Gospođa Dubravka Filipovski, pretpostavljam po amandmanu.
Izvolite.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, za mene ažuriranje biračkog spiska ne treba da bude osnov za stvaranje tenzija u društvu već tačka oko koje se gradi poverenje između građana i države.

Za mene je ovaj Predlog zakona još jedna prilika da unapredimo birački spisak i da dođemo do veće transparentnosti, a ne da se ismevamo na ovu temu ili da govorimo o nekakvim kupovinama glasova birača za koje vam je šef poslaničke grupe SNS na jedan vrlo jasan način sve rekao.

Nikakve promene u biračkom spisku i u biračkim spiskovima, kao ni smanjenje izbornog cenzusa ne mogu da budu alternativa nedostatku programa i vizije kako treba voditi državu, jer svi izbori do sada su pokazali to na jasan način. Taj nedostatak je i te kako kažnjen od strane građana Srbije.

Hoću da istaknem i činjenicu da ovim Predlogom zakona broj birača po lokalnim samoupravama se može pratiti i ažurira se na sedam dana, kao i činjenicu da je predloženo da se Predlogom ovog zakona formira i komisija koje će sve to pratiti.

Tako da, manipulacije o kojima govorite u ovoj raspravi po amandmanima u biračkim spiskovima ne stoje.

Ako pogledate rezultate nedavnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru potpuno je jasno da su oni identični i kada je u pitanju rezultati izašlih građana od strane lokalne izborne komisije, a i CRTA koja je u velikom delu zajedno sa predstavnicima poslaničkih grupa ovaj Predlog zakona i predložila.

Sve preporuke, dakle, ODIHR-a, CRTE, civilnog sektora su prihvaćene ovim Predlogom zakona.

Za mene je ovaj Predlog zakona važan korak ka dijalogu, ka podizanju konsenzusa, ka smanjenju tenzija i da li će do toga doći ili ne zavisi samo od vladajuće koalicije, ali je ovaj Predlog zakona prilika da pokažemo pre svega institucionalnu zrelost i želju da dođe do smirivanja tenzija u društvu. Vreme koje je pred nama će to pokazati, ali sudeći po ovoj dosadašnjoj raspravi potpuno je jasno da vi u svemu i svačemu tražite alibi za nedostatak svoje politike i za činjenicu da vas jednostavno takve kakvi ste građani neće.

Hvala.
Reč ima gospodin Željko Veselinović.
Po amandmanu, pretpostavljam.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristiću i vreme ovlašćenog predstavnika.

Želeo bih na samom početku da uputim saučešće pre svega građanima BiH i građanima Tuzle zbog tragedije koja se desila u tom gradu. Smatram da je potpuno neprimereno da danas, da kažem, ili juče na dan te tragedije se govori u ovom domu o tome da je neko balija, da je neko ustaša, itd. Mislim da to, u krajnjem slučaju, mora biti sankcionisano opomenom.

U politiku sam ušao da bih se borio isključivo za radnička prava. To je jedan segment u kome sam, biću malo i pretenciozan, verujem najbolji u Srbiji. Isto tako najbolje u Srbiji znam kako bi se ta prava rešavala.

Nisam se nešto mnogo obazirao na neke druge teme, ali s obzirom da sam sad tu gde jesam i da sam neko ko je inicirao formiranje radničke partije koja će se baviti isključivo tim stvarima moram da kažem neke stvari koje će možda biti revolucionarne, a to je da se možda po prvi put delimično slažem sa kolegom Jovanovim u nekim stvarima koje je on rekao.

I ranije sam, jer sam dugo godina u tom delu opozicionog sektora, govorio da se nikako ne može pobediti bez glasova radničke klase. Radnika danas u Srbiji ima negde oko 2 miliona i 400.000. Ja sam to kolegama više puta prenosio i tražio od njih da nađemo modus kako da se približimo tim ljudima, kako da tim ljudima prenesemo politiku koju bi mogli eventualno na tim nekim izborima da pobedimo.

