Hvala predsedavajuća.

Poštovani građani i građanke, htela bih prvo nešto da kažem o Prvoj tački dnevnog reda, odnosno o Zakonu o izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Proces unapređenja izbornih uslova u skladu sa preporukama ODIHR-a je u okviru Narodne skupštine počeo aprila 2024. godine, ali taj proces nije uspeo. Nije uspeo jer ga je SNS potpomognut svojim satelitima, aktivno sabotirao sve vreme. Preporuke ODIHR-a širu pažnju javnosti i ako postoje, kao što je rekla predsednica parlamenta još od 1997. godine, su dobile nakon parlamentarnih izbora 2023. godine. Izveštaj o tim izborima je detaljan, ali vredi podsetiti da je u njemu na primer, čak na osam mesta piše kupovina glasova, a na sedam mesta piše organizovana ili nelegalna migracija birača.

Mislilo se i ranije da SNS, da tako kažemo, dovozi glasače iz Republike Srpske, i to je 2023. godine, obeleženo tzv. slučajem Arene, koji su otkrili opozicioni aktivisti i naši predstavnici u RIK-u.

Međutim, preliminarni nalazi CRTE koji su objavljeni pet dana nakon tih parlamentarnih izbora su pokazali da je problem mnogo veći, i da uključuje ozbiljne manipulacije i krivična dela, koja organizovano sprovode državni organi za račun SNS.

Od tada birački spisak postaje ključna tačka diskusije o izbornim uslovima, daleko od toga da je to jedini vid izborne krađe, ali jeste onaj koga je možda, najteže otkriti, s obzirom na to da ga kontrolišu oni koji birački spisak praktično, imaju u rukama, a to su pre svega Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i MUP, koji su takođe, pod punom kontrolom SNS i satelita.

Stav ZLF-a, je i tada bio i sada je, da kriminalna hobotnica SNS neće izvršiti samoubistvo i da neće sama poboljšati izborne uslove da bi neko drugi pobedio na izborima. Na izbore se jednostavno, mora izlaziti i mora se boriti za svaki glas, jer samo učešće na izborima obezbeđuje kakve takve mehanizme za tu borbu. To je bio naš stav i na lokalnim izborima 2024. godine. Godinu i po dana kasnije, evo nas na početku. Ponovo tražimo izbore i to pod izbornim uslovima koji su se u međuvremenu, verovatno i pogoršali.

Zeleno levi front je učestvovao u skupštinskoj radnoj grupi za unapređenje izbornih uslova sve dok je to imalo smisla. Podržavali smo predlog CRTE, je smatramo da je CRTA naša najkredibilnija organizacija za praćenje izbora. Iza toga stojimo i danas. Mi nikada nismo dovodili u pitanje niti CRTINE procene izbornih rezultata, niti njihovu stručnost kada je u pitanju metodologija za reviziju biračkog spiska. Da, ono što je CRTA predložila moglo bi da dovede do stvarne revizije biračkog spiska, ako bi se savesno i doslovno sprovodilo. I to je suština.

Dakle, nema ovo mnogo veze sa tim kakav je sastav komisije, da li tri, tri, ili je pet, dva, nema veze ni sa mandatom komisije, koliko on traje, nema veze ni sa ovlašćenjima, bilo da ih zovete izvršna, nadzorna, ili bilo kakva. Ima veze sa namerama. Naša namera, odnosno namera opozicije jeste da se revizija biračkog spiska sprovede i da se otkriju odgovorni za izbornu krađu putem nedozvoljenih migracija birača. Vaša je namera da do toga ne dođe, jer ovaj zakon može i vama da omogući da odugovlačite proces, da blokirate proces revizije, takođe, može da posluži kao izgovor za odlaganje raspisivanja izbora.

I zašto biste inače ono što ste sa prezirom recimo u decembru ili januaru odbacivali, sada zdušno podržavali, ono što nudite praktično je koncept koji je CRTA u okviru radne grupe ponudila i šta se to promenilo? Nije se sigurno promenila vaša želja da odete u zatvor, promenio se pritisak spolja i kako ćete vi verovatno to objašnjavati svojim biračima, usvajate ovaj zakon zato što vas neki smarači iz EU stalno dosađuju tim, a takođe dobićete i neke pare za to. Čekate tranšu iz plana rasta koji ste tražili, ali ste možda malo i okasnili sa ovim imajući u vidu i rezoluciju evropskog parlamenta, a izveštaj Evropske komisije, koji je ambasador EU upravo uručuje predsednici parlamenta.

