Poštovana gospođo predsedniče Skupštine Srbije, uvaženi narodni poslanici, poštovani ministri u Vladi, dame i gospodo, pre nego što pređem na jedan osvrt oko zakonskih rešenja koja su predložena u ovom zasedanju Vlade, želeo bih da se obratim i narodu Srbije, a i vama, uvaženim poslanicima, da je predsednik Vlade u Skupštini Srbije, u Skupštini narodne Srbije, da predsednik Vlade svakoga dana u Vladi Srbije i sa svojim saradnicima u Vladi, odnosno u kabinetu sa ministrima u Vladi i saradnicima analizira situaciju, prati dešavanja i pokušava da reši pitanja koja se postavljaju u direktnom kontaktu sa narodom, sa ljudima koji žive u Srbiji i da damo odgovore na velike izazove koje kriza u kojoj se nalazimo s kraja 2024. godine i dobrom delu 2025. godine, ostavila dubok trag u ovom društvu, ostavljajući duboke i naše međuljudske, ali i druge ekonomske i svake socijalne posledice.

Nadam se da ćemo našim radom, koji je vrlo dinamičan i svakodnevan, pokušati da izađemo iz ove velike krize koja se može smatrati najvećom krizom, kako obrazovnom, ali mogao bih reći da se pretočila i u veliku društvenu krizu u našoj zemlji koja je jedna od najvećih zapravo u istoriji Srbije.

Ja ću se osvrnuti na nekoliko najvažnijih polja koja su možda od aktuelnosti u ovom trenutku, a prvo polje nekog delovanja koje je najvidljivije i prominentnije jeste prosveta.

Hteo bih da vas informišem da na današnji dan, znači, mi u 1.760 škola osnovnih i srednjih imamo praktično samo jednu školu blokiranu. To je jedna beogradska gimnazija, „Peta beogradska gimnazija“ koja je u potpunosti blokirana, imamo dve srednje škole u Srbiji koje su pod, da kažem, štrajkom, odnosno odvija se nastava ali u skraćenom obliku. Znači, ukupno tri, a jedna je ta koja je u potpunosti blokirana.

Što se tiče rada fakulteta, tu je situacija, da kažem, bolja. Mi imamo situaciju da svi fakulteti rade. Sve visokoškolske ustanove na teritoriji Republike Srbije rade, odvijaju se nastavni procesi prema dogovoru koji smo postigli, koji sam postigao ja u razgovoru sa rektorima državnih univerziteta i sa prorektorima, a od pre nekoliko dana i sa dekanima matičnih državnih univerziteta da zapravo sprovodimo ono što je bio dogovor, da se održi nastava u obimu od šest nedelja, da se zatim krene sa instrumentima upisa novih studenata.

Rokovi se sprovode. Mogu da vam kažem da sam izuzetno zadovoljan da su u prvim rokovima koji su predstavljali zapravo one junske rokove bili izuzetno dobri studenti. Znači, imamo jednu veliku većinu studenata koji stvarno rade i uče. Pored svih situacija koje su ih zadesile imali smo jako dobre kandidate na prvom, da kažem, ispitnom roku ove godine, bar na Medicinskom fakultetu, ali delim da je ista situacija bila i na većini drugih univerziteta.

Na privatnim školskim ustanovama nova školska godina je počela 1. oktobra. Imamo dogovor da sve krene 3. novembra, ali dobra vest je da je recimo na Univerzitetu u Kragujevcu, koji bih istakao kao jednog vrlo, da kažem, fleksibilnog, jedan univerzitet koji je pokazao izuzetnu zapravo spremnost na saradnju i adaptaciju u uslovima u kakvim su bili, počinje nastava 20. oktobra. Znači, stvari se odvijaju apsolutno u željenom pravcu i to je nešto na šta sam zaista ponosan u radu naše Vlade u ovom sastavu.

Što se tiče popunjenosti univerziteta, to je jedna ovako, da kažem, specifičnost koju pratimo u okviru upisne politike. Posle prvog i drugog upisnog roka procenti upisa se kreću od nekih 62% pa do 75%. Na beogradskom univerzitetu od oko 15.000 slobodnih mesta upisna stopa je bila 75% i ono što je zanimljivo neki fakulteti prednjače, kao što je Arhitektonski fakultet i FON sa 100% popunjenosti.

Veliki univerziteti državni u Srbiji, Novi Sad, Niš i Kragujevac, su sa nižim stopama, između 62% i 67%. Otprilike su negde ujednačeni. Upisano je najviše na medicini, što je, ja mislim, i standard uopšte u upisima u okviru akademske godine, između 83% recimo u Kragujevcu do 100% u Nišu.

Ono što je naravno za analizu jeste preostali broj mesta i kvaliteti upisa po pojedinim grupacijama, odnosno pojedinim fakultetima.

Ono što mene lično brine jeste smanjen interes za nastavničke fakultete i fakultete prirodnih nauka, znači kategorije prirodno-matematičkih fakulteta ali i učiteljske fakultete, odnosno tu nastavničku grupaciju koja nam je neophodna da bismo zapravo održali kvalitet nastave i u srednjim školama. Znači, popularizacija ove grupe fakulteta je izuzetno bitna i neophodna da bismo zapravo neke nove generacije u narednih tri do pet godina izveli sa, da kažem, kadrom koji je zainteresovan da radi sa mladom generacijom. Znači, imamo taj, da kažem, problem koji je standardan, ali i dobar, dobar tok upisne politike.

