Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Stefan Kitanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo ministri u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, koristim priliku da najpre upravo sa ovog mesta čestitam našem srpskom narodu, našoj Srpskoj listi veliku pobedu na našem Kosovu i Metohiji.

Sala u kojoj se nalazimo je mesto gde treba da se donose ispravne odluke, koliko god one nekad bile i teške, da se govori istinom i da se brani interes naroda.

I danas, kao i prethodnih dana, govorimo o važnim tačkama dnevnog reda, važnim temama, koje su suštinske i koje se direktno tiču naroda. Zato moramo govoriti jasno, odgovorno i ozbiljno. Imamo odlične predloge zakona i treba da ih podržimo. Treba da ih podržimo iz razloga što iza svakog predloga, iza svake tačke stoji nečiji problem, nečija nada i rešenje.

U Srbiji imamo oko 4,8 miliona objekata, kao što smo čuli, koji se koriste svakodnevno ali nemaju upotrebnu dozvolu, nisu upisani odnosno ne postoji pouzdan dokaz o vlasniku. I pazite sad, od 1997. godine do danas rešeno je negde oko 320 hiljada predmeta za skoro 30 godina. Ukoliko bi se tim tempom nastavilo, bilo bi potrebno gotovo dva veka da se reše svi predmeti. Zato ovde i sada postoji jasna namera i volja da se to promeni, da se uvede red i da ljudi dobiju pravnu sigurnost. Konačno će se rešiti status velikog broja domaćinstava koji čekaju svoj pravno priznati krov nad glavom, uz digitalizovani elektronski postupak, prijave koje će se podnositi elektronski, brzo i transparentno. I to nije samo administrativna stvar, to je pravo na postojanje u sistemu. Sa druge strane, dovoljno je videti kako opozicija gleda na svet to, kako gleda na realne probleme građana i koliko njih zanima red i rad.

Poštovani građani, oni su definitivno pokazali da nemaju nikakvu ideju šta će da urade za vas. To konstantno iz dana u dan, iz meseca u mesec pokazuju i dokazuju, kao i sada kada su na dnevnom redu brojne važne tačke koje dotiču svako domaćinstvo, svaku porodicu. Sistem se uređuje da bude efikasniji i da se zaštite građani. Sve to jeste konkretna korist za narod.

Suština našeg političkog rada jeste i biće borba, borba da građani žive bolje, da se plate povećavaju, da penzije rastu, da se grade škole, bolnice, putevi, da se zemlja razvija i da Srbija ide napred. To je ono što narod očekuje i ono što narod zaslužuje, a mi smo tu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu upravo zbog naroda. Živeo srpski narod, živela Srbija.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Ana Jakovljević i Ana Eraković.
Reč ima Ana Jakovljević.

Uvaženi građani, članom zakona kojim se pokušava da se upiše, da se utvrdi vlasništvo, je predviđeno da vlasnici objekta koji su gradili na zemljištu koje nije njihovo ne mogu da se zapravo registruju i agencija ih upućuje na parnicu da u roku od pet godina reše vlasništvo na predmetnom zemljištu, jedino se ovim predlogom izuzima svojina društvenih preduzeća, odnosno zemljišta koje je bilo vlasništvu društvenih preduzeća i tu se izdaje potvrda, ali sa zabeležbom.

Ako imamo u vidu da zapravo najveći broj građana ima problem sa upisom objekata u javne knjige upravo zbog toga što zemljište koje je upisano kao svojina drugih lica, to su najrazličitije životne situacije, kao što su lica koja su preminula ili nemaju naslednike, zatim zaostavštine koja nije blagovremeno raspravljena, zatim postupci deobe nisu izvršeni i ugovori nisu uknjiženi, preduzeća su prestala da postoje i tako dalje.

Postavlja se pitanje zašto se teret sada prevaljuje na vlasnike objekata, a ne na vlasnike zemljišta koji imaju mnogo interes? Isto je nejasno zašto se samo izuzimaju iz cele ove problematike zemljište koje je bilo u vlasništvu preduzeća?

Mi predlažemo rešenje koje bi zapravo nateralo vlasnike zemljišta čiji je interes veći da pokrenu takve postupke, jer je to u skladu i sa Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa i sa Zakonom o planiranju, jer ljude koji su izgradili objekte ukoliko im omogućimo upis, a one koji smatraju spornim zemljište pokrenu postupak tako mogu svoje objekte da stave u promet, a istovremeno se ne dira u pravo onih čije je zemljište da se izbore znači na sudu za svoju svojinu koju očito već dugo vremena ne koriste.

Tako da mi predlažemo da se umesto sa vlasnika objekata teret neko dokazivanja prebaci na vlasnike zemljišta koji su dužni da imaju veću pažnju zato što imaju i veći interes. Hvala.

