Hvala vama.
Dakle, završili smo pretres o svim amandmanima.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima i prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM POSTUPCIMA RADI REALIZACIJE PROJEKTA REVITALIZACIJE I RAZVOJA LOKACIJE U BEOGRADU IZMEĐU ULICA KNEZA MILOŠA, MASARIKOVE, BIRČANINOVE I RESAVSKE.
Primili ste amandmane koji su podneti na Predlog zakona, kao i mišljenje predstavnika predlagača Zakona o podnetim amandmanima.
S obzirom da smo obavili načelni pretres, otvaram pretres Predlog zakona o pojedinostima.
Na član 1. amandman u istovetnom tekstu podneli su poslanici Narodnog pokreta Srbije, Zeleno levog fronta, MI – snaga naroda.
Reč ima Biljana Đorđević, izvolite.

Zahvaljujem.

Mi smo na sve članove ovog zakona podneli amandman - briše se, zato što smatramo da je sramotan ovaj pokušaj legalizacije pljačke od strane režima, kome su usta puna Srbije, patriotizma, a u stvari rasprodaje i poklanja najvrednije zemljište i srpska kulturna dobra u centru Beograda, gde na mesto zgrade Generalštaba srušene u NATO bombardovanju treba da se izgradi luksuzni Trampov hotel.

Ovih dana smo slušali kako je sve nakon bombardovanja obnovljeno, ali nismo dobili kredibilno objašnjenje zašto se ne obnovi Dobrovićeva zgrada Generalštaba? Stručnjaci kažu da je to moguće, postoji projektna dokumentacija, ali "lafufu" režimski stručnjak kaže da je pre neki dan čitao svu dokumentaciju do kasno u noć i da je zaključio da to ipak ne može. Kaže i da dolazi novo vreme. Valjda je to ono vreme u kome se mesta državnih i arhitektonskih simbola zamenjuju spomenicima kapitalu, ovoga puta američkom, drugi put nekom drugom. Da li vam je to važno? Meni nije, bitno je da se ne zamenjuje javnim interesom i to je problem.

Umesto da se omogući javni razgovor o tome šta ovo mesto za nas znači i šta je značilo, koje su se odluke u njemu donosile, mislim da to jeste vredno, i ispitivanje i preispitivanje kao i značaj arhitekture ovog arhitektonskog zdanja modernističkog stila, naše državnosti, na kraju krajeva, nama se pokušava prodati priča da to nije vredno, pa je toliko bezvredno zemljište u centru Beograda, preko puta zgrade Vlade, da je jedina šansa za njegovu obnovu izgradnja hotela.

Od onih kojima su usta puna suvereniteta, očekivali bismo da ovo mesto simboličnog pokušaja urušavanja suvereniteta makar obnove, ali ne, oni planiraju brisanje sećanje, brisanje mogućnosti preispitivanja, prodaju istorije, pod izgovorom investicija i opet da ponovim, izgradnju spomenika kapitalu.

Vučić se kune u patriotizam, ali svaki njegov patriotski projekat završava se kao privatni biznis u rukama stranih kompanija ili partijskih tajkuna. Nekome je, ponavljam, više ili manje važno da li su to domaći tajkuni ili strani, meni nije, ni u javnom interesu, nije rezultat učešća građana.

Vi ste se ovde fokusirali da nam objasnite, odnosno ne da nam objasnite nego čitavo ovo zamešeteljstvo kako da ovo legalizujete, jer, prosto je neverovatno, ja hoću malo makar građanima da približim šta ste vi ovde radili, dakle, svi već sada znamo da ste vi u novembru, 14. novembra prošle godine, doneli odluku Vlade kojom zapravo potpuno neustavno, na osnovu falsifikovanih dokumenata, o čemu se sada vodi postupak, ukidate status kulturnog dobra zgradi Generalštaba i Ministarstva odbrane i čitav ovaj rad ste fokusirali na tu temu.

Isto tako, pokušali ste da nam prodate priču da je ovo nekakva ideološka borba da se zaštiti ideološki podobni arhitekta, da to nema nikakvu vrednost i da mi ovde govorimo isključivo iz pozicije nekoga kome je stalo do, recimo, socijalističkog nasleđa ili modernističke arhitekture. Naravno, nama je do toga stalo, ali apsolutno nije potpuna istina.

