To nije vaša poslanička grupa, to je citat gospođe Brnabić koji se odnosi na tvrdnje jednog od članova vaše poslaničke grupe.
Ja vas molim da budemo precizni kada ja vama objasnim šta vi upravo pokušavate da uradite.
Nemate pravo. Vi čak nemate pravo da sedite na ovoj sednici gospođo Jelena, zato što ste juče u završnici ove sednice, i o tome postoji video zapis, koristili tuđu karticu da biste govorili.
Gospođo Jelena, član 127. kaže, ja ne znam da li ste pratili sednice Skupštine, ali kaže – da su narodni poslanici dužni da koriste isključivo svoje identifikacione kartice. Razumevši nivo umora juče, ja sam prešla preko ovoga, kao da je jedna greška i vi danas nažalost nemate osnova da dobijete reč, ali pravo na reč ima gospodin Risto Kostov, po redosledu prijavljenih govornika.
Izvolite.

Meni teče vreme.

Uvaženi građani Srbije, poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka Đedović Handanović, dame i gospodo narodni poslanici, evo tri dana, ovo zaista nije u redu, evo tri dana pažljivo slušam raspravu i moj snažan utisak da je ova rasprava u Skupštini Srbije o litijumu veoma ispolitizovana. Sve me to iskreno, neodoljivo podseća na svetski slavnog režisera, glumca i scenaristu Orsona Velsa i njegov čuveni projekat „Rat svetova“.

Naime, Orson Vels je tako vešto izveo dramatizaciju romana „Rat svetova“ i snimo radio dramu, da su slušaoci bežali u paničnom strahu uvereni da je apokalipsa u toku i da se zaista događa invazija marsovaca. Tim povodom je čak 1999. godine snimljen TV film „Noć“ koja je uspaničila Ameriku. Nešto slično se događa i u ovoj raspravi, uporno se šire tvrdnje bez argumenata i unapred se donose zaključci o onom što će se eventualno dogoditi.

Ja ne bih da u Srbiji snimamo ni „Rat svetova“, ponajmanje „Noć“ koja je uspaničila Srbiju. I zato podsećam na to što su Latini davno rekli „ audijato ret altera pars“, neka se čuje i druga strana.

Očigledno je problem u tome što su mnogi uobrazili da su te dve strane pod kupolama ovog parlamenta. I to naprosto nije tačno. Mi jesmo dve strane i čak više strana u političkom smislu, ali povodom teme o eksploataciji litijuma, svi mi u parlamentu smo jedna strana. Kako to?

To je tako, jer smo svi laici za temu rudarenja. To su ovih dana u svojim iskrenim iskazima izgovorili mnogi poslanici, a onda koja je to druga strana? Ta druga strana je stručnjaci sa nepobitnim referencama i to oni eksperti koji nisu ispolitizovani i zloupotrebljeni. Imao sam zadovoljstvo da radim u industriji hemijskih proizvoda prahova koja je izgrađena radi prerade sumporne kiseline iz Rudarsko topioničarskog basena Bor.

Tada su u Prahovu radile fabrike sumporne kiseline, fabrika fosforne kiseline, proizvodio se natrijum tripolifosfat, aluminijum tripoli, zatim veštačka đubriva i deterdženti, ali ni u jednom trenutku nisam tvrdio ni tada ni danas da se ja razumem u sve te hemijske procese i to je malo složenija nauka. PUPS partija koja brine, ne samo o milion i 653 hiljada penzionara već i o našim vrednim domaćinima i poljoprivrednicima i proleterima, zaposlenima, kao što je poznato javnosti Srbije, Partija socijalne pravde, partija veoma ozbiljnih i odgovornih ljudi koji brine o preporodu sela Srbije, o egzistenciji ljudi na selu i njihovoj budućnosti.

