Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2024. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 52 narodnih poslanika, tako da molim narodne poslanike većine da ubace svoje identifikacione kartice, kako bi mogli danas da radimo.
Hvala vam.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 155 narodnih poslanika.
Hvala vam još jednom što ste obezbedili uslove za rad.
Hvala narodnim poslanicima većine.
Idemo dalje.
Ko želi da postavi pitanje?
Izvolite, Dragana Rakić.

Poštovane građanke i građani Srbije, poštovani korisnici usluga „Srbijavoz“, u vaše ime postavljam sledeća pitanja i postavljam pitanje Poverenici za ravnopravnost, Zaštitniku građana, tržišnoj inspekciji i ministru za građevinarstvo i saobraćaj.

Naime, od 1. septembra AD „Srbijavoz“ alarmantno krši prava građana ove države zato što na protiv ustavan, protiv zakonski na diskriminatorski način vrše jednu veliku diskriminaciju i ukidaju pravo čitavim grupama građana da kupuju karte za prevoz železnicom.

Naime, „Srbijavoz“ je uvela kartomate na mnogim stanicama, na mnogim seoskim stanicama. Ti kartomati su često u kvaru pa ne rade, ali najveći problem jeste što na kartomatima možete da kupite kartu samo ako imate račun otvoren u banci, odnosno ako imate karticu. Znači, ne možete za keš da kupite kartu.

I šta se onda dešava? Onda se dešava da poljoprivrednik, koji nije dužan da ima otvoren račun u banci, kartu umesto 112 dinara da se preveze npr. od sela Uljma do Vršca plati 612 dinara. Znači, za jednu vožnju koja traje manje od 10 minuta studenti, srednjoškolci, zaposleni, poljoprivrednici i svi oni koji nemaju otvorene račune u bankama i nemaju kartice i ne mogu na kartomatima „Srbijavoza“ da kupe karte plaćaju kaznu od 500 dinara u samom vozu. To je jedna ogromna diskriminacija.

Pozivam državu da reaguje. Takođe pozivam rukovodstvo „Srbijavoza“ da se provoza malo, da izađe iz svojih džipova i svojih preskupih automobila i da krenu oni sami da koriste usluge koje pružaju građanima Srbije.

Šta je rešenje? Rešenje da se na kartomatima omogući da se i za keš kupuju karte.

Dalje, do juče smo znali da postoje fantomski birači. Juče smo shvatili da postoji fantomska predsednica Skupštine koja vodi sednicu Skupštine, a u stvari nije prisutna, jer je izvadila karticu sa svog mesta.

Ono što vi ne znate, a znamo mi koji živimo u Vršcu i Južnom Banatu da postoje i fantomski autoputevi koje čas vidiš, čas ih ne vidiš. Tako da prvi autoput, o kome se u Srbiji govorilo, a govorilo se 2014. godine i o njemu je pričao tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, jeste autoput koji bi spajao Beograd preko Vršca sa Temišvarem.

Taj put se fantomski pojavljuje od 2014. godine svaki put u predizbornoj kampanji. Kako prođe predizborna kampanja tako prestane priča o tom autoputu.

Znači, imam pitanje i za Aleksandra Vučića i za Ministarstvo građevine i saobraćaja – šta se dešava sa auto putem Beograd – Vršac – Temišvar? Gde je zapelo, naprednjaci?

O tom autoputu je i tadašnji ministar, znači govorim o 2014. godini, Milutin Mrkonjić takođe govorio da je prioritet, da je prioritet Srbija nakon završetka Koridora 10 da će se krenuti sa izgradnjom ovog autoputa.

Šta se dešava u stvari? Dešava se to da izgleda autoputevi ovde u Srbiji niču u zavisnosti od želje investitora, stranih investitora. Pa vas pitam, pitam ministra i pitam Aleksandra Vučića – da li je Zrenjanin dobio autoput samo zato što je tamo otvoren „Ling Long“ da bi se izašlo u susret kineskom investitoru? Da li je Loznica dobila autoput pre Vršca samo zato zbog nesrećnog rudnika „Jadar“?