EU više vam ne traži zakon o reviziji biračkog spiska, traži vam reviziju i nisu to neke tehničke izmene, neki bag u sistemu, sad treba da izbrišemo neke ljude koji su tu greškom, inače uopšte ne glasaju na izborima, birački spisak je vaš mehanizam za izbornu krađu. Ja sam više puta u Narodnoj skupštini govorila o tome i nabrajala neke od krivičnih prijava koje smo podnosili.

Evo recimo, za kupovinu glasova preko Kol centra preko SNS, za falsifikovanje rezultata Beogradskih izbora, za sastavljanje netačnih biračkih spiskova.

Govorila sam takođe i o zahtevima Ustavnom sudu, koji smo podneli za parlamentarne, pokrajinske, Beogradske izbore 2023. godine i za lokalne izbore 2024. godine i mi isto hoćemo da tužilaštvo i Ustavni sud rade i mi želimo da nam odgovore kojim državnim novcem je finansirao izbornu krađu?

Ne tvrdi samo opozicija, da ste od biračkog spiska napravili mehanizam za izbornu krađu, to piše u izveštajima ODIHR, piše u izveštajima CRTA, čiji ste koncept zakona suštinski prihvatili.

Na kraju to kaže i nalaz upravne inspekcije u Zaječaru iz jula ove godine, jer da nije tako ne bi nama bio poseban potreban Zakon o reviziji biračkog spiska. Imamo mi već zakon koji kaže kako se vodi birački spisak, imamo i krivični zakonik, samo ga vi ne poštujete. Ne poštujete, zato što ste ubeđeni da dok god držite vlast možete da izigravate bilo koji zakon.

Zeleno levi front vam sigurno neće dati izgovor da tvrdite da u tom poduhvatu imate podršku civilnog društva i opozicije. Mi vas podržavamo samo na putu ka krivičnoj odgovornosti i dugogodišnjim zatvorskim kaznama.

A gde će se u tom trenutku nalaziti Zeleno-levi front, manje je važno. Važno je da smo mi danas ovde, u Narodnoj skupštini, ali takođe i ispred zgrade Narodne skupštine, u podršci Dijani Hrki, sa građanima i građankama koji kao i mi traže pravdu, ali takođe traže i izbore.

U tom smislu, ja imam danas pitanje i za šefa delegacije EU u Srbiji i za sve ambasadore Kvinte - da li vam je Ana Brnabić, kada vas je pre narodnih poslanika i poslanica opozicije obavestila da će danas biti sednica parlamenta, da li vam je rekla i ove dve stvari, prvo, da će predlagač u tom trenutku štrajkovati glađu i drugo, da ćete na istoj toj sednici uz to da podmetnete i leks specijalis za Generalštab? To je kao u onom domaćem filmu za domaću publiku kad Lane Gutović kaže - Ćuti, oću uz kafu da im uvalim i ventilatore.

Što se tiče Generalštaba, ovaj zakon je u nedelju pre podne podnet, bez ikakve prethodne najave, čak bez privida javne rasprave i to što je stavljeno na dnevni red nije ništa drugo nego otimanje javne imovine. To je SNS-ov plan "B" za krađu. Pošto nije uspelo prvo ucenama, onda smenama i falsifikatima u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, sada se to radi preko leks specijalisa, jer, što da ne, uspelo je i ranije, uspelo je za "Beograd na vodi", nastavljeno je kroz druge korupcionaške projekte, uspelo je i za EKSPO.

Ovo što predlažete ne samo da je neustavno, nego je i apsurdno na nekoliko nivoa. Prvo, u toku je istraga za falsifikovanje dokumenata o skidanju zaštite sa objekata, čije će rušenje konačno omogućiti leks specijalis. Da li će to značiti aboliciju v.d. direktora Zavoda i odgovornih ministara?

U zakonu se govori o nekom projektu o pripremnim radovima a da plan za to uopšte i ne postoji. Na kraju, zakon ste podneli u danu kada izvodite ispred Narodne skupštine policiju i batinaše na protest žene koja traži pravdu i odgovornost za pad nadstrešnice.

