Dalje, iznenađujuće su stoga izjave sadržane u mišljenju Vlade, ministarke Đedović i Odbora za ustavna pitanja, kojim izražavaju zabrinutost za svojinska prava Rio Tinta, ali ne i za svojinska prava sopstvenih građana koji su kao nikada pre u istoriji ugroženi krajnje nakaradnim Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji se mora hitno u celosti menjati.
Da postoji plan razvoja i prostorni plan Republike Srbije, onda bi se odobrenje za istraživanje moglo dati samo za prostore koji su za tu namenu već opravdano planirani i za one za koji postoji opšti interes, odnosno naš interes utvrđen aktom najvišeg organa, a to je Narodna skupština. Konkretno, odluku o davanju odobrenja kada je određeno geološko istraživanje ocenjeno kao potrebno, tada bi moglo biti predmet javnog nadmetanja, a ne kakva je sadašnja praksa – sve je neizvesno, netransparentno, što opravdano unosi nemir među građane. Poslednji prostorni plan ova skupština je donela 2010. godine. Od tada je sve apsolutno ad hok.
Dalje je potrebno doneti nužno i neizostavno strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije i naravno podhitno izmeniti Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji bi imao za cilj da omogući sprovođenje usvojenih planskih dokumenata i da otkloni nemir srpskih domaćina koji ne znaju da li će njihovo imanje već sutra biti predmet geoloških istraživanja i eksproprijacije.
Cilj svih ovih dokumenata je ne samo ispunjavanje zakonom definisanih obaveza svake Vlade i Narodne skupštine, već i suštinska, a to je osigurati poštovanje osnovnih načela kada je u pitanju donošenje važnih odluka, posebno kada posledice mogu biti trajne i nepopravljive i ukratko, trajno uništavanje dela teritorije, sa jedne strane, i ekonomska korist koja bi se potencijalno mogla dozvoljavanjem takvog projekta dobiti.
U bajke da će se život normalno nastaviti, kao i poljoprivreda i ostale grane, niko zaista ne veruje, a to je u ostalom i zaključak najvišeg naučnog tela sastavljenog od naših najboljih stručnjaka, a mislim na SANU, na javnoj raspravi održanoj u maju 2021. godine, na kojoj su učestvovali i predstavnici vlasti i predstavnici kompanije, a nisu imali argumenta da pobiju zaključke naših najistaknutijih naučnika.
Ukazujem da niko od razumnih građana, takođe, ne veruje u stavove koji se javno plasiraju, a to je da projekat neće biti odobren dok se ne sagledaju svi aspekti, jer je 15. januara 2007. godine, kada je doneto rešenje kojim je odobren nastavak izvođenja geoloških istraživanja bornih minerala, protivno svim zakonskim propisima, postalo je jasno da se odlučuje politikom, a ne na zakonom predviđen način.
Ukazujem da su prva dva rešenja izdata Rio Savi 2004. i 2005. godine, izdata za geološko istraživanje evaporita ne za litijum i ne za bor. Tek 2007. godine, rešenje koje je izdato za jedno, za evaporite, se produžava, znači, za borne minerale, a tek 2009. godine prvi put za litijum i za bor. Kako se to produžava odobrenje koje nikada nije dato, trebalo bi zaista da odgovori Ministarstvo rudarstva i energetike, jer je upravo na bazi tog rešenja produžetkom istih došlo do sadašnje potvrde o rezervama i dalje procedure za Rio Tinto.
No, ono što je najbitnije, ono što se konstantno u javnosti plasira, a to je da je neupitna maltene ekonomska korist, što je potpuno netačno. Analizu da se Rio Savi isplati projekat Jadar je uradila Ergo Strategy Group, po narudžbini Rio Save koja je tu analizu i platila. Ista je javno i objavljena, i ja, naravno, savetujem svakom da je pročita. Ova analiza je rađena na ceni litijuma od 15.600 dolara po toni, a samo za godinu dana je cena litijuma drastično pala zbog poplave nove ponude u odnosu na opadajuću tražnju i trenutno iznosi 10.638 dolara na kineskoj berzi, odnosno 10.757 na američkoj berzi.
Vlada Republike Srbije je nekritički prihvatila dostavljenu analizu za 2023. godinu, čak i bez bilo kakve konstatacije da je analiza rađena na ceni litijuma po toni koja je drastično pala i koja se neće vratiti na vrednosti iz 2023. godine, po svim prognozama, te je zaključila, kada se isplati Rio Savi, valjda se isplati i nama, imaćemo 1300 novih radnih mesta, na nekom od tih radnih mesta bi trebao biti neko od naših građana, plata će u proseku biti 1100 evra, u nekom periodu biće možda i nešto prihoda od rudne rente i poreza. Dalje se od ovoga nije išlo. Nije se postavilo pitanje koliko ljudi će zbog projekta ostati bez svojih poljoprivrednih gazdinstava, pčela, stoke, pašnjaka, prihoda od turizma i tako redom.
Nije se postavilo pitanje koliko godina može da se proizvodi malina, jabuka, paprika, koliko mleka, meda, kolika štete će biti izazvana sečom hektara šuma i da li će to dovesti do kataklizme na tom području. Tršić, Tronoša, arheološka nalazišta, time se uopšte niko u Vladi nije bavio.
Odlučeno je da je bolje to preseći, trajno uništiti, nek drugi izvade tu retku rudu, mi ne znamo da li nam treba, niti smo o tome razmišljali iskreno. I srećan im put. Mi ćemo sanirati štetu, ako bude moguće, bar oni koji ostanu, ako ih uopšte do tada bude bilo. Tako vi danas razmišljate.