Da li je moguće da država Srbija na čijem čelu je SNS od 2012. godine da se isključivo rukovodi interesima investitora, stranih investitora koji uništavaju našu ekologiju i životnu sredinu, poput najavljenog kopanja litijuma u Jadru ili jednog od najvećih zagađivača u Evropi, a to je industrija gume, odnosno „Ling Long“ u Zrenjaninu?

Ako je to cena da jedan grad dobije autoput, onda su Vrščani srećni što neće dobiti autoput to Temišvara. Mi ćemo ipak sačekati leteće automobile i leteće autobuse koje je predsednik Aleksandar Vučić najavio. Hvala.

Hvala.
Milica Marušić Jablanović ima reč.

Hvala predsednice.

Ja bih počela od pitanja za ministarku Đedović Handanović. Žao mi je što juče nisam imala priliku da je pitam to, ali volela bih da dobijem ovaj odgovor svakako. Pošto je ona ponovila nekoliko puta da će doći do smanjenja emisije CO2, gasova staklene bašte i da ćemo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva, mene zanima kada smo to videli u mišljenju Vlade i čuli od ministarke da li su oni uzeli u obzir emisije izazvane tokom celog procesa proizvodnje novih automobila?

Zapravo veliki deo energije koje se koriste za ekstrakcije i preradu litijuma upravo potiču od fosilnih goriva koja, znate, emituju upravo CO2.

Istraživački podaci kažu da za svaku tonu iskopanog litijuma oko 15 tona CO2 se emituje u vazduh. Zašto ste nam to prećutali?

Drugo, rekli ste da prelazak na električna vozila navodno smanjuje našu zavisnost od fosilnih goriva. Kako se napajaju ti automobili? Da li možda na struju? Kako se u Srbiji proizvodi struja? Opet koristimo fosilna goriva.

U krajnjoj liniji, ako ćemo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva zašto pravimo nove termoelektrane? Zanima me koja je logika u celom tom procesu?

Drugo, volela bih da vidim neke komparativne podatke efekta uređivanja ovih šinskih sistema prevoza gde može na primer 300 ljudi da se preveze u jednom vozu u odnosu na efekte 300 električnih automobila, koji treba tek da se proizvedu i ljudi treba da ih kupe nekim novce koji nemaju?

Drugo pitanje za Ministarstvo finansija – kada će se ukinuti PDV na donaciju hrane ili uvesti taj konvenzacioni fond za povrat PDV o kome ste govorili u medijima, to smo mogli da ispratimo? Suština ova dva sredstva je istra. Dakle, podstiče se donacija hrane. Moje pitanje je i koji su rezultati rada radnih grupa formiranih 2018. godine kako bi se zakonski uredio institut doniranja hrane? Prošlo je šest godina.

Želim samo da podsetim da prema Zavodu za statistiku oko 20% stanovnika živi u riziku od siromaštva, što znači da imaju primanja ispod 26.500 dinara. Od toga, 800 hiljada živi u apsolutnom siromaštvu, a mi ne možemo šest godina da promenimo Zakon o PDV ili da uvedemo konvenzacioni fond. Kome je to u interesu? Građanima Srbije svakako nije. Hvala.

Hvala.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege poslanici, postaviću dva pitanja Vladi Republike Srbije.

Članom 14. Ustava Republike Srbije propisana je obaveza državnim organima da osiguraju posebnu zaštitu Bošnjacima i drugim manje brojnim narodima radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.

Ustav Republike Srbije u članu 77. utvrđuje pravo Bošnjacima da u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima u sandžačkim opštinama budu zastupljeni srazmerno nacionalnoj strukturi stanovništva u tim opštinama.

Pitanje srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina u javnom sektoru regulisano je nizom zakona, kao što su Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o policiji, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o državnim službenicima i Zakon o zaposlenima u javnim službama.

Međutim, pored Ustava i zakona Bošnjacima nije omogućeno da ostvare Ustavom garantovano pravo u pogledu adekvatne i srazmerne zastupljenosti u državnim organima u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama. Ta činjenica je jedan od parametara koji možemo meriti stvarni položaj Bošnjaka u Republici Srbiji, ali i miroljubivost i demokratičnost ove vlasti.