Ali, tako se ponašate zato što mislite da možete, zato što ste privilegovani, jer samo vi možete da okupirate Pionirski park toliko da možete i boravište da prijavite u njemu. Samo vi imate pravo da prijavite sedmomesečni javni skup, samo vaše stranačke prostorije i ilegalne kampove brani policija, samo vi možete da gradite vikendice na Savskom nasipu ili hotele na Pančićevom vrhu, samo vi možete da ukidate kulturna dobra i da ih prodajete u bescenje, jer smatrate da ste iznad zakona. Došlo je do toga da ste privilegovani čak i u štrajku glađu. Ne tako davno ovde ispred Narodne skupštine glađu je štrajkovao i Andrija Obradović zbog policijske torture. Njemu ste jedva stolicu dali na kojoj je mogao da sedi dok štrajkuje glađu, a u petak je ovde za poslanika SNS-a razapet šator na stepenicama Narodne skupštine, jer se, zaboga, on razočarao u Zagorku Dolovac i traži da pravosuđe funkcioniše! Ne, ne, pre će biti da je on na stranačkom sastanku izvukao najkraću šibicu i da sad mora da štrajkuje glađu ne bi li odvratio pažnju od borbe koju danas ovde ispred Skupštine vodi Dijana Hrka, jer ako je njena odluka da štrajkuje glađu, ona ima pravo da to čini gde god želi, uključujući i javni prostor ispred Narodne skupštine. Ali, ona nije članica SNS-a pa njoj to nećete omogućiti.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku neće dovesti do revizije biračkog spiska i mi nećemo glasati za taj zakon, kao ni za leks specijalis o Generalštabu. Podneli smo amandmane za Zakon za reviziju biračkog spiska gotovo na sve članove. Nemojte misliti da je to zato što želimo da vam popravljamo zakon, nego samo dodatno ukazujemo na neiskrenost vaše namere da do stvarne revizije dođe, a posebno da zaista dođe i do vaše krivične odgovornosti.

Za leks specijalis o Generalštabu bolje da ga niste ni podnosili, pa smo zato tražili brisanje svih njegovih članova.

Ne brinite se za Zeleno-levi front, mi ostajemo i u Narodnoj skupštini i na ulici sa građanima i građankama do konačne pobede.

Reč ima gospodin Jovanov. Izvolite.

Budući da se sada ovde ponavlja scenario od prošle sednice, tokom koje su se bavili, kako su govorili, brlogom, "ćacilendom" itd, pa je onda došao onaj pa pucao u čoveka, sada imamo situaciju da je…

(Bogdan Radovanović: Sram te bilo.)

Sram tebe bilo, jer si to radio sve vreme, prostačino jedna! Prostačino nevaspitana, to si radio sve vreme! Ti, ti, što si brojao "škode", žutu, plavu, zelenu i crvenu, za toliko su te procenili da možeš da vrediš, da prepoznaš boje. I sad tišina!

Dakle, sada je Tužilaštvo pokrenulo postupak zbog pretnji smrću Uglješi Mrdiću, Više javno tužilaštvo u Beogradu je tražilo identifikaciju osoba koje su uputile pretnje smrću Uglješi Mrdiću danas preko društvene mreže Instagram, nakon svih ovih diskusija, nakon svog ovog iživljavanja celog dana, da se do 20 časova ili skloni ili će da bude ubijen. I to je to. To vam je direktno delovanje, direktna posledica delovanja ovih ljudi, koji kažu kako neko širi mržnju protiv njih.

To da ne znaju da se ne donosi poseban zakon o biračkom spisku nego izmene i dopune postojećeg Zakona o biračkom spisku ne bi bio problem da sa druge strane to ne radi neko ko treba da predaje deci upravo pravo. Ali, dobro, nije ni važno, da li je poseban zakon ili je izmena i dopuna zakona, nije ni važno. A onda nam doktor prava kaže da naš poslanički zakon nije prošao javnu raspravu. A ja sad pitam - a koji je njihov predlog zakona, a predložili su ih jedno pedesetak, prošao javnu raspravu? Koji konkretno? Gde je održana javna rasprava, kad su slali pozive za javnu raspravu? Nisu nikad. Zašto? Pa, zato što ne postoji obaveza da se održi javna rasprava za poslanički zakon. Ali, nema veze, lepo zvuči.

Ako je neustavno, evo vam ga Ustavni sud prekoputa. Usvojićemo ovaj zakon u narednih nekoliko dana, pa ćete lepo da podnesete predstavku Ustavnom sudu, pa će Ustavni sud da se izjasni da li je akt ustavan, da li je neustavan, da li je ovakav ili je onakav. Nadam se da ćete biti uspešniji u pisanju te predstavke u odnosu na diskusiju koju ste prilično pravno nepismeno izneli.

