Hvala.
Sada reč ima gospođa ministar.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, po završetku rasprave u pojedinostima za ova tri zakona želim, pre svega, da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su uzeli učešća u raspravi koja je trajala nekoliko dana i koji su, naravno, svojim predlozima, svojim uloženim amandmanima doprineli da ovi zakoni budu usvojeni u poboljšanom tekstu.
Ja ću se kratko osvrnuti na ova tri zakona.
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, njime Srbija u svoj pravni poredak, u svoj pravni sistem uvodi ustavni i međunarodni proces pravne formalizacije, zasnovan na načelima pravičnosti, jednakosti i vladavine prava.
Ovaj zakon se oslanja na Ustav Republike Srbije, koji svakom građaninu garantuje pravo na svojinu i jednakost pred zakonom, pravo na zaštitu doma, ali se takođe oslanja i na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, čiji član 1. Protokola 1. obavezuje državu da štiti pravo vlasništva. On je zasnovan, takođe, i na principima UN, naročito UN-Habitata, o formalizaciji imovine, da država mora priznati realnost i pretvoriti faktičko pravo korišćenja u pravno vlasništvo, jer samo tako građani postaju sigurni, a država stabilna.
Ovaj zakon, moram da kažem, nije ni poklon, ni abolicija. Nije ni nagrada, ni kazna. Ovo je povratak reda i poverenja u pravo. Svi građani su jednaki, bez izuzetka, bez privilegija i bez skrivenih troškova. Jedina razlika koja postoji među našim građanima jeste u socijalnom statusu, u socijalnom osnovu. Država štiti porodice, dom, domaćinstva, borce, invalide, samohrane roditelje, porodice sa troje i više dece, seoska domaćinstva, jer štiti stanovanje kao osnovno ljudsko pravo, a ne kao profit. Oni koji su gradili u cilju sticanja profita, plaćaju naknadu u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, bez ikakvih popusta i mogućnosti plaćanja na rate, koji se daju legalnim graditeljima.
Kada govorimo o sigurnosti i bezbednosti objekata, složićemo se, naravno, svi da je to veoma važno pitanje, ali istina je, i to moramo svi konstatovati i reći, da ljudi u tim objektima već žive godinama i decenijama. U njima su odrastale generacije, sklapali se brakovi, stvarali životi. Ti objekti, naravno, nisu nastali preko noći. Građani su po nekim planovima, često uz pomoć stručnjaka, ali van formalne evidencije. Država ne može i ne sme da kaže da ono u čemu ljudi žive ne postoji.
Ovim zakonom država ne izdaje potvrdu o tehničkoj ispravnosti, već pravno priznaje faktičko stanje, uz obavezu vlasnika da svoje objekte po upisu održavaju u skladu sa propisima.
U evidenciji će postojati zabeležba da je upis prava svojine stečen na osnovu ovog zakona, što ujedno predstavlja i obaveštenje trećim licima po osnovu upisa prava.
Ovim zakonom daje se mogućnost da svaki vlasnik korak po korak sprovede sanaciju, tehničku proveru i da svoj dom uvede u potpunu zakonitost u skladu sa svim važećim propisima. Mislim da je to odgovoran i human pristup, jer ne rušimo živote, mi ih uređujemo, ne zatvaramo oči pred realnošću, već je pravno priznajemo. Zato ovaj zakon donosi nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju. Ko danas gradi mimo plana i propisa, gradi protiv prava i protiv države.
Zakon se, međutim, ne završava kad se građani upišu, tada tek počinje obaveza države i opština da urede prostor u kome žive naši ljudi. Lokalne samouprave sada imaju jasan zadatak da u roku od dve godine moraju izmeni svoja planska dokumenta i pokrenuti urbanu obnovu i uređenje neformalnih naselja. Time se postiže, pored uređenja prostora, i drugi važan cilj, vraća se pravdan i onim saveznim građanima da pravo na gradnju ostvare u skladu sa novim urbanističkim parametrima.
Zato ovaj zakon ne staje na evidentiranju i upisu prava, već pokreće novi talas planskog i urbanog razvoja Srbije. Ovo je i poziv jedinicama lokalne samouprave da budu deo rešenja, da ne čekaju, već da stvaraju red, sprovedu urbanu obnovu, započnu uređenje neformalnih naselja, odnosno obezbede jednake uslove za sve naše građane.
Ovim zakonom zatvaramo jedno poglavlje neuređenih odnosa i otvaramo novo poglavlja reda, odgovornosti i poverenja. Građani time dobijaju pravo i sigurnost. Država dobija uređenu evidenciju i kontrolu prostora, a društvo dobija pravdu i jednakost pred zakonom. To je zakon koji ne deli, već ujedinjuje, zakon koji ne štiti pojedince, već štiti pravdu i možemo reći i da zapamtimo, jedan zakon, red za sve.
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji posledično su došle kao posledica usvajanja, nadam se, ovog zakona o kome sam sada pričala. Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji potrebno je bilo uskladiti sa odredbama novog zakona, ali je bilo i puno tehničkih i terminoloških usklađivanja, što nas sve vraća na ono što mislim da je potrebno uraditi i što jeste u programu rada Vlade Republike Srbije, a to je doneti novi Zakon o planiranju i izgradnji. Taj zakon je prvi originalni donet 13. maja 2003. godine, pa potom 11. septembra 2009. godine i od tog perioda više desetina puta je menjan, toliko puta da je zaista izgubio jasnu strukturu i predvidivost i mislim da je vreme da Republika Srbija dobije jedan novi moderan propis, ali rekla sam i u prvom svom obraćanju u ovom visokom domu, taj zakon će biti, uz uključenje najšire javnosti i građana i struke, jer mislim da se radi o zakonu koji se tiče svih naših građana.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru uvodi u ovaj zakon tzv. malu konvalidaciju starih isprava, kojim se omogućava da se određene isprave izdate pre više decenija, a koju su faktički valjano zasnovale pravo svojine ili korišćenja, ali nisu bile formalno priznate zbog tehničkih, evidencionih ili procesnih razloga, priznaju kao pravno važeće.
Dakle, usvajanjem sva ova tri zakona imamo jedno jedinstvo, to je jedinstven reformski paket koji je digitalni, predviđa digitalne postupke, pravno je usklađen i socijalno odgovoran. Oni zajednički čine temelj modernog sistema, jer uređena svojina, uređen prostor znači siguran razvoj Republike Srbije.
Još jednom se zahvaljujem svima koji su doprineli da se ova tri zakona vide na pravi način.
Zahvaljujem se i opoziciji na uloženim amandmanima, na svim sugestijama. Zahvaljujem se predstavnicima pozicije na konstruktivnim predlozima i usvojenim amandmanima kao posledicu toga. Hvala vam svima još jednom.

