Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije.
Danas bih postavila pitanje ministru za ljudska i manjinska prava i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje, a pitanje se tiče sprečavanja diskriminacije i ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom.
Srbija ima sva potrebna dokumenta kojima su definisani ciljevi iz sektorske politike za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. Od donošenja prvog Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom do danas formiran je kvalitetan zakonodavni okvir, uključujući i mere antidiskriminacije i mere socijalne politike. Naravno, nije to još dovoljno, ali se kao društvo moramo kretati u pravcu potpunog obuhvata problema ove populacije.
Ono na šta bih sada skrenula pažnju i što jeste problem koji se identifikuje u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom, posebno dece, jeste susretanje sa preprekama i problemima u ostvarivanju njihovih prava. Nekada jeste u pitanju manji obim prava, i to je posebno i važno pitanje, ali veoma često je to prosto samo manjak razumevanja sredine i javnih službi za njihove probleme, što dodatno uznemirava i stvara kod njih i njihovih porodica osećaj diskriminisane, omalovažena i zanemarene osobe.
Našoj poslaničkoj grupi se obratilo više roditelja dece sa invaliditetom, upravo ukazujući na te probleme u načinu ostvarivanju prava za svoju decu. To su svakodnevne stvari kao što je odlazak kod lekara, stomatologa i to su čekanja u redovima sa bolesnom decom, to su odlasci dece na kulturna i sportska dešavanja koja treba da unaprede kvalitet njihovog života i to je tretman od strane nadležnih.
Tako se dešava da deca sa invaliditetom čekaju na stomatološki pregled dugo i po više meseci, pri tome kada se pregled zakazuje, ili se čeka neka analiza, često nema razumevanja za prioritet ovih pacijenata, a to uglavnom zavisi od raspoloženja i humanosti ostalih pacijenata koji čekaju, ukoliko osoblje ne reaguje. Ovo su za nas mali i nevidljivi problemi, ali za decu sa invaliditetom i njihove porodice, svaki dan je ispunjeno borbom za obične dnevne stvari. Poslanička grupa SPS je otvorena za probleme osoba sa invaliditetom i razvojnim smetnjama i tako smo i na prošloj sednici amandmanom tražili povećanje dečjeg dodatka za decu sa najtežim oblicima razvojnih smetnji i invaliditetom. Ono što danas želim da istaknem kao problem u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom jeste odnos javnosti, građana, ali često i odnos javnih službi prema ovim osobama, na šta su ove osobe posebno osetljive.
Zato smatram da je neophodno da se institucionalno učini više na promeni javnog mnjenja stavova o društvu osoba sa invaliditetom i njihovim potrebama. U tom smislu želim da zatražim obaveštenje od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva rada. Da li u cilju edukacije građana i zaposlenih u javnim službama koje pružaju usluge, a radi promene stava i odnosa prema osobama sa invaliditetom i radi jačanja empatije, društvene odgovornosti i profesionalizma, prema problemima ovih osoba i njihovih porodica, ova dva ministarstva mogu zajedno sa Zaštitnikom građana i Poverenikom za ravnopravnost, da osmisle i sprovedu državnu promotivnu kampanju kojom bi se uticalo upravo na promenu društvene svesti i ponašanja prema osobama sa invaliditetom, naročito prema deci sa invaliditetom i njihovim porodicama. To bi mogla biti osmišljena dobro medijska državna medijska kampanja, ali i druge edukativne promotivne aktivnosti u kojima treba da se probude vrline pojedinca i društva i državnih službi da deci i svim osobama sa invaliditetom prilaze bez diskriminacije i na human način omoguće lakši život. Hvala.
