kod narodnih poslanika, a inače niko od nas ne bi mogao da bude narodni poslanik. Potrebno je da je čovek čestit, moralan i da se raspita i da savlada ono o čemu će da govori.

Dakle, ovakvo ponašanje gospođe Đedović apsolutno narušava integritet poslanika kojima se obraćala, a narušava integritet ovog doma i molim vas da kao predsednica vodite računa o tome. Ne moramo se izjasniti o ovome.

Hvala vam.
Samo sledeći put kada pričamo o integritetu, možda svako od nas da krene od sebe. Vi ste bili isključeni i jedini isključeni iz rada ove Narodne skupštine i rekla sam nikakav problem, vratite se, radite dalje i to u trenutku kada je tada kandidat za predsednika Vlade čitao ekspoze i predstavljao svim građanima Republike Srbije. Dakle, samo da krenemo svi od sebe, prvo.
Još jednom, hoću da kažem, kako god, ministarka Đedović je bila optužena, na primer, da je jedan jedini osnivač EPS-a. Dakle, da li je to sada neznanje ili je znanje, ali neistina, teško da mi u to ulazimo, ali hvala vam što nećete da se izjasnimo.
Slažem se sa vama da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, svi zajedno da pokušamo, ali vas isto tako molim da reagujete i kada ovi narodni poslanici u par redova iza vas ne poštuju ni dostojanstvo, ni integritet ove Narodne skupštine, pa da budemo fer jedni prema drugima.
Idemo dalje sada.
Reč ima Balint Pastor.
Izvinite, gospodine Pastor.
Ko je povreda Poslovnika?
(Narodni poslanik Jelena Pavlović dobacuje iz klupe.)
Jel povreda Poslovnika ili vi meni replicirate? Sačekajte sekund da se razumemo. Nećete da replicirate, nego povreda Poslovnika.
(Jelena Pavlović: Direktno je lično pominjanje.)
Niko vas nije lično pominjao.
(Jelena Pavlović: Već drugi put. Prvo me je ministarka optužila da lažem, a onda…)
Da li želite repliku ili povredu Poslovnika?
(Jelena Pavlović: Repliku.)
Nemate osnova za repliku, pošto vas niko nije direktno pomenuo.
Hoćete li Poslovnik?
Molim vas da mi se izjasnite da li hoćete repliku ili povredu Poslovnika. Ne dajem ja tako dva minuta kad god neko želi.
(Jelena Pavlović: Direktno se odnosilo na moje izlaganje.)
Nemate pravo na repliku.
Idemo dalje.
Reč ima Balint Pastor.

Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, poštovana guvernerko Narodne banke Srbije, ja bih ispred SVM da govorim o tri tačke dnevnog reda. Imamo ih ukupno 60.

Ja bih da govorim o tri predloga koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. To je Deklaracija o zaštiti nacionalnih političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, to je ratifikacija Sporazuma o unapređenoj strateškoj saradnji u oblasti odbrane između Mađarske i Republike Srbije i to je izbor guvernera Narodne banke Srbije.

Dozvolite mi da krenem ovim redom koji se nalaze ove tačke na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine. Prvo o Deklaraciji Svesrpskog sabora ili o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.

Ova sednica traje tri i po sata i za ova tri i po sata ovu deklaraciju, osim predsednika Vlade Republike Srbije i gospodina Starčevića, narodnog poslanika niko ni pomenuo nije.

Mislim da su pripadnici srpskog naroda koji žive u Banjaluci, Vukovaru, Segedinu, Temišvaru, Beranama izuzetno razočarani i mislim da su u pravu što su razočarani, jer je ovde Narodna skupština, mislim na predstavnike srpskog naroda u Narodnoj skupštini trebali da pokažu neko nacionalno jedinstvo, da ovi ljudi pripadnici srpskog naroda koji žive van granica Republike Srbije vide da imaju podršku ovde u Narodnoj skupštini u liku narodnih poslanika, predstavnika srpskog naroda.