Dozvolite mi na kraju da kažem nešto sasvim lično. Moje najveće bogatstvo koje ne može da se meri ni sa jednim drugim bogatstvom na svetu jesu mojih sedmoro unučadi i upravo zbog toga ne bih da se u nikakavoj nameni dogodi zlo nikome, a najmanje deci i omladini u našoj Srbiji.

Na kraju da navedem jednu narodnu poslovicu, da ne bude da sve citiram latinske sentence, gospodo, ne može da svane pre zore. Sačekajmo najmanje 22 meseca i mišljenja naučnika. Hvala lepo.

Koleginice Pavlović, Poslovnik izvolite.

U skladu sa članom 104. stav 2. da ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, pravo na repliku ima pravo predsednik poslaničke grupe, a ja sam zamenik.

Dakle, juče smo u poslednjem izlaganju čuli od narodne poslanice da se oni drže zdravog razuma i nauke, a da se ostali drže nekakvih teorija zavere itd i direktno je spomenuta moja poslanička grupa.

S tim u vezi, hoću da ukažem na sledeće, ako je ovaj Poslovnik toliko loš, da omogućava maksimalno 20 minuta za poslaničku grupu i 7 minuta za predstavnika, znači morate da budete toliko tolerantni da bar dajete pravo na repliku, kada se na ovako grub način vređa jedna poslanička grupa i svi potpisnici predloga zakona. To što narodna poslanica nema sopstvena saznanja da li je zelena agenda ostvariva ili ne, ja ću je uputiti da kao prvo…

Uputiće te je neki drugi put, a što nervoza? Ja mogu da čekam koliko god hoćete, da se vi smirite i ponašate normalno.
Da li ste uvažene kolege, evo kolege Milivojević koji ima poslaničko iskustvo, kao ja, shvatili šta se dogodilo juče. Da li uvažene kolege znate da gospođa Jelena ne treba da sedi u ovoj sali jutros, da li vi razumete kada sam ja prekršila Poslovnik i to član 127. sinoć, grubo i brutalno do niova da ste svi imali pravo da me pozovete na odgovornost? Zbog afere „ Bodrum“, sećate se kolega Milivojeviću, brujala je Srbija godinama. U prošlom mandatu je poslanica poslaničke grupe Zavetnici, podnela ostavku zbog zloupotrebe kartice, a vi vičete na mene, zato što sam bila korektna, prekinula sinoć sednicu, napravila se potpuno luda u odnosu na činjenicu da se uvažena poslanica javila pod tuđim imenom i prezimenom.
Molim vas da od sada pa u buduće, od nje pa redom, prvo pročitate Poslovnik, a onda krenete da se po istom žalite.
(Jelena Pavlović: Dva minuta mi vratite.)
Koleginice, smirite se, da ne bih morala da vas udaljim sa sednice. Sada vam izričem opomenu. Ovo je prva opomena koju sam vam izrekla. Hvala.
(Jelena Pavlović: Dajte mi reč i dva minuta mi vratite.)
Ja vama sada izričem drugu opomenu, gospođo Pavlović.
Reč ima Dubravka Đedović Handanović.
Izvolite.

