Hvala, predsedavajuća.
Mi smo imali prilike da čujemo juče, a i tokom poslednjih par meseci, kako izgleda ova rasprava oko "Rio Tinta" i na koji način se vlast brani od optužbi da je dopustila projekat koji je izuzetno štetan za Srbiju i sve njene građane i građanke. Ta odbrana obično ide u dva koraka. Prvi korak je - pa, znate kako, ovo još nije ništa strašno, još uvek je ovo samo istraživanje, nije ovo strašno, pa ništa nismo potpisali, pa ništa se nije desilo, pa nije, ništa, ništa, sve u redu, nema problema, još smo u istraživačkoj fazi. A onda dođe drugi korak koji kaže - e, pa sad je kasno. Znate šta, kasno je sad. Ne možete ništa. Sad postoje međunarodni ugovori, sad postoje tužbe potencijalne kojima će Srbija biti izložena i sada je kasno. Kriv je neko drugi, krivi su žuti, krivi su oni prethodni, krivi su ne znam ni ja ko.
Saznali smo proteklih dana da je u oblasti sela Gornja Studena i Bancarevo u blizini Niša, izuzetno blizu jednog važnog vodoizvorišta u Studenoj, iz koga se snabdeva ceo Niš, da je jedna australijska kompanija, ovog puta je u pitanju "Apolo mineral limitid", počela istraživanje, odnosno bušenje u sklopu istraživanja. Ista kompanija je podnela zahtev da počne istraživanja u oblasti Kopajske reke. Dakle, hajde da sada intervenišemo na vreme i da vidimo kako je moguće da uključimo lokalnu zajednicu, pre svega žitelje ovog kraja, u pitanju su obronci Suve planine, kao i svi građani i građanke Niša koji se snabdevaju vodom iz ovog kraja, kako oni mogu da učestvuju sada na vreme u odlučivanju o tome šta će se dešavati sa ovim istraživanjima u svakom koraku ovog procesa?
Dakle, mene interesuje, ovo je pitanje za ministarku Đedović Handanović, na koji način građani i građanke Niša i ovog kraja mogu da učestvuju u odlučivanju i u razmatranju svih narednih koraka u ovim istraživanjima. Šta to znači - kako mogu da učestvuju? Kako mogu stvarno da učestvuju, ne samo pro forme, ne samo fasadno, nego kako zaista mogu da odlučuju i da učestvuju u odlučivanju o ovom pitanju, o ovom procesu? To možemo da merimo time što svako pravo odlučivanje može njima da u svakom trenutku omogući pravo veta. Dakle, može građanima i građankama Niša da omogući da kažu - ne, čuli smo, saslušali smo ekspertska mišljenja, sve smo čuli i uprkos tome ne želimo ove projekte u svom kraju. Moje pitanje za ministarku je - koji su institucionalni načini za ovo učešće?
Ukoliko takvih uslova nema građani i građanke Niša će se svakako suprotstaviti svakom štetnom projektu, samo što će to morati da se dešava kroz proteste, na vaninstitucionalne načine i tog projekta na kraju svakako neće biti, zato je bolje da znamo koji su institucionalni načini za ovaj dijalog. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje ima veze sa nečim drugim, sa međunarodnom politikom. Mi smo videli nedavno da se predsednik Aleksandar Vučić susreo sa Benjaminom Netanjahuom, bilo je tu puno smeha, puno zadovoljstva, ova dva demokratske lidera su očigledno vrlo naklonjeni jedan drugom, izrazili su sve najlepše želje.
Šta stoji u pozadini ovog susreta, to smo takođe saznali u nedavno objavljenom istraživanju BIRN-a, kaže da je tokom proteklih godinu dana Srbija izvezla više od 23 miliona evra naoružanja u Izrael. U ovom trenutku, kao što znamo, odvijaju se brojne vojne akcije Izraelske vojske kako na teritoriji Gaze, sada vidimo i na teritoriji Libana, u njima na žalost, postoji mnogo kršenja normi i pravila ratovanja. Postoji mnogo potencijalnih i realnih ratnih zločina države. Eksperti UN su još u junu ove godine izrazili, zahtevali da države ne izvoze naoružanje Izraelu, da je to nešto što ih izlaže potencijalnom saučešću u ratnim zločinima. Čuli smo i od Emanuela Makrona zahtev da se više ne izvozi naoružanje Izraelu, moje pitanje je - šta je potrebno da se desi da Srbija prestane da izvozi naoružanje Izraelu?
Toliko od mene i hvala puno.