Ako govorimo o ekonomskim pokazateljima, Uredba o ograničenju trgovačkih marži je posle mesec dana već dala svoje efekte i možemo da kažemo da su cene proizvoda, odnosno usluga smanjene za nekih 1,6% u septembru, tako su niže u odnosu na avgust mesec. Ovo je naravno jako bitno za održanje standarda naših

stanovnika, a ukupni procentualni raspon je različit između određenih grupa, da kažem, tih životnih proizvoda i kreće se recimo za hranu negde oko 5%, a za kombinaciju hrane i pića to bi bio recimo 4,5%.

U svakom slučaju, ovo je dobar pokazatelj da je zapravo i stopa inflatorna bila daleko manja u ovom periodu, a sve ukupno ovo daje jako dobru perspektivu, ova mera je pokazala dobru akutnu perspektivu za standard građana.

Pomenuo sam inflaciju. Inflacija je 2,9% što je najniži nivo od aprila 2021. godine. U avgustu je iznosila 4,7% tako da je skoro 2% manje, takođe dobar, dobar pokazatelj mera i svakako je znak stabilizacije cena i povratka inflacije u one okvire koji su prediktovane i od strane NBS.

Kada govorimo o spoljno trgovinskoj razmeni, ona ide odličnim trendom i spoljno trgovinska ta razmena za period januar – avgust je iznosila 49,2 milijarde evra, što predstavlja rast od 8,3% u odnosu na isti period prethodne godine i da je pokrivenost uvoza izvozom na nivou od 79,1%, što je takođe jako dobar, da kažem, podatak i da se odražava stalni porast pokrivenosti, što takođe govori da je povećana i konkurentnost domaće privrede, odnosno da se održava taj izvozni kapacitet naše privrede.

S tim u vezi je i BDP. Dakle, BDP je u drugom kvartalu 2025. godine stigao na nivo od 2,1. To nije onaj željeni koji smo želeli i planiramo, odnosno prediktovano je da završimo ovu godinu sa 2,75% što je daleko bolje od nekog evropskog proseka. Nismo zadovoljni, naravno, time jer smo daleko ispod onoga što je planirano sa preko 4% rasta BDP-a ali u okolnostima u kojima smo se nalazili i u kojima se nalazimo ovo je jako dobro.

Takođe, to ukazuje da je naša ekonomija preživela taj period, da je dosta stabilna i da postoji taj održivi rast koji ćemo dostići sigurno u narednom periodu.

Što se tiče plata, plate, ako ih pogledamo u onim najosetljivijim kategorijama, to su obrazovanje i zdravstvo, one su kumulativno u prosveti povećane za 22,4% od početka ove godine. I sad imamo primer nastavnika razredne nastave koji nisu i starešine, to su nastavnici u osnovnim školama, tu je negde plata bila 100.000 dinara prosek, ona je sada na 106.000, a sa poslednjim povećanjem koje je planirano, biće negde na 116.000 dinara.

Oni koji su sa razrednim starešinstvom, njihove plate su bile 113.000, preći će taj magični broj od hiljadu evra. To je jedan dobar trend, koji je opet u uslovima u kojima se nalazimo izuzetan za zemlju našeg formata, da kažem, odnosno našeg ekonomskog razvoja.

Što se tiče plata u zdravstvu, one su takođe kumulativno povećane više puta ove godine i ta kumulativna stopa je 19%. Plata lekara specijaliste je od oktobra ove godine na nivou 168.000 dinara u proseku, lekara opšte prakse je negde 135.000, a medicinskih sestara oko 90.000. To su prosečne, osnovne plate, bez dodatnih zaduženja, odnosno dodatnih aktivnosti lekara ili noćnog rada, odnosno dežurstava, tako da je ova stopa izuzetno dobra i pokazuje da imamo stalni trend povećanja tog davanja u ovoj socijalnoj sferi.

Vlada ostaje apsolutno posvećena držanju standarda. Ja kao neko ko dolazi iz zdravstva znam kako to izgleda i mislim da su plate značajno poboljšane, bar ako govorimo o lekarima, ali isto tako i svim drugim kategorijama koji rade u zdravstvenom sektoru.

Zadržaću se još uvek na zdravstvu. Neki rezultati i aktivnosti koje se sprovode, rad na Nacionalnom programu za prevenciju lečenja šećerne bolesti, krenuli smo sa aktivnostima u tom pravcu, koji pokriva oko 700.000 naših stanovnika, gde

spadaju naši građani koji imaju dijabetes prevashodno tipa dva, ali otprilike i jedan veliki broj neprepoznatih dijabetičara, odnosno onih koji ulaze u tu kategoriju, to su sa preddijabetesom, gojazne osobe i one koje imaju sklonost da dobiju dijabetes.

Saradnjom Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu i Ministarstva finansija je započeto sa tim programom da se obezbedi pacijentima najbolja moguća kontrola bolesti, jer zapravo delujemo preventivno. Sve ovo što mi radimo u mnogim oblastima našeg delovanja, od obrazovanja pa do zdravstva, jeste preventivni radi i to moramo da cenimo i da poštujemo, ali i da radimo proaktivno na tome.

Znači, mi moramo sprečiti komplikacije konkretno u dijabetesu, pa onda i omogućavanje senzora, to su zapravo mali elektronski uređaji koji treba da određuju nivo šećera, koji mogu značajno da doprinesu smanjenju komplikacija u ovoj grupi. Primena inovativnih terapija je jako bitna da se poboljša kvalitet lečenja ili primena, recimo, insulinskih pumpi, što je jedna specifična kategorija, koja do sada je bila prisutna, ali ne u onom stepenu kako smo to želeli.

Takođe, postoje i infrastrukturni pomaci. Pre nekoliko dana smo videli predsednika Republike u pratnji ministra Lončara i ministra za investicije da otvaraju radove na novoj ginekološkoj klinici u Kliničkom centru u Beogradu, odnosno rekonstrukciju i revitalizaciju ove velike bolnice. Zahvaljujem se i ministru Glišiću na konstantnom zalaganju, na implementaciji dogovora na terenu ili u oblasti zdravstva.

