Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar SRCE.
Slobodan Petrović, izvolite.

Poslanička grupa Srbija centar SRCE, uložila je amandman na član 21 ovog predloga zakona. U članu 21. stav 2. menja se i glasi – proizvođač semena, dužan je da vodi evidenciju pisano i u elektronskoj formi, a ne kako stoji u predlogu zakona ili u elektronskoj formi sa podacima i parcelama i objektima za proizvodnju semena, planu setve semenskog useva, kategoriji, vrsti, odnosno sorti i godini proizvodnji semena sa kojom zasniva proizvodnju, količinu ukupno zaprimljenog semena, načinu proizvodnji, vrsti i datumu izvođenja radova, kao i o količini proizvedenog naturalnog semena.

Dakle, proizvođač je dužan da vodi evidenciju i u pisanoj i u elektronskoj formi, jer se na taj način obezbeđuje potpuna, trajna i proverljiva dokumentacija o proizvodnji semena. Pisana forma garantuje pravnu sigurnost, omogućavajući da podaci postoje u fizičkom obliku koji je dostupan prilikom inspekcijskog nadzora, arhiviranja i u situacijama kada elektronski sistemi nisu dostupni.

Sa druge strane, elektronska forma obezbeđuje bržu obradu, lakši prenos i razmenu podataka sa nadležnim organima, kao i efikasniju kontrolu i analizu u proizvodnji. Kombinovanjem oba oblika evidencije, obezbeđuje se pouzdanost, transparentnost i trajnost podataka, što je ključno za kontrolu semena, kvaliteta semena i praćenja celokupnog procesa proizvodnje. Hvala.

Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar SRCE.

Dakle, slična je situacija kao sa prethodnim amandmanom. Podneli smo amandman na član 52.

U članu 52. stav 2. menja se i glasi – proizvođač sadnog materijala, dužan je da vodi evidenciju u svim fazama proizvodnje sadnog materijala, pisano i u elektronskoj formi, dakle, ne kako stoji u predlogu zakona, pisano ili u elektronskoj formi iz razloga kao što sam malopre naveo.

Dakle – proizvođač je dužan da vodi evidenciju i u pisanoj i elektronskoj formi, jer se na taj način obezbeđuje potpuna, trajna i proverljiva dokumentacija u proizvodnji semena.

Pisana forma, garantuje pravnu sigurnost, omogućavajući da podaci postoje u fizičkom obliku koji je dostupan inspekcijskom nadzoru, arhiviranja u situacijama kada elektronski sistemi nisu dostupni. Sa druge strane, elektronska forma obezbeđuje bržu obradu, lakši prenos sa nadležnih organa, kao i efikasniju kontrolu i analizu u proizvodnji.

Kombinovanjem oba oblika i evidencijom, obezbeđuje se pouzdanost, transparentnost i trajnost podataka što je ključno za kontrolu kvaliteta semena i praćenje celokupnog procesa proizvodnje.

Dakle, namerno sam pročitao identično obrazloženje povodom oba amandmana, čisto da bih stavio značaj ovih amandmana koji, nažalost pretpostavljam neće biti usvojeni.

Zahvaljujem.
Amandman kojim se posle člana 65. dodaju članovi 65a do 65v, zajedno su podneli narodni poslanici Narodnog pokreta Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Što se tiče toga da i posle 13 godina pokušavate da neke druge okrivite za poljoprivredu, teško. Ja sam neko ko se bavi poljoprivredom celog svog života, treća sam generacija u mojoj porodici. Sva vremena sam zapamtio za vreme svog života. Nikada nije bilo gore u agraru nego što je sada.

Dakle, ono što vi govorite i rezultat na semaforu nemaju veze jedno sa drugim. Sada kada govorite o parama, o budžetu, o subvencijama, dakle, morate prestati da obmanjujete poljoprivrednike. Još uvek nisu isplaćeni podsticaji subvencije za 2024. godinu, duguje se. Znate kada pozovete Upravu za agrarna plaćanja šta vam kažu? Zahtev u obradi. To tako traje. Ima i od 2023. godine neisplaćeno. Za 2025. godinu niste ni raspisali konkurs za nabavku mehanizacije i opremu za biljnu proizvodnju, još uvek. Mi smo na polovini novembra gospodine Glamočiću. O čemu mi da pričamo ovde?