Evo ja kao pripadnik mađarske nacionalne manjine, koji zna kako je biti pripadnik nacionalne manjine moram da vam kažem da su ovi ljudi izuzetno razočarani. Znam da je tako, ali ćete vi naravno, odlučite na koji način ćete zastupati i te građane zahvaljujući …

(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Na mene možete da urlate, da vičete, nije nikakav problem.

Znači, ti ljudi su izuzetno razočarani i verujte mi da je tako i vi ćete naravno odlučiti kako će te zastupati te ljude i sve one ljude zahvaljujući kojima sedite ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Tako da bih ja posle gospodina Starčevića želeo malo da govorim o ovoj deklaraciji i možda se na prvi pogled čini da je ova deklaracija srpsko pitanje, da je ova deklaracija deklaracija koja se tiče samo srpskog naroda. Pa naravno da se tiče srpskog naroda, ali se tiče i svih građana Republike Srbije.

Zašto tako mislim? Pa mislim tako zbog toga što sarađivati mogu predstavnici naroda ili nacija koji su svesniji svojih vrednosti i koji gaje dobre odnose …

(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Nije nikakav problem da dobacujete. Nije nikakav problem. To govori o vama. Nije nikakav problem.

Znači, možemo sarađivati, ne sa vama nego naravno sa ovom drugom stranom sale, možemo sarađivati. Sarađivati mogu one nacije koje su svesne svojih vrednosti i koje gaje odnose i sa onim pripadnicima tih određenih nacija koje žive van granica određenih država. U ovom slučaju, Republike Srbije.

Zbog toga želim da kažem da ćemo mi glasati, iako smo pripadnici mađarskog naroda, za ovu deklaraciju jer mislim da u ovoj deklaraciji nema ničega što bi bilo protiv bilo koje nacije, protiv bilo kog pripadnika neke druge nacije, a nije ništa ni novo. Znači, ovakve deklaracije i ovakvu nacionalnu politiku imaju još mnoge države u Evropi.

Ne treba ići daleko, treba otići samo do Mađarske i mislim da Mađarska vodi brigu o pripadnicima svoje nacionalne manjine na način na koji će i Republika Srbija da vodi računa o pripadnicima svoje nacionalne manjine, a ova deklaracija je u skladu i sa međunarodnim pravom.

Ja bih spomenuo tu samo nekoliko akata međunarodnog prava. Recimo, to je član 18. Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. Ova Okvirna konvencija je doneta ili prihvaćena, usvojena pre 30 godina tačno. Onda imamo izveštaj Venecijanske komisije o povlašćenom tretmanu pripadnika nacionalnih manjina od strane matične države. Imamo preporuke Visokog komesara za nacionalne manjine OEBS iz 2008. godine. To su preporuke iz Bocana.

Svi ovi međunarodni akti govore o tome da svaka država ima pravo da vodi računa o svojim nacionalnim manjinama. I nama je drago što i Republika Srbija vodi takvu politiku. Zbog čega? Zato što je to i ustavna obaveza. Zato što tu ima dve obaveze, a te dve obaveze su dve strane iste medalje. Jedna strana medalje je zaštita pripadnika nacionalnih manjina koji su građani Srbije i koji žive u Republici Srbiji, a druga strana medalje je zaštita pripadnika srpskog naroda koji žive u inostranstvu. To su dve strane iste medalje i zbog toga ćemo mi da glasamo za ovu deklaraciju.

Formiraće se Svesrpski sabor. Nešto slično u Mađarskoj postoji duže od dve decenije. Zove se Forum mađarskih poslanika Karpatskog basena gde su poslanici iz Ukrajine, Slovačke, Rumunije, Srbije, Hrvatske i Slovenije. Znači, iz onih država gde pripadnici mađarskog naroda žive tradicionalno kao pripadnici nacionalnih manjina i taj forum mađarskih poslanika Karpatskog basena se sastaje svake godine. Koliko vidim, Svesrpski sabor će se sastajati svake druge godine, ali su to već neke sitnice i tehnički detalji.

Bitno je da ti ljudi u dijaspori, u okruženju osećaju brigu Republike Srbije i funkcionera Republike Srbije.