Kada govorimo o demografskoj politici, odnosno demografskoj slici, to se takođe odnosi i na zdravstvo. U tom kontekstu je priča podizanja nataliteta vezana za mogućnost lečenja u oblasti ginekologije, akušerstva i endokrinologije, znači, infertilni programi, lečenje infertilnih parova, za prvo, drugo dete, neograničen broj za prvo, mogućnost da se pomogne i za dobijanje drugog deteta, zamrzavanje embriona, program donacije.

To su sve zapravo, novine i elementi koji su značajno doprineli da preko 9.400 osoba, odnosno žena bude učesnik u programu donacija u sedam državnih i 16 privatnih klinika. Znači, država je proširila maksimalno broj mogućih mesta gde se može pružiti ovakva usluga našim stanovnicima, a u svrhu poboljšanja te, da kažem, natalitetne politike.

S tim u vezi je briga o novorođenčadi, odnosno o našim novim malim stanovnicima, gde za prvo dete imamo onaj dodatak od 500 hiljada dinara, za drugo 600 hiljada dinara, za treće dete dva miliona i 280 hiljada u nekoliko tranši i za svako sledeće dete, četvrto, je zapravo tri miliona i 180 hiljada dinara, što je najveća stopa ovakvog davanja u ovom delu Evrope, definitivno u stvarno pozitivnom smislu. To je nešto, ako poredimo sa periodom od pre petnaestak godina ili 20, što je praktično u to vreme bilo marginalno i vrlo nisko. Znači, ovakve mere populacione politike su stvarno za za divljenje za zemlju koja je u okolnostima u kojima smo mi i sa stepenom razvoja ili željom da se razvijamo kao što smo mi.

Dečiji dodaci, takođe, postoje. Ono što je bitno jeste i taj odnos prema majkama, odnosno godinu dana je porodiljsko odsustvo za prvo i drugo dete, a već za treće i svako sledeće je dve godine.

Alimentacioni fond je novina koja je uvedena pre nekoliko meseci. Mi smo omogućili na taj način majkama da budu bezbrižne, majkama koje su jedini roditelj praktično u tom trenutku tom detetu, da omogućimo bezbedan život, da budu relaksirane i da mogu da se posvete odrastanju svog deteta i brizi o detetu. Prvi predmet je već realizovan. Data je pomoć u okviru Alimentacionog fonda. Do sada imamo 72 predmeta koja su prijavljena i neka četiri predmeta koja su na nivou realizacije.

U okviru brige o stanovništvu je i ovaj program e-kartona koji već postoji, odnosno e-bolovanja. Pošto je e-bolovanje novina, hteo bih da vam iznesem da je ova procedura mnogo olakšala ljudima da dobiju svoje bolovanje, odnosno da ostvare pravo na to. Smanjeno je čekanje u domovima zdravlja ili na medicinama rada i negde oko 28 hiljada, preko 28 hiljada bolovanja jeste napisano, a nekih 2,5 hiljada bolovanja je ono bolovanje preko 30 dana i upućeno kroz ovaj sistem, pri čemu naši sugrađani, koji su pacijenti u tom trenutku, nisu čekali. Očekujem da ćemo do kraja godine uspostaviti ovaj projekat na teritoriji čitave zemlje, što će olakšati život svim stanovnicima, ali i omogućiti da se lakše kontrolišu kod svog lekara, ali i da se smanji eventualni nivo zloupotreba, koji je moguć.

Kada govorimo o zakonima koji su predloženi u ovom zasedanju, postoje tri ključna zakona ili tri grupe, tri oblasti koje su ovde prisutne. To su infrastruktura, to je poljoprivreda i to je pravda.

U okviru infrastrukture, mogu slobodno da kažem, pred nama je zakon koji je od istorijskog značaja, jer omogućava da se evidentiraju nepokretnosti koje su godinama i decenijama bili predmet nepostojanja, odnosno nevidljivosti u sistemu. Ovo je problem generacijski i iza ovoga sledi i jako puno situacija gde se ljudi suočavaju sa nemogućnošću prenošenja svoje imovine koja ne postoji, faktički nije uvedena u katastrima. Država na ovaj način dobija jednu pravnu sigurnost, uređeno zemljište, evidenciju nepokretnosti. Na taj način omogućava planiranje. Globalni plan uređenja Republike Srbije će svakako zavisi od ovoga. Ja sam danas u razgovoru sa ministarkom Sofronijević, pre pola sata, zaključio da ćemo imati situaciju da ćemo iza ovoga ići sa prostornim planom Republike Srbije koji stvarno treba da zaživi i ovo će biti osnova za postavljanje temelja gde je Srbija, koliko ima jedinica i nepokretnosti i zemlje i na taj način planirati neku, da kažem, budućnost.

Sa druge strane, građani dobijaju mogućnost da raspolažu svojom imovinom, da mogu da je stave u transakcije, nasleđivanje i svi oni drugi elementi, pravni, koji su bili nemogući da se uspostave i zahtevali su izuzetno duge periode i intervencije u sudovima i dokazivanja itd. Znači, zaštićene su porodice koje su osetljive ekonomski, jer će ono što je osnovna jedinica stanovanja, odnosno to gde borave biti daleko jednostavnije i jeftinije da se sprovede u delo za razliku od drugih objekata i tu je jedna pravičnost bila izuzetno zastupljena.