Hvala vam.
Na član 13. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu, telekomunikacije.
Da li želite reč? (Ne.)
Svakako je ovaj amandman prihvaćen i postao je sastavni deo zakona.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivana Rokvić, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Aleksandar Ivanović, prof. dr Snežana Rakić i Miloš Parandilović.
Reč ima narodni poslanik Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala, poštovani građani Srbije.

Narodni pokret Srbije tražio je da se u ovom članu doda stav, upis prava svojine nije moguć ukoliko nisu rešeni pravno-imovinski odnosi.

Član 13. reguliše situaciju kada je objekat podnet za upis i izgrađen na zemljištu koje je isključivo u privatnoj svojini drugog lica. Ako podnosilac prijave ne dokaže pravo na zemljište agencija ga upućuje da to reši u roku od pet godina, pet godina šta se dešava ukoliko ne reši u roku od pet godina? Čak i da zanemarimo to što je ovaj zakon u koliziji sa opštim normama Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa i Zakona o planiranju i izgradnji objekta. Podsetiću vas da sporovi sa imovinsko-pravnom problematikom pred sudovima u Srbiji traju znatno duže, a nekada čak i deset godina. Obmana je da se ovim zakonom rešavaju problemi građana, jer problemi svih prethodnih legalizacija i jesu bili upravo nerešeni imovinsko-pravni status zemljišta, a on će nakon ovog zakona i dalje ostati.

Dakle, umesto da država jasno reguliše odnos između zemljišta i objekta, ona praktično odlaže problem i legalizuje pravnu nesigurnost. U tom periodu zakon ne definiše precizno status samog objekta. Da li je on upisan privremeno? Da li može da se koristi? Da li vlasnik zemljišta ima ikakvu zaštitu? I, to je pravna praznina.

Dodatno ako vlasnik zemljišta dobije spor, on ima pravo da zahteva uklanjanje objekta i to potencijalno i posle višegodišnjeg korišćenja time se otvara prostor za nove sporove, arbitraže, neizvesnost i umesto da zakon ponudi jasan, brz i pravedan mehanizam on ponovo pravi haos.

Dakle, član 13. ne rešava, već produžava pravne konflikte ostavljajući građane u nesigurnosti. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Ovo ne treba prihvatiti prosto iz jednog razloga, jer je zakon o kojem raspravljamo predvideo jedinu mogućnost koja može pomiriti upravo taj sukob svojinsko-pravnih odnosa i potrebe da se evidentira vlasništvo nad pojedinim objektima.

Što se tiče primedbi vezanih za rok od pet godina ako gledamo iz praktičnog ugla i ponašanja sudova u Srbiji, ja mogu da to na neki način i razumem, ali pošto je sudstvo postalo nezavisno i samostalno mi ipak ovde predstavljamo zakonodavni organ, pa gospoda iz sudova u budućem vremenu neka vode računa da onako kako je zakonodavac propisao stvore uslove svojim radom i angažovanjem da se predmeti reše u tom roku ili neka snose direktno posledice materijalno-pravne zbog svog nereda.

Znači, ne možemo mi neznanje i nerad pravosuđa da predviđamo i pravdamo kroz zakone koje donosimo. Ovo je način da mi polako i objasnimo gospodi iz pravosuđa da se ne mešaju u politiku nego da rade svoj posao, a zakonodavnim delom poslom i politikom treba da se bavi parlament. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, dr Anna Oreg, Šaip Kamberi, Vladimir Pajić, Minela Kalember.
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Mi smo predložili da se stavi 1. član, 14. član briše, jer po našem mišljenju potpuno je neprihvatljivo da kako to ova odredba u zakonu definiše da se stavljaju predmeti pokrenuti po ovom zakonu u apsolutni prioritet, odnosno na sve ranije nezavršene zahteve za upis u katastar bez saglasnosti lica koja su ranije podnela te zahteve.

Ovakvo rešenje povređuje prava ranijih podnosilaca zahteva, jer njihovi predmeti su godinama čekali na rešavanja sada bi bili potisnuti novim predmetima što ih dovodi u potpuno neravnopravan položaj. Ovo je suprotno načelima pravičnosti i jednakosti, prava na redosledno rešavanje predmeta i uvažavanje prvenstva po redosledu podnošenja zahteva ne sme biti zanemareno.

Pored toga, ovakvo davanje prioriteta novim zahtevima može stvoriti pravnu nesigurnost i izazvati sporove, jer bi raniji podnosioci mogli tražiti sudsku zaštitu. Zbog navedenih razloga ova odredba je neodrživa i mi smo predložili da se ona briše iz zakona. Hvala.