Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ponoviću svoju primedbu sa ranijeg zasedanja Narodne skupštine u ovom sazivu. Natrpali ste ogroman broj tačaka u jednu raspravu i obesmislili rad narodnih poslanika u Narodnoj skupštini. Nemoguće je osvrnuti se na sve tačke dnevnog reda sa dužnom pažnjom. Ja biram da u svom izlaganju veću pažnju poklonim Sporazumu sa EU o pristupanju zajedničkom tržištu EU koji je posebno fokusiran na podršku malim i srednjim preduzećima.

Dobro je da će Srbija konačno imati ovakav sporazum. Njegov značaj je istaknula i predsednika Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom boravka u Beogradu. Zaludno je sada pitati zašto se on nije desio ranije, ali je ispravno pitati - zašto se podrška Vlade malim i srednjim preduzećima nije desila ranije? Ovo pitanje budi sumnju da se adekvatna podrška malim i srednjim preduzećima neće desiti ni u budućnosti i da će prednosti ovog sporazuma ostati neiskorišćene.

Nije, dakle, dovoljno samo da potpišemo neki sporazum, već je potrebno i da poradimo na njegovoj realizaciji. Dela se traže, gospodo, a ne reči.

Čuli ste taj zahtev jasno na jučerašnjem zajedničkom obraćanju posle susreta predsednice Evropske komisije i predsednika Vučića. Doduše Vučić je ostavio utisak da ništa nije čuo i da je sav pobednički entuzijazam isceđen iz njega, ali dobro i ne treba sve da bude do njega, treba malo i Macut i ministri da potegnu, da podviknu u odbranu svojih principa.

Kad smo kod dela, šta ste uradili za mala i srednja preduzeća do danas? Da li uopšte znate koliki je taj sektor? Šta radi? Šta mu treba?

Izneću nekoliko podataka iz 2023. godine. Učešće malih i srednjih preduzeća u proizvodnji poslovnog sektora bez poljoprivrede je 60%, i to ukupno proizvodi 14 milijardi evra. Dakle, 60% mala i srednja preduzeća. Iznenađujuće, 40% je učešće malih i srednjih preduzeća u robnom izvozu, to je 6,5 milijardi evra. U malim i srednjim preduzećima je zaposleno 65% radnika poslovnog sektora, biznis sektora, kako to kažu. Mala i srednja preduzeća zapošljavaju skoro milion ljudi, što je 45% svih zaposlenih u Srbiji, a imamo ogroman javni sektor.

Kroz isplaćene dohotke i poreze mala i srednja preduzeća direktno i indirektno finansiraju 40% aktivnosti države - zaposlene, bolnice, škole, izgradnju puteva i ostale investicije. To su ti ljudi iz malih i srednjih preduzeća, uglavnom domaći preduzetnici koji u tišini nose privredu ove zemlje, znači privatni sektor od kojeg i vi ja primamo platu, koji ćute i rade uz sve prepreke koje im nameće em tržište, em neefikasnost i nesposobnost države da ih podrži.

Oni kontinuirano unapređuju produktivnost, uslove rada zaposlenih i smanjuju rad na crno. Istraživanja se rade sistematski i pokazuju ove stvari. Ova preduzeća su bolje podnela Kovid krizu nego velike firme, jer umeju da istraju, umeju da se organizuju i snađu u realnim okolnostima.

Za to vreme velike poslove na velikim infrastrukturnim projektima, koje finansirate iz zaduženja, dobijaju firme koje su bliske vlasti, firme koje zapravo ne bi bile sposobne da se na otvorenom tržištu takmiče. One znaju gde u koji džep treba koliko staviti i kako napraviti dil, one znaju kako se iznose pare iz zemlje, one znaju kako se sklanja keš, kako se ulazi u organizovani stečaj, a potom ostaju uskraćeni upravo oni koji rade u malim i srednjim preduzećima, koji neće dobiti svoj deo u tom lancu posla, koji je bio uspostavljen, i takvi ovde dobijaju poslove.

Čak je na lokalu uslovljavate one koji rade na infrastrukturnim projektima da moraju da ispune nekakvu obavezu, da zaposle nekog vašeg, da daju autobus da vozi „ćacije“ na skup itd. i gotovo nemoguće da funkcionišu u realnim okolnostima.

Šta smo dobili za sve ovo vreme? Godine 2005. godine po CS podacima u istraživanjima je bilo 30 šampiona među malim i srednjim preduzećima, onih koji su sposobni da izvoze u značajnom obimu.

Godine 2019. godine petnaest godina kasnije bilo ih je 242. Toliko je uspeo da naraste vrh ovog sektora oni najuspešniji za petnaest godina. To vam dođe u proseku petnaestak godišnje. Vi biste verovatno rekli u vašim medijima - pogledajte to raste i napreduj. Petnaest firmi je uspelo u jednoj godini, to je katastrofalan rezultat, s obzirom na to koliko školovanih i talentovanih kadrova ima među domaćim preduzetnicima.

Sada možemo da kažemo da ima 2.682 firme koje makar povremeno izvoze, a među njima je prepoznato 382 potencijalna šampiona. Dakle, da se razumemo oni su tu, nisu otišli nigde, nisu izneli pare, izdržali su i loše uslove i dalje su sposobni i spremni da rade kvalitetno.