Druga dva zakona su vezana za ovaj prvi – Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o državnom premeru i katastru, da se zapravo u tehničkom smislu uredi evidentiranje i upis u katastar i da se one anomalije, vezane za nedostatak dokumentacije, to je ovaj treći Zakon o državnom premeru, da se može efikasno registrovati nepokretnost, ukoliko je nedostajao neki od dokumenata i to je odvlačilo dalje tok tog čitavog procesa unedogled.

Na ovaj način, siguran sam da vraćamo poverenje u institucije. Kada govorimo o poljoprivredi, koja nije moje uže polje delovanja, ali slušajući ministra prof. Glamočića, shvatio sam da se mi na ovaj način u ovom zakonu izuzetno približavamo onome što je nomenklatura EU. Upravo juče u razgovorima sa predsednicom Evropske komisije to je naglašavano, a koja je direktno rekla da treba da se uskladimo mi, kao država, odnosno naš sistem treba da prati usklađivanje za ono što smo mi odgovorni, odnosno za ono kako mi reagujemo na to. Gledaće se doprinos svake pojedine zemlje u procesu pridruživanja, priključenja EU.

Prema tome, ne zavisi ništa od nekoga u komšiluku ili nekih drugih volja. Mi moramo stvarno da zasučemo rukave i da radimo na ovome, pa smo u odnosu na to, a prema predlogu predsednika Republike krenuli u intenzivni rad po grupacijama problema koje imamo da ispunimo tu agendu do kraja 2025. godine. Zadovoljstvo mi je što ću sa predsednicom Skupštine takođe razmatrati ove teme koje je ona već započela ranije, a gde se negde možda dodirujemo, ali ćemo na taj način ubrzati čitav put da do kraja 2026. godine pokušamo da se usaglasimo u visokom procentu sa standardima EU i zakonodavstvom koje je u ovom trenutku usklađeno u nivou od 60%, što je izuzetno dobro i to je apsolutno pohvaljeno u svakom smislu. Znači, poljoprivreda se brzo usklađuje ovim zakonom i na taj način omogućava otvaranje klastera pet, koji govori o resursima i poljoprivredi, koji je takođe jedan od velikih problema i vrlo intenzivnih razgovora na nivou EU.

Poslednji od ovih jeste pravda, znači Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji ima svoj cilj, da zapravo zaštiti najsiromašnije građane i one kojima je to jedina nepokretnost koja je ostala, sa onom kvadraturom od 60 kvadrata i stvarno se ostavlja jedan izuzetno fer i potpuno humani odnos prema ljudima koji žive u takvim nepokretnostima, gde im se ne oduzima pravo da tu žive i to će naravno biti limit u okviru ovog zakona koji se nadam da ćete usvojiti na ovom zasedanju.

Predložena zakonska rešenja su doneta u saradnji sa tri ministarstva i ja se ovim putem zahvaljujem i gospođi Aleksandri Sofronijević, prof. Draganu Glamočiću i gospodinu Nenadu Vujiću na izuzetnom trudu koji daju za ovaj zakon koji su lično pisali, što je stvarno vrlo zanimljivo, ali radi se o ekspertima i meni je izuzetno drago da ovakvi eksperti sede i da su članovi ove Vlade.

Na kraju, zahvalio bih se i svim drugim članovima Vlade koji sede ovde sa mnom i koji su svi duboki poznavaoci oblasti koje vode i mogu da kažem da mi je izuzetno drago da vodim ovakav kabinet koji, naravno, uvek može da radi bolje, a mi ćemo to i pokazati nadam se u najskorijem periodu. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedniče Vlade.
Sada reč ima narodni poslanik Rastislav Dinić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Složio bih se sa svojim kolegom Slobodanom Cvejićem koji je rekao, ako sam dobro zapamtio njegove reči, da vi imate program rasta, ali ne i program razvoja, a pitanje je i kakvog rasta?

Meni se čini da puno toga možemo da izvučemo iz ovih rečenica i puno toga možemo da kažemo o situaciji u kojoj se danas Srbija nalazi.

Pre nešto manje od godinu dana srušila se nadstrešnica u Novom Sadu, to svi znamo, i ovde smo govorili, uputili smo vam poruku - ruke su vam krvave. Građani Srbije su vam više puta, na čelu sa studentima, poslali ovu poruku. Ova poruka je direktno povezana sa vašom navodnom politikom rasta.

Šta je dovelo do pada nadstrešnice u Novom Sadu? Do pada ove nadstrešnice doveo je način na koji vi vidite ekonomsku politiku, na koji vi vidite razvoj i izgradnju ove zemlje, na koji vi vidite politiku ekonomskog rasta. Vi to vidite kao sredstvo za izbornu kampanju, kao nešto što, da bi se postiglo, ne treba da bude obavezano bilo kakvim obzirima, etičkim, moralnim, zakonskim, ne bi trebalo da zastaje pred bilo kakvim bezbednosnim regulativama, bilo kakvim normativima, bilo kakvim pravilima.

Mi znamo kako je došlo do situacije da se ovo desi. Niko nije mislio i niko nije tvrdio nikada da je bilo ko iz vlasti želeo da se to desi. Ono što su vam ljudi poručivali jeste da morate da prihvatite svoju odgovornost da je model koji vi već godinama primenjujete u Srbiji model koji je visokorizičan, koji košta građane Srbije bezbednosti, njihovih prava a ponekada i njihovih života.

To je ono što smo očekivali da vi uvažite, da prepoznate i da priznate kada smo vam rekli - ruke su vam krvave. Ta poruka znači - prepoznajte, ljudski, priznajte da razumete zašto se ova nesreća desila kao logična i predvidiva posledica, ne željena, niko nije rekao da ste vi to želeli, nego kao predvidiva posledica vaše politike i vašeg ranijeg postupanja.