Mislim da mi imamo pravo da govorimo o ovim stvarima zato što imamo najveći benefit od one nacionalne politike koju vodi Vlada Viktora Orbana u Mađarskoj i imamo najveći benefit i od izuzetno dobrih odnosa između Srbije i Mađarske. Oni koji još imaju benefit od toga osim svih građana iz Srbije i Mađarske, to su Srbi u Mađarskoj i nije mi teško da kažem i javno, gospodin Vučević zna jer smo mi o tome razgovarali, ali želim da kažem i javno, tu je i ministar Mali, pa će možda da obrati pažnju i možda će nekako pomoći stvari. Postoji srpska škola u Segedinu koja se gradi.

Evo mi kao pripadnici mađarske nacionalne manjine u Republici Srbiji smo apsolutno za to da osim sredstava koje daje Vlada Mađarske, ta sredstva da i Vlada Republike Srbije da to bude zajednički projekat i apsolutno nemamo bilo šta protiv toga da Vlada Republike Srbije finansira institucije srpskog naroda u Mađarskoj ili u bilo kojoj državi zato što i naše institucije finansija Vlada Viktora Orbana iz Mađarske.

Ukoliko bismo mi imali drugačije stavove, mi bismo bili licemeri, ali ovo je apsolutno u redu i jedino ovako možemo da gradimo budućnost i jedino ovako možemo da sarađujemo.

Juče je bila jedna godišnjica, 568. godišnjica bitke kod Beograda, gde su Srbi i Mađari zajedno se borili protiv trupa ili vojske Osmanskog carstva i zaustavili zajedno Srbi i Mađari najezdu ili ekspanziju Osmanlijskog carstva. Mi vojskovođu zovemo Hunjadi Janoš, vi vojskovođu zovete Sibinjanin Janko, ali se radi o istoj osobi. I mi, i Mađari i Srbi, smo se zajednički borili tada za čitavu Evropu. Nismo se borili jedino za sebe ili za drugi narod, borili smo se zajedno za čitavu Evropu. Nakon toga u 16. i 17. veku je došlo do procvata u ekonomskom i kulturnom smislu na zapadnoj strani Evrope. Zašto je do toga moglo da dođe? Zato što smo mi zaustavili kod Beograda trupe Osmanskog carstva. Znači, mi smo se borili za čitavu Evropu.

Sada se dešava nešto vrlo slično. Zbog toga je izuzetno značajno da se zajednički borimo za mir, sigurnost, bezbednost naših građana. Zbog toga je vrlo značajno što je na dnevnom redu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o strateškoj saradnji u oblasti odbrane između Mađarske i Republike Srbije. Taj sporazum je potpisan 20. juna prošle godine na Paliću. Taj sporazum je, ako se ne varam, potpisao gospodin Vučević, tada još kao potpredsednik Vlade i ministar odbrane. Tog dana je potpisano više desetina sporazuma između Republike Srbije i Mađarske.

Na toj sednici, pošto je to bila sednica Strateškog saveta Republike Srbije i Mađarske, a želim sve da podsetim da je Mađarska jedina država sa kojom Srbija ima takav strateški savet, i na toj sednici je predsednik Vučić baš ovaj sporazum istakao kao možda najznačajniji. Zbog čega? Ko je mogao da pomisli pre 15 godina, da ne idemo dalje u budućnost, ko je mogao da pomisli pre 15 godina da će se sklopiti Sporazum o unapređenoj strateškoj saradnji između Srbije i Mađarske?

To govori najviše o tome šta smo mi zajednički postigli u prethodnih 11 godina, kada je postignuto u ovoj Narodnoj skupštini istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Puno puta sam o tome govorio i u ovoj Narodnoj skupštini i tada smo stvorili osnove za to da danas možemo da pričamo o zajedničkim infrastrukturnim projektima, o razvoju železnice, o proširivanju kapaciteta na drumskim graničnim prelazima, o zajedničkim ekonomskim ulaganjima, o mešovitim preduzećima, pa i o saradnji u oblasti odbrane. Ovaj sporazum se tiče 32 teme ili oblasti vezano za tematiku odbrane i mislim da najviše govori o tome kakvi su odnosi između Srbije i Mađarske.