Ja vas pitam - gde su pare za podršku malim i srednjim preduzećima? Da li mislite da će se potpisivanjem ovog sporazuma razrešiti problemi? Da ćemo mi odjednom dobiti ekspanziju ovih šampiona? Ako ne budete stvorili uslove da to funkcioniše, nećemo.

Šta treba uraditi? Para ima, samo ne treba da ih dajete na ove neodržive investicije. Pa neka ste i uzeli zajam, ali onda da znamo da je on uložen u ljude koji će ostati ovde, ovde plaćati porez, ovde školovati svoju decu neka to bude u Srbiji neka na tome Srbija napreduje i raste.

Na koji način možete to da uradite? Trenutno funkcioniše Razvojni fond vrlo jalovo, to ne donosi nikakav poseban kvalitet. Naš predlog je da se donese zakon i da se uredi rad razvojne banke. Imali smo Razvojnu banku Vojvodine, sada imamo nekakav Razvojni fond, ne vidi se, nije transparentno šta on radi. Gde taj novac odlazi? I koliki je taj novac iz kojeg bi trebalo nešto da se razvija?

Imate nekoliko sporazuma u ovom bloku gde se pojavljuje KFV, to je Nemačka razvojna banka, ona daje novac da se ovde realizuje neki projekat. Nemačka razvojna banka će od ovoga ostvariti i dobit i odneće te pare u Nemačku i nemački građani će imati koristi od toga što je ovde investiran nekakav njihov novac.

Što to nije mogla da radi neka domaća banka? Zašto nismo izdvojili sredstva da neka domaća preduzeća mogu da rade na takav način?

Evo šta je realnost. Umesto što se finansiraju gluposti, kao što je EKSPO, te su pare mogle da se iskoriste kao osnivački kapital za osnivanje Razvojne banke Srbije. Našoj zemlji i njenoj privredi, posebno malim i srednjim preduzećima u domaćem vlasništvu, koja su izvozno orijentisana i to ne samo onima koja su povezana sa poljoprivredom i prehrambenom industrijom, nego svim onim koji i u ovi uslovima izvoze, a ima ih, dakle, svima njima treba domaća razvojna banka.

Srbija mora da donese poseban zakon o razvojnoj banci da bi se izbegli problemi i nerazumevanja koja su se u prošlosti javljala sa Razvojnom bankom Vojvodine ili još uvek sa Republički fondom za razvoj.

Naime, postojeći Zakon o bankama u Republici Srbiji ne prepoznaje razvojne banke kao posebnu vrstu bankarskog poslovanja, nego se isključivo bavi komercijalnim bankarstvom. To bankarstvo je, kao što znamo, osim Poštanske štedionice kompletno prepušteno strancima, što je jedna kratkovida glupost.

Fond za razvoj ne može da zameni ulogu razvojne banke, jer budžetski fondovi imaju brojna ograničenja i uvek trpe prevelik politički pritisak, ali deo kapitala Fonda za razvoj može da se iskoristi kao osnivački kapital Razvojne banke Srbije.

Srbija centar je u svom programu prepoznala potrebu za osnivanjem srpske razvojne banke. Nismo izmišljali toplu vodu, ako tako nešto funkcioniše u Nemačkoj, hajde da nešto učinimo da to i kod nas počne da radi i da krenemo da kreditiramo svoju privredu, a ne da razvijamo tuđe ekonomije.

Znate, kada krenete malo na put po Srbiji i porazgovarate sa ljudima koji se bave preduzetništvom, otkrijete da talenti čuče u nekim krajevima, u nekim selima pored malih gradova, gde ni najmanje ne biste očekivali da tako nešto postoji. Mlad čovek koji čak uvozi metalnu galanteriju iz Italije da bi pravio nekakve proizvode koristi digitalne tehnologije. Tačno zna šta hoće da uradi sa svojim proizvodima, ali može da mrdne samo onoliko koliko ima pristup nekakvim sredstvima, koliko mu je dozvoljeno da se razmakne na ovom tržištu. Neće da ide preko toga.

Dva brata drže firmu u metalskoj industriji na jugozapadu Srbije. Uz ova dva brata, ako kažem i grad prepoznaće se ko je, a to mi nije cilj. Pitam ih - zašto ne uzimate kredite, zašto ne probate da razvijete biznis uzimajući kredit? Kaže – negde i možemo da dobijemo kredit, uslovi su očajni, ali uopšte ne želim da ulazim u tu vrstu rizika, jer onda ne znam šta mogu da obećam mojim radnicima. Oni vode računa o tome u kakvim uslovima žive njihovi radnici. To su ljudi koji znaju za svakog radnika koju slavu slavi, kada je rođendan detetu, šta nedostaje u lokalnoj zajednici.

Takvog preduzetnika vi želite, mi želimo u ovakvoj zemlji. Oni treba da rastu i da se razvijaju, a vama stalno prodaju priču o tome da je „Milenijum tim“ super firma. Vi nemate ništa od toga.

Jednog malog preduzetnika koji radi za „Milenijum tim“ na nekoj zgradi, recimo keramičara, zidara, nije važno, uslovljavaju da mora da kupi dva stana u Beogradu na vodi da bi dobio taj posao i da bi ga radio. Ne zna šta će sa njima. Kaže – hvala Bogu, trenutno su cene za iznajmljivanje dobre pa mogu nešto da zaradim.

Sačekajte, možda nešto i naučite iz ovoga.