Da li ste vi u bilo kom trenutku pokazali da to razumete? Ja bih rekao ne samo da niste pokazali da to razumete, nego ste sa prezirom odbacili svaku mogućnost da ste odgovorni za to što se desilo, a sada pokazujete i spremnost i apsolutnu odlučnost u nameri da nastavite istim putem.

Bivša premijerka a sadašnja predsednica Skupštine je pre nekoliko dana izjavila da je za pad nadstrešnice u Novom Sadu kriva nekakva diverzija, sa namerom da se sruši Aleksandar Vučić, početak obojene revolucije. Postavljeno je pitanje da li je to ona zaista rekla juče kada je bila u Bundestagu na panelu i nije odgovorila na to pitanje. Zašto? Zato što je u pitanju teorija zavere, to je sasvim jasno. Vi ponovo odbijate odgovornost za ono što ste uradili, za ono što ste odgovorni i pokušavate da dezavuišete javnost izmišljajući potpuno neverovatne teorije zavere, priče o nekakvim zaverama da se sruši nadstrešnica, itd.

Dok smo mi bili na ovom zasedanju, predsednica Skupštine je držala konferenciju za štampu na kojoj je, između ostalog, rekla i sledeće stvari - da je obaveza poslanika da sačekaju, da zahtevaju kao narodni poslanici a onda i da sačekaju zvanične informacije. Onda je rekla: "Ono što nikako ne bi smeli da rade poslanici Narodne skupštine je da se služe lažima i da plasiraju lažne informacije i da iz skupštinskih klupa učestvuju u pumpanju". Pa je još rekla: "I pored više mojih eksplicitnih molbi sa mesta predsedavajućeg da se to ne radi u Narodnoj skupštini dok ne dobijemo zvanična saopštenja odnosno sve proverene informacije da nije posao narodnih poslanika i da nije odgovorno od narodnih poslanika da mašu neproverenim informacijama, dodatno uznemiravajući javnost iz Narodne skupštine Republike Srbije".

Ista ta predsednica Skupštine je svega nekoliko nedelja ranije izjavila ovo - "Nadstrešnica nije slučajno pala, to je deo planirane diverzije za rušenje Srbije". Pa je još rekla: "Mislim da je sve to organizovano, isplanirano i mislim da je nadstrešnica srušena kao početak obojene revolucije. Nisu uspeli ono što su pokušali da urade nakon majskih tragedija 2023. godine, ali su videli jedan jasan recept, videli su da će ljudi da izađu kao akt, rekla bih, emotivne podrške porodicama žrtava i da onda oni tom krizom mogu da upravljaju kako žele. Ja apsolutno danas mislim da je ovo sve plan za rušenje Srbije iz potpuno jasnih razloga i kao osveta za neke stvari koje je hrabro radio predsednik", i tako dalje i tako bliže.

Jel to čekanje proverenih informacija? Jel to čekanje da institucije urade svoj posao? Jel to neuznemiravanje građana Srbije? Ne. To je širenje najgorih teorija zavere i huškanje građana jednih na druge, prebacivanje odgovornosti i nespremnost da se preuzme elementarna politička odgovornost za ono što se desilo u Novom Sadu.

Ali, nije smo to rekla predsednica Skupštine na ovoj konferenciji za štampu. Rekla je još nešto izuzetno važno. Ona je optužila studente, pobunjene studente Srbije za totalitarizam levog ekstremizma. Ni manje ni više nego za totalitarizam levog ekstremizma. Odakle ova fraza? Odakle ovo dolazi? Prvo, jasno je, ko god je pratio studentski pokret u Srbiji vrlo dobro zna da on nije ideološki obojen, ni levo, ni desno, da je u pitanju zaista najširi građanski pokret u kome su svi dobrodošli, pokret usmeren pre svega na vladavinu prava i na normalizaciju stanja u državi, na demokratizaciju Srbije i na obnavljanje političkog pluralizma u Srbiji.

Dakle, nema nikakvog govora o levom ili bilo kakvom drugom ekstremizmu.

Odakle onda predsedavajućoj ova kvalifikacija? Reći ću vam odakle, svi to znamo. Ovo je kopiranje Trampovskog govora, ovako govore MAGA desničari, trampovci u Americi, kojima se ovaj režim sve češće i sve više dodvorava svojim pričama o anti, antifašizmu, o borbi protiv fašističkog nasleđa ovog naroda, svojim crtanjem onih MAGA grafita Čarlija, veličanjem Čarlija Kirka i ne znam koga sve ne, jel tako? Precrtanim znakovima antifa, kao da je nešto loše ili zlo biti antifašista, samo za ovu Vladu je zlo biti antifašista. I na taj način pokušavajući i ocrtavajući, hajde da kažem stvarajući sliku da su pobunjeni građani, pobunjeni studenti Srbije zapravo deo nekakve, pokušavajući da uklopi priču o pobunjenim građanima Srbije u nekakvu priču koju bi razumeli trampovci u Americi, jel tako, to su sada nekakvi anarhisti, nekakva levica, o čemu već oni tamo naklapaju.

Prvo, ovdašnja pobuna studenata i građana Srbije nema nikakve veze sa Amerikom, niti sa bilo čim što se dešava bilo gde drugde u svetu, svakako ne na način nekakvog kopiranja. U pitanju je potpuno autohtona autonomna pobuna i autonomni pokret građana Srbije.

Dakle, nema nikakvog mesta poređenjima, nema nikakvog mesta ovakvim kvalifikacijama i uvredama. Ali, još važnije od toga, kada govorimo o ovoj pobuni, u jednoj stvari, u jednom aspektu, postoji nešto što je važno i jedna paralela koja može da se povuče sa nekim pobunama u Sjedinjenim Američkim Državama. I tamo je zaista postojao širok i vrlo obuhvatan front borbe protiv policijskog nasilja i policijske brutalnosti i ovde imamo posla sa učestalim slučajevima policijske brutalnosti i policijskog nasilja. Tamo je ono bilo prvenstveno rasno motivisano, ovde su žrtve policijskog nasilja svi, svi građani i građanke Srbije koji se usude da progovore protiv ove vlasti.