Hvala.
Evo, ja ću kratko da odgovorim na pitanje poslanika Pavića od sinoć, da ne ostanem dužna.
Znači, jedno pitanje se odnosilo na koncesiju kod Baljevca. Pitanje je bilo da li postoji još važeća koncesija sa Rio Tintom? Odgovor je – ne postoji.
Kao što sam i rekla, Vlada Republike Srbije je 8. februara 2006. godine sa koncesionarom Rio Tinto European Holdings zaključila ugovor o koncesiji, odnosno tadašnji ministar Naumov iz Demokratske stranke Srbije, za istraživanje i eksploataciju borne rude Jarondolskog basena na teritoriji Baljevca aktom od 5. avgusta 2009. godine. S obzirom da je kompanija odlučila da napusti koncesioni ugovor, odnosno dostavila obaveštenje da odustaje od daljih geoloških istraživanja u okviru ovog polja, koncesioni ugovor je istekao i on nije na snazi.
Što se tiče drugog pitanja, odnosno ovlašćenja državnog sekretara Obradovića, tadašnjeg državnog sekretara Ministarstva rudarstva i energetike, on je bio ovlašćen od strane tadašnjeg ministra rudarstva i energetike da potpisuje upravne akte iz delokruga sektora za geologiju i rudarstvo. Potpisao je brojna druga rešenja, kao i vanupravne akte iz delokruga ovog sektora i bio je zvanično zadužen pečatom ministarstva za koji je takođe bio ovlašćen da stavlja svoj potpis.
Analizom podnetih zahteva i kompletnih spisa konstatovano je da ne postoji pravni osnov za poništavanje postupka kojim je izdato rešenje o rezervama, ali ni poništavanje ili ukidanje istog. Ukoliko neko smatra da je narušena zakonitost Zakona o opštem upravnom postupku predviđa mogućnost podnošenja zahteva za preispitivanje nekog upravnog akta, uz propisane uslove pod kojima postupa nadležni organ, te u tom smislu može iskoristiti tu mogućnost koju predmetni zakon predviđa, a nadležni organ će doneti odluku o tome.
Što se tiče konferencija i moje prisutnosti na Ruskoj nedelje energetike, ja lično nisam bila prisutna, bio je prisutan državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike. Ruska Federacija je naš značajan partner u energetskom sektoru i nastavićemo da vodimo aktivan dijalog sa svim ruskim partnerima, kao što sam to lično činila u prethodnim nedeljama, mesecima i godinama, a takođe, na nedavno održanoj konferenciji u SAD o energetici takođe nisam bila, jer sam bila sprečena, tako da kao što vidite, imala sam brojne poslove u zemlji, pa nisam putovala ni u Rusku Federaciju, ni u SAD. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Nastavljamo sa radom po spisku prijavljenih narodnih poslanika.
Reč ima kolega Dragan Stanojević.
Izvolite.

Poštovane kolege, poštovana predsednice, predsedavajuće, žao mi je što i ne bih hteo da budem učesnik ovakvog skupštinskog načina rada. On je u principu destruktivan i pretvorio se u neki politički tolk šou ili čak u nekakvu vrstu navijanja, gde svako navija za svoju ekipu, bez obzira o čemu se radi. Rezultat toga su naravno i ove uvrede, prozivke, koje vidimo svaki put kada imamo zasedanja.

Naravno, i ja bih umeo da budem igrač na publiku za Tik tok, Jutjub, i tako dalje, ali bojim se da to nije konstruktivan način koji nam je krajnje potreban u ovom momentu, jer to od nas očekuje narod.

Želim da ponovim da „Mi glas iz naroda“ stoje iza stavova koje smo kao pokret javno iznosili u prethodnom periodu, gde se zalažemo za donošenje zakona o zabrani rudarenja litijuma.

Moram da priznam da je gospođa Brnabić juče bila u pravu kada je govorila o velikoj štetnosti škriljaca, ali treba da zna da ništa manje nije štetan i litijum, pa i to rudarenje treba da bude zabranjeno kao i svako drugo koje nanosi veliku štetu državi.

Vidite, danas je litijum u svetu postao sinonim ekoloških problema. Mogao bih reći da imamo izbor između ekologije i onkologije, nažalost.

Mnogo smo ovde čuli i tačnih i netačnih tvrdnji. Zato ja neću da glumim internet eksperta rudarenja, ali mogao bih da ovako kao privrednik, odnosno ekonomista ocenim isplativost ove investicije, pošto vlast osnovni akcenat pravi upravo na tome.

Prva stvar, kada bih se stavio u ulogu investitora, uporedio bih isplativost investicija i izbor tehnologija. Svakog investitora interesuje dobit, da dobit je jedini deo novoostvarene vrednosti koji se putem investicija pretvara u kapital.