Kada pitate te preduzetnike – šta vama nedostaje? Ključna stvar je nedostatak likvidnih sredstava. Novac banaka je skup. Njima je potrebna podrška da bi njihov biznis mogao da raste. Malopre sam vam rekao iz ovih podataka, imaju strahovit potencijal za tehnološku modernizaciju, za napredak. Mi to držimo neiskorišćeno, a zato nam rastu firme koje grade zgrade, ajde da tako kažem. Ništa posebno, ništa specijalno. Zatvoriće se jedan ciklus u kome smo mogli toliko da gradimo i onda nećete od toga imati ništa.

Mi nismo uspeli za sve ove godine da stvorimo neko jako preduzetničko jezgro koje će doneti tehnološku modernizaciju u Srbiju. Znate, mi nemamo more, nemamo turizam da svako domaćinstvo može od jednog ili dva apartmana da preživi godinu. Nama je potrebno da razvijamo privredu koja će ovo držati.

Kada sam u raspravi o budžetu govorio o tome da to nije razvoj, to je rast, uvredio se ministar, mnogi od vas su odmah kupili taj fazon, ali ovo što se ovde radi u ovoj zemlji, u privredi nije razvoj, to je u najbolju ruku ekonomski rast, a s obzirom kako naduvavate statistiku, verovatno nije ni to.

Malim preduzetnicima je potrebno da im makar date poreski kredit, pa recite – ako su ostvarili neku dobit i pola dobiti vratili u investiciju u svoje preduzeće, oslobodite ih poreza na taj deo dobiti, naplatite im samo na onaj. Ništa ni od malih stvari nije urađeno tako da im date podsticaj. Da ne govorim o tome koliko dobijaju bonusa, beneficija strane firme koje zapošljavaju neke radnike. Uzmu neki prostor, vi im platite sve plate, oni kad to završe samo se pokupe i odu. Ovi neće da odu nigde, tu su, tu žive, što oni ne mogu da dobiju takvu mogućnost, i ne kroz program Nacionalne službe za zapošljavanje, mislim da to ne moram da objašnjavam, to je sve neefikasno i nefunkcionalno. To može da se uradi na mnogo bolji način.

Da sumiram, ako ne budemo uradili nešto ozbiljno u reformi politike prema malim i srednjim preduzećima, ovaj sporazum sa Evropskom unijom će ostati slovo na papiru, biće nekoliko firmi koje će moći da iskoriste pristup tržištu, da dobiju neke savete, da im se otvori mogućnost za umrežavanje. Nije da nisu umeli to da urade i do sada, ali hajde da kažemo imaće neki efekat do te mere. Pokušavam stvarno da budem realan, ali mi nećemo dobiti modernu privredu koja omogućava razvoj, privredu u kojoj će i nove generacije moći nešto da nauče, da konačno imamo jedan sloj preduzetnika koji su održivi, a jaki. Toliko. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Vidim da je poseta Ursule fon der Lajen ostavila bolne posledice po kompletnu opoziciju, pošto je u paramparčad razbila laži koje su sipali danima unazad, mesecima unazad da predsednik Vučić, mislim da sada već i citiram, svakoga dana sve više gubi podršku u Evropi, jer su ubeđivali celu Srbiju da je ono što kaže pet evroposlanika stav Evropske unije, iako smo im objašnjavali da to nije slučaj. Ne, ono što kaže Šider, to je ono što misli Evropska unija. I sad dođe Ursula fon der Lajen u Beograd i ispadne da to nije tako. E sad, pošto je to propalo, hajde sad da kažemo – e znamo mi šta je ona njemu rekla kad su sedili u četiri oka, nije to bilo nimalo prijatno. Oni sve znaju. Oni znaju šta je Vučić u četiri oka pričao sa Rubijom, oni se valjda pretvore u muvu, pa ulete nekako u tu prostoriju, pa onda slušaju šta je bilo.

Ali ono što je interesantno, posebno meni, jer sam tome bio svedok, kaže – eto, bila je Razvojna banka Vojvodine, pa sad više nema, sada imate Razvojni fond. Pa da, zato što ste Razvojnu banku upropastili. Razvojnu banku ste ugrobarili tako da bog otac nije mogao da je spase. Pričali ste kako su zainteresovani neki da je uzmu, da je preuzmu, to je takvo bilo pljačkanje te banke, i Razvojne banke Vojvodine, i Agrobanke, i Tesla banke, svaku banku koju ste napravili ste opljačkali. Davali ste pare bez ikakvih kolaterala. I sad kaže – ej, znaš, osnovali ste Razvojni fond. Pa nismo mi osnovali 2013. godine, osnovali ga zato što nisu mogli više da izdrže da postoji Razvojna banka Vojvodine, pa je formiran Razvojni fond Vojvodine, da bi nekako nešto moglo da se funkcioniše i da se da preduzećima. Ali da bi se o nečemu disutovalo, o tome treba nešto da se zna. Nešto se pročita i nešto se nauči, a ne da se šeketa kao lopatom, pa šta padne. Ista je priča sa keramičarima u Beogradu na vodi. Neki od njih 220.000 dinara platu imaju mesečnu. Ali ni to ne valja.

Da, bilo bi dobro da smo razdvojili sve zakone, jedan po jedan, da bismo čuli ovakvih mudrosti pregršt, zaista bi bilo genijalno da ljudi o svakoj tački dnevnog reda imaju priliku da čuju šta misle ovi premudri predstavnici ove premudre organizacije koju vodi premudri lider i NATO poslušnik. Hvala.