I u tom smislu, ja bih želeo da poručim još nešto – postoji jedan slogan koji su mnogi demonstranti u Americi koristili tada, ljudi koji su protestovali protiv policijske brutalnosti, taj slogan glasi: „Bez pravde nema mira“. Isti slogan bi se mogao primeni i ovde u Srbiji, sve dok sve žrtve policijskog nasilja i državne korupcije ne nađu pravdu za sebe. Hvala.

Gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.

Ja samo da optužim sama sebe za kršenje Poslovnika, pošto ovo nikakve veze sa dnevnim redom nije imalo, ali ni u jednom trenutku nisam želela uvaženog kolegu da prekinem.

Slobodno, bog te pita šta je on čovek pričao. Da li je nešto bilo pre ili je bilo kasnije? Da li je bilo juče ili je bilo u stvari danas? Da li sam ja predsednica Vlade ili sam predsedavajuća Skupštine ili sam predsednica Skupštine ili sam premijerka? Čovek za, ja ne znam, deset minuta jednu jedinu stvar koju je želeo da kaže nije pogodio. E, svaka vam čast, kapa dole. Svaka čast, evo da vam se naklonim, nijednu stvar niste pogodili.

E sada, razlika između mene i vas je što ja tražim istragu, tražim da se provere sve informacije, tražim da se sazna istina, a ne da se unapred osude ljudi, a ne da nam vi dođete ovde kao narodni poslanik, pa ćete vi nama da pričate da vi znate zašto i kako je pala nadstrešnica. Ja tražim istragu, a pre svega tražim da se uvaže roditelji i porodice žrtava, a ni tužilac Josimović, ni specijalni tužilac za organizovani kriminal Nenadić nisu se udostojili da pozovu poštovanog sada preminulog Đuru Racu, da čuju šta čovek ima da kaže i to je sramota. I svaki put ću ponavljati reči Đure Race: „Šta to tačno vama smeta?“ Nećete da saznate istinu, ne želite da se sve istraži. A to šta sam ja u Bundestagu govorila, o tome tek nemate nikakvog pojma, pošto sam na pitanje

odgovorila jednako jasno kao što sam odgovorila vama danas – ispitajte reči gospodina Đure Race, to je jedino što mi tražimo. Zato što želimo da se ispita sve i da se sazna istina, a ne da se pravda deli na ulicama, kao što vi blokaderi želite i to je vama vladavina prava. Takva Srbija neće biti. Pravda se na ulicama neće deliti. Hvala.

Sledeći ovlašćeni je gospodin Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, predvideli ste ovim dnevnim redom i donošenje nekoliko odluka o sporazuma i zaduženjima, novih 860 miliona evra zaduženje građana Srbije i Republike Srbije. Što se tiče ekonomske politike koju sprovodite svih ovih godina, polako dolazi na naplatu svima, a što je najgore, dolazi na naplatu građanima Srbije.

U ovom trenutku nivo javnog duga je, po vašim zvaničnim informacijama, 39 milijardi evra. Kad ste došli na vlast on je bio nešto preko 15 milijardi evra. Sve vreme ste govorili kako imamo strašan rast BDP-a, kako smo lideri u regionu, ekonomski tigar. Danas, poštovani građani Srbije, 2% budžeta Republike Srbije ide na plaćanje kamata na uzete te kredite koje ste vi uzeli. Danas, poštovani građani Srbije, inflacija u državi Srbiji je najveća u regionu – 4,6%. Za to vreme, u Crnoj Gori je 3,2%, Hrvatskoj 3,1%, Makedoniji 3%. Danas, poštovani građani, imamo najmanji rast u regionu BDP-a 2,4%, govorim o procenama MMF-a. Danas, poštovani građani Srbije, deficit budžeta je 5,3%. Kada imate deficit, dakle, nemate suficit, trošite više nego što prihodujete. I to je vaša politika svih ovih godina – uzimaj kredite, zadužuj se, troši nemilosrdno na projekte koji ne donose nikakvu profitabilnost ekonomsku i guraj zemlju na ivicu bankrota.

Vi ne razmišljate o tome da svetske okolnosti mogu Srbiju zaista da gurnu u bankrot, uopšte vas to ne zanima. Mislite – okej, možemo još da se zadužujemo, da našim burazerskim kombinacijama delimo poslove, nama je super itd, građani će biti zadovoljni, nešto se gradi i pravi. A okolnosti mogu da nas zaista gurnu u dužničko ropstvo i da nas gurnu u bankrot, zato što vi možete da imate i mesečnu platu 10.000 evra, da vam je rata nekog kredita 2.000 evra i da kažete – pa nema nikakvog problema, mi to lako servisiramo. A šta ako ostanete bez posla, pa nema plate? Jeste li razmišljali o tome? Kako ćete onda to da vraćate i servisirate?

Struktura duga – katastrofalna. I dalje se zadužujemo i posledica trinaestogodišnje ekonomske politike je takva da se Srbija i životni standard građana Srbije danas može porediti sa Albanijom, Moldavijom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Svi ostali su daleko, daleko, daleko bolji od nas. Zašto je to tako? Pa zato što obmanjujete građane sve vreme i zato što vi nemate u vašem političkom delovanju građanina ove zemlje, kao nekoga kome treba da služite, nego mislite da vlast zapravo treba vama da pomogne da se vi dodatno obogatite. I onda stalno pričate bajke, te penzije, najveće povećanje ikada, plate najveće ikada, smanjićete cene, ograničićete marže i šta ja znam.

