Pravo na repliku.
Direktno ste pomenuti.
Gospodin Jovanov, izvolite.

Naravno, da nije tačno ništa od ovoga što je rečeno. Dakle, evo, traženo je od tužilaštava, policije ko je već tražio od KRIK-a da dostave taj snimak. Neće da dostave taj snimak, da se ne bi videlo koliko lažu i izmišljaju, ali koga više briga.

Dakle, nije prodato ovo, prodato je ono. Čovek strpao milijarde u džep, boli ga, bre, uvo za sve njih zajedno i sada mi svi zajedno treba da plačemo nad tužnom Šolakovom sudbinom i nad tužnom sudbinom onih koje je Šolak prodao.

Pa, rekao im je – nisam vam ja pričao o tome kako tamo stvari funkcionišu nego Ivan Ivanović, koji o nama misli isto što i vi možda i gore. Pričao kako funkcionišu stvari u Šolakovim medijima.

Druga stvar, godinu dana, ja mislim da ima da sam prvi put čuo da novinari sa „N1“, „Nova S“ itd. traže novi posao ima godinu dana. Godinu dana ima. Godinu dana znaju da će ovaj da ih proda, da je počeo da rasprodaje biznise jedino onaj mučeni „Sautenton“ neće da proda. Njega je ugrobario totalno. I sada je kao Aleksandar Vučić krenuo... Šta je Aleksandar Vučić krenuo? Što je prodao?

Prvo su nam pričali kako se ne meša u uređivačku politiku. Sada vidimo da se meša u sve živo.

(Marinika Tepić: To je privatni kapital.)

A, privatnik, pa može? Aha, dobro. A, što su onda pričali da se to ne dešava ako se dešava? Ja nemam problem da se dešava, nego samo zašto su lagali. Iz navike. Dobro.

U svakom slučaju, ja ne vidim stvarno da je Skupština Srbije mesto da mi razgovaramo o tome šta se događa u medijima za koje evo sada sami kažu – da je privatni kapital i da mogu tamo da rade šta hoće.

Evo, privatni kapital, rade ljudi šta hoće. Ja ne znam šta se dešava u tamo nekoj firmi iz ne znam Sombora, Kikinde, Babušnice ili ne znam ni ja odakle. Nemam pojma, privatna firma, rade ljudi šta hoće. E, tako je i ovo privatna firma, rade ljudi šta hoće. Ja ne vidim da luksemburški medij u Srbiji treba da imaju toliki javni interes da mi u Skupštini Srbiji treba o tome da pričamo.

Tako da sve u svemu, onu temu smo zatvorili, ovu nećemo ni otvarati. Da se vratimo na amandmane, ako je ikako moguće. Hvala.

Hvala.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj.
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Dakle, mi smo predložili ovim amandmanom da se član 23. menja i da glasi - sud neće pokretati postupak prinudne naplate takse, ako iznos neplaćene takse u jednom predmetu ne prelazi iznos najniže takse koja se plaća za tužbu u parničnom postupku.

Smatramo da zadržavanje minimalnog praga sprečava nesrazmeru kako se čitav izvršni aparat ne bi pokretao za zanemarljive iznose uz nepotrebne troškove i opterećenja.

Hvala.
Na član 24, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno poslaničkog kluba Pokret slobodnih građana, Stranka demokratske akcije i Srbija centar – SRCE.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stranke slobode i pravde.
Da li se neko javlja za reč? (Da.)
Gospodin Goran Petrović ima reč.
Izvolite.

Trinaest godine se niste bavili pitanjem ozbiljnijeg rešavanja materijalnog položaja administrativnih radnika u sudovima i tužilaštvima. To su oni ljudi bez kojih pravosuđe ne može da funkcioniše, zaposleni u pisarnicama, zapisničari, zaposleni u upravama sudova i tužalaštava.

Danas je njihov materijalni položaj izuzetno težak, a to znači da većina ostvaruje zaradu koja je tek nešto više od minimalne zarade, a značajno niža od republičkog proseka. Te zarade ne omogućavaju pristojan život iako od posla koji obavljaju zavisi čitav pravosudni sistem.

Vi ste predložili u izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama da od ukupno naplaćenih taksi udeo za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, dakle, sudskog osoblja sa dosadašnjih 20 se poveća na 30% i formalno gledano ovo jeste povećanje i to je donekle u redu.

Ali, kada zaista mislite da rešite položaj ovih zaposlenih? Kada zaista mislite da im omogućite pristojan život?

U obrazloženju vašeg predloga niste rekli koliko tačno će se poboljšati materijalni položaj, koliki je to iznos sredstava koji se time dobija. Zato smo mi bili prinuđeni da damo svoj predlog da se taj iznos poveća ne za 10 nego da dođe do 60%. Smatrali smo da se nešto mora odmah učiniti i da taj iznos sredstava koji se može prikupiti na ovaj način može da pomogne zapisničarima, zaposlenima u pisarnicama, u sudskim upravama, tužilačkim upravama da mogu da normalno i pristojno žive, sve dok ne donesete zakon o pravosudnoj administraciji, za koji vidim da je izrada u toku. Ja se nadam da ćete to što pre učiniti, što pre staviti na dnevni red i što pre pomoći tim ljudima da pristojno žive za ovaj ozbiljan posao koji obavljaju. Hvala.