Reč ima ministar privrede Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, citiraću reči ne prethodnog govornika kolege Jovanova, nego prethodnog govornika. Kaže – slušajte, možda nešto i naučite. Pa sam ja negde jako iznenađena i šokirana koliko određeni narodni poslanici uopšte ne prate šta radi Vlada Republike Srbije. Za mene je to strašno i poražavajuće, ne kao ministra privrede, za mene je poražavajuće to kao građanke Srbije, toliko poražavajuće da toliko ne pratite. Bilo bi dobro da možda čujete, možda možete da prenesete i kolegama da se bližu upoznaju sa onim što radi Vlada Republike Srbije.
Razvojna banka Vojvodine mislim da je najgori primer koji ste mogli da date, pošto tamo, ako se niste zvali Mile Jerković, Borovica, Demokratska stranka, niste mogli ni da uđete, a to mogu lično da svedočim, pošto sam dugo radila u toj banci. Zahvaljujem se što dobacujete, uvek dobacujete kada imate šta da čujete, a to je ono što radi Vlada Republike Srbije. A to što vas bole rezultati Aleksandra Vučića, ja vam tu ne mogu pomoći. To morate svakako nekom drugom da se obratite.
Ja sam ponosni član SNS i to je moje jedino političko opredeljenje. Moje jedino političko opredeljenje za moje nepune 44 godine je bila isključivo SNS. Ponosni sam član te stranke, ponosno pokušavam da sprovodim isključivo ono što je vizija i misija našeg predsednika Aleksandra Vučića, a sramota je koliko ne znate o podršci malom sektoru, imajući u vidu da je posebno usmerenje, pored podrške velikim investitorima, i stranim i domaćim, posebni osvrt, govorim od maja 2014, otkako sam resorni ministar privrede, posebni osvrt je ka malom sektoru, ka mikro, malim i srednjim preduzećima i ka preduzetnicima. Poseban osvrt, i da ste iole pratili rad Ministarstva privrede i Agencije za finansiranje izvoza i Fonda za razvoj, onda biste videli koliko nikada snažnija i intenzivnija podrška ka malom sektoru, upravo zahvaljujući čoveku koji je iz ponora, čemera i jada od 2012. godine do danas izvukao našu zemlju i zahvaljujući čemu je naša ekonomija danas u Evropi druga po rastu, odnosno druga po brzini rasta.
Biću slobodna, a pre svega zarad privrednika i malih preduzetnika, ne znam ni manju opštinu, ni selo, ni grad koji nisam posetila, ako iole pratite rad Ministarstva privrede, a ja vas pozivam da pratite, zato što zaista ima šta da se isprati, mi smo prošle godine samo kroz naše konkurse, pričam o konkursima koji su orijentisani ka malom sektoru, podržali oko 1.300 privrednika koji su registrovani po Zakonu o knjigovodstvu kao mikro, mala i srednja preduzeća… Pa dobro, evo, vidite po terenu, pa razvrstajte da li su iz SNS-a. S ponosom mogu istaći i vaše članove, neki možda sede i ovde koje smo podržali. Ja vam pričam samo po osnovu konkursa, a dozvolite mi samo da kažem, pa uvek vas boli kada imamo šta da kažemo.
Dozvolite mi da kažem šta je trenutno aktuelno u Ministarstvu privrede i za šta trenutno ćemo odobriti ove godine sigurno preko sedam do osam milijardi sredstava podrške u vidu bespovratnih sredstava. Znači, ne pričam o kreditnim sredstvima, pričam o vidu bespovratnih sredstava. Pre svega, promenili smo potpuno politiku na način da smo podigli procenat bespovratnih sredstava koji se dodeljuje privrednicima, imajući u vidu da smo želeli da im pomognemo u što većoj meri.
Kao drugo, izuzetno smo pojednostavili tehničke procedure, odnosno administrativne procedure da se ti zakoni lako podnose u svakoj opštini i da mogu u svaku regionalnu razvojnu agenciju, Privrednu komoru, da bude dostupno svima, da to ne mora da bude onako kako je bilo do 2012. godine.
Sada ću se samo kratko osvrnuti na aktuelne programe. Trenutno imamo 361.000 registrovanih preduzetnika. Od toga imamo 121.000 registrovanih ženskih preduzetnika, namerno ističem ove brojke, zato što su te brojke i ta statistika negde opredelile i naš fokus ka kome da se okrenemo i gde su posebni rezervoari koje hoćemo da razvijamo. Imamo 85, nepunih 86 hiljada mladih preduzetnika do 35 godina. Trenutno aktuelni programi u Ministarstvu privrede – Program podrške za porodična preduzeća za bespovratna sredstva do 50%.
Vi ste malopre rekli da mi nemamo uopšte podršku, da mi uopšte ništa ne radimo ka malom sektoru, a ja ću sad pročitati samo aktuelne konkurse, a iskoristiću priliku zbog naših privrednika i preduzetnika da najavim šta će još da bude do kraja godine, pa ako narodni poslanici možemo to da ustanovimo da to nema podrške ka malom sektoru…
(Slobodan Cvejić: Nisam tako rekao.)
Ne, ja sam beležila šta ste vi rekli. Porodična preduzeća bespovratna sredstva do 50% bespovratnih sredstava. Preostalih 50% sredstava ako preduzetnik, odnosno privrednik nema iz sopstvenih sredstava da uloži, mi mu odobravamo kredit onda za razvoj po kamatnoj stopi od 2,5%. Porodična kreditna sredstva po kamatnoj stopi od 2,5%, znači, čitam poseban program. Za mlade kredite od 20 do 35 godina po 1,5% kamatnoj stopi, sa periodom otplate 78 meseci, odnosno 60 meseci plus 18 meseci da može da razvije svoju poslovnu ideju ako je startap ili ako već posluje da može da uveća kapacitet ili kvalitet.
Bespovratna sredstva 50% za mlade u opštinama sa negativnim demografskim kretanjem. Program podrške „Žene na selu“, konkurs koji izaziva jako veliko interesovanje sa 100% bespovratnih sredstava, samo prošle godine podržali preko 150 žena, u ovom momentu imamo primljenih 139 zahteva.
Program podrške starim zanatima i onima koji se bave poslovima domaće radinosti i 100% bespovratnih sredstava. Krediti u saradnji sa bankom „Poštanskom štedionicom“ gde Ministarstvo privrede subvencioniše kamatnu stopu i privrednik, odnosno preduzetnik plaća kamatnu stopu svega 2% na godišnjem nivou bez ikakvih troškova obrade kredita sa 60 meseci otplate, odnosno 36 meseci i za trajna obrtna sredstva i za investiciona sredstva, a imajući u vidu kako ste i sami u nekom momentu rekli da treba više za trajna obrtna sredstva usmeriti sredstava.
Žensko preduzetništvo 100% sredstava, 50% bespovratnih sredstava, 50% sredstava preko Fonda za razvoj. U tri dana nam je stiglo 95 zahteva, sad ćemo ponovo da taj konkurs raspišemo i na inicijativu našeg predsednika da opredelimo dodatna sredstva.
Proizvođači meda 100% bespovratna sredstva. Za 35 mladih smo obezbedili po 500 hiljada dinara za realizaciju 35 najoriginalnijih ideja kojima ćemo dati dalja bespovratna sredstva za razvoj svojih biznisa.
Sto posto bespovratnih sredstava za sertifikaciju, akreditaciju sredstava. Krećemo za koji dan sa programom po osnovu kog ćemo, a zato što niste upoznati da se ovaj sporazum, koji se danas ratifikuje, primenjuje od dana potpisivanja i to je strašno što niste upoznati sa tim delom. Znači, pričamo i o Singo marketu, pričamo o svim elementima ratifikacije ovog sporazuma. On je u primeni od dana potpisivanja od 2023. godine i on je naslednik drugog programa, čini mi se da se zvao „Kozmo program“, izvinjavam se nisam u tom momentu bila ministar. Program EU za preduzetništvo i inovacije. On je u primeni, samo se sad ratifikuje bez obzira što je već u primeni od dana potpisivanja, nego je naša obaveza, obaveza da ga ratifikujemo.
Znači, prošle godine oko 1.300 podržanih privrednika, samo po osnovu ovih konkursa plus kroz sve programe Razvojne agencije Srbije ove godine očekujem da će biti preko 3.000 podržanih privrednih društava. U narednom periodu objavljujemo poseban program za proizvođače vina, drugih destilata, objavljujemo program 25% bespovratnih sredstava uz kontribuciju EU 10 miliona evra bespovratnih sredstava koje ćemo plasirati ka maloj privredi. Još niz konkursa do kraja godine.
Ponosna sam i srećna sam šta sve Ministarstvo privrede uz vođstvo Aleksandra Vučića radi ka sektoru male privrede i koliko ih podržavamo, koliko podržavamo razvoj njihovog preduzetništva poslovanja, a ono što je najvažnije bavimo se plasmanom njihovih proizvoda i u zemlji i u domaćim trgovinskim lancima koji posluju u našoj zemlji, bavimo se plasmanom njihovih proizvoda i bavimo se plasmanom proizvoda malih privrednika na sva tržišta sa kojima smo zahvaljujući spoljnoj politici Aleksandra Vučića uspeli da zaključimo i sa Egiptom i sa Emiratima, a najdominantniju kategoriju ukupnih izvoznika upravo u narednom periodu i statistika će to pokazati ka Kini će biti mali privrednici i proizvođači. Zahvaljujem se.