Što se tiče deklaracije, još jedna rečenica o Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, tu se govori i o harmonizaciji planova i programa u školama. To je nešto što je apsolutno prihvatljivo za nas. Zbog čega? Zato što je doneta odluka, donet je zakon u prošlom sazivu o uvođenju nacionalne čitanke. Mislim da je to sasvim u redu i da je to za svaku pohvalu.

Zašto to mogu da kažem? Mogu da kažem zbog toga što smo se mi dogovorili i naravno prirodno je da je tako, da se nacionalna čitanka odnosi na učenike koji idu u srpska odeljenja. Nacionalne manjine imaju pravo da uče po svojim programima i planovima i te programe i planove definišu nacionalni saveti nacionalnih manjina. Znači, u ovoj temi se vidi da se radi o dve strane iste medalje. Znači, zaštita pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji sa jedne strane i sa druge strane saradnja sa pripadnicima srpskog naroda koji žive u inostranstvu. Zbog toga mi možemo da glasamo za ovu deklaraciju.

Na kraju, još da kažem da podržavamo izbor gospođe Jorgovanke Tabaković za funkciju guvernera. Znam da više voli da se kaže guverner, a ne guvernerka. I meni je lakše da ne koristim taj rodno senzitivan jezik, pošto u mađarskom nema rodova gramatički, mi smo ovako tradicionalni, kao što znate. Apsolutno podržavamo izbor gospođe Jorgovanke Tabaković za guvernera Narodne banke.

Nekad sam i sam bio u Odboru za finansije Narodne skupštine, pa sam i tamo diskutovao o njenom prvom izboru, evo sada na treći mandatni period biramo gospođu Tabaković. Mislim da podaci i cifre najbolje govore o njenim rezultatima rada. Još jedino ima da pretekne Đorđa Vajferta i to je to. Opet da kažem, evo vidite najbolji guverneri su uvek iz Vojvodine.

Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda, i za te tačke će glasati narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara. Hvala lepo.

Hvala vam.
Idemo dalje. Da li još neko želi reč?
Gospodin Zoran Lutovac. Izvolite.

Hvala.

Najpre da se osvrnem na činjenicu da imamo 60 tačaka dnevnog reda i da je vašoj koleginici bilo potrebno 13,5 minuta da pročita samo tačke dnevnog reda, da ih pročita, 13,5 minuta, a mi kao ovlašćeni imamo 20 minuta da o svakoj tački po nešto kažemo. Po koliko to sekundi vremena imamo?

Da se vratimo na ovo o čemu smo malopre govorili. To je pre svega ova deklaracija. Čuli smo jedan literarni sastav predsednika Vlade. Svaki nastavnik srpskog jezika u osnovnoj školi dao bi predsedniku Vlade jedinicu zato što je promašio temu, promašio vek, sa velikom dozom patetike, koja izaziva mučninu zbog zloupotrebe patriotizma.

Zašto to kažem? Pa, preko ove deklaracije on je u stvari samo pročitao ono što je suština svega ovoga, ali na jedan, hajde da kažemo, kao jedan pisani sastav. Kroz ovu deklaraciju promoviše se jedan srednjevekovni rezone, država je sve, pojedinac je ništa. Aleksandar Vučić je to najbolje rekao, pa da ga citiram: „Živimo za Srbiju, bez Srbije smo samo bića koja dišu“, kaže Aleksandar Vučić.

Ovo vam je klasični primer teorije državnog razloga koji su pre svega Nikolo Makijaveli i Frančesko Gvičardini ustanovili. Državnim razlogom se legitimiše država nasilja i svaka zloupotreba vlasti. Makijaveli je takođe rekao: „Ako vladara optužuju činjenice, opravdava ga rezultat“. Dakle, sve počevši od imovine, duše, do samog života vlasništvo je takve države. Viši državni interes često se koristi kao puko pravdanje nedemokratske prakse i strahovlade. Kreiranje slike o neprijateljima i opasnim drugima jeste praksa i pravdanje razlozima nacionalne bezbednosti, deo su politika savremenih autokratija i nedemokratskih režima i populističkih režima.