Na kraju, što se tiče toga ko će gde da bude, odučiće narod, odučiće građani Srbije na izborima koji se svakim danom bliže, a evo sada ćemo da vidimo i kada birački spisak konačno više ne bude bio tema, kada i sa tom temom završimo, hoćete li konačno stati pred te građane i reći – lagali smo vas sve vreme, lagali smo vas da smo pokradeni jer smo nesposobni, pokušali smo da vas zloupotrebimo 2018. i 2017. godine žutim patkama, nismo uspeli jer smo nesposobni, pokušali smo da zloupotrebimo smrt dece u Ribnikaru, nismo uspeli, jer smo nesposobni, pokušali smo da zloupotrebimo pad nadstrešnice u Novom Sadu, nismo uspeli, jer smo nesposobni i kao nesposobni konačno odlazimo iz ove politike, pa neka dođu neki drugi?

Da li ćemo konačno to čuti ili ne, posle narednih izbora videćemo, ali će sigurno imati priliku to da kažu, jer ovu Skupštinu, kao što rekoh, moći će da gledaju samo na televiziji.

Hvala.

Gospođo Jerinić, po kom osnovu?
(Jelena Jerinić: Replika.)
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Dakle, to da li ću ja reći svaki put Zakon o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku zaista je nebitno, mi se ovde obraćamo građanima i građankama koji nemaju svi pravničko obrazovanje.

Ne brinite se vi ni za moju diplomu, niti za moj posao.

(Veroljub Arsić: Nisi blokirala svoj posao.)

Ne čujem dobro?

(Veroljub Arsić: Nisi blokirala svoj posao.)

Zašto bih ja blokirala svoj posao?

Dakle, što se tiče pretnji smrću, ja da vas obavestim da su vaše pristalice koje su danas uzvikivale „Aco Srbine“ takođe nama govorili ispred Narodne skupštine da smo se lepo postrojili za streljanje. Tako da, jel to ide u oba smera? To ide u oba smera, pritom, te vaše pristalice imaju obezbeđenje i podršku policije. Tako da, mislim, i mi se ovde ne osećamo sasvim sigurno.

Dakle, odlučuju građani i građanke na izborima, ali o vašoj sudbini, mi se nadamo, odlučivaće sud, a koliko vidim, tužilaštva, već počinju da se okreću protiv vas. Izgleda da je pukla tikva. Evo, Tužilaštvo za organizovani kriminal javno se obraća zato što predsednik Republike ponovo ugrožava samostalnost Javnog tužilaštva. Tako da, ne bih se ja preterano nadala u tu podršku koju ste do sada uživali.

Ono što je bila naša tvrdnja jeste da ovaj zakon kojim se uređuje revizija biračkog spiska, da se pravilno izrazim, neće dovesti ni do kakve stvarne revizije, jer stvarna revizija vodi vašoj krivičnoj odgovornosti.

Što se tiče Generalštaba... (isključen mikrofon.)

Što se tiče Generalštaba, to možda neki drugi put.
Vreme predviđeno za repliku je isteklo.
Gospodin Aleksandar Pavić ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Mi snaga naroda neće podržati ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biračkom spisku. Mi smo više puta rekli zbog čega načelno imamo protivljenja ovom zakonu, tj. predlogu izmena i dopunama zakona.

Na prvom mestu, nama se nije dopalo učešće stranog elementa, a možda je najbolja, najbolji argument što se nas tiče dao predsednik Srbije prošlog meseca, kada je doslovce rekao sledeće - i što se tiče biračkih spiskova i zahteva ODIHR-a, sve što požele, sve im ispunite, sve što im je palo napamet i nije im palo napamet ni u jednoj drugoj zemlji, sve im ispunite, to je moja molba, šta god da traže sve im dajte.

Nažalost, to je suština državne politike ovde, godinama, prvenstveno kada je reč o EU, a EU je jako dobro pokazala koliko joj je stalo do demokratije. Videli smo Rumuniju, videli smo Moldaviju, videli smo u Francuskoj kako se apsolutno izigrava izborna volja građana, vidimo pokušaje zabrane i sada najpopularnije političke stranke u Nemačkoj i EU jednostavno ne može da bude reper za bilo kakve demokratske standarde, a ovde se sa vrha države govori – dajte im šta god traže. Ali to nije samo politika što se tiče izbora, to je politika što se tiče i Kosova i Metohije, nažalost. To je politika što se tiče skoro svega drugog i to je naš suštinski problem sa ovim pristupom ovde.