Gospodine Cvejiću javili ste se za?
(Slobodan Cvejić: Replika.)
Sačekajte, ne čujem. Šta pretpostavljate?
(Slobodan Cvejić: Nećete mi dati mogućnost za repliku, ministarka se non-stop obraća meni.)
Ne razumem? Na osnovu čega ste se javili?
(Slobodan Cvejić: Ministarka se sve vreme obraćala meni.)
Odgovarala je generalno i čini mi se da je pohvalno što se toliko posvetila toj temi. Dakle, podrobno je odgovorila, tako da imaćete vremena tokom diskusije, ali osnova za repliku nema.
(Slobodan Cvejić: Možete mi date vreme ovlašćenog?)
Pa, ne u ovom trenutku. Pa, možete posle liste, po Poslovniku.
(Slobodan Cvejić: Vi možete da mi date, ako hoćete.)
Mislim, ja mogu, čim izglasamo novi Poslovnik, pa po tom Poslovniku ja mogu. Toliko o vladavini prava, ja mogu ako hoću. Pa, ne mogu, pošto mi ne da Poslovnik prostor za to.
(Slobodan Cvejić: Pustite me samo jednu rečenicu.)
Šta da pregovaramo?
Reč ima narodni poslanik Branko Lukić. Izvolite

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Kolege poslanici, moram da kažem da je bilo zanimljivo slušati nadahnuti govor ministarke Adrijane Mesarović, to očito samo mladost može ovako entuzijastično da govori i treba uliti i neku nadu u ovu našu privrednu situaciju i za a to vam ministarka hvala.