Kada predsednik Vlade kaže da je deklaracija prilagođena vremenu, ja na to kažem da je ova deklaracija vekovima daleko od onoga što je demokratska država danas i od kriterijuma koji je jedan poredak, čini vlast legitimnom, a to su pre svega procedura, zastupanje javnog interesa i vrednosti.

Nedostatak sva tri elementa legitimnosti ova vlast pokušava da nadoknadi i nadomesti podizanjem i podupiranjem rejtinga jednog čoveka. On to sve treba da nadoknadi, sve ono što nedostaje jednoj savremenoj državi da bi bila legitimna.

Legitimnost zasnovana na rejtingu jednog čoveka je zbog toga što način na koji je došla na vlast nije demokratski, način na koji vrši vlast nije u interesu javnog interesa, a nisu ni vrednosti koje su proklamovane i zapisane u našem Ustavu, one se ne brane, one se ne sprovode i ne zastupaju.

Zato ova Deklaracija služi tome da se nadomesti taj legitimitet i da se podupire rejting koji nadomešta taj legitimitet. Tako ova vlast SPC i vojsku koristi u javnom mnjenju kao transfuziju za osvežavanje i ojačavanje sopstvenog rejtinga. U poslednje vreme koriste se u velikoj meri i sportisti, tako da smo bili svedoci uručivanja, pazite spektakl, uručivanja zastave, državne zastave sportistima koji idu na Olimpijadu. Kakav je to spektakl i svečanost koju prenose svi mogući mediji? To je, u stvari, pokušaj nadomeštanja onog što nedostaje, legitimnost, pokušaj zadobijanja podrške koja nedostaje.

Šta se krije iza ove Deklaracije? Deklaracija je u stvari jedna vrsta dimne zavese iza koje se kriju litijum, Kosovo i zaduživanje. Da krenemo redom.

Eksperti su naveli sa kojim opasnostima i rizicima se suočavamo ako eksploatišemo litijum, a postoji i politički razlog koji uvećava sve te opasnosti, multiplikuje ih, i rizike i opasnosti, a to je korumpirana i nekompetentna vlast koja radi protiv javnog interesa i nedostatak uređene države koji to sprečava. Litijum nije niti prečica, niti prepreka za ulazak u EU, a ovde se medijski predstavlja u sasvim drugom svetlu.

Evropska unija bi bila zainteresovana za stratešku saradnju sa Srbijom i da nije članica, odnosno da nije kandidatkinja za ulazak u EU, tako da je izjava jednog od ministara kako smo suštinski postali deo EU time što smo potpisali memorandum jedna notorna besmislica. Dakle, nije ispravno i korektno povezivati litijum sa evropskim integracijama.

Ne može litijum da zameni vladavinu prava, ne može litijum da zameni nezavisno sudstvo, ne može litijum da zameni slobodu medija, ne može da zameni slobodne i poštene izbore. A sve je to potrebno da bismo bili normalna i uređena država.

Imali smo najave da će se voditi široka društvena debata, da će se voditi stručna debata i da ćemo onda kao društvo o tom važnom problemu koji je uzburkao javnost da debatujemo na svim mogućim nivoima, od stručnog do političkog. I šta se desilo? Politikom svršenog čina dobili smo memorandum, pa se sada izjašnjavamo o novim okolnostima.

Da li postoje opasnost i rizici? Čuli smo već da postoje. Ako postoji promil šanse da se desi neka katastrofa, a postoji, sa ovakvom vlašću desiće se katastrofa.

Najzad, što se tiče litijuma, imam i neka iskustva. Iskustvo drugih sa Rio Tintom, iskustvo nas sa drugima, nas sa onima u Boru, Smederevu ili nas sa onima u NIS-u i naše iskustvo, što je ključna stvar, iskustvo sa ovom vlašću.

Ovde stalno pominju neki bivši režim, stalno aludirajući na Anu Brnabić i njen bivši režim, ja mislim da nije korektno. Ona je sada u jednoj novoj ulozi i treba da je podržite, a ne stalno da je kritikujete.