Da se ne bi ovako završila priča o Jadru i o Srbiji, vratimo se na činjenice. Naš ekonomski tim je analizirao od Rio Save naručenu studiju od Ergo Strategy Group i zaključio, u najkraćem sledeće – da se ovakav projekat apsolutno ne isplati Republici Srbiji, da će Republika Srbija imati vrlo skromne prihode, da još uvek ne znamo šta bi tim investicionim sporazumom bilo definisano u smislu podsticaja, ali znamo sigurno da bi 10 godina Rio Sava, shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, bila oslobođena poreza na dobit, da se na izvoz ne obračunava PDV, da ostaje samo porez na zarade itd.
Imam jako malo vremena, ukupno 20 minuta, tako da ne mogu detaljno da vam pročitam. Ali, jedan od zaključaka je da je ukupno procenjen prihod od 696 miliona za projekat jednako 17,14 miliona godišnje ili 2,6 evra po glavi stanovnika. To je zaista apsolutno ispod svake diskusije.
Tako da, naš ekonomski tim je, nemam vremena za detaljno čitanje, da se Srbiji svakako ne isplati eksploatacija litijuma itd.
Na kraju, pošto zbog vremena moram da skratim, ukazujem još jednom, volela bih da svi pročitate ovu analizu, da vidite na čemu se bazira i da je ona zapravo zasnovana na predviđanju masovnog uvećanja potražnje za litijumskim baterijama do koga neće doći. To treba da zna svako ko prati ovaj segment.
Na kraju, suština problema je da ne postoji poverenje ljudi da se projekat tako velikog rizika, sa trajnom degradacijom prostora, kod koga postoji opasnost i od skoro izvesnog zagađenja vode, vazduha i zemlje, može biti kontrolisan i da nenadoknadiva šteta može biti sprečena.
Postoji osim tog visokog rizika ekološke katastrofe niz nezakonitosti u procesu odobrenja geoloških istraživanja. Ni te minerale nije otkrio nikakav Rio Sava ili Tinto, već naša profesorka Jelena Obradović. Ako nekome pripadaju, pripadaju nama kao državi.
Ekonomska neopravdanost je potpuno neupitna. Na svu ovu analizu koju sam već rekla u kratkim crtama, nemojte zaboraviti da naša država finansira celu infrastrukturu. Kada je Engleska kolonijalizovala Indiju, ona je plaćala izgradnju železnice. Danas mi plaćamo našu kolonizaciju, što je apsolutno jedna tragična pojava.
Na kraju, ukazujem da memorandumom iz 2017. godine nisu predviđene nikakve obaveze ili nastanak bilo kakve odgovornosti za štetu, tako da je netačna i tvrdnja da ćemo platiti milionske štete. Uostalom, oni još uvek nemaju zvanično odobrenje za eksploataciju. Nadamo se da će projekat biti trajno zaustavljen, jer je on nemoguć da bude odobren samo po svojim procenama uticaja na životnu sredinu.
Uredba o prostornom planu, o čemu je koleginica govorila, je takođe apsolutno jedan nezakonit akt itd.
Na kraju, želim samo da kažem, pošto mi je vrlo malo vremena ostalo, da odgovorno upravljanje državom nije zaduživanje sadašnjih i svih budućih generacija radi profita transnacionalnih kompanija i agendi po kojoj se Srbija pretvara u zemlju žrtve Zelene agende. Rudarenje koje je planirano nije zeleno rudaranje. A održivo korišćenje neobnovljivih resursa znači osigurati njihove raspoloživosti u budućnosti i smanjenje uticaja korišćenja na životnu sredinu.
Ovakvim tempom koji vi planirate da potrošite, da date drugima naše rudne rezerve, vi potpuno buduće generacije želite da ostavite bez neobnovljivih izvora energije. Da to ne sme da se radi, mogli biste da znate kada biste pročitali na kojim principima se tako nešto zasniva, a jedan od tih je da korišćenje obnovljivih izvora energije ne sme da pređe stopu po kojoj se razređuju zamer za te resurse. Nijednom prilikom nisam videla da vi o tome ne samo da razmišljate, nego da imate ideju i pod dva, da količina materije koje se ispuštaju u životnu sredinu ne sme da pređe kapacitet transformacije zagađujućih materija itd.
Na kraju, želela bih samo da kažem, koleginica je malopre pomenula, a vi ste je optužili da laže, da nije tačno da se mi bilo kakvoj alijansi priključujemo. Evo, danas upravo je naš predsednik u Hamburgu na samitu i kaže – pridružili smo se Globalnoj alijansi za baterije, pripremili smo se za budućnost. U okviru današnje posete je predao note iz našeg Ministarstva privrede. Vi izgleda niste o tome obavešteni, ali gospodo, trebali bi da možda malo više i sarađujete da znate gde naš predsednik ide, šta radi i šta potpisuje, pa ne biste onda tako burno reagovali. Toliko za sada.
Na kraju bih samo htela da iskoristim vreme, znači, vrlo je zabrinjavajuće da ministarka energetike ne zna najveće stručnjake kao što je Slobodan Vukosavić, koji je predsednik u SANU Odbora za energetiku, koga bi svaki dan trebalo da čita i da sluša po par puta da bi znala nešto o sektoru kojim upravlja. Još jednom ponavljam da je ceo taj sektor neodgovornom politikom dat u ruke osobi koja je zapravo najbolje da nastavi svoje produkcije na CNN, odlična bi bila novinarka, ima odličan nastup, prilično za moj ukus drzak, ali van tog nastupa, u smislu činjenica, ne postoji apsolutno ništa. Hvala još jednom.