Međutim, osvrnuo bih se na dva zakona iz ovog seta zakona, pod brojem 14. i 15. dakle, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmi između KfW Frankfurt na Majni i Republike Srbije koji zastupa Vlada Republike Srbije delujući preko i putem Ministarstva finansija za Zajam za politike „ Reforma sektora energetike i životne sredine u Republici Srbiji“. Tu se Republika Srbija zadužila 135 miliona evra, a radi se o unapređenju reformskih procesa u sektoru energetike i životne sredine u Republici Srbiji.

Kolega profesor dr Slobodan Cvejić je govorio o važnosti imanja razvojne banke, što Srbija u ovom momentu nema. Apsolutno podržavamo sve ono što je profesor Cvejić rekao, smatramo da je to neophodnost ukoliko želimo obnovu privrede, jer bez toga moraćemo i dalje da ulazimo u ovakve dubioze kreditne što se trenutno dešava u Srbiji. Ako pogledamo ovaj Predlog zakona videćemo da je Razvojna banka Nemačke oslobođena plaćanja svih poreza na prihod od kamata, svih dažbina, naknada i sličnih troškova u Republici Srbiji, što ne bi bio slučaj da je kredit dala domaća razvojna banka.

Dakle, mi se odričemo nečega što nam pripada. Moralo je da se izričito ugovori da to Srbija neće da naplati. Neće da naplati jer se odrekla da to naplati.

Takođe, deo ovog mog izlaganja biće i Predlog zakona o potvrđivanju Posebnog sporazuma o drugoj kreditnoj liniji za finansiranje Programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji između Republike Srbije i Francuske agencije za razvoj. Čuli smo, barem mi ovde koji sedimo u sredini, pa slušamo i levo i desno i stalno vidimo prebacivanje, igranje ping-ponga između pozicije i opozicije koja nama sedi sa desne strane. Hoću da vam kažem, nije važno šta je bilo, nisam učestvovao u tome što je bilo, ali to je ne važno danas, važno je šta je sada.

Govorili ste o uništavanju Pokrajinske razvojne banke, dobro, neko ju je ugasio, uništio. Šta je sa otvaranjem domaće razvojne banke? Šta ste uradili na tom pravcu, na tom polju, kao pozicija danas? Jeste li osnovali takvu banku? Hoćemo li i dalje da sklapamo ugovore u kojima se odričemo zarade države?

Dakle, energetski sistem za koji uzimamo kredite se i dalje urušava. Ovaj Zakon o zelenoj tranziciji je nastavak prodaje suvereniteta u energetskom sektoru. To je definitivno model korupcije i predaje srpskog suvereniteta, u najznačajnijem sektoru. Kako da obnovimo privredu bez energetike? Naše vlasti su već uzele više od 500 miliona dolara kako bi sve zakone prilagodili odricanju od sopstvenih resursa koji su Srbiji omogućavali stabilnost, samostalnost, suverenitet. Mi se odričemo suvereniteta ulazeći u ovu oblast zelene agende.

Ovo dakle znači da ćemo ovim zajmom i dalje prilagođavati svoju regulativu kako bi se odrekli desetina hiljada radnika koji rade u termoenergetskom sektoru u Kolubari, Kostolcu, Tentu, ali i poslova koji imaju rudari, javnih preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja.

Pored brzog zatvaranja stuba stabilnosti srpske energetike, ovim zajmom je predviđena dalja predaja srpske energetike stranim i domaćim tajkunima, kojim dajemo besplatno srpsku zemlju, a pri tome im parama svih građana garantujemo cenu struje koju oni dalje prodaju na tržištu. Oni imaju garantovanu cenu.

Dakle, mi preko EPS-a garantujemo cene struje i plaćamo sve razlike, od tržišne do garantovane cene za sve količine koju oni proizvedu, iako mi nećemo ni dobiti tu struju. To je međunarodna pljačka građana i države i otimanje energetskih sistema.

Da vam kažem, trenutno uvozimo struju u Srbiju, cena 1.000 megavata na sat uvozimo po ceni od 440 evra, a cena koju proizvede EPS sa profitnom marginom je oko 60 evra. Mi srljamo ka ovim cenama koje sutra naši građani i naša privreda jednostavno neće moći da plati. Ako, nemamo stabilan energetski sistem nećemo imati ni stabilnu privredu.

Pare se daju, dakle, i da bi se podstakle aukcije za obnovljene izvore energije za privatne investitore. Država i građani ne dobijaju kroz aukcije i podsticaj privatnicima ništa. Država se zajmi i ovim parama garantuje cene. Tako strani i domaći tajkuni apsolutno anuliraju bilo kakav rizik u poslovanju, ugovaram ugovorima o izgradnji solarnih kolektora i vetroenergetora. Nisu predviđeni troškovi recirklaže i zbrinjavanja posle dvadeseto godišnje eksploatacije. A, to su poštovani građani Srbije milijarde dolara.