Hvala vama, gospođo ministar.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
S obzirom da smo obavili pretres u načelu, pojedinostima, u danu za glasanje odlučujemo o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENjU I OBEZBEĐENjU
Primili ste amandmane koji su podneti i izveštaje nadležnih odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, prof. dr Dragan Delić, prof. dr Slobodan Cvejić, dr Tatjana Marković Topalović, Slobodan Petrović i Verica Milanović.
Reč ima gospođa Milanović.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija Centar – SRCE podnela je amandman na izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju u članu 55. novog stava 4. koji formirate, a u delu definisanja svojine rečju „isključivoj svojini“, isključiva svojina po ovom članu vam se odnosi na nepokretnost koja predstavlja dom za određenu porodicu, odnosno izvršnog dužnika. Smatramo da definisanje svojine kao isključive će u praksi stvoriti velike probleme i da je primerenije da stoji nespornoj svojini.

Danas u Srbiji, a i u svetu, veliki broj nekretnina zajedno kupuju bračni drugovi. Ta nekretnina je vlasništvo i svojina oba bračna druga, ali nijedan bračni drug nije isključivi vlasnik te nekretnine. Tako da možemo u praksi doći u situaciju da izvršni dužnik koji ispunjava savršeno sve druge predviđene uslove ovim zakonom da svoj dom može zaštititi zbog ove definicije svojine kao isključive može doći u problem.