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pokret radnika SLOGA.
Da li se neko javlja za reč?
Na član 26. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Novo lice Srbije – Narodni pokret Srbije i Stranka slobode i pravde.
Gospodin Uroš Đokić ima reč.
Izvolite.
Sačekaćemo par minuta dok se resetuje sistem.
Gospodine Petroviću, jel možete da izvučete karticu?

Hvala predsedavajuća.

Što se tiče Narodnog pokreta Srbije, predložili smo brisanje ovog zakonskog rešenja iz prostog razloga što je predviđeno povećanje sudskih taksi za negde prosečno 33%, dok smo iz izlaganja kolega pre mene čuli da povećanje taksi ponekad ide i do neverovatnih 500%.

Zašto ovo pričam? U našem pravosudnom sistemu, u našem srpskom pravosuđu postoje samo dve vrste javnih prihoda. To su porezi i to su takse. Dok porez oporezuje neki potencijal ekonomski, sa druge strane taksa uvek predstavlja naknadu za rad državnog organa. I ako znamo da u pravosuđu postupci traju dve, tri, pet ili 10 godina, a sada povećavamo takse i do 500%, ja vas pitam, gospodine Vujiću, šta se to povećava u pravosuđu, koji to nivo usluge građani više dobijaju da sada rad ili nerad državnih organa treba da plate i to pet puta više?

Zar nije ideja, kako ste govorili, da se poveća standard zaposlenih u pravosuđu? Zar nije ideja da se ovaj novac upotrebi da se više ljudi zaposli, da građani dobiju pravo na pravnu zaštitu i da se pravda efikasnije ostvari? Znate, pravda nije pravda. To je mučenje ljudi.

Sa druge strane, povećanjem taksi, a ne povećanjem obima usluga ili uvođenjem nove vrste usluge, mi suštinski nagrađujemo nerad i šaljemo poruku da je potpuno u redu da sporovi traju bezrazložno dugo, da sudije padaju na nos, da saradnici ne mogu da stignu, a da to građani finansiraju i plaćaju.

Kada se sve ovo doda na onaj amandman, o kom sam malopre govorio, da predlažete retroaktivnu primenu, odnosno da zahtev ide sa tri na pet godina, potpuno je jasno da intencija nije da se građanima bilo šta obezbedi, da intencija nije da građani dobiju niti širi nivo usluge, niti neku novu uslugu. Intencija jeste samo da se napuni prazan budžet i da Siniša Mali sa njime raspolaže.

Gospodin, Borko Stefanović.
Izvolite.

Amandman na član 26. moram da kažem nešto da vas iznenadim vezano za taj amandman.

Ovim amandmanom u stvari povećavate cenu pravde u Srbiji i očekujete da će zakoni, ova sudska taksa bi trebalo preko četiri milijarde dinara godišnje da prihoduje, a u isto vreme efikasnost sudova nam je na 120 mestu u svetu sa prosečnim trajanjem sporova od 622 dana.

To je ono što je lice onoga šta vi radite sa pravosuđem i sada građanima hajde, digni im iznose da ne mogu da dođu do pravde, nego će na sud samo da idete vi, građani neće moći da idu na sud.

Ali, ću iskoristiti ovu priliku da, evo i gospodina Jovanova upitam, vrlo uljudno ako je moguće, gospodine Jovanov pošto ste zasnovali dokaz naše naivnosti i konstrukcija, analizirali ste govore ko je prvi i ko je drugi, evo sada lepo izađite na Instagram, to vam je bio izvor demantia takozvanog, po nama lažnog, zato što je izvršeno očigledno pod pritiskom. Idite sada na taj isti Instagram profil, pa ponovo pročitajte demanti ako možete odmah. Ako možete sada otvorite i odmah nam sada sa tog naloga pročitajte ili se desila ona hokus-pokus, napredna maca pojela jezik nema više naloga. Nestao nalog, a vi na njemu zasnovali celu ovu priču danas popodne.

Sada ja vas pitam ko je sada naivan ovde? Vi koji ste to uradili na nečemu što ne postoji, što je možda poslužilo svrsi samo zbog toga, moguće neki ljudi zlobni bi to rekli da je napravljen samo zbog toga da biste ga vi ovde pročitali i ovi majstori iz MUP-a koji lažu poslovično. Evo, ja sada vama kažem ko je sad ovde zloban i ko je ovde naivan i gde vam je demanti i ko je tukao studentkinju, i ko je i zbog čega je rekla u bolnici da je to policija uradila? Hoćete sada da se vi izvinite građanima Srbije, ne nama? Evo, to ja očekujem.