Dakle, sve u svemu, Srbija ne dobija ništa osim ogromne štete, a šteta će biti na osnovu plaćanja kredita i kamata, uništavanja svoje energetike, uništavanja standarda građana, jer ni građani ni privreda neće moći da plaćaju preskupu energiju. I privreda će da nam kolabira.

Sve rizike i troškove preuzima Srbija i njeni građani, a strane korporacije i tajkuni ne preuzimaju nikakav rizik. Srbija će postati apsolutna kolonija iz koje se izvući ne možemo nikada. Ovo je najbolji osnov da nam nestane suverenitet i da nam nestane država.

Dakle, jedan od osnovnih fokusa koji moramo da zadržimo da nam se ne odmetne iz vidokruga pored Kosova, pored Rio Tinta, pored stalnog zaduživanja je i energetski sistem nad kojim moramo da zadržimo suverenitet. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, cenjeni ministri, kolege narodni poslanici, naredne minute ću posvetiti Predlogu zakona o potvrđivanju memoranduma o saradnji između Republike Srbije i Republike Kube u oblasti poljoprivrede.

Kada se osvrnemo na taj memorandum moramo biti svesni da je pred nama dokument koji ima ekonomsku i moralnu težinu, jer govori o prijateljstvu, uzajamnom poštovanju i doslednosti dve države koje su se u različitim istorijskim trenucima borili za isto, slobodu, suverenitet i teritorijalni integritet.

U svetu koji se menja iz dana u dan, gde su interesi često jači od principa, ovo prijateljstvo i partnerstvo sa Kubom je dokaz da čast i zahvalnost još uvek postoje.

Poljoprivreda je temelj nezavisnosti svake zemlje. Narod koji može sam da se prehrani, slobodan je narod. Kuba iako je pune 63 godine pod najstrašnijim američkim sankcijama pokazala je da se sloboda ne mere bogatstvom resursa, nego odlukom da se ne poklekne pred pritiscima.

Njihov sistem urbane poljoprivrede, organska proizvodnja, upotreba bioloških đubriva i inovativni načini navodnjavanja nastali su upravo iz potrebe da se preživi bez oslanjanja na one koji su sim uveli sankcije.

Srbija ima šta da nauči od Kube, ali mnogo toga da ponudi. Ovaj memorandum otvara mogućnost za razmenu naučnih i tehničkih znanja, tehnologija, iskustava u poljoprivredi, oblasti koja je za obe zemlje od strateškog značaja, ali pre svega značajno će doprineti međusobnom olakšavanju plasmana poljoprivredno prehrambenih proizvoda između naše dve prijateljske zemlje.

Kuba je uprkos višedecenijskoj blokadi razvila efikasan i održiv sistem organske proizvodnje i naučno utemeljenu poljoprivredu. Srbija sa druge strane poseduje bogate prirodne resurse, znanje i tehnologiju. Naša saradnja može doneti obostranu korist, zajedničke istraživačke programe i projekte u oplemenjivanju semena, saradnju u veterinarskoj i fitosanitarnoj oblasti, saradnju u oblasti biotehnologije, organske poljoprivrede, akvakulture, kao i razmenu stručnjaka, saradnju između preduzeća u oblasti poljoprivrede, i povezanim sektorima. U vremenu globalne nesigurnosti i klimatskih promena, saradnja malih samoodrživih država ima dalekosežni značaj. Pored poljoprivrede drugi stub naše saradnje treba da bude i medicina. Kuba je istinska medicinska velesila, njeni lekari su kroz stotine humanitarnih misija, spasili milone živote ljudi na svim kontinentima. Njihove vakcine i biotehnološki patenti nastali su u zemlji koja se decenijama, odsečena od svetskog tržišta, oslonili se isključivo na sopstvenu pamet i posvećenost čoveku.

Kuba danas, proizvodi lekove za dijabetes, razne vrste karcinoma, hepatitisa, HIV i to ne radi profita, kao zloglasni farmaceutski koncern sa zapada, već radi ljudske solidarnosti.

Njihove brigade lekara, decenijama leče siromašne širom sveta, od Haitija do Afrike. Srbija je potpisivala sa Kubom više memoranduma i sporazuma u saradnji i oblasti medicine, medicinske nauke, medicinskih sredstava i lekova, ali na tom polju možemo još mnogo toga da učinimo, na korist i zadovoljstvo građana i Srbije i Kube.

Zadovoljstvo mi je da ovde u parlamentu prenesem poziv i želju za uspostavljanjem saradnje između Kubanske akademije nauka i SANU, kojim je tokom boravka u Havani, lično saopštio prof. dr Luis Velaskez Perez, predsednik Kubanske akademije nauka, poslaniku u parlamentu Kube i predsedniku poslaničke grupe Prijateljstva sa Republikom Srbijom.

Doktor Velaskez Perez izrazio je želju i spremnost Kubanske akademije nauka da sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti uspostave direktne kontakte i pokrenu zajedničke naučne programe.

Kada govorim o Kubi ne govorim o nepoznatoj zemlji koja je hiljadama kilometara daleko od nas, već o državi koja je poslednje dve i po decenije bila dosledan i iskren saveznik Srbije. Nikada ne smemo da zaboravimo da je Kuba uz Venecuelu bila glavni promoter teritorijalnog suvereniteta Srbije i odbrane Kosova i Metohije u tom delu sveta.