Dakle, vi ste tom odlukom od 14. novembra prošle godine, dakle, rekli ste da ovo više nije kulturno dobro, sada je to poprilično osporeno i prosto sramotno osporeno, s obzirom da imamo osumnjičene, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića, direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koji su priznali radnje koje im se stavljaju na teret, a to je falsifikovanje dokumentacije na osnovu kojih su u Ministarstvu kulture podneli inicijativu za donošenje ovakve odluke.

Ono na šta smo vam mi ukazali u amandmanima - briše se, jeste da se ove zgrade i dalje nalaze u Centralnom registru nepokretnih kulturnih dobara i deluje da ste vi to shvatili tek kad smo mi ovaj amandman podneli, pa ste onda vi podneli amandman koji ste u međuvremenu prihvatili, i to, pazite, u 9.57 časova a rok je 10.00 časova, da se učini ništavom ova odluka Vlade, koja je inače bila neustavna i kriminalna, od prošle godine, i da se automatski onda, u stvari, kaže da nikad to nije ni trebalo da bude kulturno dobro i fokusirate se na tu odluku Vlade iz 2005. godine, kao, zašto je uopšte neko naknadno proglasio to kulturnim dobrom.

Međutim, ovo čitavo područje zaštićeno je još po dva osnova. Jedan je zaštita prostorne kulturno-istorijske celine, gde Generalštab i zgrada Ministarstva odbrane svakako pripadaju, na kraju krajeva i čitav vaš zakon govori o jednom području koji vi revitalizujete i obnavljate i ta čitava kulturno-istorijska celina, a o čemu je vaša Vlada 2020. godine donela odluku da ga proglašava time, onda ste opet prošle godine 15. novembra doneli odluku da veštački izbacite samo ove parcele. Dakle, ako je nešto kulturno-istorijska celina od značaja za sve nas, onda samo jedan deo unutra više nije? Ja ne znam kako to može objasni osim jednim potpunim bezobrazlukom i vređanjem inteligencije svih nas i građana Srbije?

Želim to da pokažem plastično građanima. Dakle, ovo je jedna parcela, za koju vi sada kažete da je izuzimate iz zaštite kulturnog dobra, ali, pazite, ova parcela i neki njeni spomenici kulture ostaju deo ove zaštićene prostorno-istorijske celine i ja želim da problematizujem šta to zapravo za nas znači. Znam da je komplikovano, ali pratite me.

Dakle, ovo je ta srušena zgrada Generalštaba za koju vi kažete da ne može da se obnovi a stručnjaci kažu da može, ali pored nje je zgrada Generalštaba kraljevine, znači nije komunistička Jugoslavija, ako vam je to toliki problem, već Kraljevine, tzv. Kamena palata. Ona je zaštićeno kulturno dobro još iz 1984. godine i deo je i dalje ove prostorne celine. Ovde je zgrada Sedmog puka, dakle, isto tako kulturni spomenik i ovo je ova druga parcela o kojoj se govori, ona je za ovu priču možda manje važna, ali čisto da pokažemo građanima. Izvan je ta prostorna kulturno-istorijska celina od značaja za Beograd, ali samo smo ovako iščupali neke zgrade, gde je zgodno da dođe Trampov hotel. Tu sad dolazi jedna zanimljiva stvar.

Render firme, zove se kompanija "Finitel global development", kako bi trebalo da izgleda ovaj Trampov hotel, pazite, ovo je zgrada kasarne Sedmog puka i tu piše - Tramp. Ovo nije komunističko nasleđe, ako je to toliki problem, ovo je zgrada Sedmog puka gde piše Tramp. Idemo dalje.

Ovde vidimo dve kule, ovo je Beograđanka, ovo je na mestu srušenog Generalštaba, ali šta je ovo? Odakle viri ova kula? Meni ovo liči da ova kula viri iznad Kamene palate. Evo druge slike rendera. Znači, tri kule - srušeni Generalštab, šta je ovo, meni ovo liči da je iznad Kamene palate, ne znam, možda bi mogli da nam pojasnite? Na stranu što ne znam kako će ovo da se uklopi uz kulturno-istorijsku celinu?

Samo da bude jasno, koristila sam vreme ovlašćenog.

(Predsedavajuća: I da niste napomenuli ja bih skinula.)

Hvala vam.