Kada izučim ovaj predmet, dolazim do zaključka da pored ovog tzv. teškog rudarenja, a to je ekstrakcija litijuma iz čvrste rude, koji je mnogo teži i skuplji proces, postoji i dobijanje litijuma iz slane vode, što je neuporedivo lakši i jeftiniji način. Teško mi neko može kao investitor objasniti da je bolje da uložim u projekat Jadar dve i po milijarde evra ili dolara da bih godišnje proizveo 58 hiljada tona, dok isti taj litijum mogu dobiti iz slane vode uz destetostruko manje ulaganje, jer bi u ovaj obim ekstrakcije trebao da se uloži oko 200 miliona.

Pored toga, kapacitet proizvodnje iz slane vode bih mogao povećati za deset do 20 hiljada tona, uz ulaganje samo 30, 40 miliona dolara. Dalje, kapacitet fabrike koja litijum ekstrahuje iz slane vode može da se proširi za godinu dana, a za izgradnju jednog rudnika je potrebno mnogo više vreme. Uz to, cena u Argentini i Čileu je oko 1500 dolara za tonu, a projektovana cena kod nas je 15.000. Kako njima neko može da konkuriše, to je pitanje.

Postoji i nova tehnologija, tzv. metoda redoks parne elektrodijalize. To nisam ja smislio, već mi je jedan ruski naučnik objasnio o čemu se radi i rekao da je to daleko isplativije i manje štetna tehnologija od postojeće.

Bilo koja grana poljoprivrede bi nam donela u principu danas veći dohodak bez rizika po zdravlje i ekologiju. Danas imamo i maline i jagode i mnoga druga voća koja su i skuplja od litijuma, pa čak i čuveni čvarci.

Ukoliko projekat ne bi bio profitabilan, bojim se da bi Rio Tinto mogao da primeni neku od radikalnih strategija smanjenja troškova, mogli da se dogode u dogovoru sa Vladom, a može da bude i samoinicijativno.

Dakle, u klasičnom smislu ovaj projekat je neisplativ, ali ovo mi govori da ovde nije reč o klasičnom investicionom projektu, već da on u sebi sadrži mnogo faktora o kojima mi ne znamo. Ja ću navesti nekoliko koji ovaj projekat mogu izvesti u super isplativi, nažalost, na štetu građana i države.

Prvo, rudna renta u mnogim razvijenim zemljama visokog ekološkog senzibiliteta između 20% i 30% i to od ekstrahovane rudne sirovine, vlast kaže da bi mogli dostići nivo razvoja Norveške, ali treba isto tako da kaže da je u Norveškoj rudna renta 27, 28% za naftu i gas. U Hrvatskoj je renta za naftu i gas 10%, u Sloveniji 18%, u Rumuniji je 12%, recimo, u Rusiji je 22%. U Čileu npr. rudna renta ide do 40%.

Interesantno da u objavljenom izveštaju nema poreza na dodatu vrednost. Verovatno će Rio Tinto celokupnu proizvodnju izvoziti, što ne podleže obavezi plaćanja PDV-a. Da bi izbegla obavezu plaćanja PDV-a na uvoz, kompanija će uvoziti u svrhu ostvarivanja izvoza, čime se oslobađa plaćanja ove poreske obaveze. Ovo je još jedan faktor koji izuzetno utiče na isplativost ovog projekta.

Imam još jedan ključni faktor. Da li će Rio Tinto realno doneti u Srbiju dve i po milijarde da izgradi taj rudnik? To je veliko pitanje. Moj strah, a i neka logika mi govori da Rio Tinto neće taj novac doneti, odnosno da će to biti samo delimično, da će najveći deo uraditi Srbija kroz podsticaje, poreske kredite, uglavnom kapitalom građana, odnosno našim kapitalom. To je najveća koruptivna mogućnost, gde neko može da zaradi ogroman novac koji će faktički biti ukraden od naroda, odnosno preliven u njihove džepove.