Uz njenu pomoć veliki broj država Latinske Amerike i Kariba nije popustio pod pritiscima globalnog zapada i nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Dok su mnogi ćutali, Kuba je govorila u naše ime. To je prijateljstvo koje se ne meri trgovinom i razmenom dobara, već poštovanjem, principima i moralom.

Podsetimo se 1999. godine, kada su bombe padale po Srbiji. Dok su bombarderi NATO pakta sejali smrt širom Srbije, jedan glas iz Havane podigao se protiv nepravde i zločina. Predsednik Kube i veliki prijatelj Srbije i srpskog naroda, besmrtni Fidel Kastro poslao je pismo podrške rekavši: „Kuba stoji uz narod Jugoslavije koji se bori protiv sile i nepravde. Mi razumemo vašu patnju, jer i sami znamo kako je kada se mali narod suprotstavi moćnima.“

To nije bilo samo diplomatsko saopštenje, to je bio krik savesti jednog istinskog revolucionara i slobodnog čoveka koji je znao da istina i pravda ne zavise od veličine države, nego od veličine njenog karaktera. To pismo je deo svetle istorije srpskog i kubanskog naroda koje treba da nas podseti da dostojanstvo nije roba, već dužnost. Da je tako, više od svega potvrđuje još jedna rečenica iz tog pisma: „Ne može se govoriti o ljudskim pravima onima koji bacaju bombe na decu“.

Poštovane koleginice i kolege, da bismo razumeli veličinu Kube, moramo razumeti težinu njenog tereta. Već pune 63 godine SAD vode protiv Kube najdužu, najširu i najokrutniju blokadu u modernoj istoriji. Ona je počela 1962. godine, a traje i danas, uprkos osudama čitavog sveta.

Ta blokada je pre svega protivpravna i nehumana. Ona zabranjuje izvoz i uvoz lekova, medicinske opreme, rezervnih delova, hrane i osnovnih potrepština. Ona ograničava pristup međunarodnim kreditima i bankarskim sistemima. Zbog te blokade kubanska deca često nemaju pristup modernim antibioticima, bolnice ne mogu da kupe medicinske aparate, škole teško dolaze do materijala i tehnike.

To nisu političke mere, to su kolektivne kazne i užasna odmazda nad nedužnim civilima. Glad, siromaštvo, nedostatak lekova, širenje bolesti, sve je to oružje koje ubija tiše, ali i jednako strašno kao bombe i meci.

Kada se nekome narodu, kao što je to slučaj sa kubanskim, uskraćuje i oduzima pravo na rad, lečenje, obrazovanje, tada se vrši otvorena agresija, ali samo drugim sredstvima.

U izveštaju UN piše da je ukupna šteta od blokada odavno premašila 160 milijardi dolara, ali stvarna šteta se ne meri novcem, meri se patnjom naroda koji je kažnjen samo zato što želi da bude slobodan i svaki put, svake godine kada UN glasaju o toj blokadi, gotovo ceo svet glasa za njeno ukidanje. Prošle godine 187 država je podržalo ukidanje, a samo SAD i Izrael su bile protiv. Ipak blokada ostaje, jer sila, nepravda i licemerje još uvek vladaju međunarodnom politikom.

Ako neko u svetu može i mora da razume patnju i bol naroda Kube pod sankcijama je svakako srpski narod. Nažalost, zna Srbija jako dobro šta su sankcije. Zna Srbija kako je kada ne možeš da kupiš lek, kada ti gase fabrike, kada ti kažu da si sam.

Zato Srbija ima moralnu obavezu da bude među najglasnijim protivnicima blokade Kube. Niko nema pravo da kažnjava ceo narod zato što misli drugačije. To nije demokratija, to je kolonijalizam novog doba i zato danas odavde, iz Doma Narodne skupštine upućujem apel Ministarstvu spoljnih poslova da na predstojećem zasedanju Generalne skupštine UN, koja će se održati 28. i 29. oktobra, jasno i glasno, kao i decenijama ranije podrži Predlog rezolucije o ukidanju američkih sankcija Kubi. To će biti čin prijateljstva, ali i čin pravde, zahvalnosti i doslednosti.

Poštovane koleginice i kolege, kada budemo glasali o memorandumu, to neće biti glasanje za jedan dokument, to će biti izjašnjavanje o karakteru našeg odnosa sa Kubom. Svet se poslednjih godina drastično menja. Mnogi danas biraju strane iz straha. Srbija ne mora da bira stranu, Srbija mora da bira principe. Princip je jasan. Da budemo uz prijatelje, uz istinu i pravdu, uz međunarodno pravo i uz slobodu naroda, da sami biraju i uređuju svoj put. Kuba je bila uz nas svaki put kada nam je bilo teško – onda kada su nas bombardovali, kada su nas pritiskali da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Bila je uz nas kada su mnogi od nas okretali glavu i gledali kako da profitiraju na našoj muci. Sada je red da mi budemo uz Kubu, da kažemo svetu da postoji narod koji pamti, koji ne zaboravlja i ne ostavlja iskrene prijatelje. Narod koji zna da su solidarnost, istina i pravda bili i ostali jači od blokada, ucena i laži.

Hvala.

(Radomir Lazović: Poslovnik!)

Izvolite, gospodine Lazoviću, po Poslovniku.