Ako hoćete da pomognete gospodo građani, možete da pogledate šta su radile druge zemlje koje su daleko, daleko razvijenije ekonomski od nas. Na primer, da ne bi lagali građane da ste ograničili neke marže, to je jedna populistička jeftina mera koja je samo haos napravila.

Dakle, na primer, Poljska je 2022. godine smanjila PDV na gorivo sa 23% na 8%, prirodni gas sa 23% na 8%, a zatim je 0%, PDV na hranu za osnovne životne namernice sa 5% na 0%, PDV na struju sa 23% na 8%, a zatim na 5%. Na primer, Španija 2023. godine smanjila PDV na osnovne životne namernice, na primer Nemačka 2022. godine smanjila akcize na benzin i na dizel.

Poštovani građani Srbije, tamo gde država najviše uzima jeste upravo gorivo kroz akcize. Prosečna akciza za benzin na nivou EU je 0,44 evra, u Srbiji 0,7, dizel u EU 0,4 u Srbiji 0,75 evra. Dakle, skidate i derete kožu sa leđa građana Srbije i to radite 13 godina, paralelno sa time se zadužujete.

Onda kažete, gradi se u Srbiji, e tu dolazimo do najvećeg problema i dobro je da se gradi. Pričali smo malopre, kao ništa nećete da pohvalite, ne volite kad se grade putevi. Ne, ja volim, ja volim da se napravi Moravski koridor, volim da se napravi bilo koji drugi koridor, sve je to dobro za građane Srbije, ali nije dobar način na koji vi to gospodo radite i uvek ćemo kritikovati to kako rade.

Zašto? Zato što je u srži svakog kapitalnog projekta korupcija i kada ste pomenuli Moravski koridor maločas, Moravski koridor je svojevremeno ugovoren za osam miliona po kilometru, neke 2018. godine, a došli smo 25 miliona evra. Ne znam gospodine Gašiću šta ja tačno pričam kao gluposti, dve i po milijarde evra će koštati Moravski koridor, to je pod jedan.

Pod dva, nije još godinu dana kako je pušten Moravski koridor do Trstenika, svaki dan idem tim putem, za godinu dana nije bilo jednog dana da je cela deonica puštena. On se krpi, skida se asfalt, prepravljaju mostovi. Ljudi, pa šta će da bude kada bude imao 10 godina. Pa, još Moravski koridor nije stigao do Kraljeva i do Čačka, a vi krpite rupe na ovoj prvoj deonici. Ko normalan to može da dozvoli?

Moravski koridor je najskuplji u Evropu, gospodo. Cene po kilometru auto-puta u zemljama, u regionu su na primer, Grčka 10 miliona evra, Hrvatska 10 miliona evra, Rumunija 6,3, Crna Gora najzahtevniji i najsloženiji auto-put u Evropi jeftiniji od Moravskog koridora sa 24. Znate, kako kod vas izgleda to kada gradite. Na primer, auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad 2019. godine Aleksandar Vučić je rekao košta će 530 miliona, 2021. godine Vesić kaže milijardu, odnosno Momirović, a Vesić 2024. godine 1,6 milijardi i tako vi sve gradite.

Korupcija razbija i uništava srpsku ekonomiju, ali nažalost odnosi živote građana. Korupcija je srž vaše vlasti, korupcija je srž onoga što vi radite čitavih 13 godina.

Navešću još jedan primer i zašto mi ne možemo ekonomski da napredujemo, i zašto idemo unazad, i zašto će da nas tek čekati izazovni period. Na primer, imate mnogo vaših firmi koje rade poslove za državu. Evo, jedna od njih firma „Hidro-Tan“ Beograd, vlasnik izvrsni Dragan Klisura, ne znam da li znate ko je to? To je čovek koji ima zajedničke firme sa kumom Aleksandra Vučića Nikolom Petrović, firmu „Eko Enerdži Grup“, „Mini hydro investments“ i to je firma koje od države, od državnih preduzeća za period od tri-četiri godine je dobila 230 miliona evra ili 27 milijardi.

Znate ko je davao poslove? Pazite, čoveku koji je partner Nikoli Petroviću najveće poslove dao EMS i to EMS gde je Nikola Petrović bio direktor, 50 miliona evra samo je dobio od EMS-a, ostalo „Srbijavode“ od ovog čuvenog Puzovića, opštine druga komunalna preduzeća i to tako funkcioniše kod vas.

Dakle, zadužujete zemlju, dajete vašim firmama poslove, plaća se mnogostruko skuplje, bez tendera, transparentnih nabavki i svega ostalo i onda kažemo Srbija je zadužena novih 30 miliona evra za vreme vaše vladavine. Da, jeste, zadužujete sve građane ove zemlje, građanima pričate priče kako se gradi i razvija, a zapravo jednog dana će shvatiti da sve to moramo da plaćamo mi, jer ništa što ste napravili nije iz novostvorene vrednosti. Vi niste imali suficit, niste imali rast BDP-a, pa da kažete zaradili smo nešto pa smo napravili. Ne, uzimate kredite, sve vreme i besomučno plaćate te infrastrukturne radove sve koje ste izveli, a da ne govorim o kvalitetu.

O kvalitetu najbolje govori auto-put Moravski koridor, slika i prilika kako izvodite infrastrukturne projekte. Taj auto-put se krpi, ljudi, skida se asfalt koji je urađen pre godinu dana. Da li je tako Gašiću ili nije? Nije, ne skida se asfalt? Hoćete u opkladu, ja nisam poslanik, vi niste ministar, da idemo da proverimo na koliko deonica je skinut asfalt. Hoćete? To možemo odmah. Svaki dan idem tuda. Obećajte ovde javno da podnosite ostavku ako nije tačno da se skida asfalt i radi novi sloj asfalta na Moravskom koridoru. O čemu pričate vi? Pa, niko nije slep, niko nije lud. U redu, možete vi da lažete na televizijama, ali neke stvari su činjenice i vide se. To je tačno. Ne mogu da pričam o drugim deonicama, ali ovde putujem svaki dan.