Mi smo na početku rekli, kada su krenule ove javne rasprave, na početku smo rekli, mi smo načelno protiv toga da se nevladine organizacije koje se finansiraju spolja, da se uključuju i praktično se sa ovim ugrađuju u deo državnog mehanizma sa izvršnim i nadzornim ovlašćenjima, moći će da nadziru MUP. Mi ne vidimo potrebe za time. Ako su posmatrači na izborima, mogu da budu posmatrači i ovde, a ne da zauzimaju ravnopravno mesto sa onima koji su dobili izborno poverenje građana.

Znači, opet mi dozvoljavamo da nam se stranci ugrađuju u tkivo naše države, a vidimo da se upravo u tim zemljama koje to najviše traže, da se najviše u stvari urušava i gazi demokratija.

Mi smo isto tako predlagali, evo, sada ćemo predložiti predlog zakona, tj. izmene Zakona o uvođenju kamera na biračkim mestima. Ne razumemo zašto to nailazi na toliki otpor unutar Republičke izborne komisije i od strane predstavnika vlasti i predstavnika opozicije već skoro godinu dana. Ali, mi ćemo pokušati, pa da čuje javnost Srbije, evo i u Skupštini, gledajući skupštinske prenose, zašto su sporne kamere, zašto su sporne kamere na izbornim mestima? Zašto bežati od te vrste transparentnosti na izborni dan? Evo, imaćete priliku da kažete zašto je to sporno i sa jedne i sa druge strane.

Tako da, ovo se nadovezuje i na ovaj predlog, 2. tačku dnevnog reda. To je ovaj leks specijalis o Generalštabu. Opet treba udovoljavanje nekom stranom faktoru da nam sad rešava probleme.

Pre devet godina Vlada Srbije, koju je tada predvodio Aleksandar Vučić, koji je sada predsednik Srbije, je donela zaključak o vraćanju tog kompleksa Generalštaba u prvobitno stanje. Šta se to promenilo? Da li se promenilo to što sada treba navrat-nanos kupovati naklonost Trampove administracije tako što će im se dati ovaj prostor i time pogaziti zakoni Srbije, da bi im se udovoljilo, da bi se kao kupila njihova naklonost?

Trampova naklonost, po onome što je moglo da se vidi, se kupuje tako što mu dajete podršku pre izbora, kao što je to uradio Orban, kao što je to uradio Dodik, znači, dajete mu iz uverenja kad nije sigurno. Kupovina naklonosti prema takvim ličnostima, verujte, to se doživljava sa jednom vrstom prezira. I to je Tramp pokazao više puta, pogotovo prema ovima iz EU koji se utrkuju da mu budu vazali. Pogledajte kako ih tretira, kao đačiće. Pa i zaslužili su da ih tako tretira. Ali, Srbija nije zaslužila da bude tako tretirana, bez obzira ko god od nas imao naklonost prema Trampu u odnosu na druge kandidate, evo, ja lično sam imao, svi naši narodni poslanici, većina Srba je imala, to ne znači da mi sada treba da budemo na izvolite njemu ili interesima njegove porodice.

Tako se ne grade pravi i zdravi odnosi, nego se grade na zajedničkim vrednostima, a ne možete da gradite takve odnose ako vi zastupate neke stare, prevaziđene, retro globalističke vrednosti, „vouk“ agendu, a ovamo nudite i ono što ne treba da se nudi Trampovoj administraciji.

Ono što je ovde trebalo uraditi je poštovati veliki otpor koji je ova zemlja dala 1999. godine, bez ulaženja u to ideološki da li se slažemo sa onima koji su napravili sadašnje izdanje Generalštaba koje je srušeno 1999. godine. Evo, ja lično, ja sam ideološki na potpuno suprotnim pozicijama. Meni ideološki ta zgrada apsolutno ništa ne znači, ali znači kao simbol otpora.

Trebalo je imati široku javnu raspravu o tome, da vidimo da li sačuvati jedan deo kao memorijal, kao pamćenje na otpor, veliki otpor i naroda i države i vojske u to vreme, toj besprizornoj i nelegalnoj NATO agresiji, a možda nešto drugo, možda izgraditi neko modernije zdanje, ali da to bude naše, a ne da nas opet spašava, pod znacima navoda, strani investitor. Pa, vidimo dokle nas je to dovelo.