Dakle, samo da podsetim šta u toj odluci o prostorno kulturnoj-istorijskoj celini piše. Prostorno kulturna-istorijska celina predstavlja prostor posebne kulturne istorijske arhitektonske, urbanističke, estetske, društvene, sociološke i nematerijalne vrednosti. O njenom nastanku i razvoju se čita uspon Beograda od vremena Kneza Miloša kroz čitav 19. i 20. vek. Ona svojim reprezentativnim arhitektonskim fondom u okviru očuvane ulične matrice čuva sve graditeljske mene Beograda i kroz njih priča o političkim aspiracijama različitih režima državnim ambicijama, političkim ideologijama, privrednim aktuelnostima, arhitektonskim tendencijama, stilovima i čuvenim graditeljima najvećim imenima srpske arhitekture.

Da ne čitam, mislim da bi svi trebalo da pročitaju ovo. Dakle, reč o tome je da se na ovom mestu nalaze značajne institucije koje su imale presudan uticaj na politički privredni i društveni razvoj Beograda i Srbije, što ukazuje na neosporne društvene vrednosti područja, a sada, vašu ideologiju svedočiće „Tramp“ hotel, i to sve govori o tome…

U stvari, ja bih rekla, vi ste u pravu, ovo jeste ideološka bitka, samo što je vaša ideologija jedna neoliberalna autoritarna na profitu i feudalizmu, u suštini, svedena ideologija, jer od ovoga javnog interesa nema. Jedini interes koji ja ovde mogu da vidim je vaš politički profit da se možda nekako umilite Amerikancima, rekli ste da hoćete da otoplite odnose, zbog ovih sankcija nisu za koje smo svi znali da će doći i da se nekako izvučete iz ove situacije, ali sigurno da tu ima i nekih drugih stvari.

Svakako, interesa nema, ideologije ima. Naša ideologija je interes građana, zaštita javnih, kulturnih, prirodnih dobara, a vaša čisto bogaćenje i opstanak na vlasti.

Hvala.

Moj interes je i moraću da tražim sada preko veze da zamolite gospodina Lazovića da nam da odgovor hoće li se izviniti ili ne, evo, čekam mesec i po dana, što nas je doveo sve u zabludu, izborio repliku na osnovu nečega što nije bilo, pa ste tražili stenograme, pa mi poslali stenograme.
(Radomir Lazović: O čemu vi?)
To znači da nema izvinjenja?
Nema?
Dobro. Hvala.
Ovo je bio samo mali test integriteta.
Gospodine Jovanov, izvolite.

Nezgodno je kada narodni poslanik ne sedi u sali, nego se o tome šta se dešava u Skupštini informiše preko medija, pritom Šolakovog blokadersko-terorističkog smeća, koje uglavnom prenosi sve pogrešno i ono što sam rekao i ono kako sam govorio.

To što je kopirala ono što sam im rekao pre dva dana ili juče, kada sam već rekao, da su „lafufu“ opozicija, to mi prija i to mi godi zato što je kopiranje najviši oblik divljenja, tako da to je u redu.

Što se tiče toga da sam rekao da sam do kasno čitao planove „lafufu“ opozicije, imate snimak pa gledajte... Dakle, i „Labubu“ i „lafufu. Da ste vi „lafufu“, a „Labubu“ da će da dođe. Imate snimak, ljudi, pa pogledajte. Imate u stenogramu, imate snimak sednice.

Ja kažem, vi niste tu. Kada vas prozivaju, niste u sali, ko zna šta radite, i onda ponavljate stvari koje su davno rečene.

U svakom slučaju, hvala na tome. To divljenje mi zaista imponuje.

Uglavnom, ono što je poenta to je da nikad nisam rekao da sam čitao bilo kakve nacrte, da sam čitao bilo kakve analize arhitekata i da sam to čitao duboko u noć. Ne, čitao sam pisma nevladinih organizacija koje su od mene tražile da povučem zakon i zaključio posle duge analize i podrobno i baš sam se koncentrisao na to sve što su napisali, odlučio da to ne uradim.

Drugo, i time da zaključim, to koliko je vama stalo da se obeleži bilo šta što ima veze sa NATO bombardovanjem, NATO agresijom, što ne smete ni da izgovorite, meni je pokazalo ono što vam je Marina Raguš uradila u prethodnom mandatu, kada vas je 20 puta pozivala da izgovorite NATO agresija, a niste smeli. Eto to. To mi je pokazalo koliko vam je stalo, a to šta ćete da pričate, možete da pričate šta god hoćete, okačite mačku o rep.