Moram da podsetim još na jednu stvar. Da podsetim na reči Aleksandra Vučića, koji je rekao - Mi moramo sa njima da potpišemo ugovor, jer ćemo imati velike gubitke ako to ne uradimo. Od te rečenice prešli smo na rečenicu da je velika razvojna šansa, pa da su velike ekonomske dobiti, a nema većeg gubitka nego da izgubite zdravlje i pitku vodu.

U režimskim medijima, to je prikazano na sledeći način, u jednim medijima govori se o slomu Evrope, ali odjednom sada dolazi Šolc, sada se potpisuje Memorandum, sada je u prvom planu podrška Evrope. Danas je Evropa neprijatelj, sutra je Evropa strateški cilj, pa tako imate i u ovoj deklaraciji na dva mesta kako se Evropa postavlja kao strateški cilj. O Nemačkoj se govori kao arhineprijatelju, a zatim se govori kao glavnom ekonomskom partneru. Nemačka destabilizuje Srbiju, a potom Nemačka stabilizuje Srbiju upravo kroz investicije koje ulaže.

Drugim rečima, ova vlast sluđuje narod prorežimskim medijima. Imate "Pink" koji je postao proamerički mediji zato što je vlasnik "Pinka" bio u opasnosti da budu na listi onih koji bili pod sankcijama, "Hepi" je proruski i anti-zapadni, kada gledate "Hepi" "Russia Today" je mala maca za to i imate RTS, ne bih govorio o njemu, to je sramotno stvarno da javni servis tako izgleda, kao i uostalom svi prorežimski mediji.

Što se tiče dimne zavese i Kosova, stvar je jasna, ovde se pominje u deklaraciji jedno, a u stvarnosti je nešto sasvim drugo i sam Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija spremna na kompromis u pogledu Kosova, spremna je i mnogo više od kompromisa, spremna je izgleda na sve po rečima Eskobara koji nam je opisao jer nismo to mogli da čujemo ovde u parlamentu, šta u stvari znači Ohridski sporazum.

Dakle, kako se sve to uklapa u stavovima iznetim u deklaraciji i kako se uklapa stav da je zajednica srpskih opština osnov za rešavanje problema. Pa, znate, zajednica srpskih opština je jedna vrsta autonomije. Od koga se traži autonomija? Autonomija se traži i daje u okviru države. Znači, eksplicitno se kaže da je to način za rešavanje problema i traži se autonomija, odnosno od manje uređene funkcionalne autonomije, to je zajednica srpskih opština.

Što se tiče zaduživanja, vrlo kratko ću, ostavio bih vreme i kolegi Srđanu Milivojeviću koga jedva čekate da čujete, zaduživanje, a pomenuću da je u poslednje vreme Srbija se zadužila za dodatnih dve i po milijarde evra, što se ukupno približavamo cifri od 40 milijardi evra. Što je najgore te pare neće ići tamo gde je potrebno, nego u projekte gde je moguća najlakša pronevera. Umesto vodovoda grade se stadioni, umesto u nastavnike i lekare ulaže se u botove koji ništa ne rade osim što agituju za ovu vlast i imaju veće plate nego nastavnici. Umesto u kanalizaciju ulaže se u fontane, umesto u obrazovanje, ulaže se u kladionice, umesto u kulturu i slobodne medije, ulaže se u fabrike laži i jeftine zabave.

To mora nekako da se nadoknadi, te pare moraju nekako da se nadoknade, zato 10. juna imate putarinu do Niša od 1.300 dinara, a recimo u Švajcarskoj vinjeta je 40 franaka na godinu dana, pa vi vidite koji je to odnos država i odnos onoga što građani moraju da plaćaju.

Pogledajte od januara 2025. godine ministar nam je najavio naplatu putarine na brzim saobraćajnicama i magistralnim putevima. Uskoro će naplaćivati i kružne tokove, dvosmerne, jednosmerne ulice, trotoare, šetališta, staze u parkovima, pokretne stepenice, liftove, mora nekako da se napuni kasa, a sve je manje šansi za to.