Znači, stranci treba ili da nam rešavaju probleme ili mi treba njima da damo sve što požele, pa će nam biti bolje. Nikome nije bilo bolje i niko se nije izgradio, niti razvio na takav način što će udovoljavati bilo kom stranom elementu. Evo, to mogu da kažem kao neko ko je bio pristalica i javno podržao Trampa i 2016. i 2020. i 2024. godine. Način da se to uradi treba da bude mnogo drugačiji i mnogo temeljniji.

Ako budete ovo uradili sa Generalštabom, verujte imaćete probleme mnogo veće u samom centru, budite sigurni da će biti otpora i nemojte da se iznenadite. Kolega Stanojević je prepodne dao jednu jako zanimljivu ideju da će sigurno biti zahteva za dozvolu za podizanje šatora ispred placeva Generalštaba, ali ove druge strane i kako ćete vi to sada da sprečite? Zašto mogu da se dižu šatori ispred Narodne skupštine, a ne mogu ispred ruiniranog Generalštaba? Znate u šta ćete pretvoriti centar Beograda? U otvoreno poprište, arenu jednog buktajućeg, tinjajućeg građanskog rata. Zašto ne može ovo da se uradi na ljudski način?

Generalštab je simbol 1999. godine, a tada, ko se seća, ko je bio tada ovde prisutan, dobro se seća da su i vlast i opozicija tada, bar što se tiče samog naroda, a i u dobrom delu političke scene, stavili svoje razlike sa strane i ujedinili se oko odbrane zemlje. Zašto to nije mogao da bude par pokušaj traženja zajedničkog jezika - kako da poštujemo to sećanje, a u isto vreme da ne ostane trano neka ruina u centru Beograda? Ne, nego mora ovako na silu, mora ovako preko noći bez javne rasprave, uz gaženje zakona, uz ignorisanje aktivnih istraga koje su u toku, e pa zato će stalno biti nekih protesta ovde, zato što se insistira na takvom načinu rada i vladavine.

Samo iz tih razloga bi trebalo da povučete ovaj Predlog zakona, naravno da nećete, ali videćete na kraju. Na kraju ćete samo dobiti negativne poene kod Trampove administracije koja će proceniti, kao što je već jednom procenila, da joj ne treba to. Oni imaju dovoljno novca. Zašto mora baš ova lokacija? Zašto ne može druga lokacija? Na kraju će da dignu ruke od ovoga kad vide kakav otpor će to da izazove, kakav revolt i onda ćemo samo moći da vam kažemo – bili ste upozoreni. Tada će biti kasno, izgubićemo vreme, dodatno će se dizati tenzija u društvu i bićemo još u goroj situaciji nego što smo sad. Hvala.

Reč ima gospodin Jovanov.
Izvolite.

Član 9. predloženog zakona kaže – u okviru projekta biće podignut odgovarajući memorijal, spomen-obeležje koje bi na delotvorniji način obezbedilo očuvanje kulturnog nasleđa, pre svega se misli na memorijal koji se odnosi na upravo na NATO agresiju i žrtve. Odluku o podizanju, to je 2. stav, odluku o podizanju memorijala, spomen-obeležja iz stava 1. ovog člana donosi Vlada na predlog Ministarstva nadležnog za poslove zaštite spomen-obeležja.

Tako da mi i te kako predviđamo da se na odgovarajući način obeleži ono što nije obeleženo evo 26 godina, kao što se ni na koji način nije obeležavala NATO agresija i stradanje u NATO agresiji do Aleksandra Vučića i organizacije koju je on pokrenuo, dakle, obeležavanja 24. marta i početka bombardovanja. Prema tome, jasno je da i te kako vodimo računa o tome i prosto primedbe tog tipa ne stoje.

Nije tačno da se baš opozicija ujedinila u odbrani zemlje sa vlašću tih godina, a nije se bogami proslavila ni godinu dana kasnije oko nekih stvari.

Međutim, ono što jeste činjenica to je da je ta zgrada bila bombardovana kao još mnoge zgrade u ovoj zemlji i mnoge zgrade u ovom gradu. Šta je simbol, a šta nije simbol? To je jako veliko pitanje. Da li je simbol onda zgrada u kojoj je bio smešten tadašnji vrhovni komandant i koji je živeo u toj zgradi, pa je srušena u bombardovanju, u pokušaju da se taj čovek ubije? Jel to onda simbol? Jel to veći simbol od ovog simbola ili je kao što sam već pominjao Toranj na Avali veći i važniji simbol od ovog simbola ili su mostovi u Novom Sadu veći i važniji simbol od ovog simbola? Zgrada CK-a, da li je simbol ili nije simbol, eto neka ostane kao tema za razgovor?