Podsećam sve na član 3. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da se vladavina prava između ostalog ostvaruje tako što se vlast povinuje Ustavu i zakonu. Shodno tome pitam predsednika Vlade Republike Srbije, zašto Vlada Republike Srbije ne dozvoljava Bošnjacima ostvarivanje Ustavom i zakonom garantovano pravo na zastupljenost u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama?

Drugo pitanje se odnosi na predsednika Vlade i ministarku prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ustav Republike Srbije i Zakon o visokom obrazovanju utvrđuju pravo da se na visokoškolskim ustanovama ostvaruju studijski programi i na manjinskim jezicima, kako bi se školovali kadrovi za izvođenje nastave na manjinskim jezicima u osnovnim i srednjim školama. Međutim, na državnom univerzitetu u Novom Pazaru ne postoje studijski programi na kojima bi trebalo da se obrazuju kadrovi za potrebe nastave na bosanskom jeziku. Nastava na bosanskom jeziku izvodi se u osnovnim i srednjim školama u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju. Dakle, postoji potreba i potrebno je ići u susret toj potrebi.

Pitam predsednika Vlade Republike Srbije i ministarku prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da li će se budžetom za 2025. godinu predvideti sredstva za uspostavljanje odgovarajuće katedre i studijskih programa na bosanskom jeziku na državnom univerzitetu u Novom Pazaru i da li će se preduzeti druge mere kojima će se omogućiti da državni univerzitet u Novom Pazaru u svakom smislu bude odraz socijalnog okruženja u kom radi i deluje? Hvala.

Hvala.
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se poštovana predsednice Skupštine, poštovani prijatelji.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja. Konkretno bih prvo kao poslanik koji dolazi iz Svrljiga dao veliku podršku, kao prvo predsedniku opštine Svrljiga i našim ljudima u Svrljigu, ali i gradonačelniku Niša gospodinu Dragoslavu Pavloviću koji je sada krenuo sa radom. Prvi koraci su mu bili, to bih pozdravio, da se obezbedi isplata naknade zarade radnicima mašinske industrije, elektronske industrije koji nisu bili isplaćeni. To je za mene jedna velika stvar, to je velika podrška tim ljudima.

Moje pitanje se tiče baš toga, pošto imamo i u Svrljigu i u okolnim opštinama dosta naših ljudi koji su radili, ranije bili u društvenim preduzećima, izgubili su radna mesta, radili su i utužili su kao i radnici u Nišu mašinske industrije i elektronske industrije.

U Svrljigu imamo 1.500 ljudi koji na takav način ostvarili prava i mogućnost da se i njima isplati ta zaostala zarada za ono što nije isplaćeno, to su sve trendovi bili od 2000. godine pa na ovamo kada su te društvene firme očerupane gde su ljudi izgubili radna mesta. Sada ti isti ljudi koliko ih je ostalo, dosta je ljudi izgubilo svoje živote, nisu imali mogućnost da isplate ni struju, ni vodu, ni bilo šta. Evo sada je počelo sa isplatom.

Moje pitanje je Vladi, odnosno Ministarstvu privrede, predsedniku Vlade. Da li će imati mogućnost da se isplati i svim tim našim radnicima koji su radili u tom vremenu, kao radnici u Nišu, da se isplati ta zaostala zarada koja je bila pred sudom, sve je pravosnažno doneseno da se to isplati? Da li može da se isplati? Koji su koraci i do kada to možemo očekivati? Stvarno je veliki problem u tim našim malim sredinama, baš zbog toga što veliki broj tih naših ljudi koji su otišli u penziju. Njihove penzije su male, njihove penzije nisu dovoljne da servisiraju sve ono što je potrebno.

S druge strane, male opštine i iz koje ja dolazim, to su opštine siromašne, devastirane, demografski ugrožene. Mislim da bi morali da nađemo načina da u narednom periodu da se tim opštinama obezbedi na isti način kao što je to odrađeno za grad Niš, što ja podržavam i za sve one radnike koji su radili u mašinskoj industriji i elektronskoj industriji, koji su to stvarali, gradili, izgubili su svoja radna mesta.