S druge strane, ovim privodim kraju, jeste da mi imamo skoro milion penzionera koji imaju penziju koja je do 240 evra. S druge strane, imamo 48 milijardera i 33 hiljade milionera, kako piše „Ford“, što će reći da u proseku se ne živi loše. Problem je što ovi milijarderi i milioneri imaju samo jednu zajedničku stvar, a to je ili da su članovi SNS-a ili da su bliski ili imaju neke aranžmane sa SNS-om.

Najzad, pomenuću samo još to da je u 2023. godini izdato 50 hiljada radnih dozvola za odlazak naših ljudi u inostranstvo i to ne računajući privatne agencije. Tako se objašnjava pad nezaposlenosti u Srbiji i tako se objašnjava kako se objašnjava dolazak investitora, pa masovnim kršenjem radničkih prava.

Na kraju da kažem samo to – politika se svodi na sledeće: Evropskoj uniji prodaje se proevropska bajka, Rusiji anti zapadna priča, Ukrajini municija, Kinezima se subvencioniše gvozdeno prijateljstvo, a Amerikancima ostatak dostojanstva. Rasprodaju se nacionalni resursi i nacionalno dostojanstvo, a da bi sve to funkcionisalo građanima Srbije prodaje se magla.

Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Replika, da.

Prvo, što se tiče sednice, 5. maja 2010. godine spojili ste 94 tačke dnevnog reda u jednu raspravu. Devedeset i četiri tačke dnevnog reda, postavili presedan, prema tome nemojte sad da se žalite na ono što je i dalje manje, i to za 50%, odnosno 30% manje od onoga što ste vi radili, za trećinu.

Što se tiče ovog, ja ne znam ni kako bih to nazvao, govora koji na jedan takav način bagateliše državu Srbiju, nisam mogao da je moguće takav govor čuti u Skupštini Srbije. Doduše, dobili smo jedan drugi odgovor na pitanje zašto se nisu zakleli pred grbom i zastavom, jer vidimo da to njima ne znači ništa, nego su išli da se zakunu tamo pred kamerama Šolakove televizije i logom „N1“.

U svakom slučaju, ono što je bitno to je da nema šta da se očekuje od ljudi koji su imali predsednika države koji je rekao da mu nije čast to i da mu ne predstavlja preteranu čast to što je predsednik Srbije, koji bi menjao i zemlju i narod za Severinin autogram i kome je glavno bilo da mu obećaju svetionik na Jadranu. To je njihov san bio. Naš san je ova zastava i ovaj grb, za razliku od vas koji to nipodaštavate i ne znači vam ništa. Da, nama znači grb Srbije. Da, nama znači zastava Srbije. Da, zasuzimo kad čujemo himnu Srbije, kada se svira na sportskim takmičenjima ili bilo gde drugo.

Što se tiče toga da porede autonomiju i državu, pa da, to su radili u Vojvodini. I tamo su pokušali od autonomije da naprave državu, pa su hteli da prave i glavni grad i predstavništvo u inostranstvu i ambasade i posebnu poresku upravu i posebnu finansijsku policiju, potpuno da se odvoje od Srbije na svaki mogući način. Tako da, to što svugde vide državu gde je autonomija to im je specijalnost.

Na kraju, gospodine Vesiću, molim vas da naplaćujete putarine po regionalnim putevima. Preklinjem vas kao neko ko je mrdnuo malo iz kruga dvojke da naplaćujete putarine po tim putevima, zato što se voze kamioni koji su pretovareni, zato što se ti putevi koriste da bi se obišao Koridor 10 i izbegla putarina na autoputu. Uništavaju lokalne puteve a onda posle lokalne samouprave, pa ni Republika to ne može da isfinansira da se to sredi. Molim vas, naterajte ih tim da se koriste autoputevima, kao što treba da se koriste, a ne da zarađuju malu razliku za sebe a u stvari prave veliku štetu državi.

Tako da, ne da smo protiv toga, nego smo za to. Nastavite, video sam da na tome radite, imate punu podršku da nastavite tako. Hvala.