Pričamo o tome da se poredimo sa nekim. Srbija je izgubila konkurentnost. Znate, Holandija ima tri puta manje obradivog poljoprivrednog zemljišta od Srbije. Oni 100 milijardi prihoduju godišnje od poljoprivrede, mi imamo četiri miliona hektara manje, više, prihodujemo pet, šest milijardi. Da li je tako? Negde nešto fali.

Pritom, Srbija je imala Sporazum o slobodnoj trgovini u isto vreme i sa EU i sa Rusijom. Dakle, najveća tržišta na svetu imamo, samo smo trebali da organizujemo proizvodnju. Kako? Pa, tako što ćemo da investiramo. Poljoprivreda nije trošak i taj novac iz budžeta nije trošena, nego investicija u najvećeg poslodavca. Najveći poslodavac u Srbiji su mala poljoprivredna porodična gazdinstva.

Niste to krivi samo vi. Vi ste krivi što se niste izborili za poziciju u Vladi i vi i svi ovi drugi ostali. Krivi su oni koji vode državu Srbije, od predsednika pa nadalje, koji ne vide interes koruptivni u poljoprivredi. To je sitno. Tu je mogao Nedimović nešto da mulja, pa ste ga smenili, itd. Nisu to poslovi koje može da radi „Milenijum“ i ostali. I tamo gde nema izvora korupcije, normalno država ne ulaže. E, zato propada i ekonomija i srpski agrar.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Po amandmanu.

Dame i gospodo, čisto kratko.

Pomenuo je Holandiju. Holandija je spojila biljnu proizvodnju sa stočarstvom. Govorim o stočarstvu, a neki se ponašaju kao stoka.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pomenuo je Holandiju. Holandija je davno spojila, kao i neke zemlje koje imaju razvijenu poljoprivredu u EU, davno je spojila biljnu proizvodnju sa stočarstvom. Holandija ima tri uslovna grla po hektaru, Srbija ono što smo zatekli ima 0,3 grla po hektaru, a kada mi iznesemo takav predlog, zaokret u poljoprivrednoj politici onda oni aktiviraju ove svoje nevladine organizacije i drumske razbojnike da to spreče. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović.
Po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Radnici i seljaci su oduvek bili stub društva, stub Srbije kada je trebalo da se gradi i radi, kada je trebalo da se gine u svim ratovima, a ginuli su i radili radnici i seljaci.

Ja se poljoprivredom nisam bavio i ne znam nešto mnogo o poljoprivredi, ali sam radio u fabrici u Železari Smederevo 13 godina i znam da kada govorim o poljoprivredi smatram da nije samo važno govoriti o seljacima koji rade na njiva. Da bi uopšte ljude vratili na sela i da bi uopšte te krajeve oživeli mi moramo da radimo neke druge stvari. Moramo da otvaramo fabrike i moramo da otvaramo zadruge koje su bile nekada u bivšoj Jugoslaviji, što znači da ne možemo da se bavimo samo izvozom pšenice, kukuruza, itd. nego moramo raditi gotove proizvode.

Ako, recimo neko mesto, kao što je Blace, ima šljivu, Knjaževac ima višnju, Brus ili Arilje imaju malinu, itd. smatram da bi država trebala da radi na tome da se u tim mestima otvaraju fabrike koje će prerađivati to voće i koje će zatim to izvoziti kao gotov proizvod. Smatram da gotov proizvod zdrave hrane je mnogo profitabilniji nego izvoziti sirovo voće, povrće ili druge kulture.

Sa te strane bismo zadržali ljude u tim ruralnim krajevima, otvorila bi se nova radna mesta gde bi ljudi mogli da se zapošljavaju i ne bismo govorili samo o poljoprivredi kao o poljoprivredi, nego bismo govorili i o određenim proizvodima koje bi mogli da prodajemo i da izvozimo.

Isto tako bi država trebalo da garantuje seljacima i poljoprivrednicima cenu kulturnih, odnosno proizvode koje ima u njihovim krajevima, da im garantuje cenu i da im garantuje otkup svih proizvoda.

To je strateški plan o kome bi trebalo da se razmišlja u nekom narednom periodu, jer mi ovde kao što sam rekao govorimo samo o poljoprivrednicima, ali bismo trebali naći način otvaranjem tih zadruga i otvaranjem fabrika da otvorimo nova radna mesta za ljude, pre svega za mlade ljude koje bismo mogli da zadržimo u tim krajevima i u tim zemljama, odnosno u tim predelima gde se oni ne bi selili za velike gradove i na taj način bismo spasili sela da ne budu pusta.

Hvala.