Za mene kao čoveka je to velika potreba. Siguran sam da ćemo iznaći mogućnosti da u okviru budžeta se isplati i tim našim ljudima koji su radili u tom vremenskom periodu, gde su izgubili svoja radna mesta. Tu mislim konkretno na Svrljig i na ostale opštine na jugoistoku Srbije koje isto imaju takav problem. Hvala još jednom. Ja sam siguran da ćemo morati naši rešenje, jer je tamo stvarno velika potreba da se iznađu sredstva i da se tim ljudima to isplati zato što su to zaslužili i zato što je to njihova potreba.

Hvala.
Reč ima Dragan Stanojević. Izvolite.

Poštovanje drage kolege.

Predsedavajuća imam nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je za ministra za dijasporu bez portfelja.

Nedavno je ovde održan skup dijaspore. Neverovatno, to se nikada nije dogodilo, ali mi kao Odbor za dijasporu i naravno ja kao predsednik nisam bio uopšte obavešten, niti smo bili pozvani. Niko iz našeg Odbora nije učestvovao na tom skupu. Ne samo to. Naravno, kao predsednik dijaspore takođe nisam bio pozvan, odnosno nismo bili uopšte informisani da će taj skup da se održi. Skup se održao u našoj Skupštini. Prosto je neverovatno da nas o tome ne obaveste, da mi ne učestvujemo. A da ne govorim o rezultatima prethodnog tog perioda, gde nemamo odgovor ni na jedno pitanje koje dijaspora i kroz Skupštinu to postavilo u prethodnom periodu.

Dakle, pitanje je za ministra Milićevića. Kakav je to način saradnje, kada smo mi ovde kao skupštinski Odbor, ja bih rekao čak i poniženi na jedan takav način, da dođu u naš dom ljudi iz dijaspore, a da nas o tome ne informišu i da nas ne pozovu? To je prva stvar.

Druga stvar je, već koje su moje kolege ranije postavljali pitanje. Kada će biti skinute sankcije sa Belorusije? Mi ćemo to pitati svaki put dok ne dobijemo odgovor, pošto ga do sada nismo dobili. Paralelno pitanje tome jeste. Da li će i kada će biti otvoren let Beograd-Minsk, jer su izuzetno velike potrebe. Naravno, velika je ekonomska opravdanost tih letova, pošto bi moglo da leti i deset letova dnevno. Ne vidimo razlog zašto se to do sada nije uradilo?

Treće pitanje i poslednje. U Priboju postoji naselje Jarmovac gde postoji jedna nelegalni kamenolom koji je naneo štete, ništa manje nego litijum koji može da nam nanese takođe veliku štetu. Godinama se tu krade, tu je nelegalni kamenolom na kome se godinama krade materijal, urušava ne samo ekologija, tu su putevi koji su bili mnogo puta zakrčeni gde ljudi nisu mogli da prođu. Naravno tu je i jedna rečica koja je zatrpana tim kamenjem, jer je kamenje bilo toliko veliko da je preletalo čak automobile i ljudi su bili ugroženi. Koliko su se građani žalili nikad nikakve reakcije nije bilo.

Pitanje za ministra koji kontroliše vodoprivredu zato što inspektori u Priboju koji rade taj deo posla izborno, dakle, ako 90% imate problem nelegalnog kamenoloma gde je ugrožena i reka i stanovništvo i ekologija, oni na to ne reaguju, ali zato reaguju kada se uradi nadstrešnica kod nekog ispred kuće gde mu je to politički protivnik. Dakle, neverovatno jedan neprofesionalizam inspektora vodoprivrede koji ne preduzimaju ništa. Ne samo oni, tu je i opštinska uprava. Ništa ne preduzimaju za nešto što se godinama čini nelegalno i vrši se krađa, ali su zato tu da kazne najobičnije građane za najobičniju nadstrešnicu za garažu pošto znamo da su ove godine bili veliki gradovi i ljudima su uništene i kuće i automobili itd. To su ta tri moja pitanja na koja bih želeo da čujem odgovor. Hvala.