Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović.
Po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Radnici i seljaci su oduvek bili stub društva, stub Srbije kada je trebalo da se gradi i radi, kada je trebalo da se gine u svim ratovima, a ginuli su i radili radnici i seljaci.

Ja se poljoprivredom nisam bavio i ne znam nešto mnogo o poljoprivredi, ali sam radio u fabrici u Železari Smederevo 13 godina i znam da kada govorim o poljoprivredi smatram da nije samo važno govoriti o seljacima koji rade na njiva. Da bi uopšte ljude vratili na sela i da bi uopšte te krajeve oživeli mi moramo da radimo neke druge stvari. Moramo da otvaramo fabrike i moramo da otvaramo zadruge koje su bile nekada u bivšoj Jugoslaviji, što znači da ne možemo da se bavimo samo izvozom pšenice, kukuruza, itd. nego moramo raditi gotove proizvode.

Ako, recimo neko mesto, kao što je Blace, ima šljivu, Knjaževac ima višnju, Brus ili Arilje imaju malinu, itd. smatram da bi država trebala da radi na tome da se u tim mestima otvaraju fabrike koje će prerađivati to voće i koje će zatim to izvoziti kao gotov proizvod. Smatram da gotov proizvod zdrave hrane je mnogo profitabilniji nego izvoziti sirovo voće, povrće ili druge kulture.

Sa te strane bismo zadržali ljude u tim ruralnim krajevima, otvorila bi se nova radna mesta gde bi ljudi mogli da se zapošljavaju i ne bismo govorili samo o poljoprivredi kao o poljoprivredi, nego bismo govorili i o određenim proizvodima koje bi mogli da prodajemo i da izvozimo.

Isto tako bi država trebalo da garantuje seljacima i poljoprivrednicima cenu kulturnih, odnosno proizvode koje ima u njihovim krajevima, da im garantuje cenu i da im garantuje otkup svih proizvoda.

To je strateški plan o kome bi trebalo da se razmišlja u nekom narednom periodu, jer mi ovde kao što sam rekao govorimo samo o poljoprivrednicima, ali bismo trebali naći način otvaranjem tih zadruga i otvaranjem fabrika da otvorimo nova radna mesta za ljude, pre svega za mlade ljude koje bismo mogli da zadržimo u tim krajevima i u tim zemljama, odnosno u tim predelima gde se oni ne bi selili za velike gradove i na taj način bismo spasili sela da ne budu pusta.

Hvala.

Hvala.
Na član 71. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Dakle, poljoprivreda nema samo ekonomski značaj, već ima jako veliki demografski značaj. Ako ljudi ne mogu da žive od poljoprivrede napuštaju svoja sela, napuštaju svoja imanja, onda više nema potrebe ni za zdravstvenim ambulantama, ni za poštom, ni veterinarskim ambulantama, sela se prazne, Srbija izumire.

Zato je to takođe mnogo važno i zato je važno investirati u poljoprivredu, zato je važno da poljoprivrednici imaju predvidljivost, a ne da im kažete – najveći budžet za subvencije u zadnjih 13 godina u 2025. godini 100 milijardi. Jeste, tačno je. Koliko od tih para isplaćujete za ostale dugove iz prethodne godine? Kad se to izmiri onda nije tačno, onda nije 100 milijardi, nego može da bude 50 ili 60.

To traže poljoprivrednici, da ono što im kažete za tekuću godinu da će to moći i da računaju do kraja tekuće godine zato što je brz obrt. Vi to sve znate, profesor ste na fakultetu.

Dakle, Srbija mora da izdvaja i to predlaže Narodni pokret Srbije, na godišnjem nivou minimum 10% budžeta za poljoprivredu zato što toliko i učestvuje poljoprivreda sa BDP ili učestvuje čak sa 50% u rastu i padu BDP Republike Srbije.

Dakle, mora da se obezbedi jeftiniji dizel za poljoprivrednike i dizel bez akcize, mora da se monopoli razbiju kada je u pitanju poljoprivreda, mora da se usmere subvencije, da se konačno uradi ta reunizacija koju niste uspeli da uradite, jer mi gubimo konkurentnost na tržištu.

Kukate na SSP. Pa, ko je potpisao „Open Balkan“? Da li je to potpisala neka vlast ranije ili vi? Vi. Šta je doneo „Open Balkan“? Doneo je to da mi sada ne možemo da budemo u sopstvenoj zemlji konkurentni sa Albancima. Albanci su konkurentniji sa paradajzom, krastavcem i paprikom nego što smo mi jer smo naše oslabili, ugasili i nemamo konkurentnost. Imamo uvoz. Što se tiče mesa, stočnog fonda. Pa, tu smo potpuno mrtvi. Vi to svi jako dobro znate, govorimo o tome na Odborima za poljoprivredu, 48.000

tona 2024. godine je uvezeno svinjskog mesa.

Znate, kada govorimo o proizvođačima svinjskog mesa, svinja, praktično 70% je pao taj fond. Dakle, uvoz svinjskog mesa u prvih devet meseci je bio 30.000 tona 100.000.000 evra, pa ne smemo to da dozvolimo. Mora da se investira u poljoprivredu da se obnovi i stočarstvo, i ratarstvo, i voćarstvo, i povrtarstvo, jer to jeste šansa da u ovim kriznim vremenima preživi i selo i da imamo korist za našu ekonomiju.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Izvolite.