Smatramo da je to nepotrebno, da treba izbeći probleme koji mogu nastati, a i sama Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava, koja se u delu odnosi na zaštitu doma, takođe svojinu ne tretira kao isključivu svojinu. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Ivana Rokvić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, prof. dr Snežana Rakić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Gospodine Ivanoviću, izvolite.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Narodnog pokreta Srbije podnela je niz amandmana na predlog ovog zakona. Ali, znate gospodo šta je ovde suština? Dakle, 13 godina vlasti SNS, 13 godina skidate narodu kožu sa leđa. Dakle, 13 godina vam se ukazuje da ova odredba zakona mora da se promeni, 13 godina se na ulicu izbacuju ljudi zbog svega par hiljada nekog duga. I u profesiji javnih izvršitelja ima hohštaplera i ima časnih ljudi.

Dakle, 13 godina se omogućuje hohštaplerima da se bogate na grbači siromašnih ljudi koji su zbog svega par hiljada evra izbačeni na ulicu. Postavlja se pitanje – zašto sad posle 13 godina vlasti, sada baš donosite jednu ovakvu meru? Kao i uvek u vašem funkcionisanju pokušavate da prikrijete nešto drugo, pokušavate da prikrijete rezultate politike NIS-a i apokaliptičnih scenarija koje sada najavljujete da će se desiti kao rezultat pametne politike koju ste vodili u prethodnom periodu. Vi ste sada shvatili da se rat u Ukrajini desio 2022. godine.

Vi sada obaveštavate građane Srbije da sada zasedate i donosite neke mere koje će se ticati njih i NIS-a, a ne isključujem, a ne ne isključujem, nego očekujem da će i na toj nesreći ljudi bliski vama i na uvozu goriva u bliskoj budućnosti postati neki novi milijarderi. Dakle, još jedan od populističkih poteza u predvorju izbora. Svesni ste gneva građana na ulici i, dok ovde vi svi prepodobni rešavate građanima njihove probleme, na ulici ih vaši batinaši jure, prebijaju, prete silovanjem, stavljaju kese na glavu ali, gospodo, budite svesni takav haos u koji terate državu se neće dobro po vas završiti.

Gospodin Uglješa Grgur, po amandmanu.
Izvolite.

Visoki Dome Narodne skupštine, narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, morao bih se nadovezati na ove reči koje sada čuh, reči neistine. Privatni izvršitelji, preduzetnici, stvoreni su 2011. godine za vreme druge vlasti, da joj ne spominjem ime i da ne dajem priliku nikome za repliku, niti je ovo po meni političko pitanje, nego pitanje za narod. Narod je moj mentor. Svaki dan sam po celoj Srbiji, sa 200 ljudi dnevno komuniciram. Nemam saveznike ni u Briselu, ni u Americi, ni u Rusiji, nigde. Želim ovde da prenosim reči svog naroda, srpskog naroda iz cele, bukvalno Srbije, iz svakog zaseoka, sela.

Još nešto bih se nadovezao da jedino Vučićev narodni poslanik brani građane Srbije po celoj Srbiji da ne ostanu bez krova nad glavom, a to je Uglješa Grgur. To da znate, i to je istina.

Prešao bih sada na svoje amandmane. Vinston Čerčil je rekao da je stav mala stvar koja pravi veliku razliku. Moj amandman na Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju, član 151b, je da se iz Predloga zakona brišu tačke 2, 3. i 4. Tačka 2. je prebivalište izvršnog dužnika; tačka 3. – nepokretnost do 60 metara kvadratnih; tačka 4. – ako glavnica potraživanja koja se namiruje ne prelazi polovinu tržišne vrednosti. Mislim, ako bi se ove tačke brisale iz zakona i tačka 5. prešla u tačku 2. da bi svaki građanin Srbije bio zaštićen sa svojim jedinim domom da sutra ne bude izvršni dužnik i da ne bude bio izbačen. Znamo da po Srbiji retko ćemo negde naći kuću do 60 kvadrata, sve su mnogo veće i po Sremu, Banatu, Bačkoj, južnoj Srbiji, zapadnoj Srbiji, severu Srbije, jugu Srbije, znači svuda ćemo naći te kuće, kao i ovde u Beogradu i svugde.