Hvala.

Hvala.
Sada je dva sata i četiri minuta. Vreme je za pauzu.
Vidimo se za sat vremena.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Doktor Snežana Rakić je u sistemu.
Izvolite.

Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege, ja ću malo uzeti vremena od poslaničke grupe, da rezimiramo, što se tiče cele priče oko Generalštaba, da se vratimo na temu.

Amandman broj 1. predlažemo, znači, da se briše iz nekoliko razloga, jer slušajući ovo što se dešava u sali i ovo sve što smo imali prilike, dokumenta iz kojih smo imali uvid, možemo da konstatujemo nekoliko činjenica koje su važne i koje mogu biti važne za nas ovde, a takođe i za kulturno i nacionalno blago naše zemlje.

Pre svega, konstatovali smo da je Nikola Dobrović napravio i konstruisao, i napravio arhitektonski predlog za Generalštab i da je taj kulturno-istorijski spomenik od velikog značaja danas ne samo na teritoriji bivše države, nego i države Srbije danas, a takođe i spada u kulturno nasleđe Evrope.

Stvar koja je pod dva važna, to je da je ovaj objekat zaštićen kao nacionalno dobro i kao kulturno dobro od 2005. godine. Teško je oštećen u NATO bombardovanju 1999. godine. Ja sam imala nesreću da te noći budem dežurna i ne mogu vam reći kakav je to pakao bio kada su bombe pale ne Generalštab koji se nalazi u blizini klinike u kojoj sam tada radila.

Ono što je takođe važno i što mora da se napomene, da ove dve stvari su sigurno, nesporno je da se radi o jednom kulturnom nasleđu koje je prepoznala i EU, koje je prepoznavala stara Jugoslavija, ali mi tu imamo jedan ideološki problem. Generalštab je zapravo nastao da bi prikazao snagu i moć bivše države, znači, SFRJ i kao drugi ideološki problem, znači, NATO je taj koji je gađao tu zgradu.

Pravni problem, zašto je ovaj leks specijalis problem, zato što je tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo istragu protiv odgovornih lica zbog falsifikovanja dokumentima kojima je Vlada praktično ukinula status kulturnog dobra zgradi Generalštaba. To je ono što bi donošenjem ovog zakona, odnosno leks specijalisa, ova istraga se na neki način obesmislila.

Ono što je takođe važno i što moramo da kažemo, a to je da zapravo, šta je ono gde mi danas težimo? Imali smo danas, i to jedna od glavnih vesti ako pogledate, imali ste sastanak predsednika države Srbije sa ambasadorom EU, i njegova izjava od danas je da Srbija ostaje strateški posvećena ulasku u EU.

Međutim, nikako nismo imali prilike ovde da čujemo šta je ono što zapravo Evropski kulturni centar, zapravo Europa Nostra, koja je evropska i internacionalna institucija koja se bavi kulturnim nasleđem, šta ona zapravo od nas traži kada je u pitanju zgrada Generalštaba.

Pre svega, postoji četiri stvari koje se ovde traže, a tiču se kulturnog nasleđa u samoj Republici Srbiji. Pre svega, traže da se potpuno povuče leks specijalis o kome mi ovde danas razgovaramo iz parlamentarne procedure. Takođe traže i poništavanje Vladine odluke koja ilegalno uklanja status zaštićenog objekta za zgradu Generalštaba. Traže publikaciju svih ugovora koji se tiču zgrade Generalštaba i ono što je još važnije, traže javnu raspravu i transparentnu, inkluzivnu i ekspertsku debatu koja će da oceni da li je ova zgrada i koja je njena uloga u okviru evropske arhitekture.

Ono što moram da vam kažem, to je da sigurno ovakve zahteve ne treba da prenebregnemo, naročito što se ovde svi zaklinjemo da želimo da uđemo u EU.

Ovde ću sada da napravim jednu digresiju. Zgrada Generalštaba se nalazi na opštini Savski venac. Opština Savski venac ima 37.000 stanovnika i ja sam neko ko je na opštini Savski venac rođen i jedan od retkih možda kome je ista adresa u krštenici i u mestu prebivališta i u ličnoj karti.