Moja procena je takođe da bi Rio Tinto mogao da za ovaj period od 50 godina iznese oko 25 milijardi evra, a da bi u Srbiji ostalo oko 250 miliona, i to je veliko pitanje zato što bi se moralo uložiti na sanaciju tog rudnika.

Želim da postavim nekoliko pitanja koja se jednako tiču i vlasti i opozicije. Posedujemo neka svedočenja i vidimo dobru volju svedoka da ovde u Skupštini, pred odgovarajućim odborom u prisustvu predsednika ili bilo koga i čak i investitora iz Nemačke, svedoče o brojnim pitanjima, jer je on bio svedok ovih dešava. Može da se stvori anketni odbor, ali smatram da bi taj čovek trebao da bude ovde kod nas. On je doktor tehničkih nauka, radio i živeo u Nemačkoj i bio je jedan od učesnika ovog procesa.

Predlažem da se hitno razmisli o izmeni zakona iz 2006. godine gde su spojene istraživačka i eksploataciona prava.

Nažalost vidim da se ovde stvaraju tenzije u društvu. Bilo bi neverovatno glupo da zarad interesa nekih belosvetskih kapitalista dozvolimo sukobe ili haos u našoj Srbiji. Očigledno je da današnje tehnologije ne daju adekvatnu zaštitu, što znači da treba ova pitanja ostaviti nekim budućim generacijama, a kada za sve ovo budu postojala znanja, odgovori i jasne garancije.

Voleo bih kada bi u Skupštini bili svi nezavisni poslanici, jer u tom slučaju bi svi glasali u interesu naroda, a ne u interesu stranaka ili stranih mentora. Toliko od mene. Zahvaljujem se puno.

Hvala.
Pravo na repliku ima Ana Brnabić.
Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, sada ste mogli da čujete u ovom izlaganju sve ono što je problem u ovoj debati i što je problem već dve godine u Republici Srbiji. To je da čovek koji počne izlaganje sa tim - upravu ste oko štetnosti škriljaca, ali je istina ista štetnost od litijuma, onda doda - ali ja to ne znam, ja sam ekonomista. Niko ovde ne zna ništa o tome, ali svi imamo pravo da pričamo o tome kao da smo stručnjaci.

Citiraću profesora Branislava Simonovića, bivšeg direktora Instituta za opšte-fizičku hemiju, kada je čovek rekao: „Ljudi, da li je vama jasno, da li ste vi svesni da smo mi jedina zemlja na svetu koja ima 300.000 eksperata za litijum, toliko eksperata ne postoji u čitavom svetu, ali postoji u jednoj Srbiji“.

Sada vi meni recite - kako je moguće da tvrdite da je litijum jednako štetan kao škriljci, a škriljci su zabranjeni, a litijum nije? Šta su Nemci budale, pa da zabrane škriljce, ali budale da dozvole litijum, jel? Isto tako i Francuzi, i Španci, i Škoti, i svi ostali. Bukvalno nebuloze koje mi moramo da slušamo.

Kaže, više bi zaradili od poljoprivrede. Ljudi, da li ste vi čuli u ova četiri dana da će ovaj projekat da zauzme 0,03% poljoprivrednog zemljišta, a vi ga upoređujete sa prinosima od 100% poljoprivrednog zemljišta? Vi upoređujete 0,03% sa 100% i bez ikakve sramote to tvrdite pred svim građanima Srbije.

Konačno, nebuloze oko rudne rente. Da vam citiram, prema podacima Svetske banke rudna renta za metale se u svetu kreće između 1% i 4%, kod nas je 5%, a vi citirate rudnu rentu bog te pita za šta. Više mi ne poredimo ovde ni babe, ni žabe. Mi ovde pričamo bukvalno šta ko hoće taj to kaže, pa ko pokupi, pokupi. Hvala.