Mi branimo ljude, ne branimo prevarante, nego branimo ljude koji su se sticajem okolnosti našli u dužničkoj docnji i onda nemarom i nesavesnim radom izvršitelja koji su svoj zakon uzeli u svoje ruke. Njih su stvorili Homen i Malovićka. Malovićka čak nije mogla ni da se upiše u Advokatsku komoru, jer nije imala etiku, a Homen, da podsetimo naše građane, protiv njega se vodi krivični postupak. On je krao ordenje iz Palate federacije, ako se ne varam. Znači, radi se o ljudima koji su uništili pravosudni sistem i ta njihova reforma pravosuđa je i rodila upravo ove privatne izvršitelje.

Ako bi se ovaj amandman usvojio, svaki građanin u Srbiji koji ima jednu nekretninu, on i njegova porodica bili bi zaštićeni. Izvršitelji koji su rođeni 2011. godine naneli su nesagledive posledice građanima Srbije. Borim se za njihovo ukidanje, da se vrate državni izvršitelji koji rade za platu, da se formira skupštinski anketni odbor koji sam tražio i dalje tražim. Tu bi se tačno utvrdilo svo zlo koje su naneli našem narodu, koga su opljačkali. Taj isti narod koji su opljačkali obeštete i to sve sa kamatom.

Bio sam na stotine izvršenja u Srbiji, gde sam spašavao građane da im deca ne završe na ulici. Primer navodim samo jedan, na Južnom Bulevaru broj 90. u Beogradu sam spasio 36 dece sa njihovim roditeljima, a neki su imali i deke i bake, da ne završe na ulici. To izvršenje je posle ušlo u parnicu gde će se utvrditi da su te porodice bile u pravu, a da su tada bili izbačeni na ulicu niko to više nikada ne bi ispravio.

Građani su zatrpani dugovima za struju, info-stan, vodu i drugo koje dobijaju od 2005. godine i drugih godina, a to je ono, ako se sećate, kada je bivši režim rekao građanima - nemojte da plaćate struju, nemojte ništa. Oni su ih poslušali, nisu plaćali i stižu ti računi za struju sada za naplatu od tih godina, sa kamatama su ogromni i oni ne znaju ni kuda će, ni šta će. Molim ministra pravde, ja sam mu i pisao uvaženom ministru pravde, da stavi moratorijum na ova izvršenja dok se ne utvrdi tačno činjenično stanje, jer mnogi nisu ni utuženi, a znamo da za godinu dana, ako nisu utuženi, dugovi ti zastarevaju, a ni izvršni poverilac, ni sud po službenoj dužnosti o tome ne vode računa.

Svi znamo da ti dugovi po Zakonu o obligacionim odnosima za fizička lica zastarevaju za godinu dana, kako za struju, telefon, info-stan, vodu i drugo, što dolazi građaninu mesečno na naplatu, ako za godinu dana nisu utuženi. Moram građanima da kažem, da znaju, da se oni sami moraju pozvati na zastarelost potraživanja po Zakonu o obligacionim odnosima, jer ni izvršni poverilac, ni sud ne vode računa o tome po službenoj dužnosti i što je najvažnije, da građani znaju, takve dugove ne smeju da priznaju, ni da uplate ni dinar, jer onda nisu u zastari, onda zastara ne važi, a obično to izvršni poverioci rade. Namame građane – hajde uplati neki dinar i sa time zastara ne prestaje.

Izvršitelji nemaju milosti ni prema starijim licima, ni prema deci, ni prema samohranim majkama i očevima, invalidima, borcima, bolesnim licima, sirotinji koja lekove kupuje na komad, seljaku, poljoprivredniku, onima sa najnižim penzijama, poljoprivrednim penzijama, penzionerima, preduzetnicima, radnicima, ni prema kome. Imaju milosti samo prema tajkunima, prema kriminalcima, kod njih ne smeju ni da se pojave. Najlakše je udariti po sirotinji.