Znate kada će ekonomija da bude bolja i kada nećemo da zadužujemo više dalje Srbiju? Kada se urade neke stvari za borbu protiv korupcije. Narodni pokret Srbije, ako budemo bili u prilici, ako dobijemo ikada poverenje i podršku građana, prvo što ćemo da uradimo jeste usvajanje petogodišnje strategije za iskorenjivanje korupcije. Pa, ja znam da biste vi voleli da se to ne desi, jer znate šta vas čeka, ali možda se nešto u ovoj državi pitaju i drugi građani, a ne samo vi, koji ste umislili da ste bogom dani na vlasti.

Dakle, neophodno je izmeniti pravni okvir, a to podrazumeva i posebno javno tužilaštvo za borbu protiv korupcije, sa posebnom pažnjom na korupciju javnih funkcionera, pa da vidimo ko je šta radio zadnjih 20 godina. To uključuje javno-tužilačku policiju, uključuje i Zakon o poreklu imovine, ali isto tako, i depolitizaciju i dekriminizaciju policije i uspostavljanje saradnje sa evropskim javnim tužiocima. Dakle, transparentnost, konkurencija. Mora doći kraj nameštenim tenderima, kombinacijama, a to dalje znači i niže cene i veći kvalitet.

Zloupotreba javnog novca mora da bude jedno od najtežih krivičnih dela od strane javnih funkcionera, a nešto što može da bude prihod veliki za državu Srbiju, to svakako jeste i rudna renta koja mora biti tržišna, a ne da vi zbog vaših kombinacija koje imate i podrške koje tražite za koje kakvim zemljama dajete i poklanjate srpske resurse i srpsko zlato i srpski bakar i sve ostalo.

Prema tome, gospodo, ovo zaduživanje na ovoj sednici, je dalji nastavak sumanute ekonomske politike, dalji problemi za državu Srbiju i za njene građane, za privrednike i preduzetnike u ovoj zemlji koji plaćaju najveće poreze i doprinose na zarade. Ovo je nastavak svega onoga što ste radili prethodnih godina, a to u sebi sadrži pre svega u centru, korupciju. Dok se ne iskoreni korupcija, nema ni ekonomskog napretka u državi Srbiji. Hvala vam.

Reč ima Milenko Jovanov.

Poštovana predsedavajuća, pa nema ničeg logičnijeg od toga da onaj ko se gnuša korupcije i borac je protiv korupcije od u G17+, to je pravo bilo mesto, utočište za sve borce protiv korupcije, za sve ljude koji žele pravdu i pravednu državu koji ni na koji način ne razmišljaju o korupciji, G17+ je bio ta firma u kojoj su se samo takvi učlanjivali.

Međutim, ono što je veći problem to je ovakvo nepoznavanje nekih osnovnih stvari. dakle, ja sada stvarno ne znam da ne ulazim u temu studija i znanja stečenog na studijama, jer ovo više nije ni to, ovo je tema koja se može proveriti na internetu u roku od 20 sekundi. Kaže, da je vama rastao BDP, pa da ste ne znam šta radili. Pa, rastao je, sve vreme je rastao.

Dakle, ako ćete ukupan državni BDP je bio 50 milijardi, sad je 89 milijardi. Ako ćete po glavi bilo je 6,5 hiljada dolara po glavi stanovnika, sad je 13,5 hiljada dolara po glavi stanovnika. Znači, više nego duplo za tih 13 godina.

Sad se postavlja ključno pitanje, pitanje zaduženosti, jer ja mislim da građani očekuju odgovor na pitanje, ne ove zaduženosti, jer oni vide gde su ove pare koje smo uzeli, zadužili se kroz kredite, a sve velike investicije se finansiraju kroz kredite u celom svetu gde su potrošene? Pruge, putevi, auto-putevi, brze saobraćajnice, škole, sve ostalo, nego se postavlja pitanje gde je ono što je bio dug pre dolaska na vlast predsednika Vučića, gde su te pare nestale? Pokažite taj put za koji je podignut kredit i potrošeno je na to. Pokažite tu školu, pokažite tu bolnicu, pokažite nešto. Dakle, zatečen dug, a ništa nije ostalo. E, to je ono što je korupcija pojela i ne samo to nego i sve pare od privatizacije. Sve pare od svake prodate fabrike, sve je potrošeno i još ostao dug i sad nam kažu – znate, loše je ovo što se vi zadužujete, loše je ovo. Pa, ne može biti loše i građani vide.

Što se korupcije tiče dajte konačno neki dokaz. To što je neko nečiji kum, nečiji brat, to nije dokaz ni za šta osim eventualno da mu je kum i da mu je brat. Hvala, završavam. Dakle, dajte konkretno dokaz tako i tako je dobio posao, tom i tom je odneo to i to i da konačno znamo onda da li tu ima korupcije ili nema ili je prijavite, pa da vidimo šta je sa tim. Tužilaštvo potpisuje peticije protiv predsednika Vučića, naći ćete nekoga ko će da postupa po tome među njima vrlo lako, a to što je neko nečiji brat, što je nečiji sin, rođak, itd, pa šta sad treba da sedi kod kuće bez ičega zato što šta god radio to je korupcija i to je kriminal. Hvala.

Reč ima ministar Bratislav Gašić.
Izvolite.