Imam tri pitanja. Prvo pitanje je namenjeno vama, gospođo predsednice Skupštine. Ono glasi – kada ćete zakazati sednicu Narodne skupštine i raspravljati o zakonu o zaštititi i zastupanju državnih interesa na KiM? Kada ćete omogućiti raspravu o ovom najvažnijem državnom pitanju?

Ističem da je potrebno da toj sednici prisustvuje i predsednik Republike kojeg smatramo najodgovornijim za vođenje politike u zadnjih 10 godina. Prihvatanjem francusko-nemačkog plana, a kasnije i ovog Ohridskog sporazuma doveo nas je u takvu situaciju da više, čini mi se, nemamo izlaza.

Vidi se, odnosno očigledno je da je ta politika doživela neuspeh, slom i da je ovde potrebno raspravljati, a iz korena promeniti delovanje.

Drugo pitanje je za predsednika Vlade i ministarku obrazovanja – zašto Vlada Republike Srbije ne poštuje Protokol potpisan sa četiri reprezentativna sindikata iz oblasti obrazovanja?

Mene kao prosvetnog radnika dosta ljude sreće i kaže – kako ste tako nezahvalni i nezadovoljni sa povećanjem od 50%. Nekima paušalnim tumačenjima ljudi stiču, da kažem, uverenje da je plata prosvetnim radnicima podignuta 50%. Radi se o povećanju 50% većim u odnosu na ostale, da kažem, javne službe, sa 8% na 12%. Samo 2018. godine smo imali da nam je osnovna plata u prosveti bila jednaka prosečnoj plati u Srbiji. Vidi se da i sve zemlje u okruženju imaju tu osnovnu platu koja je veća od prosečne plate, sem Republike Makedonije.

Evo, najjednostavnije – ako je plata 100.000 povećanjem od 8% oni koji imaju, da kažem, prosečnu platu, dolazimo na 108.000. U ovom trenutku, odnosno do kraja godine odnos osnovne i prosečne zarade u prosveti biće 0,88. To je otprilike oko 90.000. Sa povećanjem od 12% mi dolazimo na 100.000 dinara. Nije izjednačeno, znate. Mnogo veće povećanje treba da bude da bi se izjednačilo.

Tako da, molim vas da to imate u vidu, da u budžetu za narednu godinu planirate sredstva jer smatram obrazovanje najbitnijom oblašću. Morate planirate i ono što smo ranije pričali, možda stanove za ljude zaposlene u prosveti, kao što je to urađeno za vojsku i policiju.

Treće pitanje namenjeno je predsedniku Vlade i ministru za rad i socijalna pitanja, a odnosi se na penzionere – kada će biti izmenjen Zakon o PIO u članu 70. a) kojim se trajno umanjuje penzije onima koji su u penziju otišli pre navršenih 65 godina?

Srbija ima dosta ljudi koji su počeli mladi da rade, i u ovom trenutku dosta mladih ljudi, hvala Bogu, zasniva radni odnos sa 18, 19, 20 godina. Ti ljudi kada dođu, kada napune 61, 62, 63 godine oni ostaju trajno kažnjeni. Ovim tzv. penalima, a ja mislim čistom pljačkom penzija se umanjuje 0,34% mesečno, a po tom osnovu pojedini penzioneri mogu mesečno da izgube i čitavih 20.000.

Zaista smatram da država treba da bude pravedna prema svojim građanima. Radi se o ne malom broju ljudi. Insistiraćemo, znači, ako to sami ne shvatite, odnosno predložićemo izmene i dopune ovog zakona, Zakona o PIO.

U situaciji kada pričamo o zlatnom dobu, kada milijarde trošimo na bespotrebne, a čini mi se i koruptivne projekte, i kada pravimo jednu potpuno novu, da kažem, elitu, nažalost uglavnom od neobrazovanih i sa kupljenim diplomama, vreme je da shvatimo da su nam prosveta, zdravstvo i da su nam penzioneri prioritet.

Hvala.