Knez Miloš Obrenović je preko 190 godina, tačnije ukazom iz 1836. godine, zabranjivao da se seljaku oduzmu dom i sredstva na ime duga, a danas to deluje nezamislivo. U selima na kuću, baštinu, dva vola i kravu niko se zadužiti ne može, niti se staviti hipoteka. Svi znamo da u svim našim selima, varošicama, gradovima u Srbiji 99% kuća, da ne kažem 100%, je veća od 60 kvadrata. Ovde mislim isključivo na kuće, imamo i stanove veće od 60 kvadrata, vikendice i šta ja znam.

Molim isto predsednika Vlade da nađu rešenje, ja sam mu se obraćao, da našim policajcima, herojima koji žive 20, 30 godina i više u stanovima, omogući da oni i njihova deca iste otkupe, jer uredno dažbine plaćaju svakog meseca, kao i radnicima okružnog zatvora u Beogradu, gde preko 53 porodice živi na adresi Bačvanska 14, a to je adresa i Centralnog zatvora. Tu žive 40, 50 godina, a gde su od pomoćnih objekata te iste porodice napravile svoja mesta za stanovanje, kao i svima drugima iz raznih firmi, Vojske, da sutra ne bi bili na udaru izvršitelja.

Ovde posebno molim ministra pravde, što se tiče ovih penzionisanih radnika okružnog zatvora, koji na toj istoj adresi – Bačvanska 14, su od poslovnih prostorija pre 50 godina napravili stambene objekte, preuredili i tu do dan danas žive, a nemaju nikakvo rešeno pitanje, ni papir, ni da otkupe, niti bilo šta i u strahu su da ne budu sutra na meti izvršitelja.

Ovaj Predlog zakona pozdravljam i on je pomak da zaštitimo svakog našeg građanina, a ne da se bilo ko ko je dužan štiti. Svako ko je dužan mora da izmiri svoje obaveze, a ne ovako kao što rade mnogi izvršitelji u sprezi sa mnogima, gde bezbroj primera ima gde su za 5.000 evra uzimali stanove, a da ti izvršni dužnici nikada kusur nisu dobili.

Trebamo voditi računa i o trećim licima koji su ni krivi, ni dužni žrtve izvršenja izvršitelja. Navodim primer sa kojim je i ministar pravde upoznat. Ja sam i ministra pravde upoznao i putem javnog informisanja i lično i pismeno i na Odboru za ljudska prava, a to je slučaj Želimira Crnobrnje, prognanog iz Oluje, koga je jedan Albanac usred Srbije prevario i hoće da mu uzmu vulkanizersku radnju na Ibarskoj magistrali gde je prilikom jednog izvršenja isti Želimir Crnobrnja pokušao samoubistvo.

Poštovani ministre pravde, to su Krajišnici koji imaju svoju čast i obraz. On će izgubiti glavu, a neće dozvoliti da ga neko prevari i otme mu krvavo zarađenu muku, kao što je taj Želimir Crnobrnja, od strane jednog Albanca u sred Srbije.

Znači, da ukratko rezimiram i da kažemo, ništa ovo ne bi bilo da ovi privatni izvršitelji nisu rođeni 2011. godine. Znamo ko ih je stvorio, da ne imenujem. Sve je poznato. Naneli su zla ovom narodu. Sada se pokušava da se to dođe mic po mic, da se dovede u red. Da se olakša našim građanima, boriću se na svaki način. I opet kažem Vučićev narodni poslanik ide po Srbiji i spašava građane Srbije. Žive Srbija.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marinika Tepić, Dragan Đilas, Borko Stefanović, Dušan Nikezić, Goran Petrović, Jelena Milošević, Tatjana Pašić, Peđa Mitrović, Jelena Spirić, Dalibor Jekić, Branko Miljuš i Mila Popović.
Reč ima gospodin Borko Stefanović.

Podneli smo amandman zato što po Predlogu zakona, kako ste ga formulisali, dužnik koji ima 61 kvadrat stana po ovom zakonu nema pravo na sopstveni dom i kako porodica od pet članova koja živi recimo u 70 kvadrata ili 80 na ovaj način uopšte nije zaštićena vašim Predlogom zakona.