Sve ono što je moglo da bude simbol kasnije je ili renovirano ili prodato, pa je popravljeno, a samo se za ovo pitanje otvara tema da li ovo može ili ne može, hoće ili neće da bude predmet popravke. Zašto? Zato što je došlo vreme, i to sad po treći, četvrti put ponavljam, da bukvalno sve što vlast predloži treba da bude najbrutalnije osporeno. Ista priča je bila u „Beogradu na vodi“, jer su bile važnije udžerice i ono stecište narkomana i boga pitaj čega sve, nego da se izgradi „Beograd na vodi“. Bilo je važnije da ostane nacistički most na Savi, nego da se omogući izgradnja novog mosta i sve tako.

Setimo se laži koje su dolazile, recimo, kada je bio u pitanju „Beograd na vodi“, da će upravo u centru „Beograda na vodi“ biti izgrađena najveća džamija u ovom delu sveta. A jel se sećate laži da je Stefan Nemanja u svojim rukama morao da ima krst, a onda su zvali iz „Beograda na vodi“, pošto su oni muslimani, da ne može da bude krst u „Beogradu na vodi“? Koje su sve laži plasirane kada je bilo koji projekat, koji je trebao da bude realizovan, samo spomenut u javnosti? Sve je moguće.

Da li će neko da protestuje ili neće da protestuje, ukoliko protesti nisu nasilni, svako ima pravo da protestuje, i to je to. Da li će da razapinju šatore? Razapinjali su ih i na onom nacističkom mostu na Savi, pa su posle otišli, pa je most demontiran onako kako je planirano. Prema tome, ništa tu nije nerešivo i ništa nije problematično toliko da bi se predstavljalo kataklizmično, ali ono što jeste problem to je da mi imamo jedan dobar deo političke elite u ovoj zemlji, kada kažem političke elite mislim na ljude koji su u političkom smislu došli do određenog nivoa, dakle, da li su poslanici, lideri stranaka ili su nekih pokreta ili kako god, bave se politikom, koji bukvalno svaki projekat koji se desi u ovoj zemlji traže da se ospori, šta god bilo.

Vi sada imate napade na brzu prugu Beograd – Subotica iz pozicije šta će nama pruga koja ide tako brzo kada niko nema tako brze pruge u regionu. Smešno, ne smešno, to je tako, to je ugao iz kog oni napadaju brzu prugu. Isto i sa ovim.

Ja bih razumeo da je ova zgrada u upotrebi, da se ona koristi, pa hajde čovek i da kaže, mada u SAD, u Britaniji, u zapadnoj Evropi i te kako se ruše postojeće zgrade i na tom mestu grade nove zgrade, funkcionalnije, ekološki bolje, kako se to kaže – energetski efikasnije i sve ostalo, i te kako se radi to. Ne mislim stare zgrade u smislu gradskog jezgra, već mislim, recimo, na blokove na Novom Beogradu, na primer. U takvim nekim blokovima, u takvim nekim naseljima, te zgrade neko otkupi, ne znam kako to ide, to ruši, pravi nove zgrade, drugačije, modernije, funkcionalnije i sve ostalo. Dakle, to je otprilike nešto što se događa.

Kod nas se držimo neke lažne tradicije koja ne seže dalje od 50 godina. Šta god da se spomene, a ne, to ne dolazi u obzir. Spomene se izgradnja stadiona, izmeštanje stadiona nekog fudbalskog kluba, pa da si majku opsovao ne bi tako prošao, a oni u Engleskoj sruše stadion star dva veka i naprave nov na drugom delu zato što ima bolji prilaz auto-putu, bolji parking itd, a kod nas mora da se poštuje ne znam šta.

Što se tiče ove zgrade, prazna ruševina i sad nama neko kaže da to tako treba da ostane još narednih 100 godina, još 26 godina. Dvadeset i šest godina. Evo, svi su bili na vlasti, nema ko nije, u ovoj ili onoj varijanti i niko ništa nije uradio i sad se pojavio neko ko kaže – ja bih nešto uradio, a mi kažemo – a pa ne može. Zašto? Pa zato, zato što ne može, ne znamo ni sami zašto ne može, ali ne može, to treba tako da ostane i ponovo pitam – recite mi jednu zgradu u Beogradu, 1971. godine, posle Drugog svetskog rata, posle bombardovanja 6. aprila, posle bombardovanja na Vaskrs 1944. godine, posle svih mogućih uličnih borbi partizana i crvenoarmejaca za oslobođenje Beograda oktobra 1944. godine, koja je ostala razrušena? Jednu. Pa nema.