Nije tu bilo nešto mnogo razumevanja, ne mogu da kažem ni da nije, ali prosto ja sam bio jedan od retkih koji je tu problematiko poznavao i koji se time bavio, a nisam imao dovoljno prostora da o tome govorim. Danas ne mogu da govorim ni na režimskim medijima, ali isto tako ne mogu da govorim na ovim profesionalnim medijima jer sam zabranjen, ja i moje kolege iz poslaničke grupe. Tako da, mogu da govorim ovde.

Činjenica je to da bez dobijanja nekih 20% glasova sa ove druge strane ili nekih neopredeljenih ova vlast ne može da se pobedi nikako. To je činjenica. Vi imate 25%, 30% ljudi koji nisu manje-više ni za koga ali mrze Aleksandra Vučića. Glasali bi i za magarca, ali bi glasali i za Belog preletačevića pod uslovom da je protiv Aleksandra Vučića. To je potpuno legitimno, da se razumemo. Sa druge strane, imate dobar deo onih ljudi koji apsolutno nisu ni za koga ili su razočarani politikom SNS, SPS pa su se povukli. Kada vi takve ljudi koji nisu aktivni nigde počnete da nazivate „ćacadima“ ili kako god već, „ćacima“, naravno da te ljude nećete dobiti nikada. To je ključna stvar i ključni problem cele te priče.

Još sam 18. februara pisao, znači mesec dana pre onog najvećeg studentskog skupa u istoriji koji je bio 15. marta, još tada sam pisao da studenti jedino treba da traže, odnosno da prihvate poziv Aleksandra Vučića da jedina tema razgovora sa njim treba da budu izborni uslovi i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Tada sam nazivan izdajnikom, tada sam nazivan nekim ko je prodao, nekog ko je, da kažem, prešao na drugu stranu, a onda kada se dva meseca nakon toga, kada su studenti tražili raspisivanje parlamentarnih izbora, onda su ti koji su pljuvali mene i neke druge odjedanput rekli – izbori ili smrt. Ko nije za izbore taj je izdajnik. U politici moraš da imaš tajming kada nešto tražiš.

Ja sam studente podržavao i podržavam ih, to sam pričao i ovde u parlamentu. Kada kažem studente, studentsku listu nisam i ne mogu da podržim, niti ću je podržati dok me neko ne bude pozvao da traži moju podršku niti ću bilo kome da se dodvoravam, govorim u svoje lično ime. Ponavljam, niti ću bilo kome da se dodvoravam i da idem uz dlaku. Kada me neko bude pozvao, kada mi neko bude predočio ljude koji treba da sprovode tu politiku, kada mi neko bude predočio zašta se oni zalažu i šta je njihov cilj, onda mogu da se izjasnim da li podržavam ili ne. Do tada, kao što moj kolega Đorđo rekao, blanko ne podržavam ni svoje dete, a kamoli nekog drugog.

Zato moramo da nađemo modus i način ako hoćemo da menjamo vlast, da se približimo upravo tim ljudima koji su potpuno nezainteresovani za politiku, a mi koji živimo ovde u ovom balonu i koji živimo politiku, susrećemo se isključivo sa svojim stranačkim istomišljenicima i nemamo realnu sliku o dešavanjima.

Neko sam ko je proputovao celu Srbiju razgovarajući sa radnicima, sa obespravljenom kategorijom, ako tako mogu da kažem i mogu iskren da budem da većina ljudi apsolutno nije ni za jednu ni za drugu stranu. Žive svoj život, deca idu u školu, idu na treninge i nisu baš zainteresovani da se biju na ulicama ni za jednu ni za drugu stranu.

Kada budemo shvatili da je takvih ljudi ovde danas najviše i da tim ljudima koji se bore za život moramo da nađemo način da se obratimo, onda možemo da razmišljamo o tome kako ćemo nekoga da pobedimo.