Ono što je važno i što ću da vam kažem, to je da se na ovih par kvadratnih kilometara zapravo prepliće naša prošlost, naša sadašnjost, a bogami i naša budućnost.

U okviru nekih dva i po kilometra vazdušne linije vi imate s jedne strane „Kuću cveća“, gde je sahranjen maršal Tito. Tu zgradu je hteo svojevremeno gradonačelnik Beograda da ruši. Imate Dvor Karađorđevića, u kojem danas obitava porodica Karađorđevića. Imate zgradu Generalštaba koja je srušena. Imate brojne istorijske, kulturne objekte. Imate kuću kralja Petra, u kojoj je živeo i radio na Senjaku. Zamislite kako bi bilo kada bi svako od nas koji sedimo tu kao nemi posmatrači sa dolaskom svake nove vlasti ili nečega sličnog tražili da se nešto sruši.

Znate, Beograd je čudan grad. On ima jednu svoju veliku istoriju, veliku svoju kulturu. To je grad koji je na neki način primio mnoge ljude da ovde odrastu, da se školuju i da se na neki način uključe i da se uključe praktično u ovaj naš svakodnevni život. Umeo je jako dobro da prepozna ono što je dobro i umeo je jako dobro da prepozna ono što je loše.

Govorim vam kao građanin Savskog venca sa idejom da se ova zgrada ostavi na miru kao jedna kulturna baština koja će nam ostati za budućnost, da se ona rekonstruiše i poštedi na najbolji mogući način, onako kako eksperti kažu, kako ljudi iz EU, znači, od nas praktično zahtevaju, a ne da se na tom mestu prave hoteli, džakuzi, saune ili neki druge neprikladni objekti kojima tu nije ni mesto, ni vreme.

Građani Savskog venca su prihvatili Beograd na vodi, da vam kažem, i on se nalazi na našoj opštini i niko ne bojkotuje Beograd na vodi mnogi odlaze i dolaze tamo. Ja lično nikada ne idem tamo, ali ono što jeste - on će sigurno ostati da stoji i posle svih nas koji smo ovde u Skupštini i vas koji ste ga napravili. Hvala na pažnji.

Hvala vama.
Reč ima potpredsednik Skupštine Jovan Janjić.
Izvolite.

Stav moje poslaničke grupe jeste da bi ovaj predlog zakona trebalo povući iz procedure, odnosno da do njega nije trebalo ni da dođe. Svi znamo šta je cilj, a njemu se daje naziv Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske. Višestruko licemerni eufemizam. Niti se radi o revitalizaciji, niti o razvoju te jedne od ekskluzivnih lokacija od čak četiri hektara u centru prestonog grada.

Reč je o stvaranju pravnog osnova da se ova ekskluzivna lokacija ustupi kompaniji „Afinitiv global development“ u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa. Ako bi zaista cilj bio revitalizacija i razvoj ove lokacije, onda bi, s obzirom na ekskluzivnost i posebnost ove lokacije, najlogičnije bilo da na njoj država gradi ili neko domaće preduzeće koje bi gradilo u duhu mesta ovoga.

Poniženje je za naš narod i za našu državu da na mestu znanja Generalštaba i Ministarstva odbrane rušenih u NATO agresiji, pod vođstvom SAD, gradi američka kompanija bez obzira ko iza nje stoji. Ne priliči ni dostojanstvo države i naroda da se u središtu državnih institucija, napominjem - u središtu državnih institucija, instalira neka strana kompanija koja bi da gradi hotel i ko zna šta sve još uz njega i pod njegovim okriljem.

Ovaj predlog zakona ne podnosi Vlada, kako je to najčešće, već formalno 110 narodnih poslanika vladajuće koalicije. Za mnoge od njih znam da se intimno sa time ne slažu, ali ipak za njega će oni glasati iz stranačke poslušnosti. Da se na to ne računa ne bi se ni dalo da oni budu predlagači. Time hoće da se stvori utisak kako su tobože narodni poslanici oni koje je narod neposredno birao za tako nešto da bi u istoriji njihova imena bila prva u osudi kada se bude preispitivalo kako je došlo do jedno takvog čina kojim se baca senka na dostojanstvo ovog naroda. Zbog svega toga mi smo za brisanje ovog člana.

Hvala.
Reč ima gospodin Dušan Marić.
Izvolite.