Zato smo mi i predložili da ako se prodaje veći od 60 kvadrata tržišna vrednost tih 60 kvadrata mora da se zadrži za dužnika da može da kupi sebi stan od 60 kvadrata i ne završi na ulici. To predstavlja neki minimum dostojanstva i pravde.

Po ovom vašem predlogu, dužnik može da se odrekne prava na zaštitu doma. Zamislite sada zavisnika od kocke, kojih je nažalost sve više u Srbiji, od kada ste vi na vlasti, zato što ste odbili i ukinuli oporezivanje kockarnica i kladionica i zato što ste dozvolili da se otvaraju u krugu škola i zato što niču kao pečurke i zato što daju novac za budžetske korisnike, poput policije i nekih drugih ljudi, vi ste od Srbije napravili SNS kockarnicu, sada tu ima mnogo, mnogo zavisnika, zamislite taj čovek ili žrtva zelenaša, kojih je takođe mnogo u vašim redovima, naročito u tzv. „ćacilendu“, koji po ovom vašem prethodnom zakonu možete i da legalizujete, zamislite sada taj čovek kako će da zaštiti svoju porodicu kad ga lepo nateraju okolnosti ili neki ljudi da potpiše da se odrekne doma. I oni svi lepo završe na ulici zbog njega. To ste vi predvideli u Predlogu zakona, a to smo mi predložili amandmanom da se promeni.

Sve je to mnogo manje bitno u ovoj situaciji, kada i dalje vaš MUP daje dva suprotna saopštenja. Ne može da se dogovori sa sobom. Kada skandalozno objavljuje ime i prezime studentkinje, kada istovremeno kaže - nije ona tučena kod nas, nisu je prebijali kod nas u stanici, a ne znamo gde su je prebijali, kao što nisu ljude ubijali u bunkeru na Partizanovom stadionu ili kući u Ritopeku, Belivukovi, a vi ste samo gledali i rekli - nije kod nas u „29. novembra“ bilo mlevenje ljudi, kako ste rekli i ubijanje.

To je saopštenje MUP-a sramno, bestidno i tačno na liniji čoveka koji ga vodi i celokupne Vlade, koji inače nije ovde danas, poštovani građani. Baš ih briga i za vaše kvadrate i za vaše domove i za vaša izvršenja. Nema ih. To su ljudi koji danas još malo vode Srbiju.

U celoj toj situaciji imamo posetu Ursule fon der Lajen predsednike evropske komisije koja potpuno svesna da svuda po Evropi se zatvaraju vrata i okreću leđa Aleksandru Vučiću, ona odlučuje danas da dođe u Beograd, održi vrlo oštar i težak sastanak, vrlo negativan po Vučića, ali javno ga pohvali i kaže – podržavamo reforme i stabilnost.

Gospođa fon der Lajen nije mogla iz automobila da vidi ili ode radosti na zvučniku da čuje krike iz podruma studenata i građana koje prebija vaša policija.

Vi ste u zamenu za laži koje Vučić, Brnabićka i svi ostali govore na zapadu, da studente i građane i proteste finansira i organizuje ruska služba, to je danas Aleksandar Vučić ponovo rekao Ursuli fon der Lajen, vi ste u zamenu za stabilnost koju nudite, a to je stabilnost pendreka, hapšenja, laži na vašim medijima, rasprodaje i korupcije Srbije, koju činite, vi ste to sve uradili da vaš Alek danas prođe lepo na konferenciji za štampu bez problema sa lažima o REM-u, o biračkom spisku, kako će sve biti lepo.

Sa kime pravite konsenzus, gospodo? Građani su protiv vas, studenti su protiv ovoga, opozicija je protiv ovoga. Više od 50% građana Srbije je protiv ovoga, protiv Mrdićevog Predloga zakona. Šta vi nudite Evropi? Koga lažete vi? Kakva stabilnost? Ko će vama to da sprovede, ko će to da prihvati? Gde vam je konsenzus, ljudi?

Pa igrajte se vi samo u vašem malo krugu, vašem ružičastom Diznilendu, naprednjakom, gde vladaju vaši pendreci, vaša korupcija i otimačina. Još malo, ne dugo, zaista ste na putu odlaska pred zakonsku odgovornost. Hvala.