Hvala.

Bilo bi sve ovo dobro da prethodni govornik nije 12 godina bio u vlasti i rukovodio državom kada je ukupni budžet za poljoprivredu bio samo 3,5% ukupnog budžeta i sada predlaže da bude 10%. Za razliku od njegovog vremena kada je budžet za poljoprivredu bio 3,5% ukupnog budžeta u vreme Aleksandra Vučića budžet za poljoprivredu je 7,5% ukupnog budžeta.

Ne znam zašto ste nervozni, verovatno vas ovi podaci uznemiravaju.

Konkretno pitanje – recite, sa kojom državom u Evropskoj Uniji želite da se menjamo u vezi podsticaja? Nema odgovora. Zato što država Srbija ima najbolje i najveće podsticaje u Evropi.

Dakle, 12.000 dinara su bili podsticaji u vaše vreme, sada su 18.000, plus 17.000, plus regres za gorivo. To su konkretne mere.

Izaberite državu sa kojom želite da se menjamo. To je konkretno pitanje.

Kada govorite o tome da vi plaćate radnike, da li plaćate na crno ili ih plaćate na ruke? To je konkretno pitanje. Dva konkretna pitanja da mi odgovorite.

Isključivo sa kojom državom, Nemačkom, Švedskom, Austrijom želite da se Srbija menja i da dajemo takve subvencije? Da li je to za junicu, da li je to za ovčarstvo, da li je to za svinjarstvo, da li je to regres za gorivo. Izaberite. Nema odgovora jer ga nema ni na odborima zato što Srbija daje najveće subvencije.

Da li je idealno u poljoprivredi? Pa, nije zato što mora čovek da sedne na traktor, pa ga bije sneg, bije ga kiša, bije sunce, bije ga vetar. Nikome od nas koji se bavimo poljoprivredom nije to lako, ali dajte da ne koristimo u dnevno političke svrhu ovu temu jer nikada veće subvencije nisu bile za poljoprivrednike nego sada.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Kena je već rekao da mere u stočarstvu koje Srbija ima nemaju nigde u Evropi. Po pitanju po hektaru prosečni podsticaj u Evropi koja je povezala biljnu proizvodnju sa stočarstvom je 225 evra. Recimo, Rumunija svega 130 evra. U Srbiji je to 40.000 dinara i nadam se da možete toliko da izračunate.

Sledeće što je bitno je recimo u Holandiji da ima tri uslovna grla. Kad hoćete da smanjiti broj grla po hektaru izbiju protesti poljoprivrednika, a u Srbiji kad hoćete da povežete poljoprivrednu proizvodnju, biljnu proizvodnju sa stočarstvom vi organizujete nevladina udruženja građana naklonjena vama da blokiraju puteve i da kao drumski razbojnici spreče da se poveće biljna proizvodnja sa stočarstvom.

Na kraju priča o Albancima. Zamolio sam tog kolegu koji je o tome govorio da bude pažljiv sa time zato što sav višak koji u izvozu imamo imamo zahvaljujući CEFTA tržištu. Tu je Albanija. Odnos uvoza i izvoza sa Albanijom 6:1 u našu korist i ukoliko mi pokušamo da zabranimo uvoz ranog povrća, paradajza, nečega u kontri ćemo izgubiti ogroman novac, odnosno suficit koji je u CEFTI 1,2 milijarde evra u našu korist.

Hvala.

Hvala vam.
Na član 83. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Slobodan Petrović.

Uložili smo amandman na član 83.

Članu 83. stav 1. menja se i glasi: troškovi koji nastaju prilikom oduzimanja, čuvanja i uništavanja semena i sadnog materijala padaju na teret uvoznika, pravno lice ili preduzetnik koji je uvezao to seme i sadni materijal. U predlogu ovog zakona stoji da troškovi padaju na teret lica od kojih su seme i sadni materijal oduzeti.

Dakle, mi amandmanom predlažemo da ovi troškovi padaju na teret uvoznika.

Troškovi oduzimanja, čuvanja i uništavanja semena i sadnog materijala treba da padaju na teret uvoznika jer je on odgovoran za stavljanje semena u promet i za njegovu usaglašenost sa propisanim standardima.

Ukoliko seme ili sadni materijal ne ispunjavaju uslove za uvoz i upotrebu država snosi troškove kontrole i postupka oduzimanja, ali je pravično i celishodno da se naknadni troškovi čuvanja i uništavanja prebace na uvoznika. Na taj način se obezbeđuje prevencija zloupotrebe – uvoznici će biti motivisani da pažljivo proveravaju kvalitet i ispravnost semena pre uvoza; finansijska odgovornost – država ne bi trebala da snosi troškove nastale zbog propusta ili neregularnosti uvoznika i zaštita tržišta i proizvođača.

Pokrivanjem ovih troškova od strane uvoznika štite se domaći proizvođači i potrošači od potencijalno štetnog ili nekvalitetnog semena.

Hvala.