(Stefan Janjić: Ima. Narodna biblioteka.)

Osim Narodne biblioteke. Nisam je spomenuo iz drugog razloga. Ako vi znate za Narodnu biblioteku, znate i zašto je bombardovana i zašto nije obnovljena.

Napravljena je druga, na tom mestu nije, ali ta Narodna biblioteka je bombardovana zato što je bila simbol ovog naroda i zato što je trebalo satrti bilo kakvo sećanje ovog naroda dalje od onoga što trenutno zna. Dakle, i povelje i sve ostalo i najgore od svega što oni koji su znali da će biti bombardovanje nisu javili, pa je to moglo da se izmesti, ali da ne ulazimo sad u to. Nema takve zgrade, ali čak i ta zgrada je rasklonjena, pa je ostao plac, nije ostala u onom stanju ne znam ni ja kakvom i sad kaže neko će da formira tamo šatore i ne znam ni ja i onda će nešto da se desi ne dao Bog da se obruši i onda će opet da bude kriv Vučić, krivi mi, ruke su vam krvave, nerad ubija i ne znam šta će onda da bude tema.

Znači, evo, hajde sad da zamislimo drugu situaciju. Zamislimo situaciju da je pred nama leks specijalis koji kaže – ovaj objekat ne sme da se takne narednih hiljadu godina i posle nekog vremena, ne daj Bože, u prolazu nešto se desi, padne zgrada, pošto je u užasnom stanju, pošto svi znaju daje u užasnom stanju, itd. i ko će biti kriv? Dakle, ulazimo u pozicije da šta god uradili ne valja. Popravi, ne valja, pa nije do nas, do vas, do svih je. Pa, nismo popravili, rušilo se. Dakle, rušeni su delovi, čitao sam vam to po kvadratima koliko je rušeno, više hiljada kvadrata je rušeno valjda da se ne odvali da neko ne pogine i to je jedino što je moglo, nema sanacije, nema popravljanja, nemoguće, ali, ne, neka stoji tako.

U svakom slučaju, dakle, da se ja vratim na ono što je suština. Memorijal NATO bombardovanja će da bude u tom okviru i to će biti obeleženo na dostojanstven način i dostojan način ne tako što ćemo sačuvati ruševinu u centru grada, nego tako što ćemo napraviti nešto što će na adekvatan način da služi i onima koji dođu u ovu zemlju i oni koji posete te nove zgrade da vide šta je ova zemlja i ovaj narod preživeo 1999. godine, kako smo bili ubijani bez ikakvog razloga, bez ikakvog povoda i ne mogu da prihvatim, to sam zaboravio da kažem, ali hajde da ne ulazim sad u repliku unazad, da je bilo koja vlast dovela do ne znam ovoga ili onoga. Ne možete vi da dovedete do toga da vas neko bije, uvek je kriv taj koji primenjuje nasilje. Dakle, šta god da je bilo moglo je da se nađe neko drugo rešenje, a ne da budemo u divljački bombardovani 78 dana i noći.

Postojale su različite opcije koje su koristili i ranije, i sankcije i ovo i ono, ali nisu hteli to, hteli su da bombarduju i na kraju krajeva to su oni sami svedočili posle da ceo Rambuje je bio predstava da bi nas bombardovali, da su davali ponude koje ne mogu da se prihvate da bi nas bombardovali.

Dakle, memorijal će biti, a što se tiče svih ostalih stvari kako će ko da gleda na to da li će ovako, da li će onako, o tom potom. Ono što je nama bitno to je da mi otvaramo prostor i otvaramo mogućnost da zemlja ide napred i to je naš osnovni cilj i osnovni zadatak. Da li će to da dovede do popravljanja odnosa sa Trampovom administracijom, SAD? Iskreno, voleo bih, a ako do toga ne dođe, Bože moj, mi smo stvorili mogućnost, a pošto vidim da svi kažu kako je to poklanjanje ovome i onome, ako oni odustanu, evo prilike svima onima koji se nude, pa neka neko od njih uzme, pa neka napravi neku zgradu. Ja verujem da bi bili vrlo srećni i zadovoljni da na takvoj lokaciji nešto naprave. Hvala.

Reč ima Miroslav Aleksić.
Izvolite.