Moje kolege iz opozicije vrlo dobro znaju kada dođu neka istraživanja koje su ključne stvari kod građana Srbije, a to su stabilnost, normalnost i sigurnost. Aleksandar Vučić u devet sati ujutru ima miliona glasova prednosti, odnosno milion glasova penzionera. Zašto? Zato što tim ljudima on uliva sigurnost, nekada i lažnu sigurnost, ali on ispada da brine za njih. I, ako vi sve penzionere i sve ljude koji su neutralni, nazivate „ćaci“, imate ozbiljan problem, jer nikada neće glasati za vas.

Ja hoću kroz radničku partiju da se obratim upravo radnicima, upravo tim obespravljenim ljudima, danas imamo priliku da na jugu Srbije se neke fabrike zatvaraju i da je nekoliko stotina radnika proteklih desetak dana ostalo bez posla.

Danas je u Kragujevcu u jednoj fabrici na polovini radnog vremena radnicima saopšteno da njih 40, odnosno da se ta fabrika sa 40 radnika zatvara. O tome sam ja gospodo draga govorio još pre šest meseci, da će vanredni povećanjem minimalne zarade koja nije utemeljena na ekonomskoj politici, nego je utemeljena na političkoj odluci, upravo doći do toga. Ja kao predstavnik radnika ne mogu da kažem da povećanje minimalne zarade koje je bilo sada 1. oktobra i koje će biti od Nove godine, nije malo, ja to moram da pozdravim, to sam i tada rekao, ali šta ćemo sa kompanijama koje u svojim budžetima nisu mogle da projektuju dva povećanja minimalne zarade u toku jedne kalendarske godine. Oni su sada počeli da zatvaraju firme.

Šta ćemo ako se takva situacija nastavi, a siguran sam da će se nastaviti u nekom narednom periodu. Ko će voditi računa o tim ljudima? Koga će od tih ljudi biti briga da li ovde neko kaže živeo Aleksandar Vučić, ili Aleksandar Vučić je izdajnik i lopov. Nikog od njih to ne zanima.

Zamolio bih da se vratimo temama običnih ljudi, i da barem mi ovde koji smo izabrani od strane građana, a ja jesam izabran od strane građana, jer sam jedini predstavnik sindikata koji je bio na listi Srbija protiv nasilja, gde su članovi mog sindikata glasali za mene i za tu listu, imam pravo da govorim u njihovo ime. Okrenimo se običnim ljudima, okrenimo se rešavanju njihovih životnih problema.

Dajte da batalimo ove stvari koje se dešavaju ovde, ili s obzirom da sa jedne strane imamo navijanje, skandiranje, urlanje, a to je počelo i sa druge strane da se dešava, da organizujemo jednu fudbalsku utakmicu, pa predstavnici vlasti nek budu jedna ekipa, predstavnici opozicije druga, ja ću da napravim treću ekipu, pa da igramo fudbal, da eto što se kaže na terenu, da se na terenu krljamo, da ne bi to radili ovde, i neka se narod malo zabavlja i smeje.

Apelujem još jednom, kao što sam i pričao ranije, na mir, apelujem na kolege da prekinu sa štrajkom glađu. Apelujem na sve da ne dižemo više tenzije, nego hajde da rešimo problem biračkog spiska, itd, i sve druge probleme koje je ODIHR ovde dao kao preporuku, pa kada se svi ti zakoni budu doneli uz konsenzus, kažem, uz konsenzus, političkih partija, ne nekih neformalnih grupa, koje postoje van ove zgrade, kada se bude napravio konsenzus, onda da idemo na izbore i da vidimo ko će da pobedi. Ali do tada, izbori u ovakvoj situaciji, ovakvoj klimi ne odgovaraju nikome, ne odgovara ni vlasti, a ne odgovara ni opoziciji.

Ja sam apsolutno protiv izbora dok se svi zakoni ne usvoje, ali naglašavam, ne na ovakav način, nego uz konsenzus svih političkih aktera, svih političkih partija koje se nalaze u ovom parlamentu i eventualno, još nekih relevantnih koje su se u međuvremenu pojavile, a nikako da se pitanje izbora rešava na ulici. Hvala.

Hvala vama.
Gospođa Jelena Milošević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Neko ovde reče da su manipulacije sa biračkim spiskom laž. Ja ću sada da vam pročitam zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru sprovedenim u gradskoj upravi grada Zaječara, nad vođenjem dela jedinstvenog biračkog spiska. Taj nadzor sprovela je inspektorka Miladinka Đurđević, nakon održanih, sada već čuvenih izbora u Zaječaru.

Kaže inspektorka Đurđević slučajnim uzorkom, ona nije češljala ceo spisak, nego je uzimala slučajne uzorke, utvrđeno, i to piše ovde u ovom nadzoru, ali to izgleda nikog od vas ne interesuje, da su u biračkom spisku grada Zaječara prijavljeni ljudi koji nemaju prijavljeno boravište, pa sada je tu spisak tih lica, pa, su onda glasali ljudi upisani su u birački spisak oni koji imaju prijavljeno boravište i koji mogu da glasaju na republičkim, a ne mogu da glasaju na lokalnim izborim, a glasali su. Onda su tu, verovali ili ne, pronađena lica koja su upisana sa prijavom prebivališta a da prijava prebivališta nije na teritoriji grada Zaječara, pa je tu spisak tih lica.

Ako je jedan glas ukraden, izbori se poništavaju. To ne kažem ja, to je rekao Aleksandar Vučić 2012. godine i moram da vam priznam da se ja sa njim slažem, ali šta ćemo sa hiljadama glasova koji su pokradeni i šta ćemo sa ovim zapisnikom koje je sprovelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Znači vi ovde imate dokument državnog organa koji je ustanovio manipulacije u biračkom spisku, koji je ustanovio da su glasala lica koja ne bi smela da glasaju, jer nemaju prebivalište na teritoriji grada Zaječara ili imaju samo boravište ili nemaju čak ni boravište. E sad imam obavezu zbog Zaječaraca i zbog ministarke ovde odsutne, Snežane Paunović kažem nešto o čuvenom Višem sudu u Zaječaru.

Bilo je mnogo žalbi i to je tačno, opozicija je podnela dve. Prva žalba odnosila se na verifikacionu komisiju i na sam proces verifikacije odnosno dodele mandata. Viši sud je tu žalbu usvojio i odluka Skupštine o dodeli mandata je poništena. Zato smo imali drugu konstitutivnu sednicu i na tu drugu konstitutivnu sednicu opozicija je ponovo uložila žalbu i evo u ime naroda, Viši sud u Zaječaru kaže da se usvaja žalba opozicije, i poništava se odluka Skupštine grada Zaječara o potvrđivanju mandata odbornika Skupštine grada Zaječara od 24.9.

Da li znate što? Zato što su istekli rokovi prema članu 87. i to je birački spisak, o tome mi ovde pričamo, Veroljube Arsiću. Dakle, izbori u Zaječaru moraju da se ponove, jer Zaječar nema vlast, ako ne zbog toga što birački spisak nije bio dobar o čemu postoji zapisnik, onda zbog odluka Višeg suda i ne može Viši sud da dodeljuje ili oduzima mandate, to nije njegov posao.

Viši sud može da odluči o zakonitosti izbornog procesa. Ministarka Paunović je rekla da je uložena žalba Ustavnom sudu i ja želim da vas obavestim, da je Koalicija Srbija protiv nasilja, se obratila Ustavnom sudu još 2023. godine, do danas odgovor od Ustavnog suda nismo dobili, a vi ste gospodo posle tih izbora vlast.

Šta to sada znači, da ćemo da čekamo 5 godina da Ustavni sud odgovori a za to vreme će Zaječar da ima nelegitimnu Skupštinu. Ovaj vaš zakon neće rešiti problem koji postoji u Zaječaru niti u Nišu, jer mi smo imali čoveka koji je u decembru bio kandidat za odbornika, na vašoj listi a onda je posle tri meseca dospeo u birački spisak, opštine Medijana, biračko mesto br.5, Marko Stošić, sada direktor Centra za socijalni rad. To su te manipulacije koje postoje sa biračkim spiskom i to je ono na šta mi ukazujemo i zbog toga izbori niti su fer, niti su pošteni, niti